Alfa i Omega

na dubljem, podkvantnom, nivou zbivanje pretpostavlja se da ne postoji distinkcija među tačkama u prostoru, A je ujedno A, ali i neA.
naravno da je za nas 'vake takva logika nepojmljiva. zato i jesmo vaki

Mikele svaka ti čas što se kao čovek u "poodmaklom dobu", ili kako bi politički korektno rekli "najboljim godinama" trezveno suočavaš sa konačnošću postojanja. U osnovi svih ljdskih religiskih verovanja je u stvari strah od ništavila koje neminovno dolazi posle smrti. Strah je dao moć religiji, a ona ga je daljim razvojem iznajmila politici. Ne želim da se moj komentar pretvori u kritiku religije, nego samo hoću da ti čestitam na hrabrosti sa kojom se sučavaš sa životom

Za Kraj ne znam, ali se sa Početkom ne bih mogao složiti.

PS: mikele, ako bi mene angažovao za svog službenog biografa, ja bih u gore naznačenom smislu, Početku poklonio znatno više pažnje, odnosno prvih nekoliko tomova tvoje biografije. A Kraja što se tiče, za to imamo vremena, dogovorićemo se.

Naravno da nije, Mikele i sam spominje polne celije majke i oca. Da bi se spojile morale su da postoje. I tako kad krenes da teras unazad ... vidis da nema pocetka jer uvek ima jos nesto.

Isto se desava i kad teras unapred: nema kraja, samo se sve stalno menja. Sto je u skladu sa Budinim ucenjem o karmi (sto ne treba brkati sa hindu karmom sto se mene tice).

Na koncu konca, svi prisutni fizičari se složiše. Doduše, pojedini prilično nevoljno.

Није битно колико ти је остало !
Битно је да данашњи дан (не јуче, не сутра) живиш као - човек !

P.S. O Početku i Kraju još razmišljam, ali ništa pametno nisam smislio. A , i kako bih kada se ne sećam ni jednog ni drugog.

Ta lepa fotka "prostora punog zvezda" (kosmos_pelen_gwiazd.jpg) ne dozvoljava direktno linkovanje, pa se ne vidi (bar ja je ne vidim u tekstu), a ako uradiš copy / paste ovog linka koji stavljam ispod - ostaće ti na početku teksta.

http://i229.photobucket.com/albums/ee255/comic_bucket/goga/prostor_pun_zvezda_zpsbf12c283.png

A evo i jedne "bonus" :))
Zvezdano nebo nad nama i sve ostalo - u nama.

када ми се то . . . . . . са Смрти деси
сазнаћу тајну што мудри . . не знају
редослед такав одвајкад прописан
спознаћу Почетак - прилазећи Крају

Voleo bih da vidim odakle ovo, Budine originalne reci? Sta su i kako sledbenici posle tumacili me ne zanima preterano...msm, znam da budisti veruju u reinkarnaciju al msm da to nema veze sa Budom.

Nije davao odgovor, tacka. Jer ko takvo pitanje postavi nista nije razumeo.

a ključno pitanje je da li naše postčovječje pojavno obličje pamti (i ukakvom obliku) ove naše dane.

"Da gospodine, ali živ."

смрти, моја једина грешко!)

Ja, ja, pa ja

Ne postoji slucajnost.
U prirodi je sve onako kako jeste.

"Почетак је кад сам се ја родио, а краја нема." - Оловка пише срцем.

we all live in the shadow of their own apocalypse

Poštovani mikele9,

Čitajući vaš članak osetio sam iskrenost u smislu vaših pogleda na život oko nas.
Mislim da je iskrenost najveća vrednost ovog članka.

Dozvolite i meni da budem iskren.
Uz svu uzvišenost iskrenosti vaših osećanja koje ste izneli u ovom blogu, osećao sam istovremeno sopstveni strah i nesigurnost. Nekako sam čitajući vaše redove shvatio po ko zna koji put, da nikada ne bih mogao da živim bez vere u Boga. Vaše neverovanje je potvrdilo moje verovanje. Nekada život iznedri i suprotno od dobra koje smo nas dvojica imali kroz ovo pisanje i čitanje, nepoznati su putevi Božiji.

Na kraju vaš poslednji pasus kao zaključak glasi: "Zato: Proživi život, prožabuj žabu, na smrt obrati pažnju kada umreš...kako to lepo napisa umno razbarušeni Brana Petrović!". Slažem se da bi život trebalo proživeti, ali postoje Božije zapovesti koje nas odvajaju od životinja čineći od nas uzvišenija bića i zato bi trebalo živeti, ali što kaže Sveti Apostol Pavle: "Sve mi je dozvoljeno u životu, ali mi nije sve na korist". Na taj način mi upravo obraćamo pažnju na smrt i za života, ne samo u vreme umiranja. Kako za života posejemo, tako u starosti požanjemo.

Samo smo jebena tačka u tom beskraju, iskra što na trenutak bljesne pre nego je proguta tama večna.
A sve nešto, važni, rušimo i gradimo, molimo i strepimo.
Smejurija.
Koja tek blasfemija mora biti vera. Toliko naduvati svoj ego i staviti ga u centar pažnje Tvorca.
..a ono trunka trunkasta na trunci kosmičke prašine.

fractal, v sodelovanju z naravo

Samo mi izvesnost pružite,o
Bogovi,i neka je ona samo daska na
Moru neizvesnosti!Za sebe sačuvajte
sve ono raskošno,cvetno,šareno,
varljivo,a meni samo dajte,jednu ,
jadnu,praznu izvesnost.

Parmenidova Molitva

Pa čestitam ti što si sve to vreme živeo i preživeo svaštanešto što mnogi ljudi na planeti nikada neće?

I sebi to čestitam.

Vredelo je.

A još ćemo se i videti čim stignem u Beograd, javljam se da vidim izložbu.