RUŽAN IMPULS

Autor: Rodoljub Šabić
Kad ste Poverenik za informacije od javnog značaja u Republici Srbiji neminovno se suočite s tim da su "bliski susreti" sa stvarima koje bi većina ljudi označila kao "bizarne" ili "neverovatne" ili "paradoksalne" ili ... zapravo nešto sasvim "logično". Broj takvih stvari je kod nas daleko, daleko veći nego što bi se moglo i pretpostaviti. Iz te "riznice" izdvojiti nešto posebno karakteristično, ne bi bio lak zadatak. A ako bih morao:
Kao Poverenik za informacije od javnog značaja bio sam godinama "svedok" napora koje su, sada nažalost pokojna Verica Barać i Savet za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije kojim je ona predsedavala, ulagali radi formiranja antikorupcijskih izveštaja koje su stavljali na raspolaganje Vladi i javnosti. Neće biti neskromno ako kažem i više od "svedoka" budući da su do velikog broja dokumenata, dolazili tako što su morali da se žale Povereniku za informacije, a dobijali ih tek nakon intervencije ili naloga poverenika, u nekim slučajevima ni tada.
Zar činjenica da je Savet za borbu protiv korupcije morao podneti Povereniku skoro 100 žalbi, sama po sebi ne govori dovoljno, čak i previše? I zar je situacija u kojoj vladin Savet za borbu protiv korupcije, telo koje je formirala Vlada Srbije, u enormnom broju slučajeva bio suočen sa problemima u pristupu informacijama od (anti)korupcijskog značaja i to informacija koje su u posedu subjekata koji su takođe "pod kontrolom" iste Vlade, moguće oceniti drugačije nego kao paradoksalnu?
Očigledan paradoks, naravno, objektivno baca ružnu senku na stvarnu spremnost za borbu protiv korupcije svake vlasti (u međuvremenu se promenilo nekoliko vlada) koja je tu situaciju dozvoljavala.
U tom kontekstu bilo je ohrabrujuće čuti, u poslednjih godinu-dve, ocene predstavnika vlasti o radu Saveta, posebno u vezi sa one famozne "24 privatizacije" ali i u vezi sa nizom drugih.
U tom kontekstu bilo je ohrabrujuće i kada je Narodna skupština Republike Srbije polovinom prošle godine usvajajući novu Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, "zagarantovala transparentnost u procesu donošenja i sprovođenja odluka kao i omogućavanje pristupa informacijama u skladu sa zakonom..", a načelo transparentnosti i formalno podigla na rang jednog od 6 fundamentalnih antikorupcijskih načela.
Ali, u istom kontekstu je "manje ohrabrujuće", tačnije obeshrabrujuće baciti pogled na neke podatke o radu ili u vezi s radom poverenika. Ti podaci govore da je broj žalbi podnetih Povereniku za informacije u prva tri meseca ove godine u odnosu na isti period prošle godine veći za čak 34%. Govore i da tokom prva tri meseca (kao i u prethodne tri godine!) nadležno ministarstvo nije pokrenulo nijedan prekršajni postupak protiv prekršilaca Zakona o slobodnom pristupu informacijama iako ih je bilo itekako mnogo. Na kraju, da se vratimo na "priču", ti podaci govore i da su, što je od značaja koji je izvesno iznad simboličnog, u ta tri meseca, posle "prekida" od bar godinu dana, ponovno počele da stižu i žalbe Saveta za borbu protiv korupcije.
Već samo ovaj poslednji podatak je, sa stanovišta željenih rezultata u borbi protiv korupcije, uznemiravajući, ružan impuls, razlog za zabrinutost, nešto što se nužno mora promeniti.