Odmor u Kambodži

“It’s a holiday in Cambodia It’s tough, kid, but it’s life”, kažu Dead Kennedys. Upravo tako.

“Tuk tuk?“, pita nas vozač tuk tuka (auto rikše) koji je uz motore najpopularnije sredstvo prevoza u Kambodži. “No, we walk walk”, šaljivo im odgovaramo. “Fuck fuck?”. No. “Marijuana?”.  No. “Shooting?”, pokazuje nam plastificirani reklamni poster gde redom stoje (sortirani po ceni) pištolj, kalašnjikov, ručni minobacač i druga oružija. Cena za pucanje izražena je po metku. Kada je video da smo zastali da pogledamo poster onda nam je dodao da možemo da gađamo kravu ili drugu životinju.

Koliko god da smo u Bangkoku pokušali da se priviknemo na Aziju, dolazak u Pnom Pen, dvomilionsku prestonicu Kambodže, predstavljao je mali šok. Centar grada je prepun smeća, majmuni skaču po žicama za struju, pacove niko ne tera sa ulica, a plafoni hotela su prepuni guštera.  Idealno za turizam?

Kao koletarelna šteta rata SAD i Vijetnama, Kambodža je tajno bombardovana od strane SAD, što je dovelo do građanskog rata u zemlji u kojem su pobedu odneli komunisti, poznati kao Crveni Kmeri. Na vlast su došli 1975. predvođeni Pol Potom i uspostavili državu Demokratska Kampučija (čitaju Konfučija, što reče Momčilo). Usledio je najstrašniji period istorije Kmera, pošto ih je do 1979. stradalo oko 3 miliona, odnosno trećina stanovništva. Više o ovome saznajemo na izletu do Polja smrti (Killing Fields), masovnim grobnicama na kojima su građani zverski ubijani i sahranjivani. Mislim da smo ih posle tog izleta drugačije gledali, te nam je još čudnije bilo što su stalno nasmejani. Svaki put kada vam nešto pričaju gledaju vas u oči i smeškaju se. Čak i kada pričaju o teškim stvarima.

Najmlađi su narod u ovom delu Azije, a prosek godina je 21,7 (u Srbiji je prosek godina 42,2). Za ženu plaćaju u dolarima, a veliki problem im prave Kinezi koji dolaze po njihove žene i tako zaobilaze pravilo da Kinezi mogu imati jedno samo jedno dete. A kako raste potražnja raste i cena. Naravno, za strance je cena značajno veća, posebno za belce, što su nam odmah stavili do znanja. A ljubav? Pa pretpostavlja se da ako nekog toliko voliš neće ti biti teško da obezbediš i novac za njenu porodicu, te je velika većina brakova ugovorena.

Ishrana je raznovrsna. Za doručak jedete pirinač sa jajima, za ručak pirinač sa piletom, za dezert pirinač sa šećerom, a za večeru pirinač sa morskim plodovima. Navodno, najviše jedu pirinča po glavni stanovnika na svetu, a kada pitaju nekoga “da li si jeo?”, bukvalno prevedeno pitaju “da li si jeo pirinač?”. Pored toga u Kambodži smo jeli brojne specijalitete: grilovane žabe, krokodila, kengura, ražnjić sa škorpijama, šnicle sa mravima, skakavce, a za par obroka nismo ni sigurni meso koje životinje smo jeli. Razlika da li jedete na ulici ili jedete u restoranu je samo u ceni, kada pogledate na koji način spremaju hranu i koju vodu koriste higijena u restoranima nije ništa bolja. Doduše nađe se i po koji uredniji restoran sa evropskom kuhinjom, a kako smo saznali poslednjih godina insistiraju na obnavljanju i promovisanju Kmerske kuhinje.

U Pnom Penu smo se osećali bezbedno i danju i noću. Nije bilo puno turista, ali nismo ni imali neprijatnih situacija osim što su na pijaci odžeparili devojku iz grupe. Naravno, to se dešava i u Barseloni, Rimu, pa i u voljenom nam  Beogradu. Veliki broj ljudi na skuterima, a na ulici ima i dosta novih Toyota. Lokalna valuta je ril, ali se koriste i američki dolari tako da je preporuka da se njima služite jer je 1 dolar 4.000 rila, te se lako pogubite u vrednovanju stvari. Par dolara vam je ručak sa pivom, a masaže ništa nisu lošije od onih na Tajlandu a čak su i jeftinije.

Grad Hramova

Nakon 6 sati vožnje autobusom na severo zapad dolazimo do Sijam Repa, gradića sa nešto manje od 200 hiljada stanovnika koji je i glavna turistička destinacija Kambodže zbog toga što se nalazi u neposrednoj blizini Angkora.

Veći broj turista, hotela, restorana, kafića. Ipak, pri ulasku u hotel saznali smo da nema struje i da će do 20h biti isključen jedan blok hotela, a posle 20h drugi blok. Restrikcije. Napolju je preko 30 stepeni u januaru, a na recepciji nam kažu da u Kambodži postoji 3 vrste vremena: toplo, vruće, prevruće. Pitaju nas da li imamo sliku snega u našoj zemlji, a kada smo jednog zvali da dođe, rekao je “Ne, ne želim da umrem”.

Narednog jutra idemo do džungle u kojoj se nalaze ostaci Angkora, najvećeg predindustrijskog grada na svetu. Zanimljivo da se prema nekim procenama Angkor rasprostirao na površini između 640 i 1.000 kvadratnih metara, dok mu je najpribližniji konkurent bio Majski grad Tika na području od samo 80 kvadratnih metara.  Sedište Kmerskog carstva navodno je moglo da podrži i do milion stanovnika što je za period od 9 do 15 veka impresivno.

Veliki broj zaboravljenih hramova u džungli i drveće koje raste na zidinama i nedoljivo podseća na film Avatar. Najpoznatiji među njima je Angkor Wat, najveći Hindu kompleks i najveći religiozni spomenik na svetu. Simbol Kambodže koji se pojavljuje i na zastavi te zemlje izgrađen je početkom 12 veka i posvećen bogu Višnuu, a kasnije je postao budistički.

Zanimljivo je da je svaki novi vladar gradio novi hram, koji je od tada jedini bio u funkciji dok su stari hramovi potpuno napuštani u džungli. Tri dana obilazimo Angkor i svaki dan se divimo kako građevinama, tako jedinstvenom prirodom.

Plutajuća sela

Pričajući nam o stanovnicima plutajućeg sela lokalni vodič je istakao dve prednosti njihovog načina života: pošto žive na jezeru ne plaćaju porez na zemljište državi, a ako ti se ne svidi komšiluk uvek možeš da odeš na drugi deo jezera jer je dovoljno samo da upališ motor na svom čamcu. Ulazimo u brodić koji nas vodi da vidimo kako žive stanovnici jednog plutajućeg sela na Velikom jezeru (Tonle Sap). Jezero boje kafe sa mlekom u koji se uliva kanalizacija, čini jedan doe puta nepodnošljiv.

Kako prilazimo samom selu čekaju nas deca na čamcima. Nasmejana deca oko vrata imaju ogromne zmije jer im pas ili mačka nisu praktični za kućnog ljubimca. Prilaze kako bi im bacili neki slatkiš ili ostavili neki dolar.

Na sred sela je veliki splav koji predstavlja školu za decu i odrasle, a koji je donirala francuska vlada. Dvoje dece u lavoru i sa parčetom drveta veslaju ka školi. Drugi veći splav predstavlja restoran i mesto gde drže zarobljene krokodile. Tek tada su nas šokirala deca u lavoru.

Građani sela žive od ribe koju upecaju u jezeru, pa deo koriste za ishranu, a deo prodaju. Koliko god da simpatično deluju i koliko god da je svaki trenutak kao fotografija iz časopisa National Geographic, prizor nas je sve rastužio.

Kambodža kao da je nazadovala kroz vekove, te je od slavnog perioda Angkora došla na dno. Kažu da sa dna može samo da se ide napred. Tako misle i u Kambodži. Optimizma i osmeha im ne fali.

Ako planirate odmor …

Do Sijam Repa najbolje je ići autobusom iz Bangkoka jer je udaljen oko 400 km, dok se do Pnom Pena iz Bangkoka može ići low cost kompanijom Air Asia. Oba grada imaju aerodrom tako da su povezani sa odlično povezani sa okolnim zemljama (Tajland, Malezija, Vijetnam i sl).

Hotele možete naći preko interneta i već za oko 15 dolara možete imati pristojan smeštaj sa doručkom (jaja i pirinač). Nije teško snaći se ali je potrebno dobro se informisati pred putovanje i biti spreman za razne kompromise (najviše sa higijenom). Na svakom ćošku imate taksiste, vodiče, organizovane ture, a i po hotelima su izuzetno ljubazni što treba nagraditi bakšišom.

Objavljeno i na
http://www.markojevtic.info