BRZA BRZINA

Autor: Rodoljub Šabić
Prve podzakonske akte iz svoje nadležnosti naša nova Vlada donela je zaista neuobičajenom brzinom, bezmalo sutradan, samo par dana po izboru. I stupanje na snagu tih propisa bilo je neuobičajeno brzo. Neki su objavljeni u Službenom glasniku istog dana kad su i doneti, a stupili na snagu "narednog dana od dana objavljivanja".
Kažem neuobičajeno brzo jer Ustav Srbije predviđa da "zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja." Ali, nije ideja ovog posta da se "tera mak na konac" u vezi sa (ne)postojanjem "naročito opravdanih razloga" (npr. u Odluci o rasporedu radnog vremena), već nešto sasvim drugo.
Vreme donošenja (početak maja) i "brza brzina" u donošenju podzakonskih akata su me sasvim subjektivno a i neminovno, s obzirom na posao koji radim, podsetili na neverovatnu "brzinu" u donošenju jednog drugog podzakonskog akta, takođe iz nadležnosti Vlade.
Da podsetim, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti Srbija je dobila pre pet i po godina, stupio je na snagu u novembru 2008. On je, u skladu sa dobrim, opšteprihvaćenim demokratskim standardima, pored ostalog, zajemčio posebnu zaštitu tzv. naročito osetljivih podataka.
Dakle, za podatke koji se odnose na nacionalnu pripadnost, rasu, pol, jezik, veroispovest, pripadnost političkoj stranci, sindikalno članstvo, zdravstveno stanje, primanje socijalne pomoći, žrtvu nasilja, osudu za krivično delo i seksualni život, predviđeni su posebni uslovi za dopuštenost obrade, i uz to "zajamčene" posebne mere zaštite.
Što je i "inspiracija" za ovaj post. Naime, zakonom je predviđeno da način arhiviranja i mere zaštite podataka "uz prethodno pribavljeno mišljenje Poverenika, uređuje Vlada." A Vlada je, po izričitoj odredbi zakona imala obavezu da to uradi u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu zakona.
Vlada (promenilo ih se nekoliko) do danas nije donela ovu uredbu. I naravno, ne samo da nikada nije tražila prethodno mišljenje poverenika, nego nije ni reagovala na bezbroj javnih i formalnih upozorenja koje je poverenik upućivao i Vladi i nadležnom ministarstvu. A poslednji dani šestomesečnog roka u kome je Vlada bila dužna da donese Uredbu o zaštiti naročito osetljivih podataka istekli su još početkom maja 2009. Pre pet godina!
Petogodišnja docnja zakonom zajamčenu zaštitu naročito osetljivih podataka drži na nivou bezvredne, prazne proklamacije!
Ne verujem da bilo gde u svetu postoji "administracija" koja bi mogla smisliti prihvatljivo opravdanje za ovakvu docnju. Ali sigurno je da ova naša ima ogromnu obavezu (odavno je imala) da tu docnju prekine. Što pre, brzom brzinom.