Чиме се све служио СНС у овој кампањи. Боље рећи, чиме није. Само, једно им треба признати, а то је да су тактички и методолошки све добро одрадили. И одмах на старту да кажем, нема ништа лоше у тактизирању. Али нема ништа лоше ни у анализирању. Хајде да пробамо да рашчланимо тај њихов приступ.
Прво, направили су кругове људи и једну војничку хијерархију која врши пропаганду стратешки и примењујући тактике доследно. На врху је недодирљиви. Са њим нема ни ТВ дуела, ни полемике. Само патетике, а он сам је довољно искусан да говори коректно и да глуми мајку Терезу. Онда иде други круг људи о којима се ништа не може доказати, који служе као пробни балони, као портпароли. Кад они погреше, мајка Тереза их демантује и покаже своју праведничку црту. Онда иду локални послушници, бесмртници. Увек заменљиви јер су јавности непознати. Ам на очима, а бич им и не треба, сами себе гоне страхом од Његове свеприсутности. На дну су прашинари, који ће све урадити за 2000 динара, мајцу, качкет и прилику за посао, а можда и простим нагоном за опстанком који каже да је у већини већа и сигурност па макар већина била и виртуелна.
Наизглед непробојна тврђава. Страх да пипци те немани постоје свугде, па и на овом блогу вероватно, паралише људе и тера их да буду анонимни. Ово је јако важан моменат. Не говориш исти текст под пуним именом и презименом или као "неко из масе". Кад кренеш на лајк дугме прво помислиш ко би то могао да види, јер знаш да и сам доносиш судове о другима на основу онога што лајкују. То је механизам аутоцензуре и сви смо му подложни. Сун Цу је у „Уметности ратовања" рекао суштину „Свако ратовање се заснива на обмани". Тактика која се примењује у овој кампањи је управо заснована на овоме. Да се стекне утисак да је СНС велика већина, да су други у тешкој мањини и да се демотивише било на политичко деловање, било на гласање, свако ко је против. Сведоци смо да се огромна средства улажу у СНС кампању. Из фрижидера нам искачу. Банери на сајтовима, плакати на улицама, бусије на улицама, активисти на вратима, рекламни блокови, наслови у новинама. Није сврха ове кампање да људи сазнају за СНС и њихов програм, сврха је да их се уплаше. Ова посебност Шешељеве школе политичке борбе никада пре није могла доћи до изражаја из простог разлога што Шешељ није владао и никада није са пол позиције ишао у кампању. Сад знамо, а не би смели да заборавимо.
У том смислу ево неких конкретних потеза који су обележили СНС кампању без неког посебног реда (јер прави ефекат дају само као систем):
1. Цензура - Скидање шаљивих видеа са Youtube-a. Након што смо претходно већ могли да видимо нестанак вести о ћерки гувернерке. Видео који је погодио у живац фигуру са врха пирамиде открио је . још једну битну ствар, а то је механизам релативизације без којег оваква кампања нема никакву прођу. Наиме, ухватите се за најшкакљивију ствар и употребите на њој политичку коректност. Тако је реч „дегенерик" и ма ком контексту употребљена напрасно постала тема.
2. Злоупотреба деце (Фекетић, Ботош - кумовање на крштењу 78 деце) А тема је уствари требала да буде искључиво злоупотреба деце у сврхе промоције политичара. Фекетић и спасавање деце из завејане колоне није једини пример. У Ботошу је 78 деце за крштеног кума добило локалног политичара из редова СНС. Због сликања ту се појавио и подпретседник исте странке. Срам их било. Но немојте мислити да то што је прошло у јавност да је то изузетак, на врло перфидан начин ово се догађало широм Србије. У Руменци је хитно решен проблем сале за вежбање културно-уметничког друштва о трошку града Новог Сада, а за говорницом поводом годишњег концерта појавио се градоначелник.
3. Злоупотреба болесних - Силни лекарски прегледи по малим срединама на најпатетичнији начин огољавају паразитски систем који је инсталиран. Докторима није тешко да за сврхе кампање изађу на терен и да се осмехну, а сличне акције им не би пале на памет као редовне акције за промоцију превенције.
4. Злоупотреба државних инвестиција и институција (Мерцедес, Београд на води, премештање Тесле) У овом случају се новцем пореских обвезника врши кампања, те је ствар још гора. Фрља се милијардама еура дискреционо, све перфектно темпирано и усаглашено са кампањом. Покушај киднаповања Тесле, са друге стране, је покушај да се СПЦ, храм Св. Саве и Тесла доведу у везу са пажљиво одабраним ликовима из партије. Једино у овом случају су грађани показали зрелост.
5. Плакати - Прављење култа личности не иде без плаката. Као што рекох, сврха њиховог бесомучног мултиплицирања није да их запазите, него да мислите да они пазе вас, да не можете да побегнете од свеприсуства Његовог и да схватите то као да Њега има више. Затп је пре свега важно не заборавити да ви имате један глас ко год да сте, а и Он има један глас шта год да је.
6. Тешка реч - Ударни термини и приближавање вођи служе да га народ види у неформалном издању, да је један од њих, прилика да им он да неке пикантерије, као што је у колико сати устаје и колико се мучи за њих, а све му то не пада тешко и са осмехом ради. Прилика да испадне духовит или да се прикаже рањив. Прилика да вам стави до знања да је он начитан, да вам баци неку мудрост на брзака. Овиме се долази до незаинтересованих за политику. Постоје велике друштвене групе које политика не интересује, које о томе за кога ће гласати (јер породично гласају или немају шта друго да раде недељом) одлучују на основу изгледа, шарма, гласа или неких других особина које са суштином политике немају никакве везе.
7. Ботови (Блиц, Б92 коментари) Тактика да изгледаш бројнији него што јеси најочигледнија је на коментарима вести у дневним новинама. Ти коментари су изузетно читани, а читаоци умеју да формирају мишљење о некој вести на основу њих. Кликтање на плус/минус је један алат, други је писање хвалоспева. Сама чињеница да негде постоји интернет екипа од 177 људи (ЛИНК да видите одакле ми баш тај број) који се баве само овим је поражавајућа и обесхрабрујућа. Једино што враћа осмех на лице је неопевана неумешност истих па се лако детектују. Свакако све и да знате да је сваки од коментара њихов, кад они затрпају вест са гомилом небулоза изгубите вољу и за читањем оних који стварно имају нешто да кажу.
8. Неизлазак на ТВ дуеле. Ово је кључни моменат стратегије. Фигуре са врха нема у таквим емисијама, као боксерским шампионима чији скор, репутација и појас вреде милионе, пажљиво се бирају противници. Тиме се вештачки ствара фама неке недодирљивости и опет утиска да нечији глас или мишљење вреди више. Тадић је можда и кључну грешку направио кад је изашао на дуел са Николићем. Не зато што га је Николић надговорио, већ зато што се спустио у ту лигу.
Све ово је пропраћено реториком општих места и упирањем прстом у другог, али је она ипак својствена већини странака.
9. Медијска лака коњица - То да постоје дневни листови који као да осећају жуљеве у ципели Недодирљивог и истог момента крену ту да мажу. О њима је већ све познато.
Како се ова наизглед апсолутна одбрана може савладати. Па једноставно је. Не смемо се дати обманути. Тад ће обмана постати самообмана, моментум ће се окренути, а кула ће се распасти сама од себе.
СНС је направио једну велику грешку, довео је Радуловића у Владу, а тиме га гурнуо и у политику. Учинио нам је огромну улогу и поред могућности да гласамо ПРОТИВ коју смо већ имали, дао нам је и могућност да гласамо ЗА. Доста је било.
НАПОМЕНА: Хајде да у коментарима направимо збирку свега чиме се служило, да се не заборави. Овде је тешко ембедовати видео, у коментарима је лакше