O Miševima i Ljudima

Nakon pogledanih fotografija, prešao sam na kulturu.

Obožavala je Hemingveja. Čudilo me je da tako pametna devojka voli tog... nečoveka.

A tako je bila lepa na fotografijama.

U redu, nisam ni ja savršen, čistim pišaćku za pijanodrogiranim drkadžijama – u bukvalnom smislu. Vremenom sam se ubacio u trip da je ta sluz na podu, ta svetložuta sluz, zapravo puding od vanile. Bilo mi je lakše da čistim misleći da su u klonji jeli nego da su se jebali. Lako je zavarati samoga sebe kada imaš cilj – u mom slučaju 8 dolara na sat.

Ona je bila profesorka dece sa specijalnim potrebama. I tražila je prvo prijatelja, a zatim…kako se situacija odvija.

Dejting sajt.

Veliki je ovo grad da bi se dobila ljubav na duze od jedne noci…ili sam ostao zakopan u proslosti.

Ili sam toliko usamljen da počinjem raditi stvari koje su mi do pre koju godinu zvučale mentalno zaostalim.

I tako se horde nas usamljenih gledamo preko fotografija I nekada upoznamo.

Veronika. Lepo ime. Belkinja.

Ne znam zasto je ona počela da se dopisuje sa mnom, ali dogodilo se. Mozda joj se svidelo što nisam pozirao, već nakačio fotografije gde izgledam ‘’normalno’’.

Zapravo, ložila se na načitane tipove. Budalasto bi bilo reći da sam supernačitan, posebno što me pamćenje sve više vara, brka podatke – ali umeo sam svako neznanje da nadomestim dobrom verbalizacijom. To me je naučio zatvorski psihijatar.

Klasika – na moju rečenicu ‘’…I onda sam video Džonatana I pomislio kako nikada necu biti kao on…’’ A psihijatar bi ‘’ Nikada nećes biti kao Džonatan ? Zašto si to pomislio ?’’ ‘’Zbog toga sto je bio jači I voleli su ga I profesori I devojke, čak I moji roditelji.’’ ‘’Čak I tvoji roditelji ?’’

E to sam radio I ja sa Veronikom. Ili bilo kojom drugom devojkom. Da je bilo drugih. Ona bi rekla ‘’…talasi su bili ogromni, mislila sam utopiću se..’’ ‘’Da se utopiš ?’’ ‘’Da, to mi je jedan od strahova, gušenje vodom…’’ ‘’Zašto baš gušenje vodom..’’ I tako do u nedogled bih razvlačio razgovor, ona je mislila da me zanima šta ima da kaze. Uvek sam se ložio na pametne devojke. Sjajne su u krevetu. Sjajne su u krevetu I tupave – ali samo one koje mnogo brbljaju. Ništa gore od ćutljive žene.  

Još više me je boleo trenutak kada je ona čekala da čuje šta ja imam da kažem… jer na sajtu napisah da radim kao psiholog. Nisam čistio vanilu sa poda striptiz kluba.  Zaista bi bilo blesavo napisati da perem podove ulepljene spermom I pivom I izlučevinama želuca, ko bi mi se na oglas - osim kurvi na kreku, I to samo kada kriziraju, javio.

Pogledao sam kroz prozor, savršeno sunčan aprilski dan na 76 farenhajta, otpio gutljaj kokakole, I rekao joj sve.

Malo je reći da je bila razočarana. Bila je besna. Ćutala je I gledala u sto. Mislim da sam rekao ‘’izvini’’ minimum 24 puta. Zaista sam to I mislio. I ona je zaista mislila kada je rekla da se nip o čemu ne razlikujem od ostalih lažova, od oženjenih likova do tipova koji bi samo seks. Pitala me je

‘’ Zar je toliko teško biti iskren, ne biti kukavica ? ’’

I onda joj rekoh ‘’ Pa I Hemingvej je bio kukavica. Voelo je boks, nikada nije imao muda da uđe u ring. Ubijao je životinje iz čiste zabave. Voleo je koridu, a nikada nije smeo da udje u istu, da bude Toreador bar na 5 minuta, da oseti jedan nalet bika I čuje OLE u njegovu čast.

Podigla je glavu, I rekla ‘’ Ti sebe poredis sa Ernestom ??’’

‘’U kontekstu kukavičluka, apsolutno. ‘’

Otvorila je lepu žensku torbu - sva je bila ženstvena , suknja, baletanke, majica na bretele -  I izvadila knjigu ‘’Men without Woman’’.  Zbirka kratkih priča. Hemingvej, naravno.

‘’Ne bi mi smetalo I da peres gaće striptizetama nakon jebanja po separeima. Ne znam sa kakvim si ženama ranije imao posla, ali u mom slučaju suštinu kukavičluka si pogodio.’’

Ustala je, poljubila me u obraz, I otisla.

Knjiga je ostala na stolu.

Jebeni Hemingvej, jebena kukavička pizda, osećao sam se kao sve životinje pored kojih se fotografisao, kao svi izbodeni bikovi, kao svi bokseri koji su gutali udarce dok je taj matori sadista sve to uz osmeh posmatrao.

Još gore sam se osećao jer sam sa tom pizdom delio taj krst kukavičluka, istina drugačije vrste, ali kada se sve sabere…. Tužno I poražavajuće.

Morao sam da pobegnem od sebe, da se zaboravim, da je zaboravim, da izbrišem iz memorije koliki sam Hemingvej ispao.

Vratio sam se kući, uzeo disk I pustio jedna od najdražih filmova.. Knjiga je upijala sunce u kanti za đubre kod zgrade CNN-a, dok su Lino Ventura, Alen Delon I Žan Gaben isijavali sa ekrana.

Kolin Vilson