Zašto sam ušao u Vladu

 Dragi blogeri,

Uz dopustenje autora, naseg kolege blogera Sase Radulovica,  ponavljam njegov tekst ovde kako bi oni koji su zainteresovani mogli da komentarisu,  jer je ta mogucnost ukinuta na njegovom blogu,  iz  prostog razloga sto covek nema vremena da odgovara i moderise,  sto znaci,  da nema nikakve konspiracije iza takve njegove odluke.

Hvala na razumevanju!

Srbiji su potrebne dubinske reforme svih segmenata društva. Ekonomske politike, poreske politike, javnih preduzeća, penzionog sistema, zdravstva, pravosuđa, obrazovanja, kulture, celog javnog sektora, državne uprave, institucija sistema. Srbija vapi za suštinskim reformama već duže od 10 godina. Umesto reformi, već duže od 10 godina propadamo u blatu marketinga političkih stranaka nesposobnih da sprovedu barem jednu jedinu.

U Vladu sam kao Ministar privrede ušao 02.09.2013.godine na predlog Aleksandra Vučića. Njega sam upoznao godinu dana ranije na prilikom gostovanja u Utisku nedelje. Nakon toga se nismo ni čuli ni videli do telefonskog poziva koji sam dobio početkom avgusta.

Pre ulaska u vladu sam godinama pisao o reformama koje mislim da su nam potrebne, najviše o pogrešnoj ekonomskoj politici, katastrofi subvencija, o pogrešnoj poreskoj politici, sivoj ekonomij, penzionoj reformi. I bio kritičar politike vlade, posebno prethodnih ministara finansija i privrede.

Imao sam dva sastanka sa Aleksandrom Vučićem pre prihvatanja ponude da uđem u Vladu. Oba su trajala 20-tak minuta. Na prvom sastanku sam mu rekao da su ključne stvari koje moramo da uradimo: smanjenje nameta na rad, zakoni o stečaju, privatizaciji, radu i planiranju i izgradnji. Nakon prvog sastanka sam i napisao dva dokumenta koja sam mu prosledio putem emaila i koja prilažem uz ovaj blog. Ovi dokumenti su govorili o reformama koje su nam potrebne. Zbog ovih reformi sam ušao u vladu. Na drugom sastanku sam ga pitao da li će mogući izbori onemogućiti teške reforme. Rekao je ne i da ga nije briga za izbore i rejting. Ovo su bili i najduži sastanci sa njim. Nakon imenovanja Vlade, sa njim sam na samo bio još tri puta, dva puta po minut i jednom na 5 minuta. Ostali sastanci su bili sastanci na kojima su bili i drugi prisutni. Poslednji sastanak na kome smo bili zajedno je bio krajem decembra.

Premijera sam upoznao na sednici skupštine na kojoj se diskutovalo o vladi. Ministra finansija sam upoznao nakon što je objavljen sastav rekonstruisane vlade. Sa njim sam pisao ekonomski deo ekspozea premijera. U tom ekspozeo sam definisao temelje ekonomske politike:

- Regulatorna reforma - zakoni o stečaju, privatizaciji, radu i planiranju i izgradnji
- Smanjenje nameta na rad, zdravstveno osiguranje za sve i univerzalna socijalna zaštita
- Dovođenje u red 153 preduzeća u restrukturiranjum
- Red u javnim preduzećima
- Rešenja problema bankarskog sektora, visokog nivoa NPL-a (problematičnih kredita) i nepodnošljivo visoke kamatne stope za privredu

Ekspoze govori i o ukidanju subvencija i o zdravoj državi i zdravoj ekonomiji zasnovanoj na privatnom sektoru.

Tokom rada Vlade, reforme su otpadale jedna po jedna. Poslednja tačka iz ekspozea, regulatorna reforma je otpala 20.01.2014.godine nakon ničim izazvanog neformalnog sastanka dva člana vlade, dva sindikata i jedne poslodavačke organizacije. Ostavku sam podneo 24.01.2014.godine nakon što Ministarstvo privrede nije dobilo nikakav odgovor na zahtev za zvaničan stav u vezi sa saopštenjem da je odlučeno da su zakoni povučeni.

Jedino što me interesovalo, i što me i dalje interesuje, je da se sprovedu reforme. Prilikom ulaska u Vladu nisam imao nikakve političke ambicije. Predlagao sam da sve nepopularne stvari preuzmem na sebe, a da sve dobre stvari preuzmu drugi. Nikakve koristi na primer nisam imao od toga da govorim o Zakonu o radu. Osim što znam da zakon mora da se donese, da ovako dalje ne može, da je trenutni zakon dobar za neradnike, javni sektor i sindikalnu industriju od 24.000 sindikalnih organizacija uglavnom iz javnog sektora. Da reforme nisu zaustavljene, da su zakoni prošli, nastavio bih da radim ono što sam započeo. Ovako, za njihovo ostvarenje potreban je izgleda duži put. Preko preče, naokolo bliže.

Šta smo postigli za ovih 5 meseci uprkos svim opstrukcijama?
- Uveli smo transparentno trošenje novca poreskih obveznika za Ministarstvo privrede i sve državne agencije u njegovoj nadležnost. Svakog meseca smo objavljivali izveštaj o svakom potrošenom dinaru u prethodnom mesecu. Još uvek su na sajtu svi izveštaji. Poslednji je bio decembarski. Željno očekujem januarski.
- Doneli smo budžet za 2014.godinu koji je ukinuo sve nove subvencije i ukinuo SIEPA.
- U budžetu predvideli Tranzicioni fond, Garantni fond i Venture Capital fondove.
- U realizaciji budžeta za 2013.godinu uštedeli smo 46 milijardi dinara, odnosno oko 40 miliona evra.
- Smenili direktore Agencije za privatizaciju, SIEPA i ALSU. Sprečili katastrofalne privatizacije Vršačkih vinograda i Prve petoletke.
- Obustavili smo arčenje novca iz Fonda za razvoj. Utvrdili nivo neodgovornosti. Pokrenuli postupak analize.
- Uradili 80% ličnih karata za 153 preduzeća u restrukturiranju i još 419 u privatizaciji. Lične karte sadrže popise imovine i obaveza. Uradili 50% procena fer tržišne vrednosti imovine. Ušli u realizaciju pravljenja poslovnih planova za 2014.godinu, utvrđivanje tehnološkog viška.
- Krenuli sa uvođenjem reda u javna preduzeća. Pribavili lične karte. Krenuli u procene fer tržišne vrednosti. Obustavili 13.platu, donacije, marketing pre nego što je šef polomio kvaku.
- Pripremili zakone o stečaju, privatizaciji još dva prateća zakona. Zajedno sa Ministarstvom rada pripremili zakon o radu. Radili na pripremi Zakona o planiranju i izgradnji zajedno sa Ministarstvom građevinarstva.

Kako političke volje za reforme nije uopšte bilo, okrenuli smo se prema javnosti i počeli da obrazlažemo reforme koje smo hteli da sprovedemo. I izgleda naišli na razumevanje. Mislimo da u društvu postoji mnogo veća podrška građana reformama, nego što su političari spremni da reformišu, jer tako gube privilegije. Njihov parazitski sistem vlasti počiva na haosu i razorenim institucijama sistema. Građani očigledno osećaju da ovako više ne može. Ovaj osećaj je potvrdila i anketa koja je sprovedena sredinom decembra koja pokazuje da gotovo 60% ispitanih podržava izmene zakona o radu, da preko 70% podržava ukidanje subvencija i da preko 75% podržava smanjenje nameta na rad. Politički smo počeli da razmišljamo tek nakon istraživanja javnog mnjenja sredinom decembra.

Nakon prve sedmice decembra smo postavili prognozu, odnosno postavili indikator izbora: ako prođu zakoni, neće biti izbora, ako ne prođu zakoni, biće izbora. Indikator se pokazao kao tačan. Čak ni međunarodne institucije koje su nas sve vreme podržavale nisu verovale u indikator. Do poslednjeg momenta.

Meni je očigledno da su reforme napuštene i da do njih neće ni doći. Osim reformi ministarstva privrede i ministarstva kulture o kojima javnost malo zna, drugih reformi nije ni bilo. Naravno, nakon izbora, ove zaustavljene reforme će biti ubrzane. Kaže večiti ministar u svim vladama Rasim Ljajić.

Reforme nisu u interesu stranaka koje su izgradile ovaj parazitski sistem koji izjeda društvo. Njegove temelje su postavile prethodne Vlade. Ova je samo nastavila u istom stilu. Aleksandar Vučić je veliko razočarenje za mene. Posebno zbog medijskog blata u kome drži Srbiju. Puštanje mog deteta u tabloide im nikada neću oprostiti. Hteli su da objave da sam pretukao svoje dete i da je završilo u Urgentnom centru. I sada me stomak boli kada samo pomislim na to. Iako su im rekli u vrhu policije tri puta da dete niko nije pretukao, nalog da se priča objavi je bio jači.

On demantuje, kabinetski tabloidi i armija partijskih vojnika rade. A mi se kopčamo na leđima. To vređa inteligenciju. Pre ulaska u Vladu sam poverovao da želi promene. Više mu ne verujem. Čak i da zbog pritisaka i novog sazrevanja prihvati neophodnost reformi, mislim da nema ni znanje, ni zrelosti, ni kapacitet da ih sprovede. Car je go.

Ponašanje nakon moje ostavke takođe mnogo govori o mentalnom sklopu. Da sam na njihovom mestu, rekao bih da razumem da je ministar ljut što mu zakoni nisu prošli, da je u besu napisao stvari koje nisu istina, da je očigledno i zainteresovan za političku karijeru i da mu želimo sve najbolje, te da ćemo mi nastaviti sa reformama. I kraj. Ovako, sav onaj imidž koji je pažljivo građen poslednjih 5 godina je uništen za 7 dana. Prvo besramno istupanje novog beogradskokg šerifa koji se očigledno prepoznao u tekstu ostavke, zatim drugi kadrovi, a onda i čitava tabloidna kanonada i pozivi na ispitivanje moje navodne kriminalne prošlosti od strane stranke. Očigledno je ona promakla i tužilaštvu i policiji za koje sam radio pet godina pre nego što sam postao ministar kao finansijski ekspert, držao treninge za tužioce i inspektore i radio na predmetima 24 sporne privatizacije. To mi je sve izgleda bio paravan za kriminalne planove i aktivnosti. I onda ode Vinča. Šef se naravno od svega ogradio.

Nakon ostavke, vrata svih televizija su se zatvorila. Prvo me je kabinet u petak naveče istisnuo iz najavljenog Utiska nedelje. A onda su nam novinari iz svih televizija rekli da ne mogu da nas pozovu u program. Davali podršku, ali u program ne može.

Jedina ekonomska politika u koju veruju stranke odnosno njihovi lideri je čudo. Ne postoji politička volja da se razmontira ovaj parazitski sistem zbog koga svi građani žive loše. Umesto reda, rada, odgovornosti, mi se opet okrećemo čudi. Arapsko čudo, kinesko čudo, besplatne milijarde, tajni ugovori bez tendera, dilovi, ukratko besplatan ručak na tuđi račun. Ovo je ozbiljno vreme. Potrebni su nam ozbiljni ljudi. Ozbiljan ministar finansija. Ozbiljan ministar pravde. Potrebne su nam suštinske i istinske reforme. Dosta je bilo marketinga.

Podrška reformama

http://www.facebook.com/SasaRadulovich

http://twitter.com/SasaRadulovich

Друштвени интерес - 09.08.2013.god.

Циљ је слободно друштво слободних грађана. Циљ се остварује стварањем уређеног система управљања кроз независне институције система. Уређен систем ствара претпоставке за срећан, равноправан, праведан, сигуран и самим тим леп живот њених грађана.

Људска права грађана су загарантована уставом. Испред свега. Као врхунски друштвени интерес. Као политичко опредељење. Као призма кроз коју се посматра свака акција државе и њене администрације. Призма кроз коју се посматрају закони.

Економски циљ друштва је богаћење њених грађана. Богађење грађана се мери не само кроз просечан приход по глави становника, већ и кроз криву расподеле прихода.

Решење наших економских проблема нису ни индустријализација, ни субвенционисање, ни помоћ државе, ни страни инвеститори. Решење су грађани, иноватори и предузетници, њихове идеје и напори у једном уређеном, правно сигурном друштву. Када систем буде добар за наше грађане, страни инвеститори ће сами доћи.

Приватно власништво је цивилизацијско достигнуће. Најбољи начин управљање друштвеним ресурсима. Капитализам и либерална економија дају најбоље економске резултате. Они нису у сукобу са одговорном социјалном политиком и социјалним правима грађана. Нити доводе до богаћења мањине преко сиромашења већине. Управо обратно. Кључни елемент у остварењу богађења целог друштва уз одговорну социјалну политку је паметна и одговорна пореска политика.

Правна сигурност кроз независне институције система. Смисао државних агенција је стварање независних институција система независних од политике. Зависних само од закона који им утврђују надлежност и стручности људи који их воде.

Независно и транспарентно правосуђе које само себе чисти од лоших судија и тужилаца. Уједначена и транспарентна судска пракса. Не можемо толерисати да за исто правно питање имамо дијаметрално супротне одлуке, зависно од тога коме се суди. Корупција постоји на врху система правосуђа.

Хумано друштво води одговорну социјалну политику. Без гладних. Са здравстевном заштитом. Са приликом за образовање и напредовање. Без обзира на порекло. Деца нису крива за економску снагу родитеља и заслужују једнаку прилику.

Школство плаћено из буџета. Бесплатно и квалитетно основно и средње образовање за све грађане. Укључујући и књиге и све остале трошкове. Високо школство подржано кроз кредите и стипендије за школовање.

Здравство плаћено из буџета. Бесплатно и квалитетно здравство за све грађане, без обзира на статус и запослење. Али не и здравствена заштита коју пружају државни домови здравља. Потпуно приватна примарна заштита. Породични лекари по избору породица.

Социјална помоћ за оне којима је неопходна. Мора да постојим социјална мапа друштва. Укинути садашњи систем по коме социјална помоћ стиже и онима којима треба и онима којима не треба, а велики број људи остаје без ње јер им недостаје неки папир. Људи у џиповима доводе децу у субвенционисана обданишта. Успоставити критеријуме за минимум прихода сваке породице. Социјално угрожене породице се саме пријављују под кривичном и материјалном одговорношћу. Безболно пријављивање. Али зато провере и контроле се врше случајним избором.

Пензије за све грађане старије од 65 године. Државна пензија и без иједне године радног стажа. Као део социјалног система. По канадском моделу. Садашњи пензиони систем, исто као и Закон о раду, је искључиво у интересу запослених на буџету и запослених у јавним предузећима.

Да ли можемо све ово да платимо? Наравно. Само не можемо и то да платимо и да имамо чак и 30% вишка запослених у државној управи, јавним предузећима, школству, здравству, да се давимо у намештеним тендерима и корупцији, да имамо искривљен порески систем који одговара само богатим монополистима, да арчимо новац пореских обвезника на НИП-ове, субвецнионисане кредите, субвенционисно запошљавање и ине перпетум мобиле пројекте који осим трошка ништа не стварају. Не можемо ни да имамо 20% инвалидских и 20% породичних пензија од 1.700.000 пензионера. Не можемо ни да 35% пензионера представља 55% трошка за пензије. Тако наравно не може.

Транспарентност. На свим нивоима власти. Траспарентност. У свим државним пословима. Траспарентност као политичко опредељење. Као врхунски друштвени интерес. Сви уговори које потписује држава и државна предузећа се јавно објављују.

Позитивна селекција. Интерес друштва и њених грађана је конкуренција. На свим нивоима. У свим сферама друштва. Требају нам најбољи. Морају да нас воде најбољи. У отвореној и равноправној утакмици треба да победе најбољи. Да би нам свима било боље.

Одговорност. Од премијера до запосленог на општинском шалтеру. Јасни критеријуми мерења учинка. Једино мерљив успех је прихватљив. Добре намере нису мерило. Оне су неопходне, али недовољне. Одговорност без олакшавајући околности. Ко не умеш, ко га бије по ушима да се гураш да води. Животи 7 милиона људи зависе од успешности. Нема разумевања за неуспех.

Друштву требају политичке странке за каналисање конкуренције политичких идеја и идеологија. Друштву не требају странке да воде кадровску политику. Странке се боре за места у скупштинама. Не за места дубоко у извршној власти. Потпуна професионализација државне управе.

Директни избори и изабрани који директно одговарају грађанима. Директни избори за градоначелника. Директни избори за посланике. Комбинација већинског и пропорционалног система за избор посланика.

Јавни конкурси за све државне агенције, сва државна предузећа и установе. Са јавним плановима рада. Са јавним извештавањем. Са потпуном транспарентношћу. Сви уговори су јавни и транспарентно објављени.

Децентрализација. Одлучивање довести што ближе грађанима. Враћање имовине локалним заједницама. Децентрализацију спровести на нивоу округа, са јаким градским центром ка коме гравитирају све општине у округу. Главни локални избори на нивоу округа. Општине су само делови бирократског апарата округа. Са изборима за начелника општине.

Гиљотина прописа. Смањење бирократије. На свим нивоима. Грађани не постоје због бирократије, већ обратно. Администрација је сервис грађанима.

Смањење јавне потрошње. На свим нивоима. Можемо трошити само оно што зарадимо. Укинути дискрециону потрошњу министара. Грађани знају много боље како да потроше и распореде новац него држава и неименовани државни службеници.

Држава не уме да привређује. Држава не уме да управља. Политичар који хоће да привређује, треба да иде у привреду. Не може новцем пореских обвезника. То не значи да држава не уме да поседује и да мора све да распрода. Држава уме и мора да буде у стању да ефикасно надгледа и да ефикасно регулише.

Сви монополи су лоши. Неки мање, неки више. И државни монополи су лоши. Приватни монополи су много гори од државних. Природни монополи теба да буду у државним рукама. Здрава и јака конкуренција је основ слободне тржишне економије. Без ње имамо експлоатацију целог друштва од стране малог броја људи.

Једнакост за све грађане. Не могу запослени у држави администрацији, државним предузећима и установама бити привилеговани у односу на остатак друштва.

TO DO Lista - 09.08.2013.god.

Problemi finansija
1. Nepodnošljiv deficit, padajući prihodi
2. Ogroman teret dugova, eksponencijalan rast kamata
3. Javna potrošnja nije u funkciji rasta BDP-a
4. Penzioni sistem - 15% BDP-a - rata od 5 milijardi evra godišnje - javni dug za penzije iznosi preko 60 milijardi evra
5. Zdravstsvo - skupo, nekvalitetno
6. Prosveta - skupa, nekvalitetna
7. Nerazumne subvencije svega i svačega
8. Socijalna politika gde joj nije mesto parališe sve sfere društva
9. Višak zaposlenih kao socijalna politika delux socijalne pomoći
10. Nesposobni kadrovi, nepostojanje kriterijuma, partokratija

Ekonomski problemi

1. Likvidnost, nenaplativi krediti, skriveni gubici u bankarskom sistemu (NPL)
2. Siva ekonomija
3. Umrla proizvodnja. Privreda su nam javna preduzeća, nekretnine, trgovina i usluge

4. Nepostojanje socijalnih karata i dobrog univerzalnog sistema socijalne zaštite
5. Zakon o radu

6. Offshore kompanije - prljav kapital, izvlačenje kapitala iz zemlje, pranje novca
7. Privredni i finansijski kriminal
8. Pravna nesigurnost

9. Nepostojanje tržišta - monopoli i spekulacije
10. Nepostojanje prave berze i finansijskog tržišta
11. Nepodnošljive kamatne stope

12. Država dominira nad privredom.
13. Neefikasna javna preduzeća, propale privatizacije, preduzeća u restrukturiranju
14. Nesposobni kadrovi, nepostojanje kriterijuma, partokratija, katastrofalno i neodgovorno korporativno upravljanje

Principi za rešenja
1. Ne može parcijalno. Ne postoji „silver bullet". Mora sveobuhvatno.
2. Jednakost svih građana. Teret moraju da nose svi građani. SVI GRAĐANI.
3. Potpuna transparentnost kao opredeljenje - JAVNO VRŠENJE JAVNE VLASTI
4. Socijalna zaštita ugroženih - socijalne karte na poverenje za sve porodice
5. Zdravstvo za sve bez obzira na radni status, bez doprinosa
6. Zapošljavanje i proizvodnja najjeftiniji, posedovanje i trange frange najskuplji
7. Nulta tolerancija za izbegavanje poreza i privredni kriminal
8. Pozitivna selekcija - jasni ciljevi, kriterijumi, merenje učinka, sankcije
9. Ekonomski cilj društva je dobar i bogat život njenih građana. Tržište je zajednički društveni resurs - ko iz njega crpi ono što mu je potrebno za život, plaća malo. Onaj koji crpi više, plaća više.
10. Poštovanje zakona se isplati. Nepoštovanje zakona mora postati skupo. Zaštita svih koji poštuju zakone od onih koji ih ne poštuju i od bahate države. Ne maltretirati privredu zbog sitnih grešaka.
11. Samoregulacija gde god je to moguće. Tržište gde god je to moguće i korisno. Nema uređenog tržišta bez jake regulacije i nadzora države.
12. Strani investitori su dobrodošli. Ali rešenje nisu strani investitori. Oni su dobri za velike projekte. Strane investicije su šlag na torti. Nama je nestala torta. Strani investitori je neće stvoriti. Izgubili smo 600.000 radnih mesta. Strani investitori ih neće vratiti.

Plan za narednih 3-6 meseci

Podsticaj privredi - smanjenje tereta umesto javne potrošnje i subvencija

1. Smanjiti namete na rad za trećinu u roku od 3 godine - ukinuti doprinose za zdravstvo, zdravstvo dostupno svim građanima Srbije - injekcija privredi vredna 1.5 milijardi evra godišnje
2. Izmeniti Zakon o radu - olakšati otpuštanja, smanjiti otpremnine
3. Giljotina propisa
4. Elektronska uprava gde god je to moguće
5. Reorganizacija i jačanje inspekcijskih službi. Posao države je nadzor. Rat crnom tržištu je podsticaj privredi.
6. Ukinuti Fond za razvoj u sadašnjem obliku - stvoriti garantni fond, stvoriti privatno upravljane državno-privatne fondove za ulaganja. Stvoriti Venture Capital industriju po ugledu na Izrael.

Budžet
7. Rebalans budžeta
8. Zamrznuti masu penzija - povećati najniže, smanjiti najviše - promeniti način obračuna
9. Zamrznuti masu plata javnog sektora do kraja 2014.godine. Rast plata može biti samo u okviru smanjenja broja zaposlenih.
10. Smanjiti masu plata administracije za 10% i zamrznuti do kraja 2014.godine. Rast plata može biti samo u okviru smanjenja broja zaposlenih.
11. Smanjiti masu plata svih javnih preduzeća za 20% i zamrznuti do kraja 2014.godine. Rast plata može biti samo u okviru smanjenja broja zaposlenih.
12. Ukinuti većinu subvencija - promeniti subvencije u poljoprivredi. Ne može po hektaru.
13. Objediniti Direkciju za imovinu, Agenciju za privatizaciju, Agenciju za osiguranje depozita, DIPOS, Direkciju za upravljanje oduzetom imovinom - sva imovina na jednom mestu - izvršiti popis i procenu sve imovine
14. Ukinuti Agencije za regionalni razvoj, SIEPA, ALSU
15. Odložiti za godinu dana sva trošenja koja ne doprinose održivom rastu BDP-a
16. Uvesti socijalne karte - prijavljivanje na poverenje - odrediti kriterijume ko je socijalno ugrožen - socijalna pomoć od 15.000 din + 5.000 din za svakog člana porodice
17. Nulta tolerancija za neplaćanje poreza po bilo kom osnovu
18. Aranžman sa MMF-om

Zakoni bez rupa u skladu sa principima
19. Izmene Zakona o budžetskom sistemu - transparentnost - javno objavljivanje godišnjih finansijskih izveštaja za sve budžetske korisnike (i škole i domovi zdravlja i ...) - obaveza objavljivanja svih ugovora
20. Napisati Zakon o budžetskom računovodstvu - ne može se država voditi prostim knjigovodstvom
21. Izmene Zakona o porezima na imovinu - jasan porez na zemljište
22. Izmene Zakona o porezu na dobit - ukinuti olakšice, povećati porez za velike
23. Izmene Zakona o porezu na dohodak građana - redefinisati paušalno oporezivanje, obavezno vođenje pojednostavljenih knjiga, obavezni finansijski izveštaji za sve
24. Izmene Zakona o PDV-u - ukinuti olakšice, ukinuti plaćanje PDV-a po naplati, ukinuti tromesečni PDV
25. Izmene Zakona o računovodstvu i reviziji - lažni i nepouzdani finansijski izveštaji, nema jasne odgovornosti revizora, jednostavno knjigovodstvo za mikro i mala preduzeća
26. Izmene Zakona o privrednim društvima - povezana lica i privredni kriminal
27. Izmene Zakona o platnom prometu - kupovina stanova cash na ruke
28. Izmene Zakona o deviznom poslovanju - zakrpiti rupčage za izvlačenje novca
29. Izmene Zakona o javnim preduzećima - transparentnost, kriterijumi, korporativno upravljanje
30. Izmeniti Zakon o tržištu kapitala - zakrpiti rupe, urediti berzu
31. Registracija offshore kompanija u APR-u, obveza podnošenja finansijskih i poreskih izveštaja našoj Poreskoj upravi
32. Inicirati bilateralne ugovore sa svim državama o saradnji poreskih uprava - otvaranje uzajamnih kancelarija poreske uprave za sprečavanje utaje poreza

Pravna sigurnost
33. Izmene Zakona o izvršenju i Zakona o parničnom postupku - postići efikasniji postupak
34. Jasni kriterijumi za ocenu rada sudija i tužilaca
35. Jedinstvena sudska praksa - transprentnost sudstva - javnost sudskih odluka - nezavisan budžet
36. Izmene Krivičnog zakonika - privredni kriminal
37. Novo/staro krivično delo - Neosnovano bogaćenje
38. U svim višim tužilaštvima odvojiti odeljenje za privredni kriminal
39. Uspostaviti biro/agenciju za finansijske istrage
40. U svim ambasadama, ekonomski konzuli moraju da pružaju usluge svim državnim organima kojima treba pristup javnim registrima u stranim zemljama
41. Učiniti Upravu za sprečavanje pranja novca funkcionalnom i korisnom

Privatizacija i restrukturiranje
42. Konverzija potraživanja u kapital kroz stečajni postupak
43. Staviti Zakon o privatizaciji van snage. Napisati novi.
44. Izmeniti Zakon o stečaju sa ciljem efikasnog postupka i lakog restrukturiranja
45. Zakrpiti rupe u ekonomskim zakonima
46. Ukinuti konverziju prava korišćenja zemljišta u svojinu. Pravo korišćenja je u prometu. Svojina se kupuje po tržišnim cenama prilikom dobijanja upotrebne dozvole.
47. Definisati metodologiju procene vrednosti svih vrsta imovine
48. Kod mrtvih preduzueća, privatizovati imovinu ne kapital
49. Rešiti zaglavljene stečajeve banaka.
50. Rešiti zaglavljene stečajeve privrednih društava: GP Rad, Beogradska šećerana - 200 miliona evra samo ova tri
51. PRIRODNI MONOPOLI SE NE PRIVATIZUJU.
52. Korporatizacija javnih preduzeća i izlazak na berzu.

Reforme
53. Poreska reforma - sintetički progresivan porez
54. Puna reforma penzionog sistema - ne dirati u stečena prava penzionera - reforma se odnosi na sve nove godine radnog staža i na ljude koji još nisu u penziji - kanadski sistem jednakih penzija za sve, ostalo je lična briga i odgovornost
55. Zdravstveno se plaća po pruženim uslugama. Svi građani su osigurani - Privatni porodični lekari, privatne lekarske prakse
56. Prosveta - potpuno besplatno osnovno i srednje školovanje - besplatan prevoz do velike škole - i knjige i sveske i olovke i topli obrok - minimalan i maksimalan broj učenika u razredu - univerzitetsko obrazovanje se plaća - stipendije i kreditiranje
57. Kultura i nauka nisu socijalne delatnosti - manji broj, više sredstava - pola iz budžeta pola od sopstvenih prihoda
58. Akcize na struju i gas
59. Ekonomske cene struje, grejanja, prevoza
60. Merenje potrošnje grejanja, ukinuti cenu po m2
61. Nulta tolerancija za izbegavanje plaćanja poreza
62. Monopol se ne isplati. Razbijanje monopola
63. Komisija za hartije od vrednosti ne radi svoj posao

Političke stranke
64. Reforma izbornog sistema - mešoviti izborni sistem, direktan izbor gradonačelnika
65. Decentralizacija na nivo okruga. Okrug sa jakim gradskim centrom. Pokrajina i regioni su samo novi nivo centralizacije. Opštine su previše male da se decentralizacija sprovede na taj nivo. Imamo ludilo opštinske administracije sa sve skupštinama opština za opštine sa 50.000 stanovnika.
66. Jedini dozvoljeni prihodi političkih stranaka su budžet i članarine
67. Nisu dozvoljeni krediti
68. Smanjiti broj poslanika.

Svaka od stavki sa liste ima svoj detaljan plan i rokove od mesec, tri, šest i godinu dana. Ni jedna stavka ne traje duže od godinu dana.