Nisam prešao u NDS

 Ovo je intervju koji je danas (12.4.2014.) izašao u "Našim novinama", pod naslovom "Nisam i neću preći u NDS".

10258999_10202777391088836_838566398735024339_o.jpg

Iako u mnogi očekivali, prilikom raskola u DS-u niste otišli kod Tadića, već ste ostali u DS-u. Čijoj ste ideji naklonjeniji sada, ostajete li uz Dragan Đilasa?

Nisam prešao u NDS, niti planiram. A što se ideja tiče, stvar je komplikovanija. Naime, najveći problem opozicije, u protekle dve godine bio je to što im je ideja, tačnije celokupna ideologija, eksproprisana od strane SNS. Ta stvar ih je ostavila bez vazduha, pa su se ponašali kao grogirani bokser, bauljali su po ringu, pokušavali da spas nađu u klinču i u konopcima, ali su onda i sami povuki seriju poteza kojim su sebe poslali u nokdaun. Pošteno govoreći, nije uopšte ni bilo lako mentalno razrešiti problem kad vaš najveći politički protivnik preuzima vaše najbolje ideje. Šta je u takvoj situaciji dobro učiniti, kako braniti ideje na kojima je DS nastao, a ostati alternativa vlasti? Tu, realno, nije bilo genijalnih rešenja, ali mislim je bilo manje loših od onih koje je novo rukovodstvo DS preuzimalo.

Šta je konkretno uticalo na Vas da ne odete kod Tadića, vec da ostanete kod Đilasa?

DS nije vlasništvo bilo kog pojedinca, čak ni onog ko se trenutno nalazi na njenom čelu. Ušao sam u stranku pre 24 godine kada je predsednik bio Dragoljub Micunovic, dakle nisam tu bio ni zbog Tadica, ni zbog Đilasa, vec zbog ideje i misije koju su formulisali osnivači Demokratske stranke, među kojima je bilo ljudi kojima sam se iskreno divio.

Đilas kaže da mu je najveća greška što je preuzeo stranku dogovorom. Šta vi mislite, šta je njegov najveći propust?

Nisam siguran da je tvrdnja da je Đilas imao jednu najveću grešku, baš tačna. Prva greška bila je njegova procena da će Tadićev neuspeh na predsedničkim izborima 2012. biti politički koristan za njega. Sve ostale greške samo su posledica te bazične, a one su redom: ustanovljenje navodnog principa smenjivanja odgovornih za izborni poraz, od koga će se, evo, odustati već 2014, pa izbacivanje istaknutih demokrata iz Skupštine na ponižavajući način, potom isterivanje nekih ljudi iz stranke, loše kadrovisanje, ne nalaženje adekvatne politike tj. ideologije, koja će stranku predstaviti alternativom i koja će probuditi energiju i optimizam kod članova i simpatizera. Na koncu, imali smo zanimljivu situaciju: dok je vlast za svaki svoj neuspeh optuživala bivšu vladu i bivšeg predsednika Srbije, novi rukovodioci DS su se dosetili da, takođe, za svaki svoj neuspeh okrive bivše čelnike svoje stranke, sve očekujući da će na taj način predstaviti sebe kao jedinu alternativu vlasti. Paradoksalno, zar ne? 

Bili ste jedan od ključnih ljudi koji su tokom 2000/tih radili kampanje Borisu Tadiću? Šta je bilo presudno da 2012. izgubi izbore?

Pre svega, treba se setiti da su prvo bili parlamentarni izbori na kojima je lista DS, nakon četiri godine vlasti u uslovima najgore svetske krize, osvojila 22% glasova, nasuprot 24% za SNS. U broju poslanika to je 67 za DS, prema 73 za SNS. (Poređenja radi, situacija iz 2014: DS ima 19 mandata, SNS 157.) Taj rezultat, iz 2012, dakle, za svakog ko zna kakve su rezultate osvajale stranke u sličnoj poziciji, u Evropi, je izvanredan jer DS je bio u poziciji da napravi vladu. A što se rezultat predsedničkih izbora tiče, sve analize su pokazale da stranka nije uradila dovoljno u animiranju svojih “sigurnih” glasova. Neke su se stranačke ličnosti ponašale kao da ih se predsednički izbori ne tiču, a moguće da su neki i priželjkivali Tadićev poraz.

Da ste i dalje Tadićev savetnik, da li biste mu savetovali da 40 dana pred izbore izađe iz DS-a?

Ne bih. Ne zbog nekakave političke matematike, već zbog korektnosti, zbog nečeg što, po mom mišljenju mora da bude iznad principa političke koristi.

Tadiću su, kao predsedniku, spočitavali umešanost u maltene sve segmente života. Slično je sada i sa Aleksandrom Vučićem, mislite li da tolika odgovornost može da mu našteti?

U Vučićevom slučaju, omnipotentnost koju je demonstrirao, sudeći po rezultatima poslednjih izbora, nije mu štetila, štaviše, doprinela je ubedljivoj pobedi. Međutim, nemoguće je da jedan čovek reši sve probleme koji čekaju novu vladu, koliko god on bio sposoban, vredan i posvećen poslu. Sad je od najvećeg značaja naći ljude kojima je moguće delegirati zaduženja i poslove i koji će biti dovoljno stručni i voljni da se posla prihvate, i naravno - postaviti ih na adekvatne pozicije. Pretpostavljam da je Vučić na to i mislio kad je buduću vladu poredio sa Bajernom. Ali, formiranje takvog tima mu neće biti nimalo lak zadatak. Prvo, zato što u Srbiji uvek ima više kritičara, nego onih koji bi preuzeli rizik da urade nešto. Đinđić je lepo rekao: naši ljudi, kad gledaju kako Sizif gura kamen uz brdo, uvek navijaju za kamen…Drugo, stvorena je takva atmosfera u kojoj se svako vezan za politiku neštedimice i olako medijski blati, pa mnogi stručni, dobri i vredni ljudi s pravom zaziru da se upuste u nju.         

Da ste marketinški savetnik Aleksandra Vučića, koji biste mu savet napre uputili?

Ne bih Vučiću davao nikakve marketinške savete, posle više od 20 godina u politici, on o tome, pretpostavljam, zna dovoljno. Ali apelovao bih na njega da učini sve što je do njega kako bi se javni prostor u Srbiji oslobodio od agesije, pretnji, teških reči, uvreda, hajki na neistomišljenike i svega onoga što Srbiju drži u latentnom vanrednom stanju. Tek kad se to desi, moguće je pobuditi onu pozitivnu, radnu, stvaralačku energiju građana koja je neophodna za sprovođenje teških reformi koje se najavljuju. Tek kad politička arena postane pristojno mesto, upristojiće se i Srbija, ljudi širom zemlje će prestati da se gledaju preko nišana i biće moguće očekivati da se društveno korisnih poslova prihvate i svi oni koje sadašnja situacija pasivizira, čini malodušnima i odbija od svega što ima veze s politikom.

Sa marketinškog aspekta, šta mislite da li je Vučić samuraj ili kamikaza?

Pročitao sam tu Kovačevićevu misao i ne dopada mi se. Najviše zato što on situaciju postavlja kao predstavu u kojoj Vučić igra određenu rolu, a mi iz publike ocenjujemo karakter uloge sve čekajući šta će ON da uradi za NAS. Zato bih naglasio da ne postoji rešenje ni jednog od problema Srbije, ako mi građani budemo pasivna publika, pa bio Vučić samuraj ili kamikaza, sasvim je svejedno. Građanin mora da bude aktivan činilac svoga života. I kad odobrava, i kad kritikuje. Samo zbirom energija i pameti mogu se pomerati stvari. A samo pozitivna energija, optimizam i dobra volja mogu da stvari učine boljim. Mrzovolja i kritizerstvo nisu dobri ni u pozorištu, a kamoli u životu. Ali je na vlasti odgovornost šta će da preovlada, duh tolerancije i dogovora, ili dug progona, hajki i stvaranja “neprijatelja”. Javni, medijski život ima, nažalost, ogromnu inerciju da bude destruktivan, melanholičan i depresivan.

Mnogi su čestitali SNS-u izborne rezultate, ali u isto vreme upozoravali da za političku scenu u Srbiji nije dobro da jedna stranka osvoji toliko procenata. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?

Naravno da bi za Srbiju bilo bolje da ima snažnu i vitalnu opoziciju koja stalno izlazi sa idejama, predlozima, inteligentnom kritikom i konstruktivnim sugestijama, jer bi time stalno primoravala vladu da bude bolja i da se više trudi. Međutim takve opozicije nema i ne postoji ni naznaka da će je uskoro biti. Voleo bih zaista da grešim u proceni. Međutim, ono što je svakako dobro je to da će nova vlada, prema tvrdnjama mandatara, nastaviti svoj snažan proevropski kurs, nastaviće da kosovsko pitanje rešava mirnim putem, kroz dijalog i ući će u neophodne reforme. To je meni, kao građaninu, za sada najvažnija stvar.   

Sa aspekta protekle izborne kampanje, u čemu je DS pogrešio te je ostvario loš izborni rezultat?

Pre svega, moramo znati da je kampanja trajala godinu i po ili dve, a ne samo mesec dana. Tih poslednjih mesec dana čak ni najgenijalnija kampanja, ne može da ispravi ono što je nakrivo postavljeno u tom periodu. A kad se onda još i uđe u bizarne i štetne koalicije, kad se uđe u neukusno nadmetanje s LDP oko toga ko će bolje da se zakloni Đinđićem i kada se svemu pridoda realna šteta naneta cepanjem stranke, kao i posledice tabloidnog medijskog linča “žutih”, onda ono što stavljate na bilborde i u spotove postaje sasvim irelevantno.

Ukoliko se prognoze i spekulacije ostvare, u vladu će ući Ivica Dačić, ali i NDS? Kakve prognoze dajete takvoj vladi?

S obzirom na količinu podrške koju je Vučić dobio na izborima i na broj osvojenih poslanika, za očekivati je da vlada ostvari pun četvorogodišnji mandat. Činjenica da ta nova vlada neće biti opterećena nužnim koalicijama, daje joj pun kapacitet da uđe u ostvarivanje svega obećanog. Ko god da bude u vladi, neće moći da ucenjuje i blokira procese zbog nekakvog svog partikularnog interesa kao što je to bio slučaj u Cvetkovićevoj vladi koja se satojala iz 14 stranaka i koja se bazirala na vrlo tankoj skupštinskoj većini.To je s jedne strane olakšavajuća ćinjenica za SNS, ali s druge otežavajuća - jer nema više nikakvog izgovora za nečinjenje.

Intervju vodila Danijela Luković