Održavanje mraka

mikele9

bezi mi se iz mraka

I meni!!! Da mogu kao što ne mogu, zbrisao bih ovog trenutka!

prvi put sam zbrisao tako sto sam kupio avio kartu i spakovao zivot u 20 kg - bez ikoga ili ma kakve sugurnosne mreze na drugoj strani.

drugi put bih... na nacin na koji to rade odrasli.

kilometraza me ubi, moj mikele.

prvi put sam zbrisao tako sto sam kupio avio kartu i spakovao zivot u 20 kg - bez ikoga ili ma kakve sugurnosne mreze na drugoj strani.

I, kako se to završilo? Živo me zanima.

Gospodin Biskup je bio rodjen u vreme kada se zivelo bez obaveznog obrazovanja za narodne mase.

Oko osamstvo godina pre njegovog rodjenja, u njegovom delu Evrope nije bilo "javnih autoriteta", nije bilo drzave:... istina kod nas malo poznata, a tako potencijalno bitna za nasa shvatanja o tome sta je moguce a sta utopija.

Gospodin Biskup je delom imao na umu slucaj psa cuvara koji je tih u vreme mrakom obavijene kradje, tacnije 'cuvara' koji se zove crkva.

Gospodin po imenu Mikele i ja verovatno vise rezonujemo na ovoj liniji:

Life is not a support system for art. It's the other way around.

- Stephen King

Pa nije svima baš sve tako crno. Sećate li ae onoga:
" I senka pade. Ratnici od Morodora podigoše glave..." (Moj omiljeni citat iz Tolkinovog Gospodara prstenova)

anonimni_autor

Pa nije svima baš sve tako crno. Sećate li ae onoga:" I senka pade. Ratnici od Morodora podigoše glave..." (Moj omiljeni citat iz Tolkinovog Gospodara prstenova)

Dobro onda neka senka padne

fantomatsicna

anonimni_autor

Pa nije svima baš sve tako crno. Sećate li ae onoga:" I senka pade. Ratnici od Morodora podigoše glave..." (Moj omiljeni citat iz Tolkinovog Gospodara prstenova)

Dobro onda neka senka padne

[u][/u]Na žalost već je pala, a orci i goblini su pokuljali iz svakog bužaka. Gore nam je nego družini prstena u Moriji.

mikele9

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=03&dd=05&nav_category=12&nav_id=819607

Crn, crncati mrak, mrakačina!!!! Dabogda pocrkali svi što su izdavali naređenja za bombardovanje

[u][/u]Još crnje: DABOGDA IMALI EKONOMSKU SITUACIJU KAO MI!

Зар није чудно да све медијe само интересују протести у Украјини и спремност дела грађана Украјине да постану део Европске уније, а да готово нема помена о ужасу који се дешава један корак даље од нас – у Румунији?

Сигурни смо да многи од вас нису ни чули о хиљадама Румуна који протествују против америчке нафтне компаније “Шеврон“ која има намеру да вади гас из шкрљаца у румунском селу Пунгешти . Људи су забринути због еколошких ефеката и контроверзног метода вађења гаса из шкриљаца – хидрауличним ломовима. Овај метод је забрањен у Француској због његовиг штетних одлика. Погледjaајте ужасавајуће и срцепарајуће погледе одраслих сиромашних људи чије је једино богатство њихова земља како себ ацају на ноге полицији. И поред тога амерички гигант је најавио да га то неће зауставити у истраживањима и екплоатацији гасних шкриљаца.

Ko su vlasnici Ševrona? Kakvi su to ljudi koji čine štete i zlo?


Neki ovde u Srbiji, prizivaju nikl i škriljce.

Pa kad si pomenuo mrak

И мудри српски књаз Милош Обреновић је знао како да се народски новац наменски употреби. На градилишту неке државне установе прво се подигну вешала за оне који касне са радовима или траже од државе додатни новац да би их завршили. Али то је историја Србије — у успону.

Српски Премијер је у Лондону тврдио да ће бити донети и нови закони (нпр. о терминској берзи) којима ће српско тржиште капитала добити највећи потенцијал раста у региону. То практично значи да ће Србија предњачити у распродаји свега постојећег. Помињао је и чувене финансијске деривате. Очигледно није пратио новију економску историју суноврата Исланда и ЕУ (без Немачке). Дати моћ берзама и фондовима у земљи која не може и не сме да се супротстави чак ни неморалним банкама, у држави чији је апарат неомеђено коруптиван, где је транзиција обична пљачка — заиста је равно економском самоубиству.
Да је буђење моћних фондова почело говори и податак од пре пар недеља да су амерички инвестициони фондови ушли у посед десет највећих европских банака и да су тај посед од јуна ове године повећали за 40%, на 33 милијарде евра (преноси Bizlife).
Да ли је време да се зазивају фондови када и руски и амерички (Катасонов, Рубини) експерти говоре да финансијско тржиште почиње да пуца. В. Катасонов закључује да новчана маса, увећана радом штампарија, није усмерена на прихрану реалног сектора економије. Цене хартија од вредности компанија немају много везе са стварношћу. Зашто ми мислимо да ће фондови код нас урадити нешто добро ако то нису урадили у свом дворишту?
И толики је медијски мук да скоро само београдски Таблоид пише да инвестициони криминал већ одавно хара Србијом; да се план пљачке „Телекома“ назире новонајављеном системском иновацијом — изласком на берзу; или да српски политичари све чешће иду баш у заветрину Лондона по своје мишљење...
Истина, први полицајац једне државе не мора се разумети у коцкарске послове берзанских мешетара. Али, председник владе једне државе мора знати да реструктурирању јавног сектора претходе демократски усвојени циљеви привредног и друштвеног развоја државе; усвајање политика и редоследа остваривања циљева, као и процена средстава потребних за њихово остварење.
Нико нам није рекао шта је циљ најављених системских промена привреде Србије. Стандард грађана, профит предузетника, нулти дефицит, грабеж... Има ли држава Србија још неку улогу осим да оствари оно што јој се издиктира у Лондону и Бриселу?
И хоће ли неко народу отворено рећи суштинску разлику између државних предузећа и корпорација? На овом нивоу развоја и задужености Србије ради се о најпростијој распродаји јавних предузећима странцима. У недостатку домаћег капитала, излазак на берзу подразумева непријатељско преузимање.

Куда после тога?

http://strikla.blogspot.com/2013/12/blog-post_21.html

Није лоше да се подсетимо да је аутор тих десет тачака безобзирно манипулисао јавним мњењем у случају линчовања Либије:

http://rebelgriot.blogspot.com/2011/11/libya-and-manufacture-of-consent.html