Мене интересује шта блогери мисле: шта би требао плави кит да каже? ;)
Извињавам се за техничке проблеме, надам се да су бар слике у attachment-у видљиве сад.
Има у три резолуције па ко како воли.
godec... bi da kaže.... Popravi link! Nisu svi ulogovani na Dropbox.
little_radojicagodec... bi da kaže.... Popravi link! Nisu svi ulogovani na Dropbox. Хвала, повећао колико је могло (на 900х600) Не знам где да окачим слику да би сви могли да је виде у пуној величини...
uros_vozdovac na dodaj.rs
little_radojicauros_vozdovac na dodaj.rs Регистровао се, али не лези враже, не може IP из иностранства. Може, али има посебна процедура па се чека... Хвала у сваком случају
HanselМа, можеш да окачиш као атачмент блогу... (уђеш у "Измени текст", па додаш атачмент, па или ставиш "убаци у текст" -- смањиће је сам, или је линкуј -- а мислим да може да се подеси величина приказа -- ширина за блог мислим да не би требало да буде већа од 620-630)...
mariopan Plavi kit kaže popravi sliku? Edit Ja preporučila za svaki slučaj, možda je nešto dobro?
little_radojicamariopan Plavi kit kaže popravi sliku? Edit Ja preporučila za svaki slučaj, možda je nešto dobro? Хвала, хахаха. Мало сам повећао слику, али није могло више од 900х600 и сад мора да се скролује, а знамо колико блогери то мрзе. :)
HanselКад се појавила слика, ја дадох препорука, е ево и два прилога, асоцијативна, на које налетех тражећи нешто друго:
У међувремену се и она попела на барку,
а кит је остао сам...
antioksidant а кит је остао сам... кита нема, што је вероватно и најтужније или свако види себе као кита а копрца се на палуби ко је по теби кит?
Реална привреда је та која је угрожена врста
под реалном привредом подразумеваш производњу само или су укључене и услуге? да ли раздвајаш извозно орјентисане гране од оних које су концентрисане на домаћу тражњу? замисли да имаш кафић испред зграде у којој ради државна администрација (најнижи облик паразитизма по неким тумачењима на интернету). ако се тој администрацији повећа плата, ако се запосли још беспослених партијских војника онда ће број твојих потенцијалних клијената расти (ем ће имати пара а и вишка времена јер су за посао кад га и има неспособни). ти си приватник, ствараш додатну вредност (од воде и кафе у зрну ствараш уживање по цени од 2 еура по шољици) али теби обрачун са паразитизмом баш и не одговара, зар не? пример је екстреман али не превише. поента је да ни један потез не оставља само једну последицу. нису све нежељене, наравно, али пробај да разумеш повезаности. ако то не радиш, могуће је да изазовеш веће проблеме него што је решења. промишљај и размишљај и увек сумњај. највише у сумњај у једноставне истине. (напомена за полуписмене: ни у једном тренутку не предлажем да се администрацији повећају зараде како би се обезбедио стабилан извор прихода локалним кафеџијама).
Хтео сам да прикажем комплексне везе између та два, да нису само два (супротстављена) табора, већ (да су) на истом задатку и да имају заједничке проблеме.
Разумем ту узрочно последичну везу. Зато на цртежу доктор помоћу штапа и канапа лечи тог кита, а академац га саветује, политичар куражи. Има он користи од њих, проблем је што је њихова услуга неефикасна.
ко је по теби кит?
antioksidantРазумем ту узрочно последичну везу. Зато на цртежу доктор помоћу штапа и канапа лечи тог кита, а академац га саветује, политичар куражи. Има он користи од њих, проблем је што је њихова услуга неефикасна. нисам на то алудирао већ на то да ни тај кит није баш хомогено биће јединствених интереса. зато и питам ко је по теби кит?
Основни интерес им је исти, а то је профитабилност.
Знам да не браниш ти јавни сектор, али знам да стално постављаш питање како смањити порезе предузетницима (олабавити узде киту), а да то не направи рупу у буџету па сам зато додао и ову причу.
флоскула тачна али апсолутно не допринос расправи :)
да додам само да сматрам да је суштински посао на расходној страни (тј реорганизацији). и тај посао се мора урадити и мора се урадити без етикетирања паразита. и знаш шта је најчудније - једини који могу урадити тај посао јесу ови с расходне стране :). за то су плаћени и то је некима од њих у опису посла. а што се тиче размишљања о последицама и непостојању једноставних решења опет твој пример "...посао буде обављен много ефикасније, на пример да се очитавање врши два пута годишње (неким категоријама корисника), а рачуни упросече...." да ли си поставио себи питање да ли је то могуће јер има оних плавих, црвених и каквих још зона? тј да ли се аритметичка средина потрошња киловата на крају на исти начин одражава на цене тј на износе рачуна?
little_radojicaОну горе слику сам мислим негде некад видео
Не успевам да увидим зашто. Што мислиш да се настојања свих приватника не могу изразити као резултанта?
Није проблем "три пут мери, једном сеци" него "200 пута мери и никад не пресеци".
Hansellittle_radojicaОну горе слику сам мислим негде некад видео Качио сам карикатуру већ раније (аутор добио награду "Пјер" за 2009. или 2010. годину), али свакако -- оригинал је један: (клик на слику за већу резолуцију)
Dana 2. srpnja 1816. godine francuska fregata Meduza je udarila u greben Banc d'Arguin nadomak zapadnoafričke obale. Kapetan i njegovi oficiri su se ukrcali na šest čamaca za spašavanje sa samo nekolicinom putnika. Ostalih 149 putnika i članova posade je ukrcano na improvizirani drveni splav koji je kapetan vezao za čamce za spašavanje, samo da bi ih kasnije otkačio i napustio. Slijedećih trinaest dana splav Meduze je prošao kroz pakao smrti, bolesti, pobune, gladi i kanibalizma[1]. Samo je petnaest ljudi preživjelo na njegovoj plovidbi. Ova epizoda je postala državnim skandalom kada se saznalo da je kapetan svoje namještenje dugovao monarhističkim simpatijama prema kralju, a ne svojim zaslugama[2]. Nadalje, francuska vlada je pokušala prikriti najgore detalje incidenta. Istina o pravim događajima je izašla na vidjelo tek kada je brodski kirurg, jedan od preživjelih sa splava, objavio detalje nesreće nakon što su mu odbili zahtjev za naknadom kao žrtvi[3]. Géricault se osjetio pozvanim da ustane protiv društvene nepravde i napravi sliku o borbi čovjeka protiv prirode. Kako bi postigao što veći nivo autentičnosti, Géricault je razgovarao s preživjelima i napravio brojne studije mrtvih i umirućih u bolnicama prije nego je počeo slikati finalno platno. Čak je pronašao preživjelog stolara sa Meduze i dao mu da mu napravi kopiju pravog splava u razmjeri. Naposljetku je Géricault obrijao glavu, zatvorio se u svoj atelijer 28. lipnja 1818. i izašao tek u srpnju 1819. kada je dovršio svoje remek-djelo. Nakon što je, usprkos negodovanjima[4], izloženo na pariškom Salonu 1819. godine[5], to se radikalno djelo pokazalo iznimno kontroveznim, jer je kritiziralo aktualnu vlast, ali i predstavljalo izazov tradicionalnim umjetničkim pravilima pomodnog neoklasicizma. Slika je postala nadahnućem brojnim romantičarima poput Delacroixa.
Istina o pravim događajima je izašla na vidjelo tek kada je brodski kirurg, jedan od preživjelih sa splava, objavio detalje nesreće nakon što su mu odbili zahtjev za naknadom kao žrtvi.
hajkula1 Eror 403
godechttps://en.wikipedia.org/wiki/HTTP_403
Vojislav Stojković... već je Dunav, a Dunavom plovi jelen s rogovi i peva:
JukiePa da iskopiramo, jer ne znam SVE ove stihove napamet: Arsen Diklić- PLAVI KIT U plićaku, u vrbaku, gde je tiha, troma voda, gde dežurna roda hoda, gde se čaplja važno šetka, gde je ševar gust ko četka, gde se vuku barske zmije, gde se mnoga tajna krije, gde šumori Dunav plav — mene čeka skriven splav. Jedne tihe, tople noći ja ću splavom na put poći. Čujem da su pored Krita uvredili plavog kita. . . . . . Zinuo je kao vrata, pa u času svet se rasu i sa rive i sa gata. Jer uhvati ljude strava, jer uhvati ljude groza, jer je bila strašna java — progutaće kit matroza.
Мене интересује шта блогери мисле: шта би требао плави кит да каже?