Dik

(odlomak, Ubik, Filip K Dik, Prevod: Jordanov Nikola)
-Ich sih die liehte heide
in gruner varwe stan
dar suln wir alle gehen,
die sumerzeit anphahen

Vidim šumarak svetli,
Zelenom bojom se dici,
Svi cemo netom tamo,
Letu u pohode ici.

-"Zamolili smo Džoa Cipa da ode tamo i obavi merenja maksimalne i minimalne jacine polja proizvedenog u motelu Veze Eroticnog Polimorfnog Iskustva. Cip kaže da je na najvišoj tacki registrovao 68,2 blr jedinica telepatske aure, što je od svih poznatih telepata u stanju da proizvede samo Melipoun." Tehnicar zakljuci recima: "Tamo smo, dakle, zaboli u kartu Melipounovu zastavicu za raspoznavanje. A sada ga - sada je nema."
"Jeste li pogledali na pod? Iza karte?"

-Instant Ubik ima neokrnjeni
krepki ukus sveže pripremljene
kafe. Vaš muž ce reci,
Bože, Sali, mislio sam
da kuvaš kafu tako-tako.
Ali sada, svaka cast!
Neškodljiv kad se uzima
prema uputstvu

-"Gospodine, isplatice racun uredno i u celosti pre nego što pocnu."
Sada je vec držao novcanik u ruci; istresao je iz njega svoju rezervu Volšebnih kreditnih kljuceva - od kojih je sada vecina bila bez pokrica. Njegov odnos prema novcu i vracanju hitnih dugova verovatno ce za vecna vremena ostati ovakav kakav je. "Za neplaceni racun jemcicu svojim Trouglastim carobnim kljucem", obavesti on svog nebuloznog protivnika. "Tako ce se ta obaveza preneti van vaše nadležnosti; u vašim knjigama bice evidentirana kao potpuni povracaj."
"Plus globa, plus penali."
"To cu pokriti svojim Srcolikim..."
"Gospodine Cipe, Ferisov i Brokmenov kreditni biro za analizu i reviziju racuna na malo izdao je specijalni listic o vama. U naš prijemni prorez opomena je prispela juce i ostaje sveža u našoj memoriji. Od jula, vi ste sa trostrukog G stanja kreditne sposobnasti pali na cetvorostruko G. Naše odeljenje - u stvari, cela ova potrošacko-stambena zgrada - sada je programirana protivu daljeg pružanja usluga i/ili kreditiranja takvih žaljenja dostojnih nepravilnosti kao što ste vi, gospodine. Što se vas tice, ubuduce sve mora da se reguliše na nacelno gotovinskoj podosnovi. Drugim recima, najverovatnije cete biti na nacelno gotovinskoj podosnovi dok ste živi. U stvari..."

-Vrativši se u kuhinju, on u brojnim džepovima potraži kovani novac od deset centi i njime stavi u pokret lonce za kafu. Udahnuvši - bar za njega - nesvakidašnji miris, opet je pogledao na sat i video da je petnaest minuta prošlo, pa je stoga energicno zakoracio ka vratima stana, okrenuo okruglu rucicu i povukao rezu za deblokiranje.
Vrata su odbila da se otvore. Rekla su: "Pet centi, molim."
On pretraži džepove. Više nije bilo kovanog novca; baš ništa. "Platicu sutra", kazao je vratima. Opet je pokušao da okrene rucicu, ona je ponovo ostala zaglavljena. "Ono što ti placam samo je vid napojnice", obavestio ih je. "Nisam dužan da placam."
"Ja mislim drugacije", rekoše vrata. "Pogledajte kupoprodajni ugovor koji ste potpisali kada ste kupili ovaj potrošacki stan."
Ugovor je našao u ladici svog stola. Otkako ga je potpisao, mnogo puta je bio prisiljen da zaviri u taj dokument. Bez sumnje; placanje vratima da se otvaraju i zatvaraju predstavljalo je obaveznu novcanu naknadu. Ne bakšiš.
"Videcete da sam u pravu", rekoše vrata. To je zvucalo samozadovoljno.
Iz ladice pored sudopera Džo Cip uze jedan nož od nerdajuceg celika i poce njime sistematski da odvrce komplet reze na vratima stana halapljivog na novac.
"Tužicu vas", rekoše vrata, kada je prvi zavrtanj ispao.
"Nikada me još nisu tužila jedna vrata", rece Džo Cip. "Ali mislim da bih to preživeo."

-"Sada je red na vas", rece Pat. "Tako reci. Smem li da izujem cizme?"

-U isti mah je napredovala ka njemu i povlacila se, težak manevar koji je mogla da izvede jedino gospoda Frik. Uvežbavanje te kretnje oduzelo joj je mnogo decenija.

-Potom rece u interfon: "Gospodo Frik, sastavite ugovor o zapošljavanju izmedu nas i ove Danke Neznanke; naznacite pocetnu platu o kojoj smo se mi i sindikat dogovorili u decembru; naznacite..."

-Ne mogu da se takmicim u fragu, Vrsta okretne igre, potekle od tvista; prim. prev.
Helen; pokvario sam stomak.
Pripremicu ti Ubik! Ubik
ce te zacas vratiti u vrtlog
dogadaja. Uzet prema uputstvu,
Ubik donosi brzo olakšanje
glavi i stomaku. Zapamtite:
Ubik je uvek pri ruci.
Izbegavati dužu upotrebu.


-Pripalivši jednu zelenu, sto posto havansku Kvesta-Rej palam-ekstra kvalitetnu cigaru, Glen Ransiter se zavali na otmenoj stolici, pritisnu jedno dugme interfona i rece: "Izdajte nagradni cek, gospodo Frik. Plativ na Dži Dži Ešvuda, a sumu od sto poskreda."
"Da, gospodine Ransitere."
Posmatrao je Dži Dži Ešvuda, dok je ovaj, obuzet manicnim nespokojstvom, koracao gore-dole po velikoj kancelariji s podom od pravog, tvrdog drveta, po kojem su mu cipele razdražujuce kloparale. "Džo Cip izgleda ne ume da mi kaže šta ona radi", rece Ransiter.
"Džo cip je roktavac", rece Dži Dži. U izvorniku stoji 'grunk', neprevodiva žargonska rec koju je autor verovatno iskovao od 'grunt' (roktanje), a koja pored toga u americkom slengu oznacava montera linija veze (u PTT službi, jedinicama veze armije i železnickom saobracaju) i reci 'punk', ovde u znacenju nevažna, inferiorna osoba; prim. prev

-"Oh, da", rece Ransiter. "I tako, stižemo do Vendi Rajt."
Kao i uvek kada bi mu se ukazala prilika, Džo je uputio jedan dugacak, podmukli pogled devojci koja bi mu, da je u tome imao uspeha, postala ljubavnica ili, još bolje, žena. Izgledala je neverovatno da je Vendi Rajt sazdana od krvi i unutrašnjih organa kao sav ostali svet. U njenoj blizini on se osecao kao badžasti, masni, oznojeni, neobrazovani vetropir kome krce creva i šišti mu iz grudi. Pored nje postajao je svestan telesnih mehanizama koji su ga održavali u životu; mašinski park u njemu, cevi i ventili, kompresori i ventilatorski remeni morali su da hukcu na beznadežnom zadatku, poslu koji je unapred bio osuden na propast. Gledajuci njeno lice, otkrivao je da se njegovo sopstveno sastoji od drecave maske; njeno telo teralo ga je da se oseca kao najprostija igracka na navijanje. Sve njene boje imale su tu osobinu da deluju tanano, kao da su posredno obasjane. Njene oci, ti zeleni, kotrljajuci kamenovi, na sve su gledale ravnodušno; u njima nikada nije opazio ni strah, ni odvratnost, ni prezir. Što je videla, ona je prihvatala. Naoko je uglavnom bila mirna. Ali povrh toga cinilo mu se da je postojana, bezbrižna i hladnokrvna, imuna na umor i napore, fizicke bolesti i malaksalost. Verovatno je imala dvadeset pet-šest godina, ali nije mogao da je zamisli mladu, a zasigurno nikada nece izgledati ni, starija. Za tako šta odvec dobro je gospodarila sobom i spoljašnjom stvarnošcu.
"Ovde sam", rece Vendi s blagim spokojstvom.

-Želeli smo da vam pružimo
neuporedivo brijanje. Rekli smo,
vreme je da se licu muškarca
posveti malo više ljubavi. Rekli
smo, s Ubikovim samonavijajucim,
beskonacnim nožicem, prevucenim
švedskim hromom, svršeno je s
danima greb-greb brijanja. Zato
probajte Ubik. I predajte se
ljubavi. Pažnja: koristiti samo
prema uputstvu. I uz mere
predostrožnosti...


-.
Pupavog trbuha, zdepast i debelih nogu, Stenton. Mik zapuca ka njima. Nosio je biciklisticke pantalone boje fuksije, ružicaste papuce od jakovog krzna, bluzu od zmijske kože bez rukava i ukrasnu traku u sedo obojenoj kosi do pojasa. Njegov nos, pomisli Džo, lici na gumenu krušku sirene nekog taksija u Nju Delhiju, tako je mek i elastican. I upadljiv. Najupadljiviji nos koji sam ikada video, zakljuci on.

-...
Pisnuvši svojim glasom metalnog insekta, Stenton Mik otplovi ka tavanici sobe ispruženih, raširenih i ukocenih ruku. "Gospodine Ransitere, ne dopustite da vam talamus poništi odluke moždane kore. Ovaj slucaj zahteva razboritost, ne žurbu; umirite svoje ljude i dajte da se okupimo svi zajedno u pokušaju da se uzajamno sporazumemo." Njegovo okruglo, živopisno telo skakutalo je gore-dole i obrtalo se sporo po poprecnoj osi rotacije, tako da su mu se sada noge, a ne glava pružale u pravcu Ransitera.
"Slušao sam o ovome", rece Ransitar Džou. "To je samouništavajuca humanoidna bomba. Pomozite mi da sve izvedem odavde. Upravo je proradio njen sistem automatske kamande i zato leti na gore."
Bomba je eksplodirala.

-Spustio se na jedno sedište u hodniku, odakle je mogao da gleda cetiri inercijalca kako se prepiru oko pravilnog postupka za upravljanje brodom. Kao mesecar, potpuno ophrvan umrtvljenim, dosadnim bolom od potresa, izvadio je jednu iskrivljenu cigaretu i pripalio je.
Cigareta, suva i bajata, prelomi se kada je pokušao da je drži izmedu prstiju. Cudno, pomisli on.
"Eksplozija bombe", rece Al Hamond, koji je to primetio. "Vrelina."
"Jesmo li od toga ostareli?" upita Vendi iza Hamondovih leda; obišla ga je i sela pored Džoa. "Osecam se stara. Jesam stara; vaše paklo cigareta je staro; svi smo stari, od danas, zbog onog što se desilo. Za nas je to bio dan kao nijedan drugi."
Uz dramaticnu plimu energije brod se digao s površine Lune, besmisleno ponevši sa sobom plasticni spojni tunel.

-"Zna li iko od vas ime upravnika Moratorijuma Voljene Brace?" upita Džo.
"Herbert i još nekako", rece Tipi Džekson. "Neko nemacko ime."
Zrelo razmislivši, Vendi Rajt rece: "Herbert Šenhajt fon Fogelzarg. Secam se toga, jer mi je gospodin Ransiter jednom rekao da prezime znaci 'lepota pticijeg pojenja'. To je ime kakvo bih i sama poželela. Secam se da sam tada tako mislila."
"Možete se udati za njega", rece Tito Apostos.
"Ja cu se udati za Džoa Cipa", rece Vendi s detinjom ozbiljnošcu setnim, introspektivnim glasom.
"Oh?" rece Pat Konli. Njene crne oci pune ognja najednom zasjaše. "Zaista?"
"Možete li i to da izmenite?" upita Vendi. "Svojim talentom?"
"Ja živim s Džoom", rece Pat. "Ja sam mu ljubavnica. Prema našem sporazumu ja placam njegove racune. Jutros sam platila njegovim kucnim vratima da ga puste napolje. Bez mene, on bi još bio u svom potrošackom stanu."

-.
"Možda ne danas", naglasi Tipi Džekson, "ali kad-tad. Kakva je razlika? Uzgred, mislim da je fino što Džo ima ljubavnicu koja placa njegovim kucnim vratima." Ona munu Džoa u rame, lica ozarena na nacin koji je na Džoa ostavio utisak bludnog odobravanja. Neka vrsta posrednog uživanja u njegovoj licnoj, privatnoj oblasti delovanja; ispod ekstravertirane spoljašnjosti gospode Džekson skrivao se voajer.

-"Je li on sada u hladnom pakovanju?"
"Ne", rece Džo. "Greje se na plaži u Tampi, na Floridi."
"Pretpostavljam da vaša šaljiva reakcija znaci potvrdu."

-Otišao je u kupatilo, ispljuskao lice ledenom vodom, ocešljao kosu higijenskim besplatnim hotelskim cešljem, a onda, pošto se neko vreme premišljao, obrijao se higijenskim besplatnim hotelskim brijacem za jednu upotrebu. Pljesnuo je na podbradak, vrat i obraze higijenski besplatni hotelski losion za posle brijanja, skinuo omot s higijenske besplatne hotelske caše i napio se iz nje.

SKOCITE U PISOAR I DUBITE NA GLAVI
JA SAM TAJ KOJI JE ŽIV. VI STE MRTVACI PRAVI.

-"Takvi su grafiti; grubi i neposredni. Mogli smo da gledamo televiziju, slušamo vidfon i citamo novice mesecima - možda doveka - a da to ne otkrijemo. Da nam se to ovako otvoreno ne kresne u lice."

-"Pa, do videnja", rece Džo i napusti tamu muškog toaleta.

-Da li vas zadah znoja tera iz
društva? Desetodnevna upotreba
Ubik dezodorans spreja ili Ubik
štifta dokrajcice vaše brige zbog
onecišcavanja okoline i vratice
vas u središte zbivanja. Neškodljiv
kad se upotrebljava prema
uputstvu u savesnom programu
telesne higijene

-ELIKSIR OD UBIKVE. ZAJEMCENO VRACA IZGUBLJENU MUŽEVNOST, ISTERUJE SVE ZNANE MUŠICE, TE UZ TO OLAKŠAVA RASPLODNE BOLJKE, KAKO U MUŠKINJA TAKO I U ŽENSKINJA. BLAGOSLOVENI DAR LJUDSKOME RODU KADA SE MARLJIVO UPOTREBLJAVA KAKO JE NARECENO

-Potrebno je više od jedne
kese da se sacuva ukus
hrane; potreban je Ubik
plasticni omotac - u
stvari, cetiri sloja u
jednom. Drži svežinu
unutra, vazduh i vlagu
napolju. Pogledajte ovu
probnu demonstraciju

-"Bez filtera", rece Ransiter. "U ovom zaostalom, ubogom razdoblju nisu imali sredstva za filtriranje." Ponudio je Džou paklo kamela. "Pripalicu vam je." Kresnuo je šibicu i pružio mu je.
"Sveža je", rece Džo.

-Je li moguce da imam
neprijatan dah iz usta,
Tome? Pa, Ede, ako te to
brine, probaj sadašnji novi
Ubik s jakom aktivnom bakte-
ricidnom penom, zajemceno
bezopasan kada se uzima prema uputstvu

-"Jeste li za laki strajk?" upita devojka, pružajuci mu paklo. "'One su prirodno ispecene', kako kaže reklamni slogan. Izrekla 'L. S. M. F. T.' nece uci u upotrebu sve do... Engleska rec 'toast' upotrebljena je ovde u dva znacenja što u prevodu cini nejasnim smisao celog pasusa; recenica 'They're toasted' (One su ispecene) odnosi se na cigarete - zapravo, duvan sušen na suncu pre fermentacije. Pošto 'toast' znaci i 'zdravica', ova asocijacija vešto se koristi u sledecoj reklami gde skracenica 'L.S.M.F.T.' stoji za 'Lucky Strike Made For Toast' (Laki strajk pravljen za zdravicu; prim. prev

-"Limenka spreja Ubik je prenosivi negativni jonizator s ugradenom visokonaponskom jedinicom niske amperaže, koja se napaja iz jedne maksimalno pojacane holijumske baterije od 25 kV", odgovori devojka. "Jedan korenito prenapregnuti akcelerator daje negativnim jonima spin u smeru suprotnom od kretanja kazaljke casovnika, što stvara centripetalnu tendenciju, tako da je kohezija jaca od raseljavanja. Negativno jonsko polje smanjuje brzinu antiprotofazona normalno prisutnih u atmosferi; cim njihova brzina opadne, oni prestaju da budu antiprotofazoni i, prema nacelu parnosti, ne mogu se više sjedinjavati s protofazonima koji zrace iz osoba zaledenih u hladnom pakovanju; to jest, onih u poluživotu. Krajnji rezultat je da se povecava odnos protofazona koji nisu neutralisani antiprotofazonima, što znaci - bar za izvesno vreme - porast u prostiranju polja protofazonske aktivnosti... A to ugroženi poluživi doživljavaju kao povecanje vitalnosti i smanjenje uticaja niskih temperatura hladnog pakovanja. Dakle, i sami možete videti zašto regresirani oblici Ubika ne uspevaju da..."

-Volela je da o njima razmišlja na taj nacin: prvi par... kao iz neke sentimentalne starinske naucnofantasticne price. Adam i Eva: sve to, još jednom, iz pocetka. Osim što Volt Dendžerfild, u stvarnosti, nije Adam; više ima osobine poslednjeg, a ne prvog coveka, tako je pun zajedljivog i mracnog humora, govori sa toliko oklevanja i cinizma kad je pred novinarima. Boni mu se divila; Dendžerfild nije neka ništarija, neki mladi automaton plave kose kratko i ravno, vojnicki ošišane, stvor koji mehanickim pokretima obavlja svoj najnoviji ratno-vazduhoplovni zadatak. Volt je stvarno licnost, i nema sumnje da ga je NASA upravo zato izabrala. Njegovi geni - verovatno su nakrcani, do prelivanja, kulturom; cetiri hiljade godina kulture, nasledstvo celog covecanstva ugradeno u njega. Volt i Lidija ce osnovati Tera Novu... bice mnogo sofisticiranih Dendžerfildcica koji ce se šetkati po Marsu i tamo usklikivati svoje kriticke primedbe o tom mestu, intelektualne, ali i zabavne na onaj Dendžerfildov malo uvrnuti nacin.

-Zamisli sebe u kupastom vrhu rakete, kako sedi kao Volt Dendžerfild, pritegnut kaiševima, a do njega žena telesno veoma privlacna. Pioniri, ona i on, osnivaci nove civilizacije na novoj planeti. Ali njegov stomak sada zakrca, i on uvide koliko je gladan; rucak se ne može još dugo odlagati.
Još je stajao i gledao veliku uspravnu raketu na ekranu televizora, ali njegove misli vec su se preusmerile ka supi sa valjuškama, gustoj govedoj corbi, i piti od jabuka sa sladoledom odozgo, u 'Fredovoj finoj hrani'.

-Stjuartu Fergeson rece: "Nece da kaže. Al ja ga vid'o. On se usredsredio na tu oprugu, na neki poseban nacin. Možda si bio u pravu, Mak Konci; možda je bila greška zapošljavati ga. Ipak, racuna se jedino ucinak. Slušaj, Hopi, necu da praviš neka muvanja sa nekim transovima i slicno. Ne javno, ne u ovoj ulici, sad kad radiš za mene; to je bilo u redu ranije, ali sada nije. Padaj ti u tvoje transove u privatnosti tvog stana, je li to jasno?" On opet dohvati hrpu radnih naloga. "To je sve. A sad, vi, momci, krenite obojica dole i radite nešto, nemoj samo da stojite."

-Osecao je vetar kako briše po površini, gore; neometano, jer sve što beše stajalo uspravno, sad leži. A ne smemo se ni kasnije izici na površinu, zbog zracenja, uvide on. Tu grešku su napravili oni Japosi: odmah su ustali, šetkali se i smeškali.

-.
"Kaže", rece Ken, opet citajuci objavu, "da ako stigneš do Burlingejma, jemce ti da ceš dobiti vodu, hranu, cigarete, vakcine protiv masovnih zaraza i lecenje opekotina od zracenja. Jesi vid'o? Ne pominju devojke."
"Je li moguce da se ti zanimaš za seks?" Stjuart ostade zapanjen. "Hriste, pa ja ni najmanju želju nisam osetio još od kad je pala prva bomba. Kao da mi je, od straha, naprosto otpao."
"To je zato što diencefalicni centar u mozgu suzbija polni nagon u vremenu opasnosti", rece Ken. "Ali vratice ti se."

-Iznad njihovih glava, cepelin je plovio istim putem natrag. Možda je ostao bez svojih malih poruka, pa se vracao u bazu Hamilton, koja se nalazila valjda severno od Zaliva ili vec ko-zna-gde.
Stjuart diže pogled ka njemu i rece: "'Aj, kaži nam još nešto."
"Ne može on to", rece Ken. "Rekao je sve što je imao; on je zaista vrlo jednostavno stvorenje. O'š ti da igraš, il' da ja vucem poteze umesto tebe? Bicu zadovoljan i tako."

-"Huu-di huu-di huu", rece Dendžerfild sebi, citajuci o piloricnom ventilu i njegovim grcevima. "Narode", promrmlja on. "Imam ovaj smešan bol koji je nastao zato što se suviše odajem uživanjima... Treba mi olakšanje u cetiri pravca, zar ne?" Onda ukljuci mikrofon, zaustavivši time kretanje trake sa snimkom. "Pamtite li one stare oglase?" upita on zamracenu, nevidljivu publiku dole. "Pre rata - cekaj da vidimo, kako su ono glasili? 'Da li sada pravite više H-bombi ali vam to manje prija?'" Nasmejao se tiho. "Da li vas je termonuklearni rat deprimirao? Halo, Njujork, cujete li me vec? Želim da svi vi koji ste u domašaju mog glasa, svih vas šezdeset petoro, sad brzo kresnete po jednu šibicu, tako da se ja uverim da ste tu."
U njegove slušalice dopre snažan signal. "Dendžerfilde, ovde Lucka kapetanija luke Njujork; možeš li nam reci bilo šta o vremenskim prilikama?"
"Oh, da", rece Dendžerfild, "dolazi nam stvarno lepo vreme. Možete zaploviti po moru, tim vašim camcima, i fackati radioaktivne ribe; nema brige."
Dode drugi glas, slabiji. "Gospodine Dendžerfilde, da li biste, molim Vas, ikako mogli pustiti neku od operskih arija koje imate? Narocito bismo cenili 'Tvoja rucica je smrznuta' iz La Boem."
"Ja to iz Boema mogu, bre, da otpevam", rece Dendžerfild. Pruži ruku ka toj traci, istovremeno pevušeci, u imitaciji tenora, u mikrofon.

-Zatim je pripaljena jedna cigareta; jedna od Endru Gilovih specijal-deluks 'Zlatnih etiketa'; njen miris, dobar i bogat, doplovi do svih njih, razveseli ih, pomože im da budu više prijateljski raspoloženi prema novom nastavniku i jedni prema drugima.

-Možda se ona vacarila sa tim Austurijasom, a on zapeo da kaže njenom mužu ili tako nešto kretenski? Zar je ovo toliko opasno? Jer ako jeste, mani se ponosa; da se izvucem ja odavde.

-Ne postoji ništa, uvide on još jednom, što bi bilo 'izvan prirodnog'; niti, logicki, može postojati.

-"Cekaj", rece Gil, ustajuci. "Šta kažeš da sipnemo malo rakije u tvoju kafu? Kad si poslednji put pio 'kafe rojal'?"

-Bil nervozno rece: "Ne znam. Nekako ne bih voleo da se šetam unaokolo kao mama. To me, ovaj, malo plaši."

-"Veoma sam zauzet, Edi", doviknu joj gospodin Tri. "Kasnije - pricacu sa tobom kasnije; ne mogu sad prekidati posao." Uzdiže obe ruke ka njoj i nacini nekoliko bizarnih pokreta, kao u ritmu neke muzike; poce se njihati u levu i desnu stranu i kriviti lice, a njoj dode da se smeje, toliko je glupavo izgledao.

-"Jesi li je vodio na igranku ili tako nešto?"
"U petom osnovne?" dreknu Dendžerfild. "Šta si ti, neki manijak, šta? Naravno da nisam. Ali je poljubio jesam."

(Dick Philip K. DR. BLOODMONEY, DOKTOR BLADMANI prevod: Nedeljkovic B. Aleksandar )

-"Šta, jebote, radiš tu ceo dan pod tušem sa prokletim kerom?" upitao ga jednom njegov drugar Carls Frek, ušavši baš u to vreme

-Bilo je podne, juna 1994. U Kaliforniji, u kraju sa jeftinim, ali durašnim plasticnim kucama, koje su strejt ljudi odavno napustili. Džeri je, doduše, nešto ranije sve prozore isprskao bojom za metal, da ne bi ulazila svetlost; osvetljenje u sobi dolazilo je od stojece svetiljke u koju je ušrafio samo spot-sijalice, koje su danonocno svetlele, kako bi ukinuo vreme za sebe i svoje prijatelje. To mu se svidalo; svidalo mu se da se otarasi vremena. Ucinivši to, mogao je da se usredsredi na važne stvari, bez prekida. Kao što je ova: dva coveka koja klece na cupavom tepihu, pronalazeci jednu bubu za drugom i stavljajuci ih u jednu teglu za drugom

-Oni uvek misle da je to sjajno, mislio je. Kad tako odustaneš i ne možeš dalje. Kad se baciš na zemlju kao neka životinja, otkrivši svoj mek, nezašticen, nebranjen donji stomak. To cu da uradim, mislio je.

-"Je l' ti treba prevoz tamo kud ideš?"
"Potucaceš me u kolima."
"Necu", odgovori on, "nešto mi se ne diže ovih poslednjih par nedelja. Mora biti nešto cime zagaduju svu robu. Neka hemikalija."
"Dobra ti je žvaka, ali to sam vec cula. Mene svi tucaju." Zatim ispravi to što je rekla. "U svakom slucaju, pokušavaju. Tako to izgleda kad si ženska. Baš sad sudski tužim jednog momka za zlostavljanje i napad. Tražimo kazneno obeštecenje u visini od cetrdeset hiljada."
"Koliko daleko je otišao?"
Dona rece: "Uhvatio me je za sisu."
"To ne vredi cetrdeset hiljada."

-"To ne može da se povrati, je l' da?" rece on.
"Ne", rece Dona. "To je nepovratno."
"Ljudi sa klinike su rekli da ce mi dozvoliti da ga vidim, i kazali su da veruju da može ponešto da radi, znaš..." On napravi pokret rukom. "Da nije..." Ponovo je napravio pokret rukom; bilo je teško naci reci za to što je on pokušavao da kaže o svom prijatelju.
Pogledavši ga, Dona rece: "Ti nemaš oštecenja u centru za govor, zar ne? U svom - kako se zove? - potiljacnom režnju?"
"Ne", rece on. Žustro.
"Imaš li ikakva oštecenja?" Ona se lupkala po glavi.
"Ne, to je samo... znaš. Teško se izražavam kad je rec o tim jebenim klinikama;

-Za volanom svog sporog automobila, Bob Arktor zaboravi na teorijska pitanja i zavrte reprizu onog trenutka koji ih je sve zadivio: ljupka i elegantna strejt devojka u džemperu sa rol-kragnom i zvoncarama i sa ustreptalim sisicima, koja je od njih tražila da ubiju veliku, bezopasnu bubu koja je, u stvari, korisna jer tamani komarce - i to u godini kad se u Orindž Kauntiju predvidalo izbijanje encefalitisa - a kad su oni videli šta je to i objasnili joj, ona je izgovorila reci koje su za njih postale parodijski, mracni, zidni grafit koga se trebalo pribojavati i prezirati ga:

DA SAM ZNALA DA JE BEZOPASAN, JA BIH GA SAMA UBILA.


-"Znaš, Frede", rece onaj što je sedeo, "ako si u stanju da tako zadržiš smisao za humor, možda ceš i uspeti."
"Uspeti?" ponovi Fred. "Uspeti šta? Da udem u tim? Da sredim žensku? Da se popravim? Da zadovoljim? Da ukapiram? Da govorim suvislo? Da zaradim? Da stignem na vreme? Objasnite svoje izraze. Na latinskom se 'uspeti uraditi' kaže facere, što me uvek podseca na tucere, što je latinska rec za 'tucati', a meni se...

-Do davola, mislio je; što se toga tice, možda Bob Arktor nocu ustaje iz dubokog sna i radi takve stvari. Ima seksualne odnose sa zidom

-Kažu da covek nikad ne prepozna svoj glas kad ga prvi put cuje snimljen na traci. A kad vidiš sebe na video traci ili, u ovom slucaju, na trodimenzionom hologramu, ne prepoznaješ se ni vizuelno. Zamišljao si sebe kao visokog, debelog muškarca crne kose, a umesto toga si sitna, mršava žena bez kose... je li to - to?

-"Time hocu da kažem", rece Beris, "ici ce..."
"Ma, zajebi!" grubo se umeša Lakmen. "To je obican šestocilindricni motor, bizgove. Kad ga parkiramo u centru Los Andelesa, vozi ga momak sa parkinga. Zašto Bob ne bi mogao? Ti, dupeglavac jedan."

-Gledajuci sve to, Fred oseti kako ga strah napušta. S covekom ce sve biti u redu. Ali Beris! Kakva je to osoba? Lakmen se oporavio uprkos njemu. Kakav kreten, mislio je. Kakav nastrani kreten. Gde mu je glava, kad tako stoji zaludan?

-"To je zadivljujuce", rece Beris, "ta ogranicenost ljudske anatomije, cinjenica da hrana i vazduh moraju da dele isti prolaz. Tako da je rizik od..."
Cutke, Lakmen mu pokaza srednji prst.

-"Znaš li šta sad rade u prodavnicama ploca i kaseta?" žustro rece Dona pošto se vratila. Onih deset tableta nije bilo nigde na vidiku; vec ih je sklonila. "Kad su kasete u pitanju?"
"Uhapse te", rece on, "ako ih ukradeš."

-"Volim te, Dona", rece on. Ovo uduvavanje bilo je zamena za seksualne odnose s njom, a možda je bilo i bolje; bilo je toliko vredno; bilo je tako prisno, i vrlo neobicno ako se tako posmatra, jer prvo je ona stavljala nešto u njega, a zatim, ako ona hoce, on može staviti nešto u nju. Ravnopravna razmena, napred i nazad, dok ne ponestane hašiša.

-A onda se on obre negde napolju, u mraku, lutajuci, bez kaputa, po nepoznatom delu grada. Niko nije bio s njim. Sam, jebo te, mislio je, a zatim zacuo kako Dona žuri za njim, pokušavajuci da ga sustigne, boreci se da dode do daha, zato što je tih dana uzimala toliko trave i haša da su joj pluca bila do pola zakrecena smolom. On se zaustavio, stajao ne okrecuci se, cekajuci, osecajuci se istinski potišten.

-"Da!" uzviknu Dona, uzbudena. "Južnjacka uteha! Boli glava! Hocemo li da drmnemo Južnjacku utehu i da odgledamo majmunske filmove? Hocemo li? Ostalo je još osam, ukljucujuci i onaj..."

-Bacivši pogled na njega, iznenada stidljiva, Dona rece: "On ce mi to kupiti. Kako se zvaše."
"Ko?"
"Znaš ti." Glas joj je bio prigušen, dok je odavala svoju tajnu. Saopštavala mu je to zato što je on, Bob Arktor, bio njen prijatelj i što je mogla da mu veruje. "Gospodin Pravi. Znam kako ce izgledati - vozice Aston Martina i povešce me na sever u njemu. A tamo ce biti staromodna kucica u snegu, severno odavde."

-Koni je hrkala pored njega, ležeci na ledima, ruku opruženih kraj tela, preko pokrivaca. Nejasno ju je nazirao. Oni spavaju kao grof Drakula, mislio je, ti narkosi. Zureci pravo preda se sve dok se najednom ne usprave, kao mašina koja se premešta iz položaja A u položaj B.

(Dick Philip K. SCANNER DARKLY, TAMNO SKENIRANJE, prevod: Krstic Anika )

ajmo i malo Red Bredberija, savrseno za pred spavanje:)

MARIONETE, Inc.

Polako su setali ulicom oko deset sati uvece i mirno razgovarali. Obojici je bilo oko trideset i pet godina, obojica su bili izuzetno trezveni ljudi.
"Ali zasto tako rano?", upita Smith.
"Zasto!?", odgovori braling.
"Ovo ti je prvi put posle toliko godina da si izasao, a vracas se kuci vec u deset."
"Zivci, pretpostavljam."
"Ma, zanima me kako si uopste uspeo. Vec deset godina pokusavam da te izvucem, da popijemo pice na miru. I sad, kad je to vece napokon doslo, hoces kuci ovako rano."
"Ne bih da rizikujem."
"Sta si uopste uradio, sipao zeni neki prasak za uspavljivanje u kafu?"
"Ne, to bi bilo bas nemoralno. Uostalom, videces i sam uskoro."
Okrenuse iza ugla.
"Iskreno govoreci, Braling, mrzim sto ti ovo govorim, ali si stvarno bio strpljiv sa njom. Mozda neces da mi priznas, ali ovaj brak je za tebe uzasna stvar, zar ne?"
"Ne bih to tako rekao."
"Proculo se po kraju kako te naterala da se ozenis njom. Jos onomad, 1979, kad ste isli u Rio..."
"E...Rio. i pred svih planova nikad ga nisam stvarno video."
"I kako je pocepala haljinu i sva se rascupala i pretila da ce zvati pandure ako je ne ozenis.""Ma ona je oduvek bila nervozna, shvati to Smithe."
"Bilo je to vise nego neposteno. Ti je uopste nisi voleo. Pa to si joj i rekao, zar ne?"
"Ps, secam se da sam o tom imao prilicno cvrst stav."
"Ali si je ipak ozenio, kakav god ti taj stav bio."
"Morao sam misliti o poslu, a onda, bili su mi tu i roditelji. Tako nesto bi ih ubilo."
"Da, a proslo je vec deset godina."
"Proslo", odgovori Braling mirnim glasom gledajuci prijatelja sivim ocima. "Ali, mislim da bi se sad moglo ispraviti. Mislim da je doslo ono sto sam cekao toliko dugo. Pogledaj!"
Izvuce jednu dugacku plavu kartu.
"Hej, pa to je karta za Rio. Za raketu u cetvrtak."
"Da, napokon cu to uciniti."
"To je sjajno. Stvarno si to zasluzio! Ali, zar se ona nece buniti? Nece biti problema???"
"Ona nece ni znati da sam otisao. Vraticu se za mesec dana, a niko ziv nece znati da sam uopste isao. Osim tebe, naravno", nervozno se nasmeja Braling.
"Kad bih samo i ja mogao da podjem sa tobom", uzdahnu Smith.
"Jadni Smithe, izgleda da ni u tvom braku ne cvetaju ruze, a?"
"Pa, ne bas sasvim, kad sam ozenjen zenom koja preteruje u svojim izlivima ljubavi. Zapravo, kad si u braku vec deset godina, ne ocekujes da ti zena sedi u krilu po dva sata svake veceri, da te dvanaest puta dnevno zove na posao i stalno ti tepa kao malom detetu. A uz to, cini mi se da je poslednjih meseci postala jos gora. Ponekad se pitam nije li po malo, onako, znas... naivna?"
"Ah, Smithe. Oduvek si bio konzervativan. E, pa stigli smo do moje kuce. Oces da saznas moju tajnu? Kako sam uspeo srediti ovo veceras?"
"Stvarno ces mi reci?"
"Pogledaj tamo gore.", rece Braling.
Obojica digose pogled. Na prozoru na drugom spratu uspravljala se neka senka. Covek od oko trideset i pet godina, sa pramenovima sede kose oko slepoocnica, tuznih sivih ociju, sa malim, tankim brcicima gledao je njih dvojicu.
"Hej, pa to si ti!", povice Smith.
"Psssst. Ne tako glasno!", prosuta Braling dok je mahao prema gore.
Covek na prozoru napravi znacajan gest i nestade iz vida.
"Mora da sam poludeo.", rece Smith.
"Sacekaj jos malo."
Cekali su.
Vrata koja vode iz stana na ulicu otvorise se i na njima se pojavi visok, mrsav covek sa brkovima i ocima punim ozlojedjenosti.
"Zdravo, Braling", rece covek.
"Zdravo, Braling", uzvrati Braling.
Bili su identicni.
Smith se zagleda prvo u jednog, pa u drugog, pa ponovo u prvog i upita: "Jel' ti to brat blizanac. Nisam znao da...."
"Nije", odgovori Braling tihim glasom. "Sagni se i prisloni uvo na grudi Bralinga dva"
Smith je trenutak oklevao, a zatim prisloni glavu na rebra koja se i ne pomerise.
Tik -tik- tik - tik - tik - tik - tik.
"Ne! Pa to je nemoguce."
"Nije."
"Cek, da cujem ponovo."
Tik -tik- tik - tik - tik - tik - tik.
Smith se zatetura unazad i zatrepta, prestravljen. Ispruzi ruku i dodirnu tople sake i obraze automata.
"Gde si ga nabavio?"
"Zar nije savrseno napravljen?"
"Neverovatno. Gde?"
"Daj coveku svoju potsetnicu, Braling dva."
Braling dva izvede stari madjionicarski trik i stvori vizitku, belu karticu na kojoj je pisalo:
MARIONETE, Inc.
Umnozite sebe i prijatelje; novi humanoidni plasticni 1990 modeli, zagarantovano otporni na svako habanje, cene se krecu od 7.600 do 15.000 $ za nas de luxe model.
"Nemoguce", jeknu Smith.
"Moguce", rece Braling.
"Prirodno", doda Braling dva.
"Koliko to vec dugo traje?"
"Kupio sam ga pre oko mesec dana. Drzim ga u podrumu, u kutiji za alat. Moja zena nikad ne ide u podrum, a osim tog, kljuc od kutije za alat je kod mene. Veceras sam joj rekao da idem malo da prosetam i da kupim cigarete. Otisao sam u podrum, izvadio Bralinga dva i poslao ga gore da sedi uz moju zenu dok sam ja sa tobom, Smithe."
"Divno! Pa on cak i mirise kao ti. Bond Sreet i Melachrinos!"
"Mozda bih mogao da zakeram, ali mislim da mi je postupak visoko moralan. Na kraju krajeva, ono sto moja zena zeli najvise od svega sam ja. Ova je marioneta do poslednje vlasi kose nalik na mene. Bio sam kod kuce sve vreme. Ceo iduci mesec cu biti uz nju. U medjuvremenu, neki drugi covek ce boraviti u Riu, nakon punih deset godina cekanja. Kad doputujem iz Ria, Braling dva ce se vratiti u svoju kutiju."
Smith je cutke razmisljao par trenutaka, a onda napokon upitao: "A da li ce on bez ikakvog odrzavanja raditi tih mesec dana?"
"I sest ako je potrebno. A napravljen je tako da radi sve: jede, spava, znoji se, sve prirodno da prirodnije ne moze biti. Dobro ces se brinuti o mojoj zeni, zar ne, Braling dva?"
"Vasa zena je vrlo draga osoba", rece Braling dva. "Prilicno sam je zavoleo."
Smith poce drhtati.
"Koliko dugo vec radi taj Marionete, inc.?"
"Vec dve godine, naravno u tajnosti."
"Da li bih ja... htedoh reci.... da li postoji mogucnost..."
Smith uhvati prijatelja za ruku i rece mu ozbiljnim glasom: "Jel mozes ti meni reci gde bih ja mogao nabaviti jednog takvog robota za sebe? Daces mi adresu, zar ne?"
"Evo, izvoli."
Smith uze vizitku i poce je prevrtati u rukama.
"Hvala ti", rece. "Ne znas koliko mi ovo mnogo znaci. Samo malo da se odmorim. Noc ili dve, i tako svaki mesec. Moja zena me toliko voli da ne moze bez mene ni jedan sat. i ja nju volim, ali, seti se one pesme 'Ljubav ce ti odleteti ako je lagano drzis, ljubav ce odleteti ako je prejako drzis'. Ja jednostavno zelim samo da malo oslabim stisak."
"Ti bar imas srece da te tvoja zena voli. Moj je problem suprotan, mrznja. Rekao bih da mi je problem ipak malo veci od tvog."
"Oh, Nettie me ludo voli. Ja samo hocu da je ucinim takvom da me voli ugodno."
"Pa, nek ti je sa srecom, Smithe. Svrati ponekad dok budem u Riu. Mozda ce izgledati cudno ako iznenada prestanes dolaziti. Prema Bralingu dva treba da se ponasas kao da se radi o meni."
"Nema problema! Do vidjenja. I hvala ti."
Smith, smeseci se, produzi dalje ulicom. Braling i Braling dva okretose se i udjose u kucu.
***

U gradskom autobusu Smith je tiho zvizdukao, vrteci medju prstima belu vizit-kartu na kojoj je pisalo:
"klijenti se moraju obavezati na tajnost, jer sve dok se ne resi pitanje legalnosti kompanije Marionete, inc. koje je u kongresnoj proceduri, akt koriscenja robota se smatra krivicnim delom, ako se pocinilac uhvati pri njegovom koriscenju."
"Pa, razumljivo."
"Klijentima se mora napraviti kalup njihovog tela, te uzeti i proveriti indeks boje njihovih ociju, usana, kose, koze i tako dalje. Klijenti moraju prihvatiti da ce izrada njihovog modela trajati oko dva meseca."
Nije ni tako dugo, pomisli Smith. Kroz dva meseca ce moja rebra napokon doci u priliku da se oporave od gnjecenja kom su bila podvrgnuta. Kroz dva meseca ce ruka da mi se zaleci od stalnog drzanja koje mora trpeti. Kroz dva meseca ce moja natecena donja usna ponovo dobiti svoj normalan oblik. Ne zelim ispasti nezahvalan....
Smith okrenu zadnju stranu.
"Marionete, inc. postoji dve godine i ima vec mnogo zadovoljnih klijenata. Nas moto je 'Bez ikakvih uslova', nasa adresa je: 43 South Wesley Drive."
Autobus se zaustavio na njegovoj stanici; on izadje i dok se spustao niz stepenice mislio je: "Imamo petnaest hiljada dolara na racunu. Dici cu osam, kao za neki novi posao. Ta marioneta ce mi vec vratiti ulozeni novac, i to sa kamatama, na ovaj ili onaj nacin. Nettie ne mora ni da zna za to. On otkljuca vrata i nekoliko trenutaka kasnije vec je bio u spavacoj sobi. Nettie je lezala na krevetu, bleda, ogromna, tako umiljata.
"Draga Nettie", gotovo ga preplavi sazaljenje kada joj u tami ugleda nevino lice. "Da si budna ugusila bi me poljupcima i gukanjem u uvo. Stvarno, zbog tebe i sveg ovog osecam se kao pravi zlocinac. Bila si stvarno tako dobra zena... puna ljubavi. Ponekad jednostavno ne mogu da poverujem kako si se udala za mene, a ne za onog Buda koji ti se nekada svidjao. Cini mi se da si me poslednjih mesec dana volela ludje nego ikad.
Oci mu se napunise suzama. Iznenada, pozeleo je da je poljubi, da joj prizna koliko je voli, da pocepa vizitku, da zaboravi na tu stvar sa marionetama. Ali, kad se pokrenu da to i ucini, ruka ga zabole, a rebra mu pocese krckati. Zastade sa bolnim izrazom u ocima i okrenu se na drugu stranu. Izadje u sobu i produzi mracnim sobama. Zvizducuci po malo, izvuce izbocenu fioku stola u biblioteci i izvadi stednu knjizicu.
"Uzecu osam hiljada", rece. "Ni centa vise. Cekaj malo!"
Izbezumljenim pogledom proveri cifre zabelezene u knjizici.
"Stani malo! Nedostaje deset hiljada. Ostalo je jos samo pet! Sta je uradila sa njima? Jos sesira, jos haljina, jos parfema. O, cekaj malo... znam. Kupila je onu kucu u Hadsonu o kojoj prica mesecima a nije me obavestila."
Kao vihor ulete u sobu, ciste savesti i ogorcen. Kako to ona misli, uzeti njihov novac samo tako! Naze se nad nju.
"Nettie! Nettie, probudi se!"
Nije se ni pomerila.
"Sta si uradila sa parama?", zaurla.
Ona se u grcu pokrenu. Svetlost sa ulice obasja joj lepe obraze. Bilo je nesto neobicno u njoj. Srce mu divlje zalupa. Usta mu se u trenu osusise. Sav se stresao. Kolena kao da mu se rastopise. Pade.
"Nettie, Nettie! Sta si uradila sa mojim novcem?"
I tad mu na pamet pade strasna pomisao. Obuze ga strava i usamljenost, a zatim groznica i razocaranje. Jer, mada nije zeleo uciniti to, saginjao se sve vise i vise, sve dok mu se drhtavo uvo neopozivo ne prisloni njenu okruglu ruzicastu dojku.
"Nettie!", vrisnu.
Dok je Smith ulicom zamicao u noc, Braling i Braling dva skrenuse i udjose u kucu.
"Drago mi je sto ce i on biti srecan.", rece Braling.
"I meni", potvrdi Braling dva odsutnim glasom.
"Pa, ti ces sad u kutiju, B2", rece ponovo Braling i uhvati robota za lakat, vodeci ga niz stepeniste u podrum.
"O tom sam bas hteo da porazgovaramo", uzvrati Braling dva kad su stigli do betonskog poda i krenuli njim. "Taj podrum. Ne svidja mi se. ne svidja mi se ni ta kutija za alat."
"Potrudicu se da ti napravim nesto udobnije."
"Marionete su napravljene da bi se kretale, a ne da mirno leze. Kako bi se tebi svidjalo da najveci deo vremena provodis lezeci u kutiji za alat?"
"Pa..."
"Uopste ti se ne bi svidelo. Ja i dalje nastavljam funkcionisanje. Ne postoji nacin da me neko iskljuci. Ja sam savrseno ziv i osecam."
""Ovaj put je to samo na par dana. Ja uskoro idem u Rio i ti vise neces biti u kutiji. Moci ces ziveti gore."
"A kad ti zavrsis provod i vratis se, mene opet ceka kutija."
"U trgovini mi uopste nisu pomenuli da bih mogao dobiti nezgodan primerak."
"Ima mnogo tog o cemu ono pojma nemaju. Mi smo prilicno nove spravice. I osetljivi smo. Mrzim pomisao da ti odlazis i smejes se i izlezavas na suncu u Riu, dok sam ja zarobljen ovde u ovoj hladnoci."
"Ali ja sam celog zivota zeleo taj put.", odgovori Braling tihim glasom.
Zazmuri i pred ocima mu se ukazase more i planine i zuti pesak. Sum valova prijao je njegovom izmucenom mozgu. Sunce mu je grejalo gola ramena. Vino je bilo fenomenalno.
"Ja nikad necu uspeti otici u Rio", rece dvojka. "Da li si pomislio na to?"
"Ne... ja..."
"I, jos jedna stvar. Tvoja zena."
"Sta je s njom?", upita Braling polako se povlaceci ka vratima.
"Sasvim sam je zavoleo."
"Drago mi je da uzivas u poslu koji ti je odredjen."
"Bojim se da nisi shvatio... hocu da kazem da sam se zaljubio u nju."
Braling napravi jos jedan korak prema izlazu.
"Ti si sta!"
"I razmisljao sam o tom. Kako ti je negde lepo u Riu i kako ja nikad necu biti u prilici da odem tamo, i razmisljao sam o tvojoj zeni i... mislim da bismo ona i ja mogli biti veoma sretni."
"T-to je lepo.", Braling koraknu sto je nemarnije mogao prema izlazu iz podruma. "Nece ti smetati da malo sacekas. Moram hitno da telefoniram."
"Kome", namrsti se Braling dva.
"Ah, niko tebi znacajan."
"Zelis da pozoves Marionete, Inc. Zelis da dodju i pokupe me, je li?"
"Ne, ne... nista slicno mi nije palo na pamet!", viknu on i pokusa izjuriti kroz vrata.
Metalni, cvrst stisak ga zaustavi: "Ne trci!"
"Sklanjaj ruku sa mene!"
"Necu."
"Da li te je moja zena nagovorila da radis ovo?"
"Nije."
"Da li je pogodila? Je li razgovarala sa tobom? Da li zna?", kriknu Braling.
Jedna saka mu zatvori usta.
"Nikad neces saznati... nikad neces saznati."
Braling se borio i koprcao, govoreci: "Mora da je pogodila; mora da je uticala na tebe!"
Braling dva rece: "Sad cu te staviti u kutiju, zakljucati i slucajno izgubiti kljuc. Zatim cu kupiti jos jednu kartu za Rio, za tvoju zenu."
"Ej, cekaj malo, stari. Stani. Ne budi brzoplet. Stani da razgovaramo i resimo stvar!"
"Zbogom,Braling!"
"Sta ti znaci to zbogom?", ukocio se Braling.
Deset minuta kasnije gospodja Braling se probudila. Stavi ruku na obraz. Neko ju je upravo poljubio. Ona zadrhta i pogleda na gore.
"Hej... pa to vec godinama nisi ucinio.", promrmlja.
"Videcemo sta se sa tim moze uciniti."