I ona je profesor?! Bezmozgizam i drugi -izmi

tetkino

Iluzija je da su ikad svi voleli da čitaju i da se čitalo ne znam koliko.
Ali čini mi se da je opšta klima i u društvu i u porodici bila malo povoljnija, kad je čitanje i učenje u pitanju.

Odnosno koliko se danas i u porodici i u društvu aktivno radi na destrukciji učenja, čitanja, lepog ponašanja, znanja i obrazovanja.

Mene više brine koliko dece ne zna da čita - u višim razredima osnovne škole nisu u stanju da pročitaju lekciju na 2-3 strane i razumeju šta je tu bitno.
Sporo čitaju, sriču, gube nit radnje, a sve odlični đaci.
Kakva je njihova sposobnost da kao takvi uče bilo šta.
Ili barem pravilno razumeju uputstvo za upotrebu proizvoda ili uputstvo za uzimanje leka?
Znam roditelje koji uče sa svojom decom - od prvog razreda osnovne škole - do 5 godine fakulteta.

Sve dok se ne desi Užice ili ovaj Cile trovač ili dok se ne zapali autobus pun putnika...

tasadebeli

tetkinoIluzija je da su ikad svi voleli da čitaju i da se čitalo ne znam koliko.Ali čini mi se da je opšta klima i u društvu i u porodici bila malo povoljnija, kad je čitanje i učenje u pitanju.Odnosno koliko se danas i u porodici i u društvu aktivno radi na destrukciji učenja, čitanja, lepog ponašanja, znanja i obrazovanja.То ти кажем! И мислим да је то онај прави, суштински проблем Србије! Све ово друго око чега се расправља, политика, економија, људске слободе и права,... и проблеми у вези са тим, све је то само она видљива страна. А прави, суштински, проблем у Србији је у необразованости, у неписмености и у потцењивању та два.Када си последњи пут видела неки филм или серију у којој образовани човек није представљен кроз спрдање са њим и његовом "науком". Када мене питају да ли сам коректор или "колектор", као цитирајући Жикину династију, мени припадне мука, па иако сам веселе природе, не могу уопште да се насмејем на то јербо знам колико корени те појаве иду дубоко.Зато нам просветни систем и јесте у толиким проблемима.Тек када сви, и они писмени и они неписмени, буду схватили значај образовања и писмености и када буду сви престали да се томе подсмевају и да гледају с висине на то ("Ја сам природно интелЕгентан! Шта ће ми школа?" ), моћи ћемо да причамо о правој, суштинској промени Србије.А тужно је што то морамо да наглашавамо данас, у 21. веку, двеста година после једног Доситеја. Као да смо неке тикве без корена...

траже од мене да на часовима допунске лектире пошто-пото радимо Орлови рано лете које је неки исти такав паметњаковић као и Ана Т. избацио пре 7-8 година из обавезног програма.

Pa da se mi fino, ugledamo na Holandjane i razmislimo o ukidanju škola na maternjem

zemljanin

da li je pravilno(ije)

Da li znaš ?
ili
Da li znaš?

tj, da li se znakovi interpunkcije (! i ?) odvajaju od reči dodatnom pauzom ili se samo dopisuju na kraju reči, bez pauze ...

znam da će mnogi da se povedu za primerom tačke, zareza, dve tačke i sl. ... znači ne pitam za te slučajeve već samo za interpunkciju ...

Da li znaš?

tadejus
ja sam anu frank baš voljela
ali jednako mi je (lažem, više) fascinantna bila i mi djeca s kolodvora zoo..

zemljanin

I tako mi, dođosmo, do neke suštine problema a to je "čija je zadnja?" ... ko je i da li postoji i da li treba da postoji - autoritet koji če presuditi ?U državi i društvu u kom ne postoji autoritet nema ni odgovora na pitanje da li ili ne, Ana Frank ... ovde su svi naučeni da diskutuju ali niko nije spreman da u nekom trenutku prihvati da on/ona nije vrhunski autoritet ...Zato imamo Ustav ali to ipak nije "urezano u kamen" a i UstavniSud je pod znakom pitanja jer ko su pa oni (to u slučaju da mi ne odrgovara presuda) ... i tako, hijerarhijski naniže dolazimo i do obrazovanja ... tako svako može da iznese svoju verziju šta treba da se uči, kako treba da izgleda škola ili reforma ili nešto sasvim deseto ... i kako nemamo autoritet, onda je to stvar lajkovanja ... sva silna istraživanja i saznanja o obrazovnom procesu, metodici, didaktici i sl., ma to je samo rasipanje državnih para jer BRE JA znam Struka je totalno uništena i ne pita se više, ama baš ni zašta ... PS. da ne bude pogrešno tumačeno, nema skrivenih namera u spominjanju reforme obrazovanja i predizbornih obećanja ili planova ovog ili onog, znači isti primer sa alfatoskinom, GMO ili birajte temu ...

tadejus

diskusiju vide kao zabavan razgovor učenika, na koji gledaju s blagim osmjehom na licu

zemljanin

Za diskusiju su potrebne osobe koje poseduju znanja o temi ... gugl je strava alat ali ne može zameniti znanje ... ne sporim potrebu za diskusijom ali sporim učesnike ili inicijatore ...Zato u nekim slučajevima,
diskusiju vide kao zabavan razgovor učenika, na koji gledaju s blagim osmjehom na licu

tadejus

zemljanin

Čini se da negde nismo definisali okvir ... da li je ova prepiska ustvari diskusija ili razgovor ... za mene je ovo samo razgovor jer bi za diskusiju morali da imamo precizne argumente, podatke, istraživanja i sl. ... kako ništa od toga nije prisutno. mi samo razgovaramo ali ne možemo da diskutujemo jer nemamo neophodna znanja za diskusiju ...

a pojava golišave profesorke jezika sa neprihvatljivim stavovima jeste novina.

Ја јесам...

Ја јесам...

Ја јесам...

eli.lacrosse

Ја јесам...

Ја јесам...

Ја јесам...

Govoriš li o jednoj, dve ili tri osobe (mada se u poslednjem delu radi o grupi – je l' u njoj bilo nekog iz priče 1 i 2?)

tasadebeli

nije poenta ni u ubacivanju bjelice u lektiru ni izbacivanju ane frank, poenta je u reakciji na novinua pojava golišave profesorke jezika sa neprihvatljivim stavovima jeste novina..

Какав си ти спин доктор! Да ли си можда размишљала да се бавиш политичким маркетингом?Слушај, ја сам на трећој години средње школе имао професорку од 30-35 година, мајку троје деце, која је у школу долазила на Харлију, онда у свом кабинету скидала бајкеристичко одело, облачила блузу, сукњу и обувала ципелице на штиклице, па тако дотерана улазила у учионицу на час. И сви ми дечаци у одељењу смо, наравно, били заљубљени у њу.Хоћу да ти кажем да голишава професорка са неприхватљивим ставовима за мене није никаква новина нити нешто невиђено до сада. Ни нека виртуелна професорка ни она стварна, мислим уживо.Али да кренемо редом...Прво, чињеница је неоспорна да је у овом народу до пре 25-30 година образовање имало много већи углед него што га има данас.А онда су се из свог запећка, као неки канцер, прошириле разноразне жикине династије (да ли је то рађено намерно или не, не бих улазио овде у то) које су се до наших дана развиле у монструозне (због последица које остављају на људски мозак) гранд параде, ријалитије и слично. И то није појава само у Србији. Има тога свугде по свету. (Погледај каква је по квалитету данашња мејнстрим музика, па упореди каква је била некада и биће ти јасно зашто клинци и данас слушају усхићено хитове од пре 40 година.)

tasadebeli

Али имам утисак да ставу да образовање и вредности које оно промовише треба ниподаштавати није нигде уступљен баш такав простор као овде у Србији. Када слушам људе око себе,имам утисак као да су сви доктори наука. Сви све најбоље знају. А најчешће, мученици, не умеју да саберу два и два и не зна се на колико су страна шупљи. ("Ма шта ће он мени да соли памет! Посерем му се ја на ту његову диплому!" )Е, а пре него што је тај канцер метастазирао на друштвеном ткиву Србије, док су још разне жикине династије и сабори на Калишу били у свом ограђеном простору и нису преузимали улогу прописивача вредности на којима треба да почива ово друштво, образовање је добијало дужну ноту поштовања и међу писменима и међу неписменима.

tasadebeli

ja tu više lajem uz drvo tih naših balkanskih sredovječnih mudraca koji nikako nisu navikli na diskusiju...

Ма није проблем када лајеш на то дрво. И треба да лајеш да се не би то дрво осушило. Овако то дрвце, из страха због претећег лавежа, може само да расте и да се развија.Проблем је у томе, Тадејуш, што много њих у Србији данас не лаје на то дрво него углавном само задигне ногицу па га запишава. А то неће подстаћи то дрво да расте. Напротив, осушиће се великом брзином.

tasadebeli

ili diskusiju vide kao zabavan razgovor učenika, na koji gledaju s blagim osmjehom na licu (eh al će ovo kasnije da prepričaju u društvu)..a ko ne voli da diskutuje, taj ne voli ni da sluša, ako ne voli da sluša... itd. itd.

И ти то мени?Да ли си ти, као професор у учионици, седела можда у последњој клупи и отворених уста одушевљено слушала излагање свога седамнаестогодишњег ученика који 45 минута на часу лектире одговара (више волим да кажем држи час, одељењу и мени) о психолошком портрету Раскољникова?Ја јесам...Да ли си ти можда као професор у школи седела поред свог ученика у клупи, опет отворених уста, и слушала га како објашњава, опет мени и одељењу, мале тајне заната писања постмодерниста?Ја јесам...Да ли си ти, као професор у школи, на предлог групе ученика у одељењу одобрила да се из Читанке исцепа лист са најморонскијим тумачењем Дучићеве песме Сунцокрети које је неко могао да напише и да затим заједно са њима тумачиш песму уважавајући сваки став и објашњење појединачно доживљаја уметничког дела? (Тада се у биоскопима давало оно Друштво мртвих песника и клинцима се допало то што су видели у филму, па ми предложили на часу да то урадимо.)Ја јесам...

tasadebeli

Хоћу, у ствари, да ти кажем, да би ипак прво морала да мало једеш овај хлеб који једемо Нурудин и ја да би могла да разумеш у потпуности зашто нас погађа овако нешто као што је текстић са друштвене мреже неке Ане Т. која се представља као професорка српског језика.То, наравно, не значи да немаш право на сопствено мишљење, таман посла. Али тај твој наступ ренесансног свезналице који се разуме у све и свашта помало, а ни у шта (осим економије можда, како сам те разумео) конкретно, наводи те само да машиш суштину.Е, видиш, баш због таквих који мисле да о просвети и педагогији све знају, а били су у школи само као ђаци и никако другачије, српско образовање и јесте спало на ниске гране. Могу да разумем када они неписмени (кажу истраживања да у Србији има милион и по функционално неписмених) не схватају шта су основне вредности и камен темељац сваког образовања, али када оних 6,5% високообразованих то не схвата (пре бих рекао да схвата, али одбија да прихвати), онда то стварно не могу да разумем.

Мајсторски!

"Зашто да не, молим вас лепо! Па ја свакога дана, у сваком тренутку водим унутрашњи дијалог! Неки пут чак и полилог!"

Али имам утисак да ставу да образовање и вредности које оно промовише треба ниподаштавати није нигде уступљен баш такав простор као овде у Србији. Када слушам људе око себе,имам утисак као да су сви доктори наука. Сви све најбоље знају. А најчешће, мученици, не умеју да саберу два и два и не зна се на колико су страна шупљи. ("Ма шта ће он мени да соли памет! Посерем му се ја на ту његову диплому!" )

tasadebeli

Већ сам ово писао на пар блогова, поновићу и овде.Жалимо се сви да деца не читају (књиге!) довољно. Заправо, многи кажу да не читају уопште. А када и почну да читају, не читају пажљиво и кратког су даха. Пола странице и то је то. Често и прескачући редове.Оно што сам ја закључио посматрајући ове наше клинце јесте да је њима, у ствари, промењен начин перципирања. И то захваљујући овим сокоћалима (прво телевизија, па компјутер са интернетом) које ми убрајамо у показатеље прогреса људског друштва. И треба да их убрајамо...Али, мислим да та култура сличица коју нам је донела прво телевизија, па онда и компјутер/интернет има и своју тамну страну.Наиме, књига је линеарна. Када читаш књигу, ти не можеш да читаш прво 75. страну, па да се вратиш на 27. страну, па да скочиш на 102. страну која ти постане брзо досадна, па кренеш да вртиш 56. страну јер се тамо можда догађа нешто занимљивије, па ти не би то да пропустиш. Тако се књиге не читају (осим, можда, Хазарског речника; је л' тако, Нурудине? ).Тако не читаш ни научна дела, ни било коју врсту писаног текста на папиру, а поготово не можеш тако да читаш тзв. "лепу књижевност", то јест врхунац сваке језичке вештине, књижевну уметност.На ТВ могу да се зепују канали до миле воље, успут само гледајући сличице (доживљај као кад Тимоти Лири узме ЛСД), или на интернету може просто да се "трчи" са сајта на сајта, са друштвене мреже на друштвену мрежу, са онлајн игрице на другу онлајн игрицу, а све мислећи да се тамо негде где ти ниси догађа нешто много занимљивије од овога што тренутно имаш пред собом. И стално имамо утисак да губимо време читајући пажљиво неки текст на монитору када тамо негде има нешто много занимљивије. А ионако не можемо све да прочитамо ни да живи свако од нас сто људских живота.(Хеботе, када сам први пут у претраживачу, тек што сам добио интернет, негде пре десетак година, укуцао реч "linguistics", добио сам преко 3 милиона одредница. Данас, када укуцам то исто, добијем 11 милиона одредница. Страшно!)Мислим да је то оно што је и променило перцепцију наших нклинаца. (Боље рећи "васпитало" перцепцију јер су они у то ушли другачије него ми; код нас је перцепција писаног текста већ увелико била развијена и обликована штампаним књигама, код њих није).И сада се код свих нас задужених и одговорних за васпитање сопствене деце и постепено формирање великог човека из малог човека, дакле свих одговорних, и родитеља и наставника, поставља прави изазов: како те две тако различите перцепције писаног текста и визуелних доживљаја који остављају траг у мозгу помирити и довести у некакав, ако већ не савршени, а онда макар какав-такав склад.За мене је то прави проблем који треба решити. Не одбацити читање текста одштампаног на папиру у потпуности, него га помирити са читањем текста на овим сокоћалима. Прогрес људског друштва свакако нећемо доказивати тиме што сви читају текстове у искључиво електронском облику.Требало би да будемо свесни једне просте чињенице да ипак, без обзира што живимо у времену када информације и знања колају између нас захваљујући искључиво алгоритмима и бројевима 0 и 1 (Доксумане, у помоћ!), може доћи и до ситуација у којима нећемо бити у могућности да црпимо знања и информације из њиховог електронског облика. Такође, интернет је лакше цензурисати и забрањивати него када се текст одштампа на папиру и пусти у промет.Требало би да се замислимо над свим тим и да се запитамо како ћемо преносити знања и информације у неким ситуацијама које нам данас изгледају незамисливо али нису немогуће.Знате, када нестане струје, ви не можете да прочитате баш ништа са интернета. А књигу можете да читате и уз свећу...Требало би да се замислимо над тим... Не због нас, због наше деце...

Tasa
Знате, када нестане струје, ви не можете да прочитате баш ништа са интернета. А књигу можете да читате и уз свећу...

tadejus

tasadebeli

tadejusЈој... Добро, добро, Тадејуш... Ти ово схваташ као неко надгорњавање у памети...Знаш, када је пре две зиме у Србији нападао снег до грла и када смо се и по београдским улицама батргали кроз сметове, мој комшија је то лепо објаснио:"Јебига, некада смо сви возили стојадине, али су зато све улице биле очишћене. Данас се већина нас пешке батрга по неочишћеним улицама, а само неки по овом снегу возе теренска возила са затамњеним стаклима... А, јебига, њима у теренским возилима и није баш потребно да улице буду очишћене!"Јесте, у праву си... Издвајање за образовање у Србији је 4,8% БДП. На Куби је највиша стопа, преко 13% БДП. Додуше, на Куби не можеш баш видети неку неписмену шушу, ако није у врху државе, у теренском возилу са затамњеним стаклима, већина иде около у гаћама и папучама за плажу... Ал' таква им клима, јебига,па им се може... (Молим да се ова прича схвати метафорички, а не буквално! )И у праву си, то јесте један од разлога за овакво стање у српској просвети. Али само један од разлога... Постоје осим економских показатеља и други неки фактори. А откада је света и века, у образовању је најважнији од свих био људски фактор.О њему ти ја причам овде... Дозволи један савет: немој сву децу да гледаш само кроз свог клинца. Не добијаш онда праву слику. А и сама кажеш да твоје дете има тек пет година...Полако, живи били, па видели... Разовараћемо ми још о томе када мали пође у школу, па почне да гради свој однос према свету и од утицајем средине у којој живите, а не само под утицајем родитеља...Бићу ти вазда на располагању ако тада будеш потребовала неки савет. П.С. - И немој да ми учитаваш, молим те, мржњу према младости и ономе што та младост сматра вредностима које је њихова генерација донела на овај свет. Зар ниси схватила да ја 25 година проводим са тим младима (моји први ђаци сада имају 39 година!), са много њих... То није један петогодишњак, него много њих различитих узраста... И гледам их свакога дана, слушам их сваког дана и што је наважније, волим их свакога дана... Свакога од њих, и паметног и глупог, и писменог и неписменог, и лепог и ружног, и богатог и сиромашног...Рекох ти већ... Средовечан јесам, али мудар нисам...

tadejus

nije ipak to soćokalo uništilo civilizaciju

tasadebeli

Фаренхајт 451

компјутер са интернетом) које ми убрајамо у показатеље прогреса људског друштва. И треба да их убрајамо...

...Не одбацити читање текста одштампаног на папиру у потпуности, него га помирити са читањем текста на овим сокоћалима. Прогрес људског друштва свакако нећемо доказивати тиме што сви читају текстове у искључиво електронском облику.

tadejus

ali moram malo i da te bocnem

samo malo ima profesionalne deformacije...kao što ja vidim sve kroz brojke i novac, tako i ti sve vidiš kroz držanje predavanja..
normalno je

nurudin

...

tetkino

Odsad ću uvek gledati da isprovociram profesore srpskog kad sam na blogu.Kad ti odgovore barem imaš šta da čitaš, a sve lepo i pitko i logično, praktično ni ne primetiš kako su te zakopali.Ako, valja se od boljeg nešto i naučiti

eli.lacrosse

I, ne odgovori mi.

zilikaka

Taso, koristim priliku da prenesem deo privatne prepiske sa kolegom koji već dugo živi u Kanadi sa porodicom.

...u potpunosti razumijem tvoju zabrinutost. Skolski sistemi danas svuda u svijetu sprovode planiranu I dobro osmisljenu imbecilizaciju

gedza.73

-Nema struje?
-Nema.
-.
-Evo ti 'Mister No'.

Klincu, ove godine, predaje devojka koja je vrlo posvećena poslu.
Pored obavezne lektire svake nedelje traži od dece da pročitaju po jednu pripovetku.

nurudin

Ето, могу да напишем и дужи коментар од Таседебелог.