Možda i prihvatim mesto ministra!!!

Ako sam se ranije i dvoumio da prihvatim mesto ministra kulture u najnovijoj Vladi zbog potencijalnog sukoba interesa, najnovija odluka komisije za muzičko stvaralaštvo mi je skinula taj teret odgovornosti. Srećom po mene, neću biti u iskušenju da sam sebi potpišem Odluku o sufinansiranju Nišvila, niti da potvrdujem odluku izborne komisije, ako se kandidujem za mesto direktora neke nacinalne ustanove kulture. Moram da priznam da je komisija pokazala zavidan nivo brige za opstanak Nišvila, sugerišući nam da pojačamo finansijsku disciplinu jer smo skloni pravljenju gubitaka. Zapravo su želeli da nam ukažu na činjenicu da ne smemo imati poverenje ni u kakva obećanja donatora, pa zvao se on čak i Ministarstvo kulture. Nije pametno zaduživati se čak i kad imate potpisanu Odluku prethodnog ministra kulture o odobravanju 3 miliona jer može doći do neočekivanog poništenja iste. Sasvim slučajno, moguće je da neko novom ministru otvori oči i on shvati da je trogodišnji status manifestacije od nacionalnog značaja, ustvari velika prevara i da se treba obračunati sa takvim nasrtajima na ionako osiromašeni budžet kulture. Sav novac treba sačuvati za iste te institucije koje su već stoprocentno finansirane iz budžeta. Da ne dođe do greške poželjno je da u komisijama sede članovi takođe uposleni u javnim ustanovama kulture.To što su članovi komisija uglavnom iz Beograda treba da razumemo potrebom ministarstva da uštedi na njihovim putnim troškovima.

Jedan od grehova festivala je i dodeljivanje nagrada za životno delo čiji su dosadašnji laureati po pravilu dobijali i nacionalne penzije. To je ove godine zaustavljeno na neodređeno vreme jer tih 50.000 može biti smetnja planiranom trošenju onih nekoliko milijardi. Tako ovogodišnji laureat Nada Pavlović nece imati sreću njenih prethodnika i čekaće neki novi budžet i nekog novog ministra zarađujući za egzistenciju klupskim svirkama.
Da bi vam omogucio da čujete i drugu stranu ostavljam vas integralnom saopštenju komisije Ministarstva kulture kao i mojoj reakciji tzv. otvorenim pismom objavljenim pre nego što sam odlučio da prihvatim mesto ministra kulture. Pristanak ću dati naravno uslovno tj da mi se omogući da glumim samog sebe u najnovijem filmu čiji je producent dobio sredstva na konkursu Ministarstva kulture za film "Nišvil - prvih 20 godina". Pre stupanja na duznost moram da obezbedim donatore za 20. jubilarni Nišvil kako producent ne bi morao da vraća pare Ministarstvu zbog nedovršenog filma usled otkazivanja festivala. Moram da uspem jer mi je glumačka karijera alterativno rešenje, ukoliko me mandatno imunitetska komisija spreči da postanem ministar.

Iz obrazloženje Ministarstva kulture

Нишвил џез фестивал нема чврсту програмску концепцију и исправан третман домаћих извођача. Такође ставља у исти ред и потпуне аматере и врхунске професионалце, по много чему се сврставајући у манифестације туристичког и комерцијалног карактера. Међутим, наставља се тренд сачињавања преамбициозног програма као да Нишвил има неограничен буџет на располагању. Јавност је до сада упозната са огромним дуговањима које је Нишвил исказивао током протеклих година. Организатор улази у ризичне финансијске ситуације, што није изолована појава у нашој средини, пошто сличан пример имамо и са београдским Југоконцертом, организатором Београдских музичких свечаности.

Otvoreno pismo Nišville džez festivala Ministarstvu kulture

Poštovani gospodine Tasovac i članovi Komisije za svremeno stvaralaštvo - oblast muzika,

Žao nam je što ministar Tasovac od septembra 2013. nije našao termin za razgovor, pa smo prinuđeni da komuniciramo preko medija. Razumemo da Vam je zbog odluke da poništite odluku prethodnog ministra kulture o sufinansiranju Nišvila 2013, bilo neophodno da uskratite sredstva Nišvilu i za 2014. godinu, ali smo prinudjeni da da reagujemo na uvredljivo obrazloženje koje nanosi štetu ugledu festivala.
Navod iz obrazloženja na memorandumu Ministarstva kulture i informisanja, koje je medijima stiglo NEPOTPISANO, da „Nišville nema čvrstu programsku koncepciju i ispravan tretman domaćih izvođača" bi bio smešan da nije žalostan. Nišville poslednjih desetak godina ima sasvim jasnu programsku koncepciju, a to je popularizacija džeza i srodnih muzičkih pravaca, a u privlačenju publike važnu ulogu imaju upravo izvođači sa „margina" čiji kvalitet niko ko iole poznaje muziku ne može da dovede u pitanje. Priličan deo publike, a posebno kada je reč o mladima, prvi put je na Nišville došao upravo zbog Candy Dulfer, De Phazz, Incognito (...) da bi se već na prvim sledećim izdanjima svrstali u pravu džez publiku koja dolazi da bi čula Benny Golsona, Roy Hargrova, Mingus Dynasty... Uostalom, neki koji su istim „argumentima" kritikovali Nišville prethodnih godina, u poslednje vreme primenjuju istu praksu za „svoje" manifestacije i to čak i javno potenciraju kao „značajnu novinu"!
Šta znači „(ne)ispravan tretman domaćih izvođača"? Da li im Nišville daje bolji ili gori tretman nego što zaslužuju? Ovo drugo svakako ne stoji jer je samo na prošlogodišnjem izdanju u glavnim i pratećim programima nastupilo preko 30 domaćih jazz, blues, world music, soul (...) sastava, koliko tokom jedne kalendarske godine ukupno ne nastupi na svim ostalim džez festivalima u Srbiji. Uostalom, neka provere sa domaćim učesnicima kakav su tretman imali na Nišville-u, da li su im honorari uplaćeni još pre dolaska u Niš, da li su zadovoljni binom, zvukom i svetlom, da li su ih hostovi sačekali kada dodju u Niš, da li su imali obezbedjene obroke i noćenje posle koncerta (ili su kao, što je u Srbiji čest sluča, „ispraćeni kući" odmah po silasku sa bine), da li su (besplatno) dobili profesionalne i visoko kvalitetne snimke svojih nastupa, što im, kako sami kažu, mnogo znači za dalju ličnu promociju - pa i na beogradskim elektronskim medijima!!! Uz to vaša odluka obezvređuje i nagradu za životno delo koju Nišville svake godine dodeljuje istaknutim srpskim džez muzičarima (Vojislav Simić, Nada Knežević, Miša Blam, Mića Marković, Mirko Šouc, Stjepko Gut, Duško Gojković...), kada se već vi i niko drugi ne seti ovih velikana, već ste stopirali (na neodređeno, kako se moglo zaključiti), konkurs za dodelu novih nacionalnih penzija, koje nekim umetnicima, a pogotovo džezerima - znače možda iživotnu egzistenciju!
Sledeća izrečena besmislica u obrazloženju (koja i direktno protivureči prethodnoj „konstataciji") je da „Nišville u isti red stavlja i potpune amatere i vrhunske profesionalce - po mnogo čemu se svrstavajući u turističke manifestacije komercijalnog karaktera". Ovo ništa ne znači dok se članovi komisije ne izjasne i navedu primere, odnosno, konkretna imena - ko su po njima „potpuni amateri", a ko „vrhunski profesionalci"! Ako pod amaterima smatraju sastave koje sačinjavaju mladi (a nekada i veoma mladi) muzičari iz cele Srbije (Subotica, Sombor, Novi Sad, Beograd, Aranđelovac, Kragujevac, Čačak, Kruševac, Leskovac, Dimitrovgrad, Niš, Jagodina, Zaječar...). Nišville je ponosan što je svima njima pružio priliku da nastupe na Nišville-u - a koliko su oni tu šansu opravdali - potvrđuje i brojnost publike na pratećim besplatnim programima. Samo tokom poslednjih desetak dana dobili smo informacije da su neki od članova sastava koji su nastupili na Nišville-u (La Familia i Jazz Project), dobili stipendije za studije muzike (flamenka i džeza) u Madridu i Dablinu! Ili, ne daj bože da je Komisija možda mislila na niški sastav Eyot koji je prvu pravu priliku dobio u glavnom programu Nišville-a (gde su posle nastupili još jednom), i zahvaljujući snimcima sa Nišville-a postigao da nastupi na džez festivalima u Dubajiu, Kini i i Koreji, nastupi na MIDEM-u u Kanu, u Parizu, Nemačkoj.... i pre nekoliko dana u Londonu, i da im, zahvaljujući kontaktima uspostavljenim upravo na Nišville-u - producent trećeg albuma (koji su snimali u Bristolu) bude član britanskih sastava Portishead i Get The Blessing! Verovatno vam nije poznato da je su stalni segment Nišville-a i besplatne jazz radionice za mlade muzičare (koji se finansira iz budžeta festivala), iz kojih se svakie godine regrutuju „neki novi džez klinci", od kojih su danas mnogi već muzičari sa dužim stažom! Uostalom, za razliku od vas, Delegacija EU u Srbiji i Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju sa civilnim društvom je prepoznala taj edukativni značaj Nišville-a i odobrila projekat radionica za mlade „Džez - Multikulturalni izraz", koji upravo počinjemo da realizujemo u Nišu, Leskovcu, Vranju, Vladičinom Hanu, Bosilegradu, Vranju i Bujanovcu! - oni su, za razliku od vas, itekako prepoznali značaj doprinosa Nišville-a u popularizaciji džeza i našu težnju da stalno uključujemo mlade u naše aktivnosti!
Kada već uvredljivo kažete „.... po mnogo čemu se svrstavajući u turističke manifestacije komercijalnog karaktera", neka iz Ministarstva konkretno kažu šta podrazumevaju pod „mnogo toga"! Da li je „komercijalan" broj koncerata koje publika može da čuje potpuno besplatno? Da li je komercijalna cena kompleta ulaznica za glavni program koja neposredno pred festival ne prelazi 3.000 dinara, što kada se ta cifra podeli sa 4 dana, pa onda sa 6, koliko svake večeri nastupi bendova u glavnom programu - u proseku kaže da slušanje svakog sastava (pa i najvećih imena) posetioca košta u proseku 125 dinara(!!!). Ili su dame i gospoda iz Komisije ljubomorni što u Beogradu za jedan koncert imena tog ranga moraju (ako uopšte moraju!!) da plaćaju više nego za ukupno četiri dana Nišvila! Posmatrajući iz Beograda sa velikom sigurnošću mogu da tvrdim da članovi Komisije pojma nemaju o ekonomskoj situaciji u Nišu, odnosno, platežnoj moći stanovnika južne Srbije i zašto Nišville ide sa „damping" cenama ulaznica. Mogućnost da za smešno malu svotu odgledaju Nišville sve više i više poslednjih godina koriste naši dragi gosti - stanovnici „solventnijeg" severa Srbije, osim, očigledno onih koji donose odluke o tome da li, ili ne treba sufinansirati Nišville državnim parama. Ili oni možda smatraju da su to beogradske pare, s obzirom na činjenicu da je u ovoj oblasti Niš dobio manje od 1,25 posto ukupnog budžeta za muziku, a Beograd 55 posto!!! Osnovni problem je to što očigledno niko od članova Komisije nikada nije došao na Nišville ili se makar putem medija i web prezentacija upoznao sa prethodnim izdanjima - jer bi im u protivniom sve bilo mnogo jasnije! A ako je ipak jesu dolazili na Nišville - jedini zaključak koji se može izvući je da su potpuno instrumentalizovani od strane vrha Ministarstva, a u cilju „dopeglavanja" odluke gospodina Tasovca da poništi prethodno donetu odluku o sufinansiranju Nišvila 2013 od strane Ministarstva koja je, sama za sebe, neviđeni presedan koji će ostati upamćen kao doprinos gospodina Tasovca nastavku gušenja kulture na jugu Srbije. Čudi samo što je u ovom novom obrazlaženju izostavljenja prethodna floskula da „Nišville formalno, ali ne i suštinski" ispunjava bar tri od 14 kriterijuma iz Pravilnika Ministarstva za sufinansiranje projekata. Znači li to da sadašnja Komisija nije imala primedbe na ispunjavanje kriterijuma i da nije terebalo da poništite odluku vašeg prethodnika?
U obrazloženju se dalje kaže:„Međutim, nastavlja se trend sačinjavanja preambicioznog programa kao da Nišville ima neograničen budžet na raspolaganju. Javnost je do sada upoznata sa ogromnim dugovanjima koje je Nišvil iskazivao tokom proteklih godina". E pa dame i gospodo, Nišville se održao upravo zahvaljujući ambiciji da održi postignuti nivo, a ne iščekivanjem da vi odredite meru dokle Nišville sme da bude ambiciozan. Ako se ikada zadovoljimo prosečnošću - Nišville ne treba ni da postoji, a vi očigledno najviše volite kada vam stigne projekat koji je "izlakiran", "nafriziran", a možda i odobren pre nego što je i poslat. Pomenuto dugovanje, a ne dugovanja kako olako navodite, upravo polazi od neispunjenog obećanja Ministarstva kulture da će podržati prošlogodišnji Nišville što je pokrenulo nezadovoljstvo više od 10.000 građana (neka vam služi na čast ovakav način ponašanja) i obećanjem ministra Petkovića da će biti obezbeđena podrška od 3 miliona dinara koja nikad nisu stigla, a na kraju olako poništena od stane njegovog naslednika od kog se puno očekivalo.
Ne brinite za naša dugovanje, jer nećete vi moliti podizvođače koji nam pružaju usluge ozvučenja, rasvete, infrastrukture (...) da sačekaju za plaćanje, jer su oni već svojim razumevanjem i prihvatanjem situacije neuporedivo više doprineli Nišville-u nego nekoliko poslednjih garnitura Ministarstva kulture! Sva sredstva koje je Nišville prethodnih godina dobijao od Ministarstva - opravdana su , kako bi ministar Tasovac rekao i "formalno i suštinski"!
I kao "šlag na torti" dolazi konstatacija u "vrhunskom" birokratskom maniru da "organizator (Nišville-a) ulazi u rizične finansijske situacije, što nije izolovana pojava u našoj sredini, pošto sličan primer imamo i sa beogradskim Jugokoncertom, organizatorom Beogradskih muzičkih svečanosti", koja kao da je prepisana iz nekadašnjih "komitetskih" materijala. A istina je da je „rizičnost finansijske konstrukcije" prošlogodišnjeg izdanja Nišville-a uzrokovana tada nepojmljivom nepouzdanošću obećanja tog istog Ministarstva kulture koje se na kraju pretvorilo u obmanu!
Zato, umesto paušalnog i ispraznog vokabulara, od članova Komisije, koju, kako vidimo, sačinjavaju umetnici i kulturni poslenici očekujemo obrazloženje potkrepljeno umetničkim argumentima. Ali se potrudite da budete iskreni i konkretni, jer treba da ubedite i one koji se tokom festivala obraćaju članovima organizacionog tima rečima koje se mogu sublimirati izjavom jednog mladog Nišlije: "Hvala vam jer se tokom ova četiri dana osećam kao da ne živim u Nišu i Srbiji"! A vi se upitajte ZAŠTO!

U Nišu, 14. 03. 2014.
Direktor Nišville festivala
Ivan Blagojević

Za bolje razumevanje ovog bloga pročitati autorov blog "Možda i ja budem ministar kulture"