Restrukturiranje - šta će se dogoditi 15.maja
Saša Radulović
/
15.04.2014. u 00:14
U novembru mesecu 2013.godine Ustavni sud je proglasio neustavnom odredbu Zakona o privatizaciji koja praktično zabranjuje poveriocima da naplate svoja potraživanja od preduzeća u restrukturiranju. Ta odluka će biti objavljena u Službenom glasniku 15.maja. Ako se bude poštovala, ova odluka će sva preduzeća u restrukturiranju, njih 153, odvesti u stečaj. I RTB Bor, i Ikarbus, i Galeniku, i Politiku, i Petrohemiju, i Simpo i ... Sva, baš sva.
Odluka Ustavnog suda je potpuno razumljiva i trebalo je mnogo ranije da se desi. Zakonodavac je mogao zakonom da propiše moratorijum na naplatu potraživanja, ali samo u jednom kratkom vremenskom periodu i sa ciljem da se dužnicima ostavi prostor da se restrukturiraju. Ta odredba se, međutim, pretvorila u tešku zloupotrebu prava poverilaca i veliki deo privatne privrede prvo oterala u blokadu, a zatim i u stečaj.
Na sastanku sa predsednikom Ustavnog suda u decembru mesecu, nakon što je Ustavni sud doneo ovu odluku, na kome smo razgovarali i o novim zakonima o stečaju i privatizaciji koje je Ministarstvo privrede upravo podnelo Vladi na usvajanje, Predsednik Ustavnog suda nam je rekao da će Ustavni sud ostaviti 6 meseci Vladi da se pripremi na ovu promenu i da će odluku o proglašenju moratorijuma neustavnim objaviti na kraju zakonskog roka, odnosno 15.maja.
U originalnom predlogu zakona o privatizaciji koji je ušao u javnu raspravu u oktobru mesecu, predvideli smo da se restrukturiranje okonča do 30.juna 2014.godine. Nakon odluke Ustavnog suda iz novembra meseca, taj rok smo pomerili na 14.maj.2014.godine. Po novom zakonu, restrukturiranje se okončava podnošenjem sudu plana reorganizacija koji u sebi sadrži finansijsko restrukturiranje, plan budućeg poslovanja, otpuštanje viška zaposlenih uz podršku tranzicionog fonda i izvor obrtnih sredstava za nastavak poslovanja. Ukoliko poverioci izglasaju plan, privredno društvo nastavlja da radi u skladu sa planom, ukoliko ne, otvara se stečajni postupak, prodaje se imovina i namiruju poverioci.
Jedan od pet ekonomskih prioriteta rekonstruisane vlade od 02.septembra 2013.godine je bio završetak restrukturiranja 153 preduzeća koja zapošljavaju preko 50.000 ljudi, koja godišnje koštaju građane Srbije 750 miliona dolara. Mnoga od tih preduzeća parazitiraju u restrukturiranju već 10 godina na leđima poreskih obvezika. Umesto sistemskog rešenja, političari se godinama prikazuju kao spasioci-lovci na strane investitore koji će nam rešiti naše probleme. Pa smo tako dobili čitavu pljačkašku privatizaciju, a sada dobijamo Vršačke vinograde, koje smo na sreću sprečili, i slične nove pokušaje ugradnje.
Preduzeća u restrukturiranju su u potpunoj vlasti nadzornih odbora i direktora koje postavljaju političke stranke. Znači političkih stranaka. Ona su takođe dom za desetine hiljada sindikalnih organizacija. Svi oni parazitiraju na leđima poreskih obveznika. Taj sistem se pretvorio u stil života. Svi znaju da se ništa ozbiljno ne radi. Zaposleni slabo ili nikako ne dolaze na posao u većini ovih firmi. Snalaze se nekim radom na crno, čekaju da nešto kapne iz budžeta ili Fonda za razvoj i mere kada je trenutak da uzmu neki socijalni program. Prirodno, kada je država neodgovorna, kada nema ni sistema ni pravila, svako vodi računa o svom interesu. Svako malo se digne negde neka gužva, neka pruga, put ili most, država iscedi neke pare iz budžeta, iz Fonda za razvoj, iz neke od svojih odličnih banaka koje su popropadale u poslednje 3 godine, pare se podele radnicima ali i mnogim drugim koji su se nakačili na ovaj sistem, i tako već 10 godina.
Kako se radi restrukturiranje bilo koje firme u svetu? Ako ste ozbiljni, naravno.
Prvo se utvrde imovina i obaveze. Proceni se vrednost imovine i odredi se prioritet i visina potraživanja poverilaca. Ako su dugovi veći od imovine, to znači da sve pripada poveriocima. Vlasnici su bili neodgovorni/neuspešni i izgubili su sve. U većini preduzeća u restrukturiranju, obaveze su veće od imovine. Šta se radi u tom slučaju? Radi se finansijsko restrukturiranje. Konvertuju potraživanja u kapital. Poverioci postaju vlasnici i time se firma oslobađa dugova.
Šta dalje? Utvrdi se pozicija na tržištu, proizvodi, kupci i dobavljači i piše se poslovni plan. Ako poslovni plan ima poslovnog smisla, novi vlasnici se opredeljuju da nastave poslovanje. Ukoliko ne, imovina se rasprodaje, i od dobijenog novca se namiruju poverioci. Ovo se radi kroz stečajni postupak i u tom slučaju konverzija potraživanja u kapital nije ni potrebna. Moguća je i kombinacija ova dva rešenja. Utvrdi se i da li postoji imovina koja firmi ne treba za normalno poslovanje i koja bi se mogla prodati. Recimo investicione nekretnine ili rashodovane zalihe. To se proda, i od tog novca se finansira deo kompanije koji nastavlja poslovanja. To se koristi za obrtni kapital. Dodatan izvor obrtnog kapitala je i novo kreditno zaduženje. Ko piše poslovni plan? Menadžment kompanije. Ko procenjuje da li poslovni plan ima smisla? Poverioci. Njihove su pare. U ovoj fazi su kompanije već spremne za ulazak investitora. Idealno već kao deo plana reorganizacije, ali realističnije u periodu nakon njegovog usvajanja. I da, posao traženja investitora nije posao za neko ministarstvo, već za menadžment kompanija.
Inače isti ovaj postupak se sprovodi i kod sanacije javnih preduzeća. Ovo je trebalo da uradimo kada smo prodavali NIS. Da smo uradili popis imovine i procenu njene vrednosti, sigurno ne bi za DŽ poklonili nalazišta gasa na teritoriji Vojvodine. Da smo uradili popis i procenu imovine, sigurno ne bi ni potpisali štetan ugovor kojim Etihad postaje suvlasnik JATA. Nemamo pojma šta smo dali. A budžet preuzima sve dugove. Kada kažem budžet, mislim poreski obveznici. Isto tako i Fiat i nebrojani drugi primeri. Sve ovo je neozbiljno. Diletantski. Štetno po Srbiju. Da ne kažem neku težu reč. I nisu problem Rusi ili Arapi. Oni svakako teže da potpišu što bolji ugovor za njih. Problem smo mi. Jedino mi gledamo kako da potpišemo što lošiji ugovor za nas. I da ga još proglasimo tajnim. Vrhunska neodgovornost. I ne možete ni krivično da je gonite, jer je sve odluke na kraju donela vlada kao najviši organ izvršne vlasti.
Šta smo mi uradili? Ministarstvo privrede je na realizaciji plana restrukturiranja svih 153 preduzeća počelo da radi već 03.septembra. Pokrenuli smo postupak pravljenja ličnih karata, popisa i procene vrednosti imovine i obaveza. Imali smo veliku opstrukciju od strane direktora i nadzornih odbora koji su ih podržavali. RTB Bor, FAP, Galenika, Ikarbus i mnogi drugi. Osluškivali su šta im kaže kabinet i ljudi iz/oko kabineta, i kada nije bilo poruka, onda su sarađivali jer su mislili da kabinet stoji iza projekta ličnih karata. Kada su se u javnosti pojavljivale prikrivene i manje prikrivene kritike na rad minstarstva, saradnja je prestajala. I tako u talasima gotovo pet meseci.
Paralelno sa ovim, pripremili smo i nove zakone o stečaju i privatizaciji koji je trebalo da prate proces restrukturiranja, uvedu potpunu transparentnost i spreče mnoge uočene zloupotrebe iz prošlosti. Npr. po novom zakonu o privatizaciji, šeme tipa Vršačkih vinograda ne bi bile moguće. Offshore kompanije iz poreskih rajeva iza kojih se obično krije pranje novca naših građana više ne bi mogle da učestvuju u privatizaciji. Ukidaju se partijski nadzorni odbori i uvodi puna odgovornost direktora i odgovornost Agencije za privatizaciju u praćenju poslovanja nakon privatizacije.
Zakon o stečaju je značajno promenio redosled namirenja poverilaca. Potraživanja radnika na ime minimalnih zarada i na ime neplaćenog radnog staža za sve godine su stavljene u prvi isplatni red. U drugi isplatni red su stavljeni dobavljači, kao i potraživanja radnika iznad minimalca. U treći subordinirani poverioci. A u četvrti, poslednji isplatni red, ulaze potraživanja povezanih lica, uključujući i offshore firme naših vrlih privatizatora. Zakon o stečaju je značajno povećao transaprentnost i obaveze stečajnih upravnika, kao i uveo stroge kriterijume kod podnošenja planova reogranizacije u pogledu njihove izvodljivosti,
Ove odredbe su uvele paniku među naše bizmismene, pa su požurili da podnesu plan reorganizacije za svoja privatna, uglavnom privatizovana preduzeća, pre nego što novi zakon stupi na snagu. To je bio jedan od razloga otpora reformama.
Zakoni su bili pripremljeni i poslati vladi na usvajanje početkom decembra meseca. I tada su zakočeni od strane Aleksandra Vučića i SNS-a, uz pomoć buke kabinetskih sindikata. Sve je kulminiralo 20. januara 2014. godine kada su zakoni stopirani uz trijumf pomenutih kabinetskih sindikata. I onda se krenulo na izbore.
Posledice ovog neodgovornog ponašanja vlade, Aleksandra Vučića i sindikata biće još jedan težak udarac privredi, budžetu i društvu u celini. Umesto uređenog i odgovornog okončanja procesa restrukturiranja, dobićemo haos i ogroman trošak gašenja požara koji se ne može ugasiti. Da su zakoni prošli, ministarstvo privrede bi dobilo sve poluge neophodne da uvede red i završi proces finansijskog restrukturiranja, ukloni političke partije iz odlučivanja i pripremi sve firme za privatizaciju. Privatizacija ovih kompanija bi se onda mogla posmatrati i kao „reindustrijalizacija" privrede, mada ne volim taj termin.
O ovome sam pisao u tekstu ostavke na mesto ministra privrede. I o pet ekonomskih ciljeva vlade i o posledicama zaustavljanja reformi preduzeća u restrukturiranju.
"Одустајањем од усвајања закона о приватизацији, стечају и још два пратећа закона, владајућа коалиција је показала велику неодговорност. Да су уместо опструкције закони били усвојени у децембру месецу, Агенција за приватизацију би у складу са плановима у јануару поднела план финансијског реструктурирања за 10 предузећа и не само испунила обавезе према Светској банци за кредит од 250 милиона $, већ би и те прве фирме могле да успешно заврше финансијско реструктурирање у фебруару, добију обртна средства од Фонда за развој и почну нормално да функционишу на здравим тржишним основама. Ни да се закони усвоје у јануару није било касно. Уместо тога, ове урушене друштвене фирме су осуђене на даље пропадање, а запослени остављени у даљој неизвесности. Трошак за буџет је велики."
Rešenje još uvek postoji. Ono je u brzom donošenju neophodnih zakona sa izmenama zbog propuštena 4 meseca i svih odgovarajućih podzakonskih akata pre 15.maja, paralelan rad na završetku postupka ličnih karata, popisa imovine, obaveza i pravljenje poslovnog plana za 2014.godinu. Čovek na koga je vlada protivustavno prenela ovlašćenja ministra privrede niti ovo razume, niti je bilo šta na ovome radio. Bavio se arčenjem novca na Goliju, krpljenjem rupa i štrajkova zaobilaženjem Zakona o budžetu i prebacivanjem budžetskih stavki u budžetsku rezervu i ostalim ničim, i eto nas pred vratima 15.maja. Sva preduzeća u restrukturiranju su se vratila na staro. Partijski kadrovi su se vratili na staro. I onaj iz RTB Bora, i onaj iz Simpa. Na kukanje za subvencijama i garancijama države.
Ovo naravno ne razume ni Aleksandar Vučić. On će nastaviti da plasira priče o kraju partijskog zapošljavanja, razbijati brave, dok će u isto vreme i dalje čuvati svoje nadzorne odbore, direktore RTB Bora, Železnica, svog kuma u EMS-u i ostalih genijalnih menadžera, sve svoje turobne tajne ugovore i još tajnije privatizacije, jaja na oku, Mercedese, ine investitore i ostalu kabinetsku ekonomsku gimnastiku. On je u ekonomiji tek krenuo, stigao do jelena i slonova, šlank i malo punijih dama. Razrađuje nove, originalne i genijalne koncepte agresivnog zapošljavanja, kupiš 10 platiš 3 subvencija, oporezivanja političara, prebacivanja neradnika iz javnog u privatni sektor, tišinom prekrivenog odustajanja od svoje druge genijalne, doduše neustavne, mere solidarnog poreza i ostalih genijalnih poteza za koje će verovatno biti nominovan i za nobelovu nagradu zajedno sa bivšim premijerom. On će za ekonomiju i novu ekonomsku teoriju pod imenom Feketić ekonomija.
Facebook grupa - Dosta je bilo
https://twitter.com/SasaRadulovich
.
Blogovi autora
- Padaju poreski prihodi (33)
- Šta traže vojvođanski paori (63)
- "Zakonita" prodaja Avala filma (126)
- Odgovor na saopštenje DRI (5)
- O čemu smo razgovarali sa Živkovićem (195)
- Rebalans budžeta nesposobnog premijera (116)
- Čudan dan (97)
- Ujedinjenje opozicije (62)
- Šta se dogodilo u Majdanpeku (119)
- Kampanja straha u Majdanpeku (60)
- Nesposoban premijer i "Arapi" (219)
- Blato 2 (123)
- Nastavak pljačkaške privatizacije (29)
- Tajni ugovor za brojila za struju EPS-a i "Arapa" (23)
- Peticija protiv prodaje zemlje ispod žita (60)
- „Ne damo zemlju ispod žita" (42)
- Banana država poklanja zemlju „Arapima" (84)
- Empirijsko istraživanje megadoktora Stefanovića (302)
- Perpetuum mobile ekonomija, epizoda 2014 (282)
- Ravno do dna (197)
Najnovije VIP blogeri
- Gde je krenuo Saban
natasa_tasic_10 - Davimo Beograd iliti DB
Ivan Blagojevic - Oda Drustvenim Naukama
Spiridon - OTVORENO PISMO MINISTARSTVU ZDRAVLJA
razmisljam - Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- DUB PUB: Stepping Out From The System
docsumann - Majstor za ljuljaške, klackalice, tobogane i ... II DEO
Filip Mladenović - ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Život (4)
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Društvo (3)
- Zabava (2)
- Hobi (2)
- Životni stil (2)
- Zdravlje (2)
- Literatura (2)
- Obrazovanje (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org