Eksperimenti u blogovanju| Ljubav| Politika

Kiša koja se čeka godinama

/ 09.03.2014. u 06:44

Komentari: 81
Čitanost: 9888
/
Preporuke: 6912
/

.

Њих двојица су, прве комшије, увек били заједно. Или се бар тако чинило. Ако се један од њих бавио око кола онај други му је додавао шрафцигере и кључеве. Ако је један чистио лишће из олука онај други му је придржавао мердевине. Играли су шах, картали се, шетали, ишли на утакмице, пењали се на планине, мезили испод лозе затегнуте између њихових кућа, годинама већ пили и бистрили политику, а да се никад нису посвађали. Или се бар тако чинило.

Ништа чудно, Влада и Горан су одрасли заједно у предграђу, кућа до куће, рођени у размаку од пар месеци, ишли су у школу, правили колибе у дворишту, играли кликере, сакупљали сличице у заједничке албуме, тукли се са децом из суседне улице, крали трешње, усвајали и пазили џукце заједно ... њихове мајке су их пазиле обојицу, ако је једна спремила палачинке дозивала је обојицу са прага куће, ако је друга нашла одећу на попуст узимала је за обојицу ... а пазили су се и међусобно, ако је један имао џепарац имао је и други, чували су леђа један другом, на сваком месту и у свакој неприлици, знали су се у душу и волели, одувек.

Кад их човек погледа данас, нераздвојне педесетогодишњаке, и кад зна како су провели детињство и младост чини му се непојмљивим да је икада постојало доба у ком њих двојица нису десетак година проговорили један с другим ни реч.

* * *

Ни кад су се сретали на улици, ни кад су се сретали у граду, ни кад су се оженили, чак ни кад су им се родили синови, у размаку од пар месеци.

Њихове мајке нису никада престале да долазе једна другој на кафу, а њихови очеви су и даље знали да приквече седну и попуше једну на клупици на улици, тачно између два дворишта, испод једине уличне светиљке која је још увек радила. Њихове жене су, испрва се држећи на растојању, убрзо, паметне и практичне, почеле да се друже и шетале су заједно бебе у колицима, причале и смејале се. И Влада и Горан су били љубазни и сваки од њих је био веома пријатан према жени свог бившег друга - оне нису имале никакве везе с њиховим дугим и леденим муком, обојица су упознали своје љубави касније, кад већ неколико година нису гледали један другом у очи.

Али ако је све друго пролазило неким скоро нормалним током, сваки је свој зид ћутања и игнорисања проширио и на малог сина свог комшије. Правили су се да не примећују како им синови расту заједно, како вуку кофице и брљају по песку, како их младе мајке дозивају са једног или другог прага са зделом грожђа за обојицу, ... једноставно комшија није постојао, а с њим није постојао ни његов син.

* * *

Оног поганог дана, кад су скочили и ухватили један другог за гушу, учинили су то због гузоња са билборда, не могавши да се сагласе који од њих је шупље говно, а који хода по води.

И иако је обојици убрзо постало јасно да ни све те гузоње, ни масони, ни банкари, ни каплари, ни свакојаке светске силе и њихова здушна и племенита помоћ и часне намере, да ништа од тога не вреди ни две испљунуте коштице, пустиња између њих се временом само увећавала.

* * *

На крају улице, на раскршћу, на једном од ћошкова постоји проширење. Некад су, пре насмејаних шупљих гована са билборда, ту били телефонска говорница, трафика и мала посластичарница, а сада је празан простор згодан за истресање шута и постављање шатора за свадбе у комшилуку (ко хоће да се жени мора прво да очисти нагомилани шут).

Свадба је била увелико у току и Горан је, спазивши Владу напољу, по десетогодишњој навици избегао сусрет и брзо ушао у шатор. Влада је стајао поред шатора с флашом пива у руци и покушавао да надјача музику у разговору са неким сватовима које је једва познавао, кад му је Горанов петогодишњак пролетео поред ногу право према раскршћу. Пивска флаша једва да је стигла да се разбије, баш о остатке темеља ишчезле телефонске говорнице, а Влада је већ имао Горановог сина у наручју, тик испред кола неке волине која је пуном брзином просвирала кроз раскршће, све трубећи као поздрав сватовима. Кад се Влада, орошен леденим знојем, окренуо, видео је иза себе пребледелог Горана и свог петогодишњака у његовим рукама. Владин мали је, видевши свог друга како трчи преко раскршћа, сунуо из шатора, а Горан је био скочио за њим и сустигао га на корак испред оних кола.

Кад су их видели тако, како прилазе својим кућама, свако са погрешним сином у рукама, њихови очеви се умало нису преврнули с клупице између два дворишта, снаје су морале да отрче по зашећерену водицу за обојицу, а њихове мајке су заплакале, гласно и дуго, као киша која се чека годинама.

.

postavite na |

Komentari (81)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Srđan Fuchs 06:55 09.03.2014

katarsis - κάθαρσις

mora da se zbude da bi došlo do pomaka. ljudi pogrešno misle da je katarsis slabost.

Srđan Fuchs 07:11 09.03.2014

Re: katarsis - κάθαρσις

sada oprosti što se nadovezujem na sopstveni komentar - katarsis je strašno veliki kvalitet i ona unutarnja sloboda koju ličnosti ne može niko oduzeti, jedino spoljašnjom silom otuđenja se dolazi do gubitka ove slobode. međutim do ovoga je nemoguće doći nekom racionalnom dedukcijom - mada, verujem da može i tako. to je jednostavno dar kojeg određeni ljudi poseduju a drugi ne, a otuđeni su. kod takvih individua često postoji nagomilani strah od katarsisa - ono što se susreće na samom dnu tog sasuda. dosta njih će radije ostajati podalje od ovog fenomena duše... koliko tvoji likovi pate zarobljeni, deceniju? i nastavili bi još da pate da nije bilo spoljašnje sile što im je razorila slepilo. neću da trošim reči na prazne pohvale, ali umstvenost duše, vrlo lepo obrađena tema. ovo kažem u etar, ne doživi to kao tebi upućenu pohvalu.

marco_de.manccini 07:17 09.03.2014

Re: katarsis - κάθαρσις

ма мени је нос и даље запушен, ово нисам ја, немам појма ко је.

п.с. слободно се сам надовезуј, лепо причаш.

timotije 10:07 09.03.2014

Re: katarsis - κάθαρσις

: katarsis - κάθαρσις
sada oprosti što se nadovezujem na sopstveni komentar - katarsis je strašno veliki kvalitet i ona unutarnja sloboda koju ličnosti ne može niko oduzeti, jedino spoljašnjom silom otuđenja se dolazi do gubitka ove slobode. međutim do ovoga je nemoguće doći nekom racionalnom dedukcijom - mada, verujem da može i tako. to je jednostavno dar kojeg određeni ljudi poseduju a drugi ne, a otuđeni su. kod takvih individua često postoji nagomilani strah od katarsisa - ono što se susreće na samom dnu tog sasuda. dosta njih će radije ostajati podalje od ovog fenomena duše... koliko tvoji likovi pate zarobljeni, deceniju? i nastavili bi još da pate da nije bilo spoljašnje sile što im je razorila slepilo. neću da trošim reči na prazne pohvale, ali umstvenost duše, vrlo lepo obrađena tema. ovo kažem u etar, ne doživi to kao tebi upućenu pohvalu.

Nažalsot samo katarza može da dovede do promene.Ma da mora odmah da se kaže ovo stanje svesti ne priliči ljudima višeg kulturnog miljea.

Evo kakve sam poruke slao sinu koji je prekinuo da komucira sa roditeljiam i setrom. Inače, on je uspešni biznismen, onakav kavki su većina naši biznismeni – imaju prijateljske veze sa ljudima u vrhu vlasti, pa tako dele zajedničku dobit oduzetu od trećeg subjekta.
Uspeo sam da razgovaram sa njim na tu temu 45 mnuta u njegovom kabinetu, pritom faleći ga. No, upzorio sam ga da pravi neprijarnosti svojoj petogodišnjoj devojčici, no i gravidnoj ženi sa dvoje dece u stomaku.

U oči veridbe njegove sestre pozvao sam ga da dođe, sa ženom i čerikicom, sledećom prorukom: „Neosporno da se veliki biznismen. No, imaš priliku da pokažeš da si i veliki čovek. Prvo je materijalno i može da se izgubi. Drugo je duhovno i večno traje. Primer je Isus.“

Nije ni odgovrio na poruku, a nije ni došao.No, stigla ga je katarza...

margos 11:38 09.03.2014

Re: katarsis - κάθαρσις

Nije ni odgovrio na poruku, a nije ni došao.

Ne bih ni ja... u tvojoj poruci je previše patronisanja i (pr)osuđivanja. Ne sumnjam u tvoju dobru i čistu nameru, ali ovo se čita kao 'bolji sam od tebe, pa ja da ti kažem...'.

Odlična priča i lepo napisana. Hvala :)

timotije 15:33 09.03.2014

Re: katarsis - κάθαρσις

Nije ni odgovrio na poruku, a nije ni došao.

Ne bih ni ja... u tvojoj poruci je previše patronisanja i (pr)osuđivanja. Ne sumnjam u tvoju dobru i čistu nameru, ali ovo se čita kao 'bolji sam od tebe, pa ja da ti kažem...'.

U pravuste. Ja sam ipak izražavao očeva osečanja, jer je on moj vršnjak i prijatelj. Ne verujem da ste mentalno osetili i to da ja vozim bicikl, a dotični beli džip. Ja inače ga doživljavam kao pohlepnu ličnost. Kako pohlepu smatram psihosocicolškom patologijom,onda mislim da mu se ta osobina razvila zbog nabijenih komleksa dok je išao u osnovnu školu, jer je bilo mnogo više dece sa roditeljima visokog obrazovanja i najvišeg društvenog ranga, a njegov čale radio je kao majstor.

margos 16:06 09.03.2014

Re: katarsis - κάθαρσις

Samo sam reagovala na to da ako si očekivao drugačiji ishod, pogrešio si.
Iako je pohlepa opasna, gordost je još gora.

(mi smo ovde svi na ti - nije stvar ne/poštovanja)

marco_de.manccini 20:50 09.03.2014

Re: katarsis - κάθαρσις

хвала, маргос.

срђане, по седми пут читам шта си написао и да поновим - много си лепо срочио све.

tyson 22:32 09.03.2014

Re: katarsis - κάθαρσις

срђане, по седми пут читам шта си написао и да поновим - много си лепо срочио све.

Pa i ja sad zaplakah, jebiga.

marco_de.manccini 22:39 09.03.2014

Re: katarsis - κάθαρσις

Тајчи, кад те сретнем пребићу те к'о мачку.

Је л' сад довољно мачо?

charlie 12:14 10.03.2014

Re: katarsis - κάθαρσις

marco_de.manccini
ма мени је нос и даље запушен, ово нисам ја, немам појма ко је.

п.с. слободно се сам надовезуј, лепо причаш.

Ееееее, ово се зове лепа прича !
Баш, баш лепа !
Браво !

Srđan Fuchs 21:30 11.03.2014

Re: katarsis - κάθαρσις

marco_de.manccini
хвала, маргос.

срђане, по седми пут читам шта си написао и да поновим - много си лепо срочио све.

margos i ti i ja u istom komenataru, definicija lepe duše...

blogovatelj 07:27 09.03.2014

Mnogo lepo

Њихове жене, испрва се држећи на растојању, су убрзо, паметне и практичне, почеле да се друже и шетале су заједно бебе у колицима

Ово звучи Андрићевски. Придев је намерно написан великим словом.

niccolo 07:38 09.03.2014

Re: Mnogo lepo

Mene taj deo podsetio na onu fantastičnu sposobnost žena da se u sekundi x upoznaju i da onda od sekunde x+3 počnu da razgovaraju kao da se znaju celog života. Uvek sam se pitao kako je to moguće...

srdjan.pajic 07:40 09.03.2014

Re: Mnogo lepo

blogovatelj
Њихове жене, испрва се држећи на растојању, су убрзо, паметне и практичне, почеле да се друже и шетале су заједно бебе у колицима

Ово звучи Андрићевски. Придев је намерно написан великим словом.

Blogi, a jel smem onda ja ponekad da pišem imenicu "Kusturica" malim slovom

.

Dobra priča, nego sad jedva čekam sledeću epizodu. Pretpostavljam da, kad su Vlada i Goksi razmenili sinove, nisu okrenuli ledja jedan drugom, i otišli da se pomole svaki prod svojim bilbordom, nego da su, nakon primljene šok terapije, nekako gledali da unaprede bilateralne odnose. I da su se odmah, zajedničkim snagama, bacili na ekološku akciju, da se trajno ratosiljaju šuta na rasksrnici. I da postave ležećeg exPolicajca u njihovom sokaku, tako da sledećem volu koji tuda pokuša da projuri dvesta na sat, otpadne menjač.

EDIT: Marco, nemoj da zaboraviš da pomeriš sat.

marco_de.manccini 07:51 09.03.2014

Re: Mnogo lepo

Ауу, да, сат спавања мање, заборавио сам на то.

Хвала, Блоги.

blogovatelj 08:26 09.03.2014

Re: Mnogo lepo

Blogi, a jel smem onda ja ponekad da pišem imenicu "Kusturica" malim slovom

Kako da ne. Srbija je slobodna zemlja. Vidiš i po blogu. Nije više jednoumlje kao kad je građanska Srbija vladala blogoprostorom.

Hansel 11:48 09.03.2014

Re: Mnogo lepo

Uvek sam se pitao kako je to moguće...

Једно од (полу)објашњења -- генерално немају (једне према другима) гард као мушкарци. Е, сад, зашто мушкарци негују свој гард (своје гардове

)... много би требало да се прича.

tyson 07:52 09.03.2014

Pa što ne reče...

...koji od njih dvojice je bio za koje govno sa bilborda, pa da se i mi ovde pokačimo, k'o što je red...

marco_de.manccini 07:59 09.03.2014

Re: Pa što ne reče...

имаш право, глупо је кад не може да се прати резултат.

crossover 16:01 09.03.2014

Re: Pa što ne reče...

tyson
...koji od njih dvojice je bio za koje govno sa bilborda, pa da se i mi ovde pokačimo, k'o što je red...

Их, ко да је то неки проблем, умемо ми да направимо шорку и само на основу магловитих асоцијација. Гледај сад:

9.3.1991.

marco_de.manccini 15:25 10.03.2014

Re: Pa što ne reče...

на основу магловитих асоцијација. Гледај сад: 9.3.1991.

Играмо се асоцијација? Да видимо, хммм ... 9.3.1991 ... а, знам то је оно кад је победила Беби Дол на Југовизији

docsumann 15:52 10.03.2014

Re: Pa što ne reče...

9.3.1991.

moj dobar drug Publić Enemaj

crossover 00:01 11.03.2014

Re: Pa što ne reče...

marco_de.manccini
Играмо се асоцијација? Да видимо, хммм ... 9.3.1991 ... а, знам то је оно кад је победила Беби Дол на Југовизији

Тако је, по њој је Кустурица, нешто пре тога, снимио филм "Сјећаш ли се Беби Дол".

marco_de.manccini 00:27 11.03.2014

Re: Pa što ne reče...

филм

А ја још нисам гледао Бразил.

crossover 00:57 11.03.2014

Re: Pa što ne reče...

Зезаш се? Обавезно гледај.

marco_de.manccini 02:04 11.03.2014

Re: Pa što ne reče...

Тај си ми домаћи већ одавно дао. Обећао сам себи да ћу га сигурно погледати пре него што одапнем. И сад мудро тактизирам и одлажем.

stefan.hauzer 13:11 11.03.2014

Re: Pa što ne reče...

И сад мудро тактизирам и одлажем.

Ionako će ti potvrditi užasnu istinu; da je sloboda u snovima. Odavno tvrdim da je Ves Anderson vanbračni sin Teri Gilijama,a sad sam i definitivno dobio potvrdu:)

fantomatsicna 08:12 09.03.2014

Pa

lepo si me rasplakao!

marco_de.manccini 08:27 09.03.2014

Re: Pa

нема везе, и ја сам мало плакао данас.

п.с. мораћу да попијем NyQuil, исцурех скроз.

mariopan 15:37 09.03.2014

Re: Pa

fantomatsicna
lepo si me rasplakao!

I mene.
Divna priča, tako lepo napisana.

mnenadic 09:13 09.03.2014

Uh žarku im mesečinu!

4krofnica 09:35 09.03.2014

*****

marco_de.manccini 20:55 09.03.2014

Re: *****

Још док сам писао блог желео сам да нађем добар филмчић о пустињским кишама и метаморфозама које их следе и да то оставим окачено у блогу. Некад давно сам гледао нешто такво, чини ми се о пустињи Калахари, и још увек имам слике у глави.

Има овде-онде неких филмчића, али није то то, или ја нисам нашао праве.

razmisljam 22:07 09.03.2014

Re: *****

marco_de.manccini
Још док сам писао блог желео сам да нађем добар филмчић о пустињским кишама и метаморфозама које их следе и да то оставим окачено у блогу. Некад давно сам гледао нешто такво, чини ми се о пустињи Калахари, и још увек имам слике у глави.

Има овде-онде неких филмчића, али није то то, или ја нисам нашао праве.

Вероватно мислиш на филм ,,Та дивна створења'' ( ЛИНК!!! ). На жалост, успела сам да нађем само сцену са животињама које су се понапијале једући презрело воће.
Оне дивне сцене буђења и оживљавања пустиње нисам успела да избунарим. Можда ти уз ову информацију будеш боље среће.

marco_de.manccini 22:23 09.03.2014

Re: *****

Оне дивне сцене буђења и оживљавања пустиње нисам успела да избунарим

Е, е, тој, тој, теј слике, тој време да ми појеш ...

razmisljam 22:32 09.03.2014

Re: *****

marco_de.manccini
Оне дивне сцене буђења и оживљавања пустиње нисам успела да избунарим

Е, е, тој, тој, теј слике, тој време да ми појеш ...

Еве:

marco_de.manccini 22:35 09.03.2014

Re: *****

Еве:

ене, хвала!

mikele9 10:19 09.03.2014

Leeeepo

ispričano/napisano! Ali, međutim, uostalom...prekida najčešće ima između braće, dece i roditelja, ČAK između brata i sestre!!! Teško za zamisliti ali ima kao šodera!

tasadebeli 10:20 09.03.2014

Правописни Хитлер из нашег сокака

blogovatelj

Blogi, a jel smem onda ja ponekad da pišem imenicu "Kusturica" malim slovom

Kako da ne. Srbija je slobodna zemlja. Vidiš i po blogu. Nije više jednoumlje kao kad je građanska Srbija vladala blogoprostorom.

Тако даклеМ стоје ствари! Зато ја видим и да наш домаћин пише скраћени облик помоћног глагола иза зареза. И то систематично на два места!

Цурење носа не значи да су се странице Правописа слепиле једна за другу, па се не дају отворити.

Е, па неће моћи! Да цитирам моју кеву у кризним ситуацијама у кући:"Превише сам вам ја демократије пустила!"

Елем, о киши... Или о сунцу које се чека годинама...

Што рече Фантомастична, расплака ме...

Изађе ми пред очи сцена из далеке 1991. када најбоља другарица из детињства моје мајке демонстративно устаје са својим мужем од наше славске трпезе и, после објашњавања са нашим кумовима, (са којима су годинама пре тога седели за истом том трпезом) објашњавања на релацији Вук-Слоба у којем су и једнима и другима искочиле жиле на врату, напушта нашу кућу добацујући успут мојим родитељима: "Ово нема везе са вама!"

Имало је везе са нама јер после тога никако нисмо могли више да их позовемо да у исто време дођу код нас, а и једни и други су проредили доласке у нашу кућу јербо ми нисмо хтели да се одрекнемо ни једних ни других...

Али су се они одрекли нас који смо све време ћутали...

'Бем ти политику! У мојој кући је то одвајкада била боликита... Зато нам никада и није било јасно зашто нисмо дочекали да видимо њихову катарзу...

А подсетио си ме и на сцену када су моје драге комшије, које иначе и данас мисле да је Слоба Милошевић врховни бог у српском пантеону, добили унуку тачно 9. марта 1991, па ја отишао да им честитам:"Честитам, честитам!!! А како ћете малу да назовете? Вукосава?"

Изашао сам из комшијске куће брже него што сам ушао уз пропратно:"Марш у пичку материну!!!"

Никада се нисам наљутио на њих, и дан-данас тркнем да им купим у продавници шта треба јербо су сада већ поприлично занемоћали...

А "Вукосава" на данашњи дан пуни 23 године и са мајком живи негде у Канади...

Hansel 10:44 09.03.2014

Re: Правописни Хитлер из нашег сокака

Што рече Фантомастична, расплака ме...

Мене, вала, није. Кад су били будале да због тога не разговарају, па још десет година, мислииимм... Осим тога, извињавам се ако кварим атмосферу, догађај (у ствари, цела ситуација) личи на једну сцену из "Очајних домаћица".

Али, збиља, баш лепо написано.

"Честитам, честитам!!! А како ћете малу да назовете? Вукосава?"

А, знаш шта, понекад помислим да се на фињака зезаш на рачун неких од нас, после овог детаља тек сумњам!

П.С. Није Фантомастична, није ни ФантомаТстична (како сам ја био погрешно убеђен), него -- ФантомаТсИЧна.

tasadebeli 11:56 09.03.2014

Re: Правописни Хитлер из нашег сокака

Hansel

догађај (у ствари, цела ситуација) личи на једну сцену из "Очајних домаћица".

Видиш ли како су Срби претече у свему... Династија тек што се била завршила после вишегодишњег емитовања, а шпанске серије нису још ни биле снимане...

Очајне домаћице по интензитету доживљаја не могу ни близу прићи оном што вам препричах...

А, знаш шта, понекад помислим да се на фињака зезаш на рачун неких од нас, после овог детаља тек сумњам!

Не, не на рачун вас... На рачун свих нас!

Ево, рећи ћу то и по трећи пут на овом блогу...

Следбеник сам великог и недостижног Јиржија Менцла (посредно и Бохумила Храбала) који рече једном приликом:"Говорити о озбиљним стварима без и трунке хумора је претенциозно."

Примера ради, о части и достојанству:

Или о ономе што мене данас највише боли, о стању у српској просвети:

EDIT:

П.С. Није Фантомастична, није ни ФантомаТстична (како сам ја био погрешно убеђен), него -- ФантомаТсИЧна.

Мајсторе! Како си то запазио!

Месецима мој мозак погрешно чита оно што очи добро виде!

(Хмм... Можда је баш та чињеница да код сваког од нас мозак може да погрешно чита оно што очи јасно виде уједно и најбоље објашњење за све наше политичке даће и недаће у последњих 25 година...

)

Фантоматсична, извињавам се!

highshalfbooze 12:02 09.03.2014

Re: Правописни Хитлер из нашег сокака

добили унуку тачно 9. марта 1991, па ја отишао да им честитам:"Честитам, честитам!!! А како ћете малу да назовете? Вукосава?

Dopuna:

Следбеник сам великог и недостижног Јиржија Менцла

Na kom stepeniku treba držati pivo?

tasadebeli 12:24 09.03.2014

Re: Правописни Хитлер из нашег сокака

highshalfbooze

Na kom stepeniku treba držati pivo?

Ако ме памћење добро служи, на седмом степенику подрумских степеница...

Ма пусти, читав свој живот сам живео у кући и то сам добро знао...

Али пре три године преселих се у стан у згради, па ми је сада седми степеник подрумских степеница скопчан са путовањем лифтом којег не волим и онда полако заборављам на те изузетно важне рецепте које сам наизуст знао док сам живео у селу мом малом...

marco_de.manccini 15:50 09.03.2014

Re: Правописни Хитлер из нашег сокака

Зато ја видим и да наш домаћин пише скраћени облик помоћног глагола иза зареза. И то систематично на два места!

Добро, добро, професоре, мислим да сам оправио. Иначе, баш пре него што сам јуче објавио текст, поправио сам исто то, само на сасвим трећем месту. Систематичан, него шта!

Hansel 16:42 09.03.2014

Re: Правописни Хитлер из нашег сокака

Очајне домаћице по интензитету доживљаја не могу ни близу прићи оном што вам препричах...

Ма, јашта, само, да се разуме, нисам мислио на то што си ти препричавао него на спасавање детета пријатељице с којом је спаситељка била у завади која је, колико сам пратио, била стигла и до суда. Па се, јел'те, после тог чина ваљда све средило.

marco_de.manccini 16:53 09.03.2014

Re: Правописни Хитлер из нашег сокака

Ма, јашта, само, да се разуме, нисам мислио на то што си ти препричавао него на спасавање детета пријатељице с којом је спаситељка била у завади

Aaa, znam sada o čemu pričaš. U svoju "odbranu" mogu samo da kažem da se ovo sa istrčavanjem dece i očeva za njima, svako za pogrešnim, zaista i dogodilo, i to mnogo pre "Očajnih domaćica", negde oko 2005, možda i godinu kasnije.

EDIT.

Па се, јел'те, после тог чина ваљда све средило.

Pogledao sam sinopsis, prilikom tog čina komšinica u "Domačicama" je poginula. Dakle, sredilo se.

tasadebeli 17:04 09.03.2014

Re: Правописни Хитлер из нашег сокака

marco_de.manccini

Добро, добро, професоре, мислим да сам оправио.

Е, исти си к'о ови моји ђаци у школи! Само вичу:"Добро, добро..."

Али оправљају, исто к'о и ти...

Ма нисам ја то због тебе, него због ових правописних анархиста, Блоговатеља и Пајића...

Иначе, врло ретко некога исправљам из страха да ме људи због ове виртуелне комуникације не замисле као неког "бубуљичавог лингвисту са цвикерима као тегле", што би рекао Капор, а то баш и није реална слика...

Ако баш и сматрам озбиљно да треба некоме на нешто да скренем пажњу, онда шаљем ПП, али за ове моје три године на блогу мислим да сам слао само две ПП. Ово у коментарима је зезање...

Текст ти је

srdjan.pajic 17:55 09.03.2014

Re: Правописни Хитлер из нашег сокака

Ма нисам ја то због тебе, него због ових правописних анархиста, Блоговатеља и Пајића...

Hansel 21:04 09.03.2014

Re: Правописни Хитлер из нашег сокака

srdjan.pajic

Па, ви сте ваљда рођени у Србију,а срце вам у Америку!

marco_de.manccini
Aaa, znam sada o čemu pričaš. U svoju "odbranu" mogu samo da kažem da se ovo sa istrčavanjem dece i očeva za njima, svako za pogrešnim, zaista i dogodilo, i to mnogo pre "Očajnih domaćica", negde oko 2005, možda i godinu kasnije.

Па, ни ове домаћице ваљда нису толико младе.

Битно је да нагласим да ништа нисам инсинуирао, сада тек капирам да је могло и тако да се чита. Нисам ја од таквих!

Па се, јел'те, после тог чина ваљда све средило.

Pogledao sam sinopsis, prilikom tog čina komšinica u "Domačicama" je poginula. Dakle, sredilo se.

Епизоде које сам гледао гледао сам необавезно (а како би иначе могла да се гледа таква серија), али у овој епизоди епилог ипак није био такав.

EDIT: Свашта има у овој Википедији

Lynette and Gaby's friendship becomes strained, but is restored when Lynette saves Celia Solis from being hit by a plane that crashes on Wisteria Lane.

marco_de.manccini 21:30 09.03.2014

Re: Правописни Хитлер из нашег сокака

али у овој епизоди епилог ипак није био такав.

Види се колико сам и ја пратио, синопсис који сам видео садржи речи "Lynette finds out that Ida Greenberg sacrificed her life to save her children" и помислио сам да је то то, али сад видим да то нема везе, у том случају је торнадо био у питању. Е нећу да тражим сад то чега се сећаш, није толико битно.

EDIT. Ааа, видим ти си нашао, дакле Линет је спасила дете да га не прегази авион у сопственој улици. Ипак немам ја тај домет : )

Hansel 22:09 09.03.2014

Re: Правописни Хитлер из нашег сокака

И ја хтедох да кажем да је над-реалност те улице недостижна.

marco_de.manccini 22:17 09.03.2014

Re: Правописни Хитлер из нашег сокака

Иначе, врло ретко некога исправљам

Ја, у ствари, волим да чујем мишљење људи који се разумеју, тако да - само напред.

А сад, пошто си се пријавио, да питам нешто стручно, баш око тог проблема скраћених помоћних глагола после зареза.

Шта је правилно

1. Дерт, како се понекад зове на југу земље, је ...

2. Дерт је, како се понекад зове на југу земље, ...

3. Ниједно од претходна два, оно прво има тај помоћни глагол иза зареза, а оно друго звучи бесмислено, дакле, треба избегавати конструкцију и написати реченицу потпуно другачије.

tasadebeli 23:13 09.03.2014

Re: Правописни Хитлер из нашег сокака

marco_de.manccini

Шта је правилно

1. Дерт, како се понекад зове на југу земље, је ...

2. Дерт је, како се понекад зове на југу земље, ...

3. Ниједно од претходна два, оно прво има тај помоћни глагол иза зареза, а оно друго звучи бесмислено, дакле треба избегавати конструкцију и написати реченицу потпуно другачије.

Ђе ме нађе!!! Јоооој!!! Ојха!!!

Под 1. не може никако.

Може ово под 2.

А може и под три, ако ти 2. звучи бесмислено, али онда тако како ти кажеш, да промениш конструкцију... Не знам шта би ти ту написао, али ево ти пример:

2. Дерт је, како се понекад зове на југу земље, реч за коју би наприближније објашњење било јад, бол или туга.

3. Дерт, како се понекад зове на југу земље, означава посебно стање човека које би наприближније било болу, јаду или туги.

3. а) А најједноставније ти је решење да скраћени облик глагола продужиш, па му онда то дође овако:

Дерт, како се понекад зове на југу земље, јесте реч за коју би наприближније објашњење било јад, бол или туга.

Али не важи то само за скраћене облике помоћних глагола. То важи и за скраћене облике заменица.

Хвала ти што си ми овде пружио прилику да окачим мало наставног материјала...

Знам да ће се макар једна особа на овом блогу томе обрадовати...

ЛИНК 1

ЛИНК 2

А ко има дете у петом разреду које има проблеме у савладавању падежа (Што рече Нушић, тако мали народ, па има седам падежа. А Немци онаква сила, па се задовољили са четири падежа. Увек ми Срби морамо ту нешто да мудрујемо...) ево на овом

ЛИНКУ ПАДЕЖИ

за учење уз ђускање.

Hansel 23:14 09.03.2014

Re: Правописни Хитлер из нашег сокака

(сада бесмислено, бриши)

razmisljam 23:22 09.03.2014

Re: Правописни Хитлер из нашег сокака

tasadebeli

Знам да ће се макар једна особа на овом блогу томе обрадовати...

Обрадовала сам се и ја, Тасо. Није само Хансел.

Hansel 23:54 09.03.2014

Re: Правописни Хитлер из нашег сокака

Ја сам имао сличну (само краћу) елаборацију, очекујући оцену од Тасе, али био је за минут бржи, па обрисах штреберски коментар.

tasadebeli 11:27 10.03.2014

Re: Правописни Хитлер из нашег сокака

razmisljam

Обрадовала сам се и ја, Тасо. Није само Хансел.

Hansel

Умножавамо се на овом блогу Б92... И то ме неизмерно радује...

Hansel 15:07 10.03.2014

Re: Правописни Хитлер из нашег сокака

Умножавамо се на овом блогу Б92... И то ме неизмерно радује...

Нисмо се ми, Тасо, умножили, ту смо одувек!

Једино можда постајемо мало гласнији?

marco_de.manccini 16:46 10.03.2014

Re: Правописни Хитлер из нашег сокака

Може ово под 2.

E, to kod mene ne može, moraće ono pod tri, dakle.

tasadebeli 17:29 10.03.2014

Re: Правописни Хитлер из нашег сокака

Hansel
Умножавамо се на овом блогу Б92... И то ме неизмерно радује...

Нисмо се ми, Тасо, умножили, ту смо одувек!

Једино можда постајемо мало гласнији?

Штој ли је то т'ко?

Да није и нама, језичарама, по стрпљењу равнима пецарошима, прекипело?

Не би то ваљало... Онда би то значило да је крајње време дошло...

EDIT:

tyson

Знам да ће се макар једна особа на овом блогу томе обрадовати...

Padni mi na grudi!

Кажем ја лепо да се умножавамо!

(Како сам ја, човече, волео тај Ливерпул из седамдесетих са Далглишем, Тошаком, Рашом,...!

)

tyson 20:02 10.03.2014

Re: Правописни Хитлер из нашег сокака

Знам да ће се макар једна особа на овом блогу томе обрадовати...

Padni mi na grudi!

Vojislav Stojković 12:40 09.03.2014

La Femme De Mon Ami

marco_de.manccini "Кад их човек погледа данас, нераздвојне педесетогодишњаке, и кад зна како су провели детињство и младост чини му се непојмљивим да је икада постојало доба у ком њих двојица нису десетак година проговорили један с другим ни реч."

Drugovi iz detinjstva, posle niza godina prijateljstva, često se ponašaju kao ostareli supružnici. Dolaze u sukob zbog trivijalnih sitnica, a onda zaćute i prekidaju, naoko, idilične dugogodišne odnose. Povod sukoba, naravno, može biti bilo koja sitnica, izgovorena ili neizgovorena rečenica, ali uzroci su skriveni i dublji. Podsećam na dramu "Ko se boji Virdžinije Vulf?"

Kako iz dosadašnjeg razvoja fabule, ne znamo zbog čega su dvojica prijatelja iz detinjstva zaćutali, možemo pretpostaviti bilo koji povod. Moguće da će nas autor storije o prijateljstvu u predgrađu odvesti u političke vode. Jer, bilbordi su već tu, kao ona puška, koja u prvom činu visi na zidu, a u trećem mora da opali (Čehov). Ako bude tako, bilbordi su samo povod, a uzroci moraju biti dublji.

Kao čitalac, lično bih voleo, da je uzrok prekida prijateljstva u nekoj drugoj životnijoj, a ne političkoj ravni. Recimo, da je jedan od dvojice prijatelja ženu onog drugog gledao zaljubljenim pogledom, a da je ono to prihvatala, osećajući da je i dalje poželjna i drugim muškarcima, a ne samo svom mužu.

Naravno, i ta priča je mnogo puta ispričana, ali kao i život, tako i književnost stalno piše nove i nove priče u kojima se samo likovi menjaju.

timotije 13:02 09.03.2014

Re: La Femme De Mon Ami

Vrlo analitički i tačno napisano.

marco_de.manccini 16:01 09.03.2014

Re: La Femme De Mon Ami

Али, Војиславе, љубав вреди више од две испљунуте коштице.

А што се овога тиче

Kako iz dosadašnjeg razvoja fabule, ne znamo zbog čega su dvojica prijatelja iz detinjstva zaćutali, možemo pretpostaviti bilo koji povod.

овај део је релевантан

Оног поганог дана, кад су скочили и ухватили један другог за гушу, учинили су то због гузоња са билборда, не могавши да се сагласе који од њих је шупље говно, а који хода по води.

И иако је обојици убрзо постало јасно да ни све те гузоње, ни масони, ни банкари, ни каплари, ни свакојаке светске силе и њихова здушна и племенита помоћ и часне намере, да ништа од тога не вреди ни две испљунуте коштице, пустиња између њих се временом само увећавала.

Vojislav Stojković 19:43 09.03.2014

Re: La Femme De Mon Ami

Heh, ne znam kako sam taj pasus, toliko značajan za razumevanje tvoje priče, prevideo. Verovatno zato što čitam dijagonalno. Naravno, moja greška.

Međutim, upravo to što su se uhvatili za gušu zbog guzonja sa biloborda, za dobru priču ne može biti stvarrni uzrok, već samo povod. I dalje tvrdim da iza toga svega mora da stoji, jači a skriven razlog i gotovo sam siguran da je on u koordinatama u kojima su njihove supruge ključne tačke oko kojih se ukrštaju sve ostale prave ili sinusoide u tom sistemu.

Drugovi iz detinjstva, koliko god se voleli i družili, uvek su kao petlići - oko nečega se takmiče. Ko je brži, ko piša dalje ili čiji je veći. Kad malo porastu takmiče se oko ocena u školi ili oko toga ko ima više devojaka, a kao odrasli, ko je uspešniji u poslu, ko ima bolja kola, veću kuću, lepšu ženu i pametnju decu. Naravno, za sve to vreme oni se druže, posećuju i roštiljaju... a onda iznenada bilo koji bezazleni povod postane razlog njihovog razlaza.

Hoću da kažem, za dobru priču guzonje sa bilborda, ne mogu biti uzrok desetogodišnjeg ćutanja. Ako bi to bilo tako, onda glupu politiku uzdižemo na pijedestal koji joj ne pripada. Sa tim ne mogu da se pomirim.

marco_de.manccini 20:13 09.03.2014

Re: La Femme De Mon Ami

Мислим да се помало не слажеш с питањем.

Vojislav Stojković 21:05 09.03.2014

Re: La Femme De Mon Ami

Bez obzira koje je i kakvo pitanje, ako je ono uopšte i postavljeno u ovoj storiji, ja se ne slažem sa odgovorima, ukoliko se oni svode na guzonje sa bilborda, a ti kako hoćeš. Uostalom, tvoja je priča.

Hansel 23:05 09.03.2014

Re: La Femme De Mon Ami

Vojislav Stojković
Hoću da kažem, za dobru priču guzonje sa bilborda, ne mogu biti uzrok desetogodišnjeg ćutanja. Ako bi to bilo tako, onda glupu politiku uzdižemo na pijedestal koji joj ne pripada. Sa tim ne mogu da se pomirim.

Можда и јесте неки други разлог, али да су се људи страшно много били поларизовали и закрвили због политике, чињеница је. Ја тих година био на крају тинејџерског доба, тј. почетку адолесценције. И то ме је тада баш чудило и заокупљало. Ја сам умео да будем страствени дискутант, али никада нисам у саговорнику видео непријатеља (док неки од њих у неком тренутку не би почели тако да се понашају). Свеједно, дошао сам до закључка да су страсти толико јаке јер наши политички избори представљају наше виђење света, наше вредности, па и наше идеале (уз, каткад, присуство инстинкта стада и великог емотивног инвестирања у поједине вође). Сукобљени политички концепти били су (и умногоме остали) сукоби наших личности, ти сукоби су просто борба за превласт. С друге стране, откривање другачијег мишљења код неког блиског доживљава се као издаја. Имамо често потребу да "срастемо" и некад тешко прихватамо да се део те с нама срасле личности "отуђио", променио, да се развија у другом правцу.

А када је дошло "вишестраначје" просто већина није знала да се довољно дистанцира од својих и туђих преференција...

Уффф, извин'те због овол'ког психофилозофирања...

docsumann 15:55 10.03.2014

Re: La Femme De Mon Ami

svakako da je razlog zbog koga su se pokačili glup, štaviše, ekstremno glup, al' je priča odlična.

marco_de.manccini 16:15 10.03.2014

Re: La Femme De Mon Ami

Обична бајка из предграђа.

Мислим, и ја сам циничан и мрачан и изнад свега сам, али не могу то баш сваки дан, уморим се понекад и треба ми бајка. Да постоји неко ко се ослободио грча и сад лагано мези испод лозе с најбољим пријатељем.

Сутра ћу поново цокуле на ноге.

docsumann 16:29 10.03.2014

Re: La Femme De Mon Ami

Обична бајка из предграђа.

evo ti jedna primorska...

šetao se neki izbjeglica iz Bosne gradskom lukom. uokolo je bilo puno pecaroša koji su zabacivali svoje udice u ograđeno more, i baš je jedan od njih izvukao ribu dok je ovaj naš bosanac prolazio pored njega.
- izvini, jarane, koja je to riba?
- bukva - kratko će pecaroš
- a jooj, e jest ti fora.

marco_de.manccini 16:39 10.03.2014

Re: La Femme De Mon Ami

Знаш сигурно да је у неким словенским језицима буква реч за слово (а слово за реч).

Зато учимо слова из буквара.

docsumann 17:15 10.03.2014

Re: La Femme De Mon Ami

Зато учимо слова из буквара.

javascript:;

az, buki, vjedi, glagol, dobro ...

mada se za ovu ribu i na ingliškom kaže bogue. što će reći: bukva u mriži - riječ u net-u ... internet!

zovite me londžinEs

wuyah 12:53 09.03.2014

Šteta - Radost...

Što se tiče politike, ovo je najžalosniji deo. Kad se ljudi koji se vole svađaju zbog nekoga, kome ni oči nisu videli, koga ne poznaju u suštini. A toga ima dosta kod nas u dragoj nam Srbiji. Neretko se ovakve svađe završe i tučama, što je po meni tragikomično.
Političari tome i služe, da zavade i razdvajaju, a ne da spajaju ljude. Samo na taj način oni mogu da opstanu, jer da je drugačije, njihovo postojanje bilo bi suvišno.
Možda nije dobar način na koji su se pomirili Goran i Vlada, ali svakako je dobro što je došlo do toga i što su shvatili da su jedan drugome bitniji od ljudi koje ne poznaju i koji njima ništa ne znače u životu.
Prijateljstva iz detinjstva su jedina prava prijateljstva, ljudi koje upoznajemo kasnije kroz život su "prijatelji" iz neke koristi, a ne iz razloga što im je stalo do nas, ili što nas stvarno vole.
Zato treba čuvati i negovati ovakva prijateljstva, jer dok je njih, biće i nas. Čovek vredi onoliko , koliko ga okružuju pravi drugari iz detinjstva ,jer su ti ljudi oni koji ga stvarno poznaju.
Šta drugo reći , osim, ili voliš, ili živiš u strahu, sredina ne postoji.
Dobar tekst , lepo napisan, iskreno i od srca. Odavno ovde ne pročitah ovako dobro pisano delo. Samo nastavi.
Veliki pozdrav.

marco_de.manccini 20:45 09.03.2014

Re: Šteta - Radost...

Možda nije dobar način na koji su se pomirili Goran i Vlada, ali svakako je dobro što je došlo do toga i što su shvatili da su jedan drugome bitniji od ljudi koje ne poznaju i koji njima ništa ne znače u životu.

Мислио сам да је начин сасвим добар. Сва гордост и горчина, отуђеност и слепило (како их лепо зове Срђан горе) су у тренутку кад није било времена за позе, кад се свет бројања и рачуна на мах зауставио, с оне стране победника и поражених, док је пивска флаша летела према бетону, а сваки од њих према сину свог друга, нестали. Остало је оно што је до кости.

stefan.hauzer 16:19 09.03.2014

.

loše se ljutim,da bih dobro praštao

:)

mariopan 16:30 09.03.2014

...

Ljudi se nekada pokače oko sitnice a posle i ne znaju zašto su se pokačili, i samo iz tvrdoglavosti teraju dalje.
Znaju da je sve to detinjasto i bezveze ali teraju...

Meni je drago da se moja ćera pomirila sa Najboljom Drugaricom, sa kojom druguje od početka njenog boravka u Grčkoj, nekih 17 godina već.
A pokačile su se oko sitnice.
Drugarica je uspešan pisac, društvena i vesela osoba koja voli da okuplja društvo kod sebe ali nije baš neka spretna domaćica. Ona traži pomoć i dobije je, i ništa tu nije čudno, svi se po malo potrude da zabava bude bolja a da se niko ne optereti previše.

Kod Grka je lepo to što svi nešto pomognu oko večere ili donesu po nešto, pa je tako i ova moja donela dosta toga gotovog ali i pomogla, što drugarica od velike gužve nije ni primetila, nego joj onako olako i pred svima prigovorila da nije ništa pomogla.......ova moja se podigne i ode sa večere, zajedno sa tadašnjim dečkom, sada mužem, koji je bio i najbolji drug ( iz detinjstva) te drugarice.

I ćutale nekoliko godina. Čak se i venčali i svadbu pravili ovi moji a da Drugaricu nisu pozvali.

Sve dok prošle godine, na semaforu, u njena kola nije uskočila ta Drugarica, žureći negde, i nastavila da priča srdačno kao da su se malopre rastale u najboljem raspoloženju. Lepo što je ova moja bila toliko u šoku pa je samo vozila i nije imala vremena da se opet naljuti...nego je počela kod kuće kao nešto da se preslišava kako Ona to misli, zar da se sve zaboravi?

Naravno, da se zaboravi, pa niko više i ne zna za šta su se pokačile, ni one same.

Zimus, ja opet kod dece, u supermarketu sretnemo Drugaricu, jer sve vreme oni žive u istom kraju, dve ulice dalje, srdačno se izljubimo, ona nas pozove u kafić prekoputa, posle kupovine.
Odemo.

Imale su da tračuju satima, mene smoriše totalno.

Drugarici izašla nova knjiga, a ova moja uspešno završila studije i nastavlja ka doktoratu...a kada su prestale da se druže tek je upisivala fakultet....znači inat im je trajao neki "lep" niz godina?
Ala su izdržljive?

marco_de.manccini 20:19 09.03.2014

Re: ...

I ćutale nekoliko godina.

Ето, због салате.

Jaril 00:31 10.03.2014

Емотивна коректност

линк

marco_de.manccini 15:36 10.03.2014

Re: Емотивна коректност

Знам да нисам емотивно коректан, али тај Шон Ханити кога помиње је обична буба-шваба. Живи од ширења лажи и демагогије, живи управо од подстицања негативних емотивних реакција код својих гледаоца. Ал' је много фин према њој, кад год се сретну у ходнику.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

marco_de.manccini

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi