[Буди против само буди човек]
[Твој став је живот другог]
[Сваки човек је важан]
„Све дакле што хоћете да чине вама људи,
чините и ви њима: јер је то Закон и Пророци."
Јеванђеље по Матеју, 7:12
Људски мозак је подешен да се повезује са другим људима. Када човек посматра другог, у његовом мозгу су активиране исте регије као код посматраног човека. Неуронски („огледални") механизми су ти који омогућавају појединцима да разумеју значење туђих акција, туђе намере и туђе емоције. Неуронаука је утврдила регионе мозга који су задужени за препознавање емоција других. Када човек посматра другог, он доживљава његове акције у себи и дели његове емоције. Овај неуромеханизам је основа људске повезаности и основа љубави према људима. Када се нека социјална веза прекине или ако наступи одбацивање, у мозгу се активира регија мозга која се активира и када се доживљава физички бол.
„Део не може бити добро све док целина не буде добро."
Платон
Платон, Адам Смит, Борислав Пекић, Мартин Лутер Кинг Јуниор, као и читава Убунту филозофија, говоре о значају Целине за човека. Убунту истиче чињеницу да човек не може постојати изоловано. Човеком се постаје кроз друге. Човек превише о себи размишља као о индивидуи, одвојеној од других. Међутим, човек је под сталним утицајем другог човека, а на кога он стално утиче. Човеку је потребан други, да би могао бивати собом.
„Људи ће заборавити шта сте рекли,
људи ће заборавити шта сте урадили,
али ће увек памтити како су се осећали због вас."
Маја Енџелоу
Емоције су основа човековог постојања. Разум је тек продукт емоција. Емоције говоре разуму које, од мноштва информација, треба да вреднује. Емоције говоре разуму шта је то што је важно. Особе којима је оштећен део мозга задужен за емоције, врло често се загубе у сопственим размишљањима и имају тешкоће да доносе одлуке. Бављење сопственим и туђим емоцијама је суштина мудрости. Емоције су једино што се може назвати реалношћу.
Емотивна коректност је брига о емоцијама другог,
чак и када постоји когнитивна супростављеност.
Сели Кон: „Баш ме је брига којом речју ћете ме назвати. Стало ми је до тога како је користите. Да ли сте пријатељски настројени или желите да ме повредите. Емотивна коректност је тон, осећај како кажемо нешто. Емотивна коректност је поштовање и саосећање које указујемо једни другима. Наш изазов је да нађемо саосећање према другима које желимо да осећају према нама. То је емотивна коректност."
„Политички можемо бити у праву, али емотивно грешити. Политичко убеђивање почиње емотивном коректношћу. Да би се неко сложио са вама, мора прво да вас саслуша. Нисам велики обожаватељ твојих политичких уверења или твоје, понекад мучне, логике, али обожавам тебе као особу. Човек који ми је то рекао се још увек не слаже са мном, али слуша. Не због тога шта сам рекла, већзбог начина на који сам то рекла и успели смо да се повежемо. Тако започињемо разговоре који доводе до промене."
"Изведи Другог на ручак"
Елизабет Лесер: „Лансирам ову иницијативу. Изведите на ручак било кога чији вас начин живота можда плаши, или чији погледи на свет чине да вам из ушију крене дим. Пре неколико недеља, извела сам жену из конзервативне партије Чајанки на ручак. Она је активиста деснице, а ја левице. Користиле смо нека правила да бисмо разговор одржале примереним. Моја пријатељица из конзервативне партије је смислила следећа правила: немој убеђивати, бранити се или прекидати. Буди радознала, расположена за разговор, буди стварна. И слушај.
Користиле смо следећа питања: подели нека своја животна искуства са мном. Шта је оно што те дубоко брине? И шта је оно што си одувек хтела да питаш некога са друге стране? Питала сам је зашто њена страна прави тако скандалозне тврдње и лаже о мојој страни. Она је мислила да је моја страна много чешће напада њену, да их називамо глупим, наоружаним расистима. И обе смо се дивиле називима који нису пристајали ником од људи које заправо познајемо.
Договориле смо се да ћемо да говоримо и у нашим окружењима када будемо сведоци врсте говора који отуђују друге и који могу да ране и прерасту у параноју а онда буду употребљене да би подстицале сукоб. При крају нашег ручка признале смо отвореност оне друге. Ниједна од нас није покушала да промени ону другу. Али се исто тако нисмо претварале да ће се наше разлике само истопити након ручка. Уместо тога, направиле смо прве кораке заједно, прешле преко наших рефлексних реакција и отишле у убунту, једино место где решења за већину наших, наизглед нерешивих проблема могу бити нађена."
---
Playlist:
Vilayanur Ramachandran: The neurons that shaped civilization
The social brain and its superpowers: Matthew Lieberman, Ph.D.
Humans are hardwired for connection?
David Brooks: The social animal
Elizabeth Lesser: Take "the Other" to lunch
Sally Kohn: Let's try emotional correctness