Ljudska prava

U „VISOKOM“ DRUŠTVU

Freedom of Information RSS / 24.04.2014. u 13:25

Autor: Rodoljub Šabić
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je međunarodna pravosudna institucija čija se nadležnost prostire na čak 47 država, potpisnica Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i sloboda. Ta se nadležnost dakle potencijalno odnosi na preko 800 miliona ljudi.


Prošlu 2013. godinu Evropski sud za ljudska prava je završio sa približno 100.000 predstavki (tužbi) o kojima nije odlučeno, koje su u radu. Više od polovine tih tužbi odnosi se na samo četiri države.
Ono što je za nas iz Srbije „zanimljivo" je činjenica da se i naša zemlja „uspela" svrstati u to „visoko" društvo, među te četiri države, i to sa „zavidnim" nivoom participacije od oko 12.500 pritužbi.


„Zanimljivo je", tačnije rečeno uznemiravajuće da zemlja koja u ukupnom broju stanovnika sa prostora potpisnika Evropske konvencije ne učestvuje ni sa 1%, u ukupnom broju predstavki učestvuje sa preko 12%. U konkurenciji za prva četiri mesta pored naše zemlje bile su još Rusija, Italija i Ukrajina. U takvoj konkurenciji, hoćeš nećeš nezaobilazan je podataka da Rusija ima 145 miliona, Italija 60 miliona, a Ukrajina 50 miliona stanovnika. Srbija ih, po zadnjem popisu, ima nešto preko 7 miliona.


A i nezavisno od „statistike" nužno je zapitati se - Čime se zapravo bavi Evropski sud za ljudska prava? Sasvim pojednostavljeno, njegov zadatak je da obezbedi da države članice (njihovi organi vlasti) poštuju prava i slobode koje su utvrđene Konvencijom. Nije suvišno podsetiti da su to: pravo na život; pravo na pravično suđenje u građanskim i krivičnim postupcima; pravo na slobodu i bezbednost ličnosti; pravo na slobodu izražavanja; pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti; pravo na slobodu udruživanja; pravo na slobodu okupljanja; pravo na efikasan pravni lek; pravo na mirno uživanje imovine i pravo na slobodne izbore.


Sva prava i slobode sa ovog spiska utvrđene su i Ustavom Republike Srbije. Dakle, i da nije potpisnik Konvencije ona bi bila dužna da svojim građanima obezbedi njihovo ostvarivanje.


Razume se, u obezbeđivanju garancija ljudskih prava najveću, nezaobilaznu ulogu ima njeno pravosuđe i upravo zato su podaci o „participaciji" naše zemlje zaista više nego uznemiravajući. Bili bi to, u bilo kakvim okolnostima, a utoliko pre kad znamo da pravosuđe već nekoliko godina „reformišemo".



Komentari (15)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 16:11 24.04.2014

Visok društvo

Sve je važno u Konvenciji ali mi se čini da bi samo ove dve stvari - pravo na efikasan pravni lek; pravo na mirno uživanje imovine - doprinele investicijama, stranim i domaćim, privredi, zapošljavanju, ekonomiji u najširem smislu, više nego ona četiri zakona oko kojih se lome koplja poslednjih godinu ili dve.
Kao što je dugotrajna temperatura siguran znak da nešto bitno u organizmu nije u redu tako je i ova pozicija u "visokom" društvu siguran znak da smo debelo zabrljali i da smo zabasali u mračnu šumu iz koje se teško izlazi.
Freedom of Information Freedom of Information 17:04 24.04.2014

Re: Visok društvo

Kao što je dugotrajna temperatura siguran znak da nešto bitno u organizmu nije u redu tako je i ova pozicija u "visokom" društvu siguran znak da smo debelo zabrljali i da smo zabasali u mračnu šumu iz koje se teško izlazi.

Baš tako. Ali samim tim i znak da bez odlaganja moramo uraditi sve da bi iz " mračne šume" izašli.
KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 17:14 24.04.2014

Re: Visok društvo

Freedom of Information
Kao što je dugotrajna temperatura siguran znak da nešto bitno u organizmu nije u redu tako je i ova pozicija u "visokom" društvu siguran znak da smo debelo zabrljali i da smo zabasali u mračnu šumu iz koje se teško izlazi.

Baš tako. Ali samim tim i znak da bez odlaganja moramo uraditi sve da bi iz " mračne šume" izašli.

Vi i ja? Mi smo sve uradili ali ONI nisu i bojim se da neće.
makemyday makemyday 18:15 24.04.2014

Re: Visok društvo

Mi smo sve uradili ali ONI nisu i bojim se da neće.

Ali to da li ONI hoće ili neće da urade nešto što im je dužnost nije valjda njihova stvar? A ako misle da jeste MI ćemo što pre morati da im objasnimo da jako greše.
Out of Beirut Out of Beirut 20:23 24.04.2014

Re

Prošlu 2013. godinu Evropski sud za ljudska prava je završio sa približno 100.000 predstavki (tužbi) o kojima nije odlučeno, koje su u radu. Više od polovine tih tužbi odnosi se na samo četiri države.
Ono što je za nas iz Srbije „zanimljivo" je činjenica da se i naša zemlja „uspela" svrstati u to „visoko" društvo, među te četiri države, i to sa „zavidnim" nivoom participacije od oko 12.500 pritužbi....
Sva prava i slobode sa ovog spiska utvrđene su i Ustavom Republike Srbije. ...... Razume se, u obezbeđivanju garancija ljudskih prava najveću, nezaobilaznu ulogu ima njeno pravosuđe i upravo zato su podaci o „participaciji" naše zemlje zaista više nego uznemiravajući.

Зашто ћутите о вашем процесу долажења до закључака. Очигледно сте алармисани и сматрате да би свако нормалан требао бити алармисан. Али зашто изостаје било која реч о разлозима за ту пометњу, пометњу која се по својој природи мора изразити радикално и са далекосежним последицама.

Представке. Неки људи по менталитету воле да решавају проблеме представкама, док другима то никада не би пало напамет. Неки преферишу европске институције, из ко зна којих разлога. Можда је ова бројка израз изузетне вере Срба у право и правду (посебно њихову), као и изузетне вере у Европски суд за људска права. Даље, који је однос решених и нерешених; и какво је било кретање ових и сличних бројки током година. То су обзири какве мора да садржи свако одговорно тумачење друштвене статистике. Бесправност Србије је очигледна из низа других разлога, откривати је у овој статистици је помало патетично.

A i nezavisno od „statistike" nužno je zapitati se - Čime se zapravo bavi Evropski sud za ljudska prava? Sasvim pojednostavljeno, njegov zadatak je da obezbedi da države članice (njihovi organi vlasti) poštuju prava i slobode koje su utvrđene Konvencijom. Nije suvišno podsetiti da su to: pravo na život; pravo na pravično suđenje u građanskim i krivičnim postupcima; pravo na slobodu i bezbednost ličnosti; pravo na slobodu izražavanja; pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti; pravo na slobodu udruživanja; pravo na slobodu okupljanja; pravo na efikasan pravni lek; pravo na mirno uživanje imovine i pravo na slobodne izbore.

И ово је донкихотска представа ствари. Европске инстутиције су флагрантни и масовни прекршиоци основних људских права; резултати тога су, између осталог, бомбардовања Србије и Либије (линк). Свачија права су у њиховом реалиѕовању одређена контролом новца, медија, оружја. Слаби смо ви и ја, по сваком критеријуму.

Све је ово представа док се жабе не скувају, док се мозгови не скувају и заглупе довољно да пристанемо на све.
А ваша је брига да представа изгледа убедљивије. Отуд ваше бављење искључиво чињеницама и емоцијама, уз прескакање анализе.
Freedom of Information Freedom of Information 21:17 24.04.2014

Re: Re


Представке. Неки људи по менталитету воле да решавају проблеме представкама, док другима то никада не би пало напамет. Неки преферишу европске институције, из ко зна којих разлога. Можда је ова бројка израз изузетне вере Срба у право и правду (посебно њихову), као и изузетне вере у Европски суд за људска права.

Grešite.Predstavka Evropskom sudu za ljudska prava moguća je,odnosno dopuštena je tek kad se iscrpe svi raspoloživi "nacionalni" instrumenti. Shodno tome njeno podnošenje ponajmanje je stvar "preferiranja" ono je prosto,u najboljem slučaju, poslednja šansa.

И ово је донкихотска представа ствари. Европске инстутиције су флагрантни и масовни прекршиоци основних људских права; резултати тога су, између осталог, бомбардовања Србије и Либије (линк

Povod za ovaj post je praksa Evropskog suda za ljudska prava, ne "evrropske institucije" generalno, pogotovo ne SAD. Bez obzira na razloge za nezadovoljstvo sa nekim političkim potezima EU ne postoji ikakav realan osnov za kvalifikovanje ovog suda kao "masovnog kršioca ljudskih prava",naprotiv. A u vezi
То су обзири какве мора да садржи свако одговорно тумачење друштвене статистике.

već sam rekao da ne mislim da je statistika tu baš najbitnija. Nas plasman među "velikane" prosto ako ni zbog čega drugog ono zbog bizarnosti nužno privlači pažnju ali..
i nezavisno od „statistike" nužno je zapitati se - Čime se zapravo bavi Evropski sud za ljudska prava?
i podsetiti se,što je zapravo najbitnije

Sva prava i slobode sa ovog spiska utvrđene su i Ustavom Republike Srbije. Dakle, i da nije potpisnik Konvencije ona bi bila dužna da svojim građanima obezbedi njihovo ostvarivanje.

Ona ,posebno njeno pravosuđe to ne čini,bar ne na valjan način, i da to svakako nije dobro .
utoliko pre kad znamo da pravosuđe već nekoliko godina „reformišemo".

Izgleda mi da bi se oko ovog trebali složiti ali naravno i ne moramo, Vi imate pravo i na sasvim drugačije mišljenje.
blue rider blue rider 21:17 24.04.2014

Nedavno

Sam pisao pismo doticnom sudu u ime jednog pritvorenika. Covek vise od sedam godina nije dobio pravosnaznu presudu. Ne vidim kakve to veze ima sa libijom ili bombardovanjem Srbije, vec je frapantan dokaz da kod nas pravo ne zivi vec prezivljava...
vladaxy vladaxy 08:59 25.04.2014

Problem pravosuđa

Sudije kao "nezavisni" nivo vlasti, moraju da se biraju na izborima, isto kao i političari. Jedino tako će se izbeći politički uticaj i jedino tako će sudije biti efikasnije (uz promene krivičnih i parničnih postupaka)

Sve "reforme pravosuđa" prošle i buduće su samo sviranje onoj stvari, zamazivanje očiju...
petronijevic001 petronijevic001 17:42 25.04.2014

Re: Problem pravosuđa

Из ових података може се једино закључити да је Европски суд изузетно неажуран.Имају 100 000 нерешених предмета.
makemyday makemyday 20:21 25.04.2014

Re: Problem pravosuđa

Из ових података може се једино закључити да је Европски суд изузетно неажуран.Имају 100 000 нерешених предмета.

Ne bi ti bio baš mnogo inteligentan zaključak. A šta li bi tek zaključio za naše pravosuđe sa 3.000.000 nerešenih predmeta?
petronijevic001 petronijevic001 22:40 25.04.2014

Re: Problem pravosuđa

То су неупоредиве ствари.

Наше судство има доста нерешених предмета, али 80% свих предмета чине извршни предмети.У овим предметима нужно је пронаћи дужникову имовину, продати је и од тога намирити повериоца.Ово иде врло тешко и споро, не толико због самог судства већ због имовинског стања дужника и других околности.Код нас се судије и приватни извршитељи баве доношењем решења и закључака о продаји нечије фотеље или телевизора(минимум 2 јавне продаје у сваком предмету), дужник може прикрити имовину, треба 7-8 решења и закључака да се уради(и уредно достави) док се 1 покретна ствар не досуди повериоцу.

Свега 20% свих предмета сачињавају кривични, парнични, ванпарнични и остали предмети.У њима такође не зависи све од правосуђа, него од низа околности(уредност доставе преко поште, одазивања сведока и странака на саслушања, ажурности уплате трошкова за вештачења итд.).

Европски суд за људска права се не бави продајом дужникових покретних ствари, позивањем странака и сведока, уредном доставом итд.Они само треба на основу папира да заузму одређени правни став, и да га примене на стотине и хиљада сличних предмета.Поред тога, они имају 100 000 нерешених предмета.
makemyday makemyday 05:15 26.04.2014

Re: Problem pravosuđa

Godinama slušamo takva i slična objašnjenja ali džaba,krajnje je vreme da se pogleda istini u oči. Pa kad kažeš
али 80% свих предмета чине извршни предмети.

morao bi da znaš da nikom ništa ne znači to što posle više godina spora ima neizvršenu presudu.
A i da izvršnih predmeta u većini naših sudova praktično uopšte i nema a ipak samo u apelacionim sudovima ima desetine hiljada nerešenih predmeta.
Европски суд за људска права се не бави продајом дужникових покретних ствари, позивањем странака и сведока, уредном доставом итд.Они само треба на основу папира да заузму одређени правни став, и да га примене на стотине и хиљада сличних предмета

A naši apelacioni i kasacioni rade nešto drugo?
Ne mogu da verujem da ozbiljno misliš da se "jedino može zaključiti" da je naše pravosuđe bolje od evropskog.
petronijevic001 petronijevic001 10:20 26.04.2014

Re: Problem pravosuđa

makemyday

morao bi da znaš da nikom ništa ne znači to što posle više godina spora ima neizvršenu presudu.

За то никако не може бити одговорна држава, односно њен орган.Дужници често немају никакве имовине или имају неку безвредну имовину која се фактички не може уновчити.Повериоци се сувише неопрезно упуштају у дужничко-поверилачке односе са лицима која нису солвентна, не траже реално обезбеђење потраживања.Неко да на зајам неколико хиљада евра другару или рођаку, који нигде не ради и нема никакве вредније имовине.Онда је на крају крив суд или држава јер се то не може наплатити у извршном поступку, који може трајати неколико година.

После свега Европски суд закључи да је држава крива јер дужник није имао довољно имовине да се намири дуг.
То је сулудо резоновање, јер држава одговара за дугове тачно одређених субјеката(банке и слично) а не за свако лице које не врати дуг а нема имовине.Одговорност за нечију неопрезност се пребацује на државу.

makemyday makemyday 10:35 26.04.2014

Re: Problem pravosuđa

То је сулудо резоновање, јер држава одговара за дугове тачно одређених субјеката(банке и слично) а не за свако лице које не врати дуг а нема имовине

Smešno je tražiti besmislena opravdanja za nesposoban pravosudni aparat kakav je ovaj naš. Jel misliš da Evropski sud iuma neke posebne kriterijume samo za Srbiju? Jel misliš da sirotinje ima samo u Srbiji? Jel ne znaš ko su u ovoj zemlji najveći dužnici? Jesi li ti čuo koliki su i koliko ima nenaplaćenih dugove tajkuna? Ovde se dugovi najlakše naplaćuju od sirotinje! Ali izgleda da tebe ne vredi na to podsećatii pa završavam ovu diskusiju.
petronijevic001 petronijevic001 21:01 27.04.2014

Re: Problem pravosuđa

Тајкуни немају везе са овим, они дугују порезе и друге дажбине држави, а држава не подноси тужбе против себе Европском суду.Већина представки(ово би боље било превести као тужбу) Европском суду се односи на поступке између "обичних" људи који имају неке спорове, а судови их нису решили у разумном року.У тим предметима се уопште не појављују тајкуни, ако их има то је занемарљив проценат.

Нигде нисам написао да је наше правосуђе ажурно.Има доста старих парничних предмета који трају годинама, као и кривичних предмета у којима наступа застарелост.То ће бити решено јер ново законодавство не предвиђа могућност да се првостепена пресуда може укинути више од 1 пута.Првостепени суд ће кад-тад донети 2 пресуде а другостепени суд ће морати да реши предмет у другом разматрању жалбе.За пар година, сви ти стари парнични и кривични предмети ће бити решени, јер постоје процесне могућности за њихово окончање.

Међутим, и када се то једном ажурира, то неће решити проблем.То је пар десетина хиљада предмета, што чини пар процената у укупном броју предмета који достиже цифру од 2 и по милиона.

Те завршене парничне пресуде морају се такође извршити у грађанском извршном поступку пред основним судовима.Такође се и кривичне пресуде морају извршити у том истом поступку у погледу трошкова, имовинскоправног захтева и слично.Извршних предмета већ сада има око пар милиона, и то је најчешћи повод да људи буду незадовољни радом правосуђа, а и већина представки Европском суду се односи на овај поступак.

На крају се мора грађански извршни поступак, а ту наступа блокада.Мора се пронаћи нека имовина дужника, које често нема,нарочито ако је дужник незапослен, што није реткост у данашњој Србији.Већина дужника у извршном поступку су незапослена лица,предузетници и приватне фирме у пословним проблемима, и друштвена предузећа која су још у поступку приватизације.Због незапослености и проблема у пословању дужници најчешће и нису плаћали своје обавезе па су утужени, и против њих се води извршни поступак.Не верујем да било ко воли да има посла са извршитељима, повериоцима, извршним судијама итд.Изузимам људе, предузетнике и фирме склоне малверзацијама,којих има, али они чине мањину од неколико процената.

Суд може обуставити извршни поступак због сиромаштва дужника, што се често дешава.То је решен предмет за суд, али поверилац може неограничено пута подносити нове предлоге за извршење по истом основу, све док не дуг не намири или док не наступи застарелост(10 година од правоснажности пресуде или одлуке), с тим да сваки нови поднети предлог за извршење прекида застарелост и она почиње поново да тече од окончања извршног поступка.Све то може трајати неограничено дуго, јер не постоји апсолутна застарелост у грађанском праву.

После неколико година се поставља питање да ли је повериоцу повређено право на суђење у разумном року, и како спречити наведену повреду.

Тренутно, у садашњем законском оквиру ја не видим начин да се заштити повериочево право на суђење у разумном року, ако дужник нема довољно имовине за намирење дуга.

Решење може бити да се повериоцу ускрати право да поново покреће извршни поступак ако је претходни обустављен због немаштине дужника.То би значило кршење права повериоца на уживање своје имовине и такво законско решење би тешко прошло проверу пред уставним и међународним судовима.

Друго решење би било да се према дужнику примењују казнене мере, дужнички затвор и слично, да се обавезују сродници да плате његов дуг, али би и та решења била флагрантно кршење људских права.

Треће решење би било да држава социјализује овакве дугове и да их исплати повериоцима.ДРжава нема пара за такво нешто а и питање је што би држава одговарала за свачије дугове.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana