plušenkova olimpijska priča

to je bittersweet priča o najboljem, najuspešnijem,
najharizmatičnijem klizaču modernog umetničkog klizanja.


zapažen je kao petnaestogodišnjak, izgledao je
kao lik iz ruskih bajki ili posleratnih zašećerenih filmova,
sa omanjim stogom slame na glavi, sa novim pristupom klizanju,
šoumen koji obožava da nastupa i za to dobija odgovarajući odziv publike.

svetski prvak je postao sa 18. osvajao je gotovo sva takmičenja
na kojima je učestvovao...ali su ga pred njegovu prvu olimpijadu
sustigle povrede...samo nekoliko meseci posle  prve operacije
2002 godine osvojio je olimpijsko srebro iza svog najvećeg rivala
alekseja jagudina, besprekornog klizača, koji je imao samo za nijansu manje harizme od plušija.

uspesi su se i dalje nizali, nacionalna, evropska i svetska prvenstva,
grand pri takmičenja, sve je bilo njegovo,
2006 je došlo i olimpijsko zlato.

bio je to proračunat nastup. nastup za sudije, podeljen: skokovi,
umetnost, skokovi, umetnost... i sve u svemu briljantno za najbolje ocene u karijeri,
na račun koreografije, ali za koreografije će biti dosta vremena u budućnosti...

tada je prestao sa takmičarskim. amaterskim klizanjem i krenuo u egzibicije
i turneje po svetu. povrede su ga i tu pratile...

par godina kasnije, kada je uvek dominantno rusko klizanje počelo da posustaje
odlučio je da se vrati...da vrati sjaj, i naravno, uspeo.
veća zvezda nego ikad, očigledno je pokraden na olimpijadi 2010
u kanadi. reagovao je burno, skoro odbivši srebrnu medalju.
jedan od najboljih citata, po sećanju, iz tog vremena je:
ako sudije misle da muškom klizanju ne trebaju četvorostruki skokovi,
zašto ga onda ne nazovu ples?

američka štampa ga je proglasila lošim gubitnikom,
razmaženom zvezdom koja se ponaša nesportski, putin mu je poslao
telegram u kome ga je ubeđivao da njegovo srebro sija kao zlato...

sve to nije bitno, jer ma kako nesportski bilo ne priznati poraz,
on je više nego očigledno bio u pravu.
neki novinari su taj potez sudija pravdali time da će pobeda amerikanca
puno značiti za napredak klizanja u severnoj americi. i bili su u pravu,
u americi i kanadi se pojavilo mnogo sjajnih mladih klizača.

skoro svi su prevideli da će to biti i ogroman podsticaj za rusko klizanje.
u kanadi pre četiri godine rusi nisu osvojili ni jedno zlato u klizanju,
prvi put u istoriji.

to se ozbiljno menja.

plušenko je posle 12. operacije, kada mu je zamenjen kičmeni pršljen veštačkim
odlučio da se još jednom vrati.
po prvi put na olimpijskim igrama uvedeno je timsko takmičenje,
zemlje koje imaju respektabilne klizače u svim disciplinama, nastupaju kao tim.
i to je bila najveća plušijeva želja, da donese zlato za zemlju

zajedno sa ostalim sjajnim klizačima.  uspeo je u tome prošle nedelje.

i to je bilo to.
ovo je gorak deo priče:
danas su počela takmičenja u pojedinačnoj konkurenciji,
kratkim programom muškaraca. pluši je trebalo da nastupi sedmi...
na zagrevanju se videlo da ga leđa bole, pokušao je da izvede trostuki aksl,
nije mu uspelo... voditelji su ga gledali na treningu, kažu da nije izgledalo dobro...
njegova žena je rekla pre neki dan da jedan težak pad može da ga ostavi u kolicima...
i onda razgovor sa trenerom, pa razgovor sa sudijama,
pluši se povukao sa takmičenja.

ipak. učestvovao je na četiri olimpijade, osvojio dva zlata i dva srebra.
kao niko do sada.

ne bi me čudilo da se vrati još jednom:)

i samo da se zna, russia is back.

tatjana volosožar i maksim trankov su postavili nove standarde sinoć
u takmičenju sportskih parova, mlada lipnickaja je glavni favorit za zlato,

ja i ples vidim kao kompetitivan.

rusi su se stvarno vratili na ovim olimpijskim igrama.
i ne samo zato što su kod kuće.