Rat za Nair ili dopuna Gvozdene knjige XI/1

Poslednja glava... Taman za vikend čitanje.

POŠTO JE IMIR OTPLOVIO

Glavni hram obožavalaca, ili, kako to oni kažu, poštovalaca seksualne snage Lelil nalazio se na jednom ostrvu na sredini velikog veštačkog jezera koje se ugnjezdilo usred oštrih planinskih vrhova koji su uokolo štrčali kao oštri zubi grabljivice. Istini za volju, to ostrvo se zapravo uošte nije videlo od velelepne građevine čija se šuma stubova od žućkastog mermera izdizala pridržavajući tri nivoa krovova pretrpanih ornamenatima. Čitav hram izgledao je izdužemo elegantno, a bio je toliko izrezbaren da ste imali utisak kako gledate u mermernu čipku, a ne u zgradu, što nikako nije bilo u sklad sa filozofijom mača i uda, koju je red propagirao. Njihova ideja kako je vrhovni muški princip da se služi i štiti žena u stvari je stvarala mnoge nedoumice kod običnih elfa ali, poklonicima reda bio je savršeno jasan, kao jedinstvo suprotnosti.
Dubok zvuk cevastih zvona poremetio je tišinu vodom ispunjene kotline i podigao je hiljade brzih ptica dugih i uskih krila koja su lovile jezersku ribu i gnezdile se na vegetacijom bogatim strmim obroncima okolnih planina.
U svetilištu je počinjala procesija primanja novog člana reda. U prisustvu nekoliko stotina sveštenika tri elfkinje, obučene u duge purpurne ogrtače koji su se vukli po mermeru, uvele su nikoga drugog do Ala i dovele su ga do njegovog budućeg omaga koji je, sa mačem u ruci, stajao isred bogato ukrašenog niskog i širokog kamenog stola, koji je bio neka vrsta „žrtvenika" mada nikada ni jedno živo biče nije umrlo na njemu.
Tu je najveći ratni heroj carstva morao da skine odeću i nag, pognute glave, klekne pred taj oltar. Kada je odbacio svoj prosti, grubi, preširoki ogrtač, glavnom ceremonijalnom dvoranom razli se žamor.
I ako je Al u zadnje vreme bio jedno od najviđenijih lica na Evelonu, do tog trenutka gotovo niko ga nije prepoznao, zbog širokog, naboranog ogrtača i zlatne ceremonijalne maske, koja je, doduše, pokrivala samo deo oko očiju. Zapravo ta oprema nije uopšte mogla da prikrije njegove elegantne vretenaste noge i nemuško lelujanje u kukovima, ali to niko nije primetio jer nisu nikako očekivali jednog savršenog u toj ulozi. Mnogi su uzviknuli od čistog iznenađenja, međutim većina je uzdahnula gledajuči preleo telo kome je samo jedan detalj po mišljenju starijih Leliksa bio suvišan. Posle momenta iznenađenja ceremonija se nastavi.
Njegov budući omag predade tupi ceremonijalni mač visokom svešteniku i oštrim, skoro vojničkin pokretom pomeri se u stranu. Usledila su klasična pristupna pitanja kao:
- Da li si speman da učiš i potuješ pravila reda? -
Veliki majstor reda uopšte nije bio zainteresovan da prati ceremoniju koju je već hiljadu puta video. Bar ne onaj njen verbalni deo. Uzgred, bilo je tu intresantnih detalja kojima se ceremonije drugih religija nisu mogle podičiti... I konačno provera u kojoj kadiudat, ili bolje reći iskušenik, pod dejstvom halucinogene droge mora da zadovolji tri poželjne elfkinje koje su u njegovom umu postale polučudovišta. Zato je Zed pokušao da razgovorom ispuni dosadni deo ceremonije. Tiho se obratio visokom svešteniku zaparskog hrama koji je za tu priliku bio došao sa njim u najveće svetilište Leliksa.
- Eto, nadam se da će naš car pobednik zbog ovoga konačno biti zadovoljan. Jako mu je teško pao Rennin odlazak. Dva puta sam ga zvao na mesečne orgije koje redovno priređujemo u hramovma ali, on se ni jednom nije pojavio. Počinjem da se brinem za njega -
- Dve su ga izabranice napustile i pored upražnjenog mesta na smaragdnom tronu. Ili ni jedna žena ne želi da vlada ovim carstvom, ili je nešto mnogo pogrešno sa tim elfom... - oglasi se Hogir od Zapara (Leliksi uz ime glavnog sveštenika u nekom hramu uvek izgovaraju i ime mesta na kome je lociran)
- Nije to u pitanju. On je veoma dobar elf. Nego je onaj ludak, ljigav kao valuzijski daždenjak, uplašio sve potencijalne kandidatkinje za njegovu izabranicu. - uzvrati veliki majstor reda.
- Ne znam onda kako bi mogli da ga razveselimo. Izgleda da će se ponovo osamiti u udobnosti svoje palate u mom gradu. To je prosto da se nasmeješ. Pustinjak hedonista, ali Gatori su uvek bili majstori da spoje nespojivo. Uopšte ne bi trebalo to da nas iznenađuje. Sa njima je sve moguće. - ponovo se oglasi Zaparijanac.
- Smešno, kažeš? A koliko smo smešnih stvari mi uradili u životu? Jesmo li ovo svetilište podigli na ostacima potopljene prestonice Hutsa, u čast kraljici Teridi, iako nas je osveta njene smrti koštala potpunog uništenja reda i pet stotina godina zabrane osnivanja? Šta zapravo time slavimo. .. Svoju propast? -
- Ne! Slavimo uzvišeni plemeniti čin samožrtvovanja. Mi smo oduvek voleli i podržavali jake vladarke i one nas. - spremno dočeka Horig.
- Uvek, kažeš? Da vidimo... Sa kojima bismo se slagali baš najbolje: Kraljica Hela od Horkuma, carica Iris koja nas je čak i zabranila po volji svoga budućeg izabranika, velika majka sa Amikona koja je naše misionare raspinjala na nekakve svete kapije svuda pored obale njenog ostrva, pa Kraljica Onda od Filda... - krenuo je da nabraja Zed.
- Onda je bila izgubljeni slučaj. Doživljavala je vrhunac samo kada bi za vreme akta sjedinjenja ubila partnera. To se mislim zove... ma kako god. Nije bila normalna vladarka i tačka! - povisi glas Zaparijanac.
Prekornim pokretom ruke veliki majstor ga zaustavi jer je postojala opasnost da u žaru rasprave ometaju izvođenje ceremonije. Sem toga, sada je već dolazio deo interesantan za praćenje. Prićešćenje prvom memstrualnom krvi devojčice je bio jedan od onoih delova obreda o kome su se stalno pričali vicevi i davali komentari o tome kakvu je grimasu iskušenik pri tom napravio.
- Ko bi rekao? Podneo je to sasvim muški. Ni mišić na licu mu se nije pomerio kad je polizao krv sa stranice mača! Biće od njega dobar sveštenik. - oduševljeno će veliki majstor.
- Nisam baš siguran. Ne znam koliko je pametno da u svoje redove primamo „savršenog" koji tako dobro izgleda. Večina naših koji ga sada posmatraju žele ga više od dame koju bi sa njim dobili da zadovolje. To može poprilično da naruši mir i harmoniju našeh reda - zavrte glavom Horig.
- Ti bi više voleo da je ružan i debeo kao Džilovski vladar Kruk? Počinješ da govoriš kao pravi Araksovac. Tražiš grešku tamo gde je nema da bi se posle noktima uhvatio za nju. A samo da te opomenem da je njihov veliki majstor Vin u stvari naš uhoda i da ćeš, ako promeniš stranu, morati da počneš iz početka. Nećeš odmah dobiti mesto glavnog sveštenika u nekom važnom svetilištu. - kritkovao ga jeZed kroz šalu.
- Razumem ja te napredne ideje kojima nas naš imperator zasipa. Ali, šta ako neki od naših bude u nekom bunilu mesečne orgije promaši ženu i pogodi njega? To bi nanelo neoprostivu štetu popularnosti reda? - Bio je tvrdoglav visoki sveštenik.
- Pa šta? - odbrusi veliki majstor.
- Kako, pa šta? Homoseksualnost na mesečnoj orgiji je čista blasfemija. Ako to dozvolimo izgubićemo poštvanje vernika! - zapenio je Horig.
- Kakva homoseksualnost? „Savršeni" su oba u jednom. Imaju i penis i vaginu. Ako se dotični Leliks u cilju zadovoljenja svojih nagona natakne na Alov penis ili se učestalo bavi njim to bi se moglo tako okrakterisati. Ali, ako prodre u njegov ženski deo ili, prosto, uživa u telesnom dodiru sa njim, tu nema ničega takvog, jer je naravno bio privučen ženskom stranom njegovog tela. I to je akt čist kao suza. - arbitarski se postavi vrhovni Leliks.
- A šta ako ga dotični uzme sa strane onog drugog otvora koji i mi uobičajeno koristimo na ženama od konvencije donete baš ovde, u ovom hramu, još za vreme Borrove vladvine? Kako ćemo znati da li je tabu prekršen ili nije? - vrlo ozbiljno će Zaparijanac
- Ma, to sa te strane na ženama koristilo se od kako je sveta i veka. Stari reljefi na našim svetilištima to jasno pokazuju. U vreme prvog carstva to je, inače, bilo uobičajeno kao metoda kontracepcije, pre nego što su elfkinje naučile da voljom vladaju procesima u svom telu. Ali, sada, u ovom slučaju, ne znam. To je zapravo sada postalo čisto filozofsko pitanje. Da li je „savršeni" u trenuku kada ga uzima Leliks muškarac ili žena? Ja mislim žena, jer nas kod njih privlači ženski oblik tela. Ali za to bi trebalo da konsultujemo neke mogo veće mislioce od nas. Mada, iskreno, ne mislim da će taj Al da nam pravi ikakve probleme. Koliko ja vidim, on voli samo žene i jedva čeka da počne da im služi. A nekoliko milijardi Evelonki sanja da se bar jednom u životu obre u krevetu sa njim. Neće on imati vremena za muškarce - reče veliki majstor, već po malo umoran od ove rasprave.
- Previše se igramo sa zakonima prirode. Ne sviđa mi se to! - gunđao je i dalje visoki sveštenik.
- A ne, priroda se ovde veoma surovo poigrala sa nama. Ko bi rekao da će pijane zabave između dve lepe vrste humanoida, da iznedre nešto sasvim novo što mi, velikodušni, primamo kao elfe. To je odluka našeg plemenitog cara i ja je potpuno podržavam! - uozbilji se sada i vrhovni Leliks.
U tom trenutku do njh stiže ogroman pehar pun boborovače u koji je iskušenikov omag upravo pomuzao dobru dojilju, pa ga je, prema pravilima cermonije, poslao da se svi prisutni obrede. To je simbolizovalo poistovečenje novog člana sa bratstvom.
- Mmm, premalo mleka! - prokomentarisa Zed praveći kiselo lice - Kada će jednom da obezbede više dojilja za velike skupove? I onako je vrlo lep, da ne kažem poticajan prizor kada je sveštenik na sred našeg oltara golu postavi četvoronoške i pomuze u svetu posudu! Nikada nikome nije dosadno da to gleda. Ne bi trebalo da se lišavamo udobnosti u ovom dobu izobilja. -
- Misliš li da zaista nećemo morati da brinemo? - vraćao se Horig na staru temu.
- Ne, zašto bi? Savršeni je savim u redu ako mene pitaš. -
- A to, što ga pored nekoliko milijardi žena u krevetu želi i bar milijardu muškaraca? To tebi ne predstavlja nikakav probljem? - siknu Zaparijanski sveštenik toliko glasno da ga okolni Leliksi opomenuše:
- Brate, pa mi smo u hramu! -
Veliki majstor uzdahnu kao da razgovara sa potpuno nerazumnim bićem. Glavni sveštenik iz svetilišta u Zaparu zaista je bio vrlo tvrdoglav i još dosadniji elf.
- To je povratna cena njegove velike popolarnosti. Sa tim će morati sam da se izbori. Red će mu pomoći koliko bude mogao -
- Ali, ako... ? -
- Prestani više da se brineš unapred. Sada dolazi onaj najzanimljiviji deo. Hoću na miru da posmatram šta se dešava na oltaru. Da te nisam više čuo! - zareža vrhovni Leliks koji je zaista počinjao da gubi živce.
Najpopularniji deo ceremonije više je ličio na neku reviju nego na verski obred. Sveštenik je i zvučao kao voditelj programa:
- Koristim ovu priliku da se zahvalim plemenitim damama koje su pristsale da pomognu našem redu u izvođenju završnice ovog obreda, gde će kanditat morati da pokaže koliko je neustrašiv i koliko može da vlada sobom. Da ih sada predstavim po imenima: Vojvotkinja Azol od Valuzije, izabranica vojvode Harla. Baronica Goral od ... -
- Vidi, Koterova supruga je očito ogrezla u korišćenju naših usluga. Pa naravno, tako je to kad muškarac više vremena provodi na svojim istraživanjima nego... -
Veliki majstor ga ošinu pogledom, a zatim progovori niskim ali pretećim glasom:
- Začepi, Leliksu sa Araksovskim mozgom. Harl Koter je osoba koja nam je svojim radom omogućila pobedu u ovom ratu i opstanak naše rase. To što se mi brinemo da mu bar izabranica bude srećna i ne zvoca po kući najmanjeje što možemo da učinimo za njega. Zato, smesta da si iskazao poštovanje tom velikanu, tako što češ ga pozvati na mesačnu orgiju u našem svetilištu, jer jadnik trenutno mnogo više vremena provodi u Zaparu nego u Valuziji. A sada je bolje da konačno ućutiš, pošto ti se, u suprotnom, mesto prvosveštenika u prestonici opasno ljulja! -
Horig zaćuta kao zaliven. Nije se baš nadao ovakvoj reakciji od Zeda. I pored najviše titule u redu učinio mu se kao vrlo prijatan sagovornik. Ispostavio se da baš i nije tako. Strogo se držao zacrtanih stavova i nije dozvoljavao ni reč protiv cara, bivših carica, ili njihovih prijatelja. Takva opsednutost odanošću i principima reda suviše je zamarala visokog sveštenika. On se zato polako udalji.
Posle predstavljanja dama sveštenik se obratio Alu:
- Ovo ti je posledenja prilika da odustaneš, ako nisi dovoljano siguran u sebe. Sve što ćeš od sada videti nije stvarnost i ti moraš da pobediš strah ili gađenje i zadovoljiš ove tri lepotice pod tim velikim pritiskom. Samo tako ćeš dokazati da kao Leliks možeš izvržiti svaki zadatak i žrtvovati se ako je potrebno. Kako god tvoje partnerke izgledale ili šta god radile ti ni jednu ne smeš da udariš, niti na bilo koji drugi način povrediš, inače doživotno nećeš imati mesto među nama. Zapamti dobro kako sada izgledaju i seti se toga svaki put kada budeš hteo da ih odgurneš od sebe ili da od njih pobegneš. Ovde se ne boriš protiv njih, nego protiv sebe. Da li si spreman? -
Umesto odgovora Al mu energično priđe, uze mu iz ruke sitnu metalnu čašu i sruči njen sadžaj sebi u grlo. Zatim se vrati na svoju raniju poziciju u poluklečeći položaj. Prisutni su ovaj njegov odsečan i hrabri potez nagradili klicanjem.
- Sada slušaj svoj zadatak: Moraš da bar po jednom doživiš vrhunac sa svakom od ovih plemenitih dama, ali tek pošto ovaj napitak proradi. Neće ti biti lako uošte! -
Ako je ovo posledenje bilo sračunato da uplaši kandidata, uspelo je. Prvi put od početka ove priče sa Leliksima Al se upitao da li mu je sve ovo uopšte trebalo. Kao ratni heroj i čest gost medija mogao je sebi obezbediti bilo koju lepoticu na planeti. Ali, ideja da bude prvi „savršeni" koji se potpuno izjednačio sa pravim muškarcima grejala je njegovu dušu još od kad je prvi put seo u kopit svemirskog borbenog lovca. Sada, osam godina docnije, pošto je srečno prošao kroz plamen rata sa Dortijancima postao je najbolji ratni pilot koga je Geltazarova flota imala. Ovo sa nekom drogom koja menja boje i oblike stvari trebalo bi da bude veoma lako za njega.
Na žalost, sve to nije išlo baš sasvim dobro. Najpre je na prizor dojilje koju muzu u tom položaju dobio neverovatnu želju da skoči odmah je tu dohvati otpozadi. Zatim je morao da ustane i prvi otpije sitan gutljaj boborovače sa njenim mlekom, a pošto je bio nag svi su mogli da vide o čemu je za vreme obreda razmišljao. Mnogi su se smejali a tri dame su čak i kometarisale razmatrajuči njegove mogućnosti. Sada je na red došlo ovo. Treba da se bori protiv sebe i javno dovede tri lepotice do vrhunca. Ne, one treba da dovedu njega, a on je morao... Prokletstvo! Mozak mu već nije radio kako treba. On otvori oči i pogleda oko sebe. Publike, to jest okupljenih starih Leliksa, nigde nije bilo. Umesto njih je bilo pravo groblje olupina, nekakvih vozila koja su bila prekrivena belim čaršavima, mestimično krvavim. Nikad i nigde u životu nije video ovakav prizor i uopšte nije znao odakle tako nešto u njegovoj glavi?Nadao se samo da nije toliko izgubljen da je već ubio nekoga ili, još gore, neku od prisutnih... Ma zašto se brine za to? Slika sveta oko njega nije bila realna. Pogledao je na dame koje su se dobrovoljno prijavile da mu pomognu u obredu rizikujući da budu povređene. One su u međuvremenu skinule svoje lepršave ogrtače i sada su stajale oko dva metra udaljene od njega, posmatrajuči ga sa iskrenim zanimanjem. To su zaista bile one. Svaka oblina i crta na licu je bila njihova ali, kao da su bile cele od tinjajućeg pepela zgasnute vatre. Kad god bi im se pri pokretu napeo neki mišić kroz njihovo svetlo, šupljikavo sivilo, pokazivala bi se crvena, užarena unutrašnjost. Zadivljujuća halucinacija.
Pripemajući ga za ovaj obred visoki sveštenici su mu rekli da će mu u partnerke ući tri duha osnovnih elemenata, vatre, vode i zemlje. Šta je sada ovo značilo? Sve tri je zauzela vatra?
Odmahnuo je glavom. Kako to razmišlja. Stotinu puta je u svemirskim borbama naučio da savete pretpostavljenih treba primati samo okvirno jer njihovi izveštaji nikada u potpunosti ne odgovaraju stvarnoj situaciji na terenu, a sa takvom situacijom je upravo morao da se uhvati u koštac. Polako je ustao. Jedna od tri dame iskoračila je prema njemu i počela ozbiljno da se menja govoreći:
- Pa, hoćemo li da pređemo na stvar lepotane, lepotice ili već šta si? -
„Savršeni" je prepoznao prelepu crnokosu Azol od Valuzije čiji su se mačiji pokreti nežno počeli utapati u transformaciju. Postala je neka vrsta sfinge sa veoma izraženim ženskim grudima i šapama crnog pantera.
Ja sam neustrašivi Leliks i ne plaše me ni tvoji zubi ni kandže ni mačja dlaka na udovima - izjavi on, a sa svih strana se podie graja odobravanja. Nije ni smeo da pogleda na šta okupljeni sveštenici sada liče.
Sledeće čega se sećao bio je skok te zveri na njega. I valjanja po stolu žrtvenika na koga su pali. Azol je stvarno bila žestoka ljubavnica. Zauzela je pozu iznad njega, uhvatila ga je za grudi i počela se tako žestoko pokretati da je već posle nekoliko minuta odnela pobedu. Ona je bila od neverovatne pomoći u ovom ritualu. Osetivši da mu dolazi vrhunac, skočila je sa njega uhvatila njegovu muškost šapom koja se odmah transformisala u šaku i svima pokazala plodove svoga truda. Vika je objavila da su mu okupljena braća bodovala ovaj uspeh. Ovo Koterovoj izabranici očito nije bio prvi nastup na primanju novih članova reda čim je bila toliko vešta u tome. Gledao je u nju sa divljenjem iako mu je trenutno izgledala kao figura od šimšira koju je vetar blago talasao, ali nije imao vremena za razmišljanje, druga dama je dolazila. Setio se i nje, bila je plava i pomalo punačka, a crte tela iako izuzetno jedrog izgledale su nekako umekšane. Sada je ličila na poluprovidnu ćilibarsku figuru sa crvenim tigrastim šarama suviše pravilnim za živo biće. Ovog puta se odlučio za prilazak straga. I ta tura je nekako dobro prošla ali, onda je došla treća, najduža. Nikako se nije približavala kraju. Devojka ispod njega kao da je bila sazdana od samog plamena i davala je sve od sebe majstorski uvijajući kukovima ali, to je samo rezurtiralo time da je dobila žute sitne zmijske krljušti i izgledala verovatno kao izuzetno seksepilan foto model isčezlog naroda Kaa. Menjajući položaj zbog umora primetio je da obilno krvari. Čitavi telo mu je bilo krvavo a sa vrhova dojki padala je po koja kap na ženu zmiju ispod njega.
- Ludim potpuno... - pomisli ratni heroj - ovo mora da je znoj. Nisam mogao nigde tako gadno da se povredim. Važno je da ne izgubim prisebnost i završim zadatak - Prevukao je šakom preko lica i pogledao je. Bila je puna krvi. Učinio je to ponovo, sa istim rezultatom. - Mozak mi luduje - ponovo je pomislio.
Pokušao je da zagladi kosu da bi bar malo bolje izgledao i učinilo mu se da mu se glava iskrivila i izdužila prema pozadi. Pokušao je da je vrati, ali to mu nije polazilo za rukom.
- Pa naravno, to je kosa. Naša prirodna frizura se ne može tek tako promeniti. Elfska dlaka je vrlo neposlušna. - uspeo je da se smiri ali se zbog zamišljene deformacije lobanje i dalje osećao loše. Mnogo loše. Nekim čudom njegova muškost, udružena sa izuzetnim naporima dame pod njim, vodila je svoju politiku. Još uvek je bila u igri.
Kao iz daljine je čuo Azol kako urla na sveštenika koji je rukovodio ritualom da mu odmah da protivotrov, a ovaj nije na to pristajao sada, na kraju obreda.
Onda se crnokosa lepotica iznenada pojavija u vidokrugu, pribila svoje krupne ali šiljaste grudi uz njegove i počela sa besomučnim poljupcima jezikom. Kako je uhvatio njene grudi u svoje šake mozak savršenog je krenuo u nezadrživu spiralu orgazma. Uskoro su Azolini prsti prosipali njegovo seme po stomaku devojke čija koža je ponovo bila od plamena. Urnebesno klicanje objavilo je da je prošao test. Pokušao je da ustane ali je pao sa žrtvenika i na tlu počeo da povraća. Osetio je ubod u mišicu. Neko mu je davao inekciju, ali se nije usuđivao da otvori oči i vidi kako taj, ili to, izgleda. Podigli su ga i naslonili na oltar, dok mu je Azol brisala lice golim šakama, plačući. U pozadini je čuo viku velikog majstora koji se raspitivao zašto savršenom nije reducirana doza halucinogena s obzirom je njegova masa mnogo manja nego li kod odraslih muških elfa? A onda je Al, i pored sve te gužve oko njega, izgleda zadremao.
Naglo je otvorio oči a svet je, iako u istom urnebesu, povratio svoje boje i oblike. Pomerio se da bolje sedne i počeo da oseća hladnoću mermera oko sebe. To skoro niko nije primetio, jedan Leliks ga je hladio velikim parčetom kartona, a crnokosa lepotica intenzivno ga je kvasila lepo oblikovanom rukom koju je svaki čas polivala vodom iz nekakve boce. Najbolji pilot carstva reši da joj objasni kako se povratio. Dočepa je za vrat i zalepi joj žestok poljubac na usne. Ona ga posle nekoliko trenutaka odgurnu i ustade, smejući se.
- Divna ste vi žena, vojvotkinjo, nadam se da ćemo moći da se na miru sretnemo i negde van ovoga svetilišta? - obratio joj se po prvi put od kratkog dijaloga na početku njihovog susreta.
- Ja duže vreme koristim usluge reda. Nadam se kako ću uskoro moći da ugostim vas i vašeg omaga u svom domu. To je, na kraju krajeva, žensko ustavno pravo ovog carstva - odgovori mu novoprizvedena visoka plemkinja i veoma šarmantno se nasmeši.
- Baš mi je drago što ste se povratili - obrati mu se veliki majstor - ove budale su vam dale neodgovarajuču dozu sretstva za iskušavanje početnika. Moraću ja da sprovedem jednu dobru reviziju naših svetilišta. Suviše smo se opustili od kako smo postali najpopularnija religija u carstvu. Zamislite samo šta bi nam imperator rekao da ste nam danas umrli? A tek kako bi nas mediji uzeli na zub! Hajdete ovamo sada, ako možete čvrsto da stojite, da primite svoj mač. Ja ću lićno da vam ga uručim. -
Zed je još mnogo pričao o tome šta mač znači Leliksu i koja su prava i dužnosti člana reda, ali ga Al uopšte nije slušao. I onako je sve to znao napamet. Samo je gledao u A zo koja se na žalost muškog dela publike obukla sakrivši izdašan crni trugao sjajne dlake i par dojki sa tamnim bradavicama.
- Kakva je to žena. Da sam je ranije upoznao, možda bi moj život krenuo sasvim drugim putem - meditirao je savršeni kad mu veliki majstor tutnu mač u kaniji pod nos.
- Ale od Ledenog mosta, od danas si mlađi Leliks sveštenik. Primi ovo sečivo sa ponosom i nikad se ne razdvajaj od njega. Neka ti uvek bude u vidokrugu ili na dohvat ruke! -
Vrhovni Leliks je još dugo pričao, ali je srce ratnog heroja bilo puno. Kada su mu se prsti sklopili oko crvene kože kojom je bila prekrivena metalna kanija, znao je da je uradio ono što pre njega nije uspeo ni jedan savršeni. Izravnao se sa pravim muškarcima.