Ravno do dna

Da, da, u stabilnim zemljama rast potrošnje struje obično prati rast GDP-ja (a ovaj, opet, značajno zavisi od rasta demografije). Kod nas u tom smislu imaš malu anomaliju jer broj stanovnika stagnira i opada a potrošnja struje non stop raste. Naravno, razlog tome nije rast industrije nego činjenica da je narod sad posle dogrevanja zimi počeo i da se hladi leti, i to sve za dž.

i to sve za dž.

Covece, da ti je samo da vidis tu Elektrovojvodinu iznutra. To je zamrznuto u vremenu. Tamo se jos uvek slusa Ace of Base (kao u onoj epizodi South Parka) i ne zna za racunare. Covece, ja dosao ispred faksa da pokupim neka merenja za analize, kazu mi neki tipovi, sefovi, kako sam ja to zamisio da uzmem toliko merenja, da li znam koliko bi to papira bilo za stampanje. Eto, da ne poverujes.

Imali mi jednog drugara, bio klasican nemac pojma na faksu, zaposlio se u Elektrovojvodinu, prica on nama posle par godina - jebote sto tamo niko nema pojma

Tamo se jos uvek slusa Ace of Base (kao u onoj epizodi South Parka) i ne zna za racunare.

Ma, kakvi crni računari... meni je pričao burazer, kotlovi u TE NT skroz popucali od te gline koju donose iz Kolubare. Taj lignit koji tamo iskopaju ima jako visok % gline, oni ga tamo ne selektiraju, valjda najkvalitetniji ugalj pokupe Kene i ti lokalni mafijaši i onda za proizvodnju bukvalno peku glinu. To sjebe i kotlove i cevi, i sistem bukvalno radi na ivici raspada. Mislim, u svetu je ta struja iz uglja, pored nuklearke najjeftinija, nešto 2, 3 centa/kWh; kod nas kad bi neko uradio proper cost analizu proizvodnje, daj bože da bi bilo manje od 10 centa/kWh, a prodaješ je za tih, koliko ne znam ni sam koliko košta struja.

Nema privatnika koji bi hteo s tim svim da se jebava. On će samo biti rad da pokupi čistu kintu, distribuciju i naplatu, a tebi će ostaviti da se bakćeš s đubretom i otpadom.

Ma, kakvi crni računari... meni je pričao burazer, kotlovi u TE NT skroz popucali od te gline koju donose iz Kolubare. Taj lignit koji tamo iskopaju ima jako visok % gline, oni ga tamo ne selektiraju, valjda najkvalitetniji ugalj pokupe Kene i ti lokalni mafijaši i onda za proizvodnju bukvalno peku glinu. To sjebe i kotlove i cevi, i sistem bukvalno radi na ivici raspada.

Radio sam dve godine na termoelektrani u Lazarevcu, od 1997. do 1999. Jedino pismeno je radio kotao koji je napravljen prvi, njega je Simens pravio. Ostali su radili kako im se ćefne.
A to je bilo pre petnaest godina. Mogu da zamislim kako danas rade.

Komentarisali smo jednom na blogu o liberalima-ekstremistima koji su na kraju, kada su ostali bez zdravlja, (bilo zbog bolesti ili nesreće) pa je onda bilo kuku lele.

Od državnog monopola, gori je privatni monopol. Ta priča, paziti da se nekom budućem vlasniku ne ostavlja monopol, je šarena laža za naivne.

Komentarisali smo jednom na blogu o liberalima-ekstremistima koji su na kraju, kada su ostali bez zdravlja, (bilo zbog bolesti ili nesreće) pa je onda bilo kuku lele.

Ne znam u kojoj državi živiš i koliko si obaveštena na dnevnom nivou , ali u ovom humanom sistemu ljudi svakodnevno umiru zbog nebrige lekara i loših uslova. SMS decu da i ne spominjem. Mada su SMS akcije odličan primer kako pojedinci pomažu bolesne članove društva bez uplitanja države.

Evo dva primera ekstremnih liberala:
Iskrvario na smrt jer mu nisu poslali sanitet
Umrla žena kojoj su lekari rekli da ide kući!

Dobili su i u Kaliforniji pa su imali 800% poskupljenje u prvih par godina sa znacajnim pogorsanjem

Da li si pročitao malo bolje taj link koji si postavio? Mislim da nisi, jer u njemu piše da su cene za stanovništvo ostale regulisane, postoje veštačka ograničenja cena i ostale regulacije... Pravo slobodno tržište

U tom slucaju bi bilo jos gore.

Mada su SMS akcije odličan primer kako pojedinci pomažu bolesne članove društva bez uplitanja države.

Ono što vidiš. Koliko ih je, nemaju pristup medijima iz nekog razloga pa za njih nema pomoći?

Šta misliš, kada bi svi kojima je pomoć neophodna izašli na svetlost dana, koliko bi im se pomoglo?

Jedva čekam da uđu i drugi dobavljači struje, prelazim odmah kod bilo koga, samo da otkačim EPS.

Da otkačiš EPS?
Kako to misliš da izvedeš, preko posrednika?

Distributivna mreža je ta koja je, jedna jedina. Čim imaš posrenika, cena je veća, on se ugrađuje.
Logika.

slažem se u većini sa ovim tvojim tekstom

Sreća pa si se složio. Sada će nadam se sve biti lakše.

blogovatelj

slažem se u većini sa ovim tvojim tekstom

Sreća pa si se složio. Sada će nadam se sve biti lakše.

Zajebi ti to, dok se Čarli ne saglasi...

predatortz

blogovatelj

slažem se u većini sa ovim tvojim tekstom

Sreća pa si se složio. Sada će nadam se sve biti lakše.

Zajebi ti to, dok se Čarli ne saglasi...

Коректно !
Но, нисам сигуран да бих могао да се сагласим (да не објашњавам зашто).

Ali problem Srbije nije platni promet odnosno spoljnotrgovinski disbalans (dobro, jeste, ali manji) - problem je budzetski deficit - mi ne mozemo da priustimo sve ono sto drzava trosi. To da li privatnik uvozi ili izvozi ne utice nikako na budzet - njegov uvoz/izvoz, njegove i obaveze/prihodi (onaj problematican deo je drzavni uvoz, recimo gasa....) . Ali ako drzava Srbija sama sebi kreira 2.5 milijarde obaveza, tj. rashoda vise nego sto ima prihoda, onda drzava Srbija svim gradjanima stavlja na teret dug da pokrije tu rupu. I taj dug naplacuje, povecanjem poreza, nediskriminativnim smanjenjem plata u javnom sektoru, zakasnelim penzijama itd. Posto je deo duga dinarski, tj. unutrasnji, uskoro ce morati da posegne za inflacijom, jer barem taj deo moze da obezvredi suvereno; onaj devizni ne moze.

011-495

uciniti uvoz nezanimljivim (otezati ga maksimalno) a izvoz (tj. proizvodnju) zanimljivim. Sve ostalo je idi mi-dodji mi.

Dakle, milka čokoladu učiniti maksimalno nezanimljivom u Srbiji a mliječnu čokoladu galeb od 80g učiniti maksimalno zanimljivom u Njemačkoj.

Dakle, milka čokoladu učiniti maksimalno nezanimljivom u Srbiji a mliječnu čokoladu galeb od 80g učiniti maksimalno zanimljivom u Njemačkoj.

Ponovo ne razumes, koji to vec put u dva dana. Je l' si makar citao na nivou Hupera o tome kako su Nemacka i Japan sacuvali i izgradili svoje razrusene ekonomije posle WWII. Selektivni protekcionizam je jedan od znacajnih alata.

A to da izvoz bude zanimljiv znaci da se pospesi i pomogne.

alselone

Dakle, milka čokoladu učiniti maksimalno nezanimljivom u Srbiji a mliječnu čokoladu galeb od 80g učiniti maksimalno zanimljivom u Njemačkoj.

Ponovo ne razumes, koji to vec put u dva dana. Je l' si makar citao na nivou Hupera o tome kako su Nemacka i Japan sacuvali i izgradili svoje razrusene ekonomije posle WWII. Selektivni protekcionizam je jedan od znacajnih alata.

A to da izvoz bude zanimljiv znaci da se pospesi i pomogne.

Tačno. Pogledaj moj komentar iznad gdje se spominje Friedrich List. Ali protekcionizam može nastati samo iz liberalizma. Društva koja imaju problem da pronađu tri četiri stručnjaka da vode jednu vladu nemaju šta da čuvaju i ona moraju početi od "prirodnog stanja".

Selektivni protekcionizam je jedan od znacajnih alata.

Касно.
Ушли смо у машину.
Сада иду приступне обавезе, нема протекционизма. Забрањено. Оголио си наше економско брдо, наступила је ерозија.

Зато се цела екипа наших водећих економиста после преврата показала се као гомила неспособњаковића: лоше приватизације, погрешан макроекономски смер, рђава политика потпуног економског отварања земље.

Сада нам требају друга решења.
Закуцани смио на погрешном колосеку...

Je l' si makar citao na nivou Hupera o tome kako su Nemacka i Japan sacuvali i izgradili svoje razrusene ekonomije posle WWII. Selektivni protekcionizam je jedan od znacajnih alata.

Uuuu, šefe, Srbiju deli bar 1 a u slučaju US i 2 reda veličine od takvih scenarija. Mnogo smo mi mali za to. To k'o oni što su pročitali dva ili tri Krugmanova op-eda po NYT, pa se zapalili i počeli da viču: "E, ajmo i mi!" Premali smo mi za te priče. Srpska jedina realna strateška šansa je da se integriše uz što više tržišta (EU, Rusija, Bliski Istok- u tom smislu, na primer, približavanje Turske i EU nama nikako ne ide u korist) i onda postane neka vrsta utovarno-istovarne stanice za trgovanje, sklapanje, skladištenje, montažu. Problem s tim je što takav aranžman zahteva velika ulaganja u infrastrukturu (koje nemamo), a to u sadašnjoj konstelaciji odnosa u svetu nema ko da obavi, :). Pogotovu što si na poslovima izgradnje iste imao likove poput inženjera Mrkonjića, Velje, Dulića i ostalih uveoka.

Upravo. Poredjenja sa Nemackom i Japanom su u najmanju ruku neprimerena - dve od narazvijenijih privreda i pre II sv. rata, cija je obnova finansirana ogromnim spoljasnjim fondovima, sa velikim domacim trzistima, sa funcionalnim politickim sistemima (iako pod okupacijom). Posto Srbija nema ni jednu od tih predpostavki, a posebno zato sto su se Nemacka i Japan obnavljali pre skoro 70 godina u doba zatvorenih privreda, jednostavno takva ideja nije primenljiva. Ja opet ponavljam da uvoz/izvoz, tj. spoljnotrgovinski balans nije glavni problem javnih finansija Srbije. Problem je budzetski deficit koji se krpi kratkorocnim kreditima, a izazvan je nepostojecom privredom koja izdrzava jako velike javne rashode.
Veci, strukturalni problem naravno, je privrednog razvoja - ali selektivni protekcionizam nece stimulisati privredni razvoj bez nusefekata (izmedju ostalog i politickih, jer je Srbija preuzela na sebe obaveze SSPom i drugim bilateralnim ugovorima). Na primeru malih privreda kao sto je Slovacka se mozda i mozemo uciti - sa mnogo otvorenijom privredom - mada je to otvaranje i tranzicija postignuto pre 20 godina, dok u Srbiji tranzicija jos nije zavrsena. Ali primeri u stranu, Srbija je do sada mogla da nauci na sopstvenoj kozi da a) preduzeca u drzavnom vlasnistvu posluju tragicno ako i uopste; b)subvencije favorizovanim preduzecima deformisu trziste - pa svaki poreski obveznik finansira 500L koji kupuje moja komsinica, c) monopolizacija maloprodaje utice negativno na cene, d)infrastrukturna ulaganja moraju da se vode profesionalno, nevezano za vlast, e)partijska zaposljavanja su destruktivna. Samo nekoliko ideja.

Зато се цела екипа наших водећих економиста после преврата показала се као гомила неспособњаковића: лоше приватизације, погрешан макроекономски смер, рђава политика потпуног економског отварања земље.

Profesor Cvjetićanin ima suprotno mišljenje. On tvrdi da se radi o odličnim profesionalcima, veoma sposobnim i stručnim. Samo, kaže, zadatak im nije bio da vaskrsnu, nego da unište srpsku privredu.

nim_opet

Ali problem Srbije nije platni promet odnosno spoljnotrgovinski disbalans (dobro, jeste, ali manji) - problem je budzetski deficit - mi ne mozemo da priustimo sve ono sto drzava trosi. To da li privatnik uvozi ili izvozi ne utice nikako na budzet - njegov uvoz/izvoz, njegove i obaveze/prihodi (onaj problematican deo je drzavni uvoz, recimo gasa....) .

Ako nema proizvodnje i izvoza - sve je deficit. Na stranu gubitke kroz lopovluk i glupost, prost primer: imate firmu, firma mora da ima fiksne troskove radila-ne radila, tipa knjigovodja, neki zaposleni,kancelarije i sl. Ovo cete placati bez obzira da li imate prihode ili ne , i to pokrivate pozajmicama kao sto nasa drzava pozajmicama (deficit) pokriva troskove budzeta. Ako privreda ne proda nesto (a mora da proda kroz izvoz jer ne mozete na malom trzistu koje defakto nema para da nesto kupi od vas) i uplati drzavi poreze i doprinose onda drzava mora da se zaduzi da pokrije "fiksne" troskove (vojska,zdravstvo,javna uprava) na sve to dodje as javasluk i lopovluk.
Zasto Svajcarska nema velike probleme zato sto ima jaku proizvodnju i izvoz (ne jedu oni svu Milka cokoladu nego je nama uvaljuju, i ja ja volim) a niske fiksne troskove (i tu je razlika sa nama) ali bez proizvodnje i izvoza i oni bi bili bankrot kao mi.
Sve one male firme koje u Srbiji imaju izvoz, zive mozda ne lepo ali zdravo i nisu u dubiozi a svi veliki uvoznici cekaju da se ostvari premijerova tacka br.1 da dobiju oprost dugova i novu transu subvencija za uvoz one iste Milke.

E, jbg momci, pa nisam rekao da smo mogli Tojotu da napravimo nego da smo mogli sacuvati odredjeni procenat proizvodnje da nismo tako brzo i celokupno otvorili tziste posle 2000. Trebalo je podrzati ciljane sektore privrede praveci sporiju tranziciju.

nim_opet

Upravo. Poredjenja sa Nemackom i Japanom su u najmanju ruku neprimerena - dve od narazvijenijih privreda i pre II sv. rata, cija je obnova finansirana ogromnim spoljasnjim fondovima, sa velikim domacim trzistima, sa funcionalnim politickim sistemima (iako pod okupacijom). Posto Srbija nema ni jednu od tih predpostavki, a posebno zato sto su se Nemacka i Japan obnavljali pre skoro 70 godina u doba zatvorenih privreda, jednostavno takva ideja nije primenljiva. Ja opet ponavljam da uvoz/izvoz, tj. spoljnotrgovinski balans nije glavni problem javnih finansija Srbije. Problem je budzetski deficit koji se krpi kratkorocnim kreditima, a izazvan je nepostojecom privredom koja izdrzava jako velike javne rashode. Veci, strukturalni problem naravno, je privrednog razvoja - ali selektivni protekcionizam nece stimulisati privredni razvoj bez nusefekata (izmedju ostalog i politickih, jer je Srbija preuzela na sebe obaveze SSPom i drugim bilateralnim ugovorima). Na primeru malih privreda kao sto je Slovacka se mozda i mozemo uciti - sa mnogo otvorenijom privredom - mada je to otvaranje i tranzicija postignuto pre 20 godina, dok u Srbiji tranzicija jos nije zavrsena. Ali primeri u stranu, Srbija je do sada mogla da nauci na sopstvenoj kozi da a) preduzeca u drzavnom vlasnistvu posluju tragicno ako i uopste; b)subvencije favorizovanim preduzecima deformisu trziste - pa svaki poreski obveznik finansira 500L koji kupuje moja komsinica, c) monopolizacija maloprodaje utice negativno na cene, d)infrastrukturna ulaganja moraju da se vode profesionalno, nevezano za vlast, e)partijska zaposljavanja su destruktivna. Samo nekoliko ideja.

I hate to disappoint you braco ali sve i jedna istočno evropska zemlja subvencionira strane proizvođače automobila
pa i Slovačka (VW i KIA)
pobiše se braća sloveni i mađari ko će više da im plati
a bogami im se kanda i isplati ta šorka

alselone

E, jbg momci, pa nisam rekao da smo mogli Tojotu da napravimo nego da smo mogli sacuvati odredjeni procenat proizvodnje da nismo tako brzo i celokupno otvorili tziste posle 2000. Trebalo je podrzati ciljane sektore privrede praveci sporiju tranziciju.

Gore smo pričali o struji. Pogledaj grafik potrošnje srpske struje tokom proteklih 25 godina. Obrati pažnju na totalni kolaps industrijske proizvodnje 1993., 1994., 1995. pa onda ponovo 1999. (dobar deo te potrošnje je potrošnja samog EPSa, jbg treba energija da se iskopa i samelje sav taj ugalj, da se zagreju sve te kancelarije). Mrak. U isto vreme, potrošnja domaćinstava rasla k'o luda (ljudi otkrili Samsungove erkondišne i jeftinu struju). Nije imalo šta da se čuva te 2000. Povrh toga, sve, ali bukvalno sve što je rađeno posle te 2000. je rađeno na štetu običnog građanstva i imalo je za cilj isključivo bogaćenje male elitičke i poslovne 'elite'.

Obratiti pažnju i na veliki i steady porast gubitaka na distributivnoj mreži što je valjda eufemizam za krađu struje. Ovako odoka, sa grafika se čini da je ta stavka potrošnja električne energije bar 2 puta veća 2014. nego što je bila 1990. U isto vreme industrijska potrošnja 2014. je nekih 2/3 one iz 1990. (opet odoka, koga ne mrzi može da traži egzaktnije podatke). Grafik kao da daje za pravo onima koji tvrde da prošlost zaista nije bila nikakva, ali da je u poređenju sa ovim danas keva.

011-495

Ako nema proizvodnje i izvoza - sve je deficit. Na stranu gubitke kroz lopovluk i glupost, prost primer: imate firmu, firma mora da ima fiksne troskove radila-ne radila, tipa knjigovodja, neki zaposleni,kancelarije i sl. Ovo cete placati bez obzira da li imate prihode ili ne , i to pokrivate pozajmicama kao sto nasa drzava pozajmicama (deficit) pokriva troskove budzeta. Ako privreda ne proda nesto (a mora da proda kroz izvoz jer ne mozete na malom trzistu koje defakto nema para da nesto kupi od vas) i uplati drzavi poreze i doprinose onda drzava mora da se zaduzi da pokrije "fiksne" troskove (vojska,zdravstvo,javna uprava) na sve to dodje as javasluk i lopovluk.Zasto Svajcarska nema velike probleme zato sto ima jaku proizvodnju i izvoz (ne jedu oni svu Milka cokoladu nego je nama uvaljuju, i ja ja volim) a niske fiksne troskove (i tu je razlika sa nama) ali bez proizvodnje i izvoza i oni bi bili bankrot kao mi.Sve one male firme koje u Srbiji imaju izvoz, zive mozda ne lepo ali zdravo i nisu u dubiozi a svi veliki uvoznici cekaju da se ostvari premijerova tacka br.1 da dobiju oprost dugova i novu transu subvencija za uvoz one iste Milke.

ququ braco pa ovom tvojom logikom pekari su svi truli banditi, prednost švice je što ne izjede svu svoju milka čokoladu.. a čemerika.. pa to je tamo gola sirotinja..

princi

alseloneE, jbg momci, pa nisam rekao da smo mogli Tojotu da napravimo nego da smo mogli sacuvati odredjeni procenat proizvodnje da nismo tako brzo i celokupno otvorili tziste posle 2000. Trebalo je podrzati ciljane sektore privrede praveci sporiju tranziciju. Gore smo pričali o struji. Pogledaj grafik potrošnje srpske struje tokom proteklih 25 godina. Obrati pažnju na totalni kolaps industrijske proizvodnje 1993., 1994., 1995. pa onda ponovo 1999. (dobar deo te potrošnje je potrošnja samog EPSa, jbg treba energija da se iskopa i samelje sav taj ugalj, da se zagreju sve te kancelarije). Mrak. U isto vreme, potrošnja domaćinstava rasla k'o luda (ljudi otkrili Samsungove erkondišne i jeftinu struju). Nije imalo šta da se čuva te 2000. Povrh toga, sve, ali bukvalno sve što je rađeno posle te 2000. je rađeno na štetu običnog građanstva i imalo je za cilj isključivo bogaćenje male elitičke i poslovne 'elite'.

nemoj tako, a ta džabe struja? ogrebala se i raja za nešto
pa i ovo danas što gledamo.. i to je sve samo da se dodvori raji

alselone

E, jbg momci, pa nisam rekao da smo mogli Tojotu da napravimo nego da smo mogli sacuvati odredjeni procenat proizvodnje da nismo tako brzo i celokupno otvorili tziste posle 2000. Trebalo je podrzati ciljane sektore privrede praveci sporiju tranziciju.

Ма, јок, пусти ти то, Срби одмах нагрнули да купују Милка чоколаду, и одоше паре -- у Алпе, на скијање (додуше, скијање неких богатих Немаца)!

Наш тотал-ујеб фактор јесте читава једна ризница узрока. Српска економија већ осамдесетих изгубила је корак са светом (све фабрике које сам ја обишао имале су технологију из седамдесетих), онда су дошле Слобине деведесете, па затим грабежне и Милка-фокус постдвехиљадите, да бисмо данас били где јесмо -- у јарку. Није, дакле, праведно све лоше приписати непосредној постСлобиној власти (и Вучић је за две године успео још више да нас економски закуца, то је реалност), нешто су и објективне околности и наслеђе претходних деценија и ратова.

Тешко је побећи из властитих економских и историјских путања, а на графикону доле можемо да видимо да ли је то неком пошло за руком:

tadejus

I hate to disappoint you braco ali sve i jedna istočno evropska zemlja subvencionira strane proizvođače automobila
pa i Slovačka (VW i KIA)
pobiše se braća sloveni i mađari ko će više da im plati
a bogami im se kanda i isplati ta šorka

Да, шорка се евидентно исплати.

Та прича о субвенцијама у Србији се претворило у једно бапско брбљање. Зашто? Па, као, сви имају неки став о томе, а нико нема показатеље да ли субвенције раде или не, и колико ефикасно раде? Прича се напамет, одока, по основу импресија и политичких симпатија или несимпатија. И нико да изађе ни са једним податком типа: субвенција оволика, а ефикасност уложеног државног капитала -- рецимо, његов ROI, брзина поврата пара у државну касу -- износи оволико.

Већ сам о овом писао и причао, али нико, изгледа, не жели да говори и размишља у оквиру чињеница и бројева. А оне су доступне, бројке такође.

ЧЕСИ ИМАЈУ ПОЛИТИКУ ПОДСТИЦАЈА страних инвестиција, и она се показала успешном.
Рађена су и истраживања о томе и ОВАЈ ЧЛАНАК, рецимо, указује на мерљиву ефикасност подстицаја. У овом истраживању само четири од 30 компанија које су добиле подстицаје нису оствариле потпуни повраћај подстицаја кроз различите државне обавезе у петогодишњем периоду.

Волео бих да видим овакво истраживање рађено и код нас. До тада... блебетаћемо без пуно смисла.

Дакле, пракса других земаља показује да Радуловић није у праву у свом ставу о субвенцијама. С друге стране, он и јесте у праву: треба подстаћи домаћу индустрију, а не страну. Како? Па циљаном економском политиком, политиком која има дугорочни концепт типа -- жртвујем аутомбилску али задржим агро индустрију, омогућим ваљаном пореском политиком ситним предузетницима и МСП сектору да прави чачкалице, салвете, моцарелу и џезве за кафу, а кинеским чачкалицама некако увалим кајлу да не могу тако лако да овде прођу (то сви раде, уваљују кајле!), и италијанској моцарели такође -- неће ваљда да крава сред Београда муче на италијанском?

Но, има један зајебан кључ за све ово, како рече један луди и дивни и поштени хрватски "тајкун" којег сам случајем упознао: Е, мој Предраг, триба неко и да ради...

Стварно, ко ће да ради све ово што треба да се уради?

P.S.
Ово је занимљиво: ВУЧИЋЕВ ПЛАН ЗА СПАС.
Изгледа да ће бити јефтиних пара на тржишту.

Та прича о субвенцијама у Србији се претворило у једно бапско брбљање.

Ja uopste ne mislim da treba ukinuti subvencije za investicije. Oslobadjanje od poreza imaju i mnogo uspesnije privrede, posebno za interesantne grane.

I hate to disappoint you braco ali sve i jedna istočno evropska zemlja subvencionira strane proizvođače automobila
pa i Slovačka (VW i KIA)
pobiše se braća sloveni i mađari ko će više da im plati
a bogami im se kanda i isplati ta šorka

Ono sto mislim da treba ukinuti je subvencionisanje proizvoda - zasto bi Srbija favorizovala jedan proizvod kao sto je 500L u odnosu na neke druge? Time se krivi trziste - ako Fiat, iako oslobodjen od poreza, doprinosa, nameta na zemljiste itd. ne moze da napravi proizvod koji je konkurentan u Srbiji, zasto onda Srbija ispravlja poslovnu politiku jedne firme? I to firme koja je ogromni uvoznik. Ako taj automobil moze da se prodaje na svetskom trzistu i izvozi zasto svi u Srbiji ucestvuju u favorizovanju jednog proizvoda za odredjene ljude? Fiat automobili Srbija je privatna firma, u kojoj drzava Srbija ima neko ucesce, ali nikakvu ulogu u upravljanju. Drzava Srbija od Fiata moze da ocekuje da placa radnike, investira u prozivodnju, izvozi, prodaje kako i gde hoce, ali ne i da na teret poreskih obveznika pomaze prodaju jednog proizvoda u odnosu na neki drugi. Ako Fiat zeli da prodaje taj proizvod u Srbiji za 8000, neka ga prodaje, ako ne, neka ga prodaje negde drugde. Zasto drzava Srbija ne favorizuje moju fabriku plasticnih slamki? Ili prozora? Ili bilo koju drugu privatnu firmu? (U sustini to i radi, nakaradno, ali ono o cemu ja pricam je jasno - favorizovati investicije, da, favorizovati jedan proizvod u odnosu na druge je intervencionizam.

Čekajte, ljudi, KIA je korejska firma koja želi pristup EU tržištu. Kakve to veze ima s FIATom u Srbiji? Po meni Srbija ne može ništa da nauči iz slučaja KIA jer je isti neprimenljiv na Srbiju. Srbija nije članica EU, a KIA je napravila fabriku u Slovačkoj upravo zbog toga da bi pristupila EU tržištu. FIAT je, s druge strane, zaposlio tih par hiljada Kragujevčana da bi navodno dobio povlašćen pristup ruskom tržištu (koji je pod velikim ?) i, po svemu sudeći, da bi sprovodio raznorazne knjigovodstvene marifetluke (pranje para?). Koliko FIAT ulaže svojih para u KG? FIAT Srbija možda trenutno jeste najveći srpski izvoznik, ali je, izgleda, i jedan od većih uvoznika. Bilo bi zanimljivo videti neto cifre. I ko zapravo plaća platu tih 3000 radnika: FIAT ili srpski poreski obveznici? Iz teksta:

Troškovi materijala su izrazito visoki, 32 milijarde dinara. Prihod od prodaje je 37,7 milijardi dinara. Troškovi materijala dakle iznose preko 85% prihoda od prodaje, što je izuzetno visok postotak. Najzanimljivija stavka je – troškovi eksperata i podrške u iznosu od 1,55 milijardi dinara. Više se isplaćuje za eksperte, nego za plaće 2.960 zaposlenih radnika, što dokazuje da Fiat samo iskorištava jeftinu nekvalificiranu radnu snagu i besplatnu infrastrukturu, te činjenicu da mu država Srbija daje jeftiniju struju, beskamatne kredite, subvencije, plaća velik dio primanja radnika, daje desetak tisuća eura subvencija za svakog zaposlenog radnika i odriče se svih poreza, te još plaća građanima tri tisuće eura novca poreznih obveznika da kupe domaći proizvod.

Troškovi materijala dakle iznose preko 85% prihoda od prodaje, što je izuzetno visok postotak.

Па ово личи на класичан трансфер профита надуваним ценама у домицилне и друге земље. А прање пара сигурно није.

И иначе, стварно је досадно: неко би могао да прочита онај чланак о анализи учинка субвенција, и размисли да ли би слични резултати анализе били и код нас.

011-495

Ako nema proizvodnje i izvoza - sve je deficit

Nije to baš tako. To je klasični merkantilizam, a to znači da se tvoj suficit preliva u nečiji deficit i obrnuto. Zbog toga su se u istoriji vodili krvavi ratovi. Danas otprilike Njemačka vodi takvu ekonomsku politiku, i sve je veći broj uglednih profesora (Njemaca) koji joj prišivaju neomerkantilizam, a to znači uništavanje drugih ekonomija svojim suficitom (dosta ekonomista se slaže da je njemačka pomoć propalim evropskim ekonomijama više pranje od neomerkantilizma nego što je spašavanje domaćih povjerioca).

A Srbija,

postane neka vrsta utovarno-istovarne stanice za trgovanje, sklapanje, skladištenje, montažu

princi

, guranje, moljakanje, uvaljivanje, te promijenili smo se, te super lokacija, dovlačenje stranih studenata iz 3., 4. svijeta, gastarbajteri iz Afrike, Azije,.. upucavanje ljudskog kapitala, pijace, kineski, indijski restorani, mala trgovina (samo BiH, Moldavija i Gruzija imaju manje malih preduzeća od Srbije u Europi-poslije ću naći izvor), otvaranje dunava za male brodove, povezivanje sa dunavskim saobraćajem, te kvazi otpor/Milošević/Tito/Serbien gegen alles brendiranje... heej Niko Belic, hej Srbija antiheroj..kakav je to brend... kakve fabrike kakvi bakrači.

Edit: plus, renoviranje, obnavljanje, čitava eko-(samo) održivost paradigma i to je sreća što Srbija nema još dvije, tri Kolubare, bicikli-staze za bicikliste, ideje za jeftino a zdravo življenje,...Srbija mora prepoznati sreću što nije ekološki ogoljena agresivnom industrijom.

, guranje, moljakanje, uvaljivanje, te promijenili smo se, te super lokacija, dovlačenje stranih studenata iz 3., 4. svijeta, gastarbajteri iz Afrike, Azije,.. upucavanje ljudskog kapitala, pijace, kineski, indijski restorani, mala trgovina (samo BiH, Moldavija i Gruzija imaju manje malih preduzeća od Srbije u Europi-poslije ću naći izvor), otvaranje dunava za male brodove, povezivanje sa dunavskim saobraćajem, te kvazi otpor/Milošević/Tito/Serbien gegen alles brendiranje... heej Niko Belic, hej Srbija antiheroj..kakav je to brend...

:), stvarno nemam ništa protiv da Srbija započne novu tehnološku revoluciju, postane venture capital hub, da omogući wizardima, magovima i guruima da pokrenu nove Appleove i Guglove, započne izgradnju lansirnih stanica za SpaceX svemirski program, gradnju električnih driverless kola (po mogućstvu letećih), nego mi se nešto čini da je to malo nerealno.

princi

, guranje, moljakanje, uvaljivanje, te promijenili smo se, te super lokacija, dovlačenje stranih studenata iz 3., 4. svijeta, gastarbajteri iz Afrike, Azije,.. upucavanje ljudskog kapitala, pijace, kineski, indijski restorani, mala trgovina (samo BiH, Moldavija i Gruzija imaju manje malih preduzeća od Srbije u Europi-poslije ću naći izvor), otvaranje dunava za male brodove, povezivanje sa dunavskim saobraćajem, te kvazi otpor/Milošević/Tito/Serbien gegen alles brendiranje... heej Niko Belic, hej Srbija antiheroj..kakav je to brend...

:), stvarno nemam ništa protiv da Srbija započne novu tehnološku revoluciju, postane venture capital hub, da omogući wizardima, magovima i guruima da pokrenu nove Appleove i Guglove, započne izgradnju lansirnih stanica za SpaceX svemirski program, gradnju električnih driverless kola (po mogućstvu letećih), nego mi se nešto čini da je to malo nerealno.

Nisam mislio na gurue i hi-tech promjene. Više sam mislio na domaćine iz Indije, Sirije, Konga ili Namibije da ubrzaju život, komunikaciju, razmišljanje na svakodnevnom nivou.

princi

:), stvarno nemam ništa protiv da Srbija započne novu tehnološku revoluciju, postane venture capital hub, da omogući wizardima, magovima i guruima da pokrenu nove Appleove i Guglove, započne izgradnju lansirnih stanica za SpaceX svemirski program, gradnju električnih driverless kola (po mogućstvu letećih), nego mi se nešto čini da je to malo nerealno.

Слажем се, али недавно си и ти мало другачије мислио, но верујем да си сада, А НЕ ОНДА био у праву. Ја сам своје мишљење задржао :)

predatortz

Зато се цела екипа наших водећих економиста после преврата показала се као гомила неспособњаковића: лоше приватизације, погрешан макроекономски смер, рђава политика потпуног економског отварања земље.

Profesor Cvjetićanin ima suprotno mišljenje. On tvrdi da se radi o odličnim profesionalcima, veoma sposobnim i stručnim. Samo, kaže, zadatak im nije bio da vaskrsnu, nego da unište srpsku privredu.

Сагласан !
Добро су одрадили посао !
Сада можемо да се сексамо !

Дакле, пракса других земаља показује да Радуловић није у праву у свом ставу о субвенцијама.

sve dok su delovi ugovora sa FIATom, da nekazem ceo ugovor, markirani, nece biti moguce objektivno istrazivanje o efikiasnosti subvencija, e zbog toga je Radulovic u pravu za subvencije.... ovako na slepo, jer je sigurno markirano dosta dodatnih troskova koje snosi drzava, ne moze se realno proceniti koliko nas je kostao FIAT...
mene zanima koliko je drzava Srbija dala za subvencije stranim investitorima od 2000.god do danas, isto me zanima koliko je dato/potroseno za funkcionisanje srpskih institucija na kosovu, i za razne pomoci narodu koji je ostao dole!?

Gore smo pričali o struji. Pogledaj grafik potrošnje srpske struje tokom proteklih 25 godina. Obrati pažnju na totalni kolaps industrijske proizvodnje 1993., 1994., 1995. pa onda ponovo 1999. (dobar deo te potrošnje je potrošnja samog EPSa, jbg treba energija da se iskopa i samelje sav taj ugalj, da se zagreju sve te kancelarije). Mrak. U isto vreme, potrošnja domaćinstava rasla k'o luda (ljudi otkrili Samsungove erkondišne i jeftinu struju). Nije imalo šta da se čuva te 2000. Povrh toga, sve, ali bukvalno sve što je rađeno posle te 2000. je rađeno na štetu običnog građanstva i imalo je za cilj isključivo bogaćenje male elitičke i poslovne 'elite'.

Totalni mrak u industriji. Ali pogledaj gde je najveci rast u onome sto se glupo zove "ostala potrosnja na niskom naponu". To je ono sto se zove "commercial" tip potrosaca. To je ceo trgovacki sektor, butici, restorani, kafici, lokali... Bas ono kako i mi vidimo oko sebe, raste usluzni i trange frange deo privrede dok je industrija na nizem nivou nego 1990. A gubici u distributivnoj mrezi su mozda cak malo i smanjeni poslednjih par godina. Nije to samo kradja (svakako jeste znacajnim delom), cisti gubici energije su veci na manjem naponu.

Za samo par meseci predanim radom Vucic je uspeo da poveca potrosnju struje.

Тешко је побећи из властитих економских и историјских путања, а на графикону доле можемо да видимо да ли је то неком пошло за руком:

Nisam imao pojma da Cesi bas ovako dobro stoje.

alselone

Тешко је побећи из властитих економских и историјских путања, а на графикону доле можемо да видимо да ли је то неком пошло за руком:

Nisam imao pojma da Cesi bas ovako dobro stoje.

А тек да видиш Индонезију

Нема хокус-покус, ћирибу-ћираба преко ноћи, него -- подигнеш једра, заузмеш курс и чекаш да за 4-5 година негде стигнеш.

Мислим да ће бити двадесети пут да овде ово пишем, али -- све разумне и економски рационалне мере нама су добродошле. Просто, ми треба да узмемо уџбеник и почнемо од прве стране -- Лекџија прва: у здравој држави паре се што мање разбацују... Па онда гледаш где их све разбацујеш -- аутомобили, запослени, крађа струје, неплаћање рудне ренте, неефикасно грејање. Па Лекција друга, трећа, пета...

А пре тога треба да утврдимо шта смо, ко смо и где смо и шта можемо. И да се манемо нано технологија и спејс шатлова, илузија о Дубаију на Балкану, о чудотворцима који ће нас спасити. И онда, најважније, да станемо да вредно и паметно радимо. Ех... Триба неко и да ради. То је мука.

све разумне и економски рационалне мере нама су добродошле. Просто, ми треба да узмемо уџбеник и почнемо од прве стране -- Лекџија прва: у здравој држави паре се што мање разбацују... Па онда гледаш где их све разбацујеш -- аутомобили, запослени, крађа струје, неплаћање рудне ренте, неефикасно грејање. Па Лекција друга, трећа, пета...

Da, mi bi smo mogli sasvim pristojno da zivimo samo, mrzim ovaj izraz jer je potrosen, domacinski da se odnosi prema drzavi. Kasnije, za nesto vise, moze da se ukljuci mambo dzambo ekonomija.

Predrag Brajovic

alselone

E, jbg momci, pa nisam rekao da smo mogli Tojotu da napravimo nego da smo mogli sacuvati odredjeni procenat proizvodnje da nismo tako brzo i celokupno otvorili tziste posle 2000. Trebalo je podrzati ciljane sektore privrede praveci sporiju tranziciju.

Ма, јок, пусти ти то, Срби одмах нагрнули да купују Милка чоколаду, и одоше паре -- у Алпе, на скијање (додуше, скијање неких богатих Немаца)!

Наш тотал-ујеб фактор јесте читава једна ризница узрока. Српска економија већ осамдесетих изгубила је корак са светом (све фабрике које сам ја обишао имале су технологију из седамдесетих), онда су дошле Слобине деведесете, па затим грабежне и Милка-фокус постдвехиљадите, да бисмо данас били где јесмо -- у јарку. Није, дакле, праведно све лоше приписати непосредној постСлобиној власти (и Вучић је за две године успео још више да нас економски закуца, то је реалност), нешто су и објективне околности и наслеђе претходних деценија и ратова.

Тешко је побећи из властитих економских и историјских путања, а на графикону доле можемо да видимо да ли је то неком пошло за руком:

Изгледа да сам убоо са Пољском :) - с обзиром на то од чега су почели (беда као ми, можда и гора).

Изгледа да сам убоо са Пољском :) - с обзиром на то од чега су почели (беда као ми, можда и гора).

Да.
Ја се сећам редова за месо из Пољске.
Друга ствар је важнија -- направили су добар концепт, и држали се њега. Дуги низ година. Плус њихова цивилизацијска основа и култура и етос.

Стално као пример наводим да разлика између добре и лоше куће јесте најпре у концепту, а мање у цени коштања. Српске куће махом се граде без плана, без изолације, без памети... Код нас стално са безоградних степеница тих неомалтерисаних кућа падају неке бабе и ломе кукове а деца лупају главе. Уложене паре у изолацију вратиле би се за две-три године, и не бисмо грејали небо, рецимо. А ограда би спасила пар живота годишње.

Predrag Brajovic

Изгледа да сам убоо са Пољском :) - с обзиром на то од чега су почели (беда као ми, можда и гора).

Да.
Ја се сећам редова за месо из Пољске.
Друга ствар је важнија -- направили су добар концепт, и држали се њега. Дуги низ година. Плус њихова цивилизацијска основа и култура и етос.

Стално као пример наводим да разлика између добре и лоше куће јесте најпре у концепту, а мање у цени коштања. Српске куће махом се граде без плана, без изолације, без памети... Код нас стално са безоградних степеница тих неомалтерисаних кућа падају неке бабе и ломе кукове а деца лупају главе. Уложене паре у изолацију вратиле би се за две-три године, и не бисмо грејали небо, рецимо. А ограда би спасила пар живота годишње.

Слажем се. Само, брине ме овај део: дуги низ година. Ако је њима било потребно 25 година да стигну ту где су сада (мајка моје веренице ми је причала да су још почетком деведесетих куповали месо на "тачкице", колико ће времена нама бити потребно? Под условом да кренемо одмах, сада, овог тренутка? Друга ствар је, да ли смо ми у стању да истрајемо у томе наредне две или три деценије?

колико ће времена нама бити потребно?

Па... колико и њима, врло вероватно.
Мислим, није лепа вест, помрећемо дотад, али је начелно тачна.
Ако будемо супер организовани и паметни, можда смањимо за 1/3 потребно време опоравка.

Ко жели бољи живот, нек га засад не тражи у Србији.
То је реалност.
(Уз, наравно, неке изузетке...)

Nisam imao pojma da Cesi bas ovako dobro stoje.

Češka beše članica EU? Nije jasno kako se u bilo kakvim razmatranjima čeških rezultata i njihovom projektovanju na srpski teren može prenebregavati ta prosta i jednostavna činjenica. Srbija nije članica EU, otvaranje fabrika i proizvodnja u Srbiji ne donosi pristup velikom EU tržištu i- to je ta mala i sitna razlika koja Češku, Slovačku, Mađarsku, Poljsku ostavlja sa gomilom investitora koji na ravnopravnoj bazi pregovaraju s respektivnim vladama, za razliku od Srbije koja je prinuđena da bukvalno potkupljuje FIAT e ne bi li se smilovao da zaposli manje od 3000 radnika.

princi

Češka beše članica EU? Nije jasno kako se u bilo kakvim razmatranjima čeških rezultata i njihovom projektovanju na srpski teren može prenebregavati ta prosta i jednostavna činjenica. Srbija nije članica EU, otvaranje fabrika i proizvodnja u Srbiji ne donosi pristup velikom EU tržištu i- to je ta mala i sitna razlika koja Češku, Slovačku, Mađarsku, Poljsku ostavlja sa gomilom investitora koji na ravnopravnoj bazi pregovaraju s respektivnim vladama, za razliku od Srbije koja je prinuđena da bukvalno potkupljuje FIAT e ne bi li se smilovao da zaposli manje od 3000 radnika.

jasno je
princip je isti
VW u Slovačkoj po isteku svakog ugovora o subvenconiranju ode Vladi i kaže da će morati zatvoriti pogon ako im se ugovor ne produži..
što i ne bi?
potpuno isti princip kad se govori o subvencioniranju auto industrije..
e sad što prosječan bloger to odmah uopšti i na sve ostale teme... to je druga stvar

i još nešto zaboravljaš
Srbija je potpisala SSP i time dobila sasvim pristojan pristup EU tržištu
nije isto što i biti članica ali u oblasti spoljne trgovine nije ni neka radikalna razlika

i još nešto zaboravljaš
Srbija je potpisala SSP i time dobila sasvim pristojan pristup EU tržištu
nije isto što i biti članica ali u oblasti spoljne trgovine nije ni neka radikalna razlika

:)))))))), znači FIAT zatvara pogone u Torinu i kola za EU tržište proizvodi u Srbiji? :)))))), izvini, ne mogu da prestanem da se smejem.

Ali, SSP, :)))))))))))).

Predrag Brajovic

колико ће времена нама бити потребно?

Па... колико и њима, врло вероватно.
Мислим, није лепа вест, помрећемо дотад, али је начелно тачна.
Ако будемо супер организовани и паметни, можда смањимо за 1/3 потребно време опоравка.

Ко жели бољи живот, нек га засад не тражи у Србији.
То је реалност.
(Уз, наравно, неке изузетке...)

Ја се још увек надам да ћу се вратити, макар кад престанем да радим....

Da, najduži deo puta i oporavka će biti ipak onaj koji ide od dupeta do glave: Srbi treba da se ostave poređenja sa jačima i većima od sebe, sveopšteg rasipanja svoje sirotinje i bede i da vide kako mogu maksimizovati korist od onoga što imaju (a toga, iluzijama i deluzijama uprkos, nemaju baš previše). Poređenja sa imperijama i ogromnim tržištima koja imaju preko 500M (EU), 330M (USA), 250M (Indonezija), 150M (Rusija), dakle za skoro dva reda veličine više potrošača i neograničeno više resursa (Kanada, na primer), pa čak ni onima koji su samo 10ak puta veća od Srbije (Turska, na primer) ne doprinose mnogo tome. Srbija je u ovom trenutku mala zemlja nestajaće populacije (ne verujem da u Srbiji trenutno živi više od 6.5M ljudi), sa vrlo, vrlo ograničenim resursima, i relativno slabo integrisana u svet i svetsku privredu (malo puteva ide preko nas, komunikacija sa svetom skoro nikakva, premalo se srpskih proizvoda i usluga traži u svetu). Srbija treba da vidi kako da preokrene te trendove (demografski problem se meni čini ključnim) a za to nema previše vremena.

(demografski problem se meni čini ključnim)

Добро, добро -- ако дијаспора захтева, има да се ј....... више!

Не постоји ниједна нација у Европи, осим, кхм, кхм, зна се на ког мислим, која има обећавајуће демографске трендове. На тај начин није решив наш БДП проблем. Иначе, старење и смањење популације општа је невоља европских земаља.

Мислим, ако Вучић може да захтева долазак на посао у пола осам, можда може и јавно да каже да -- треба да се ј.....?

Sudeći na osnovu suvih činjenica srpsko jebačko telo se, osim na rečima, do sada nije pokazalo bog zna kako učinkovitim, tako da bih ja tu pre tipovao na povećanu imigraciju.

princi

Sudeći na osnovu suvih činjenica srpsko jebačko telo se, osim na rečima, do sada nije pokazalo bog zna kako učinkovitim, tako da bih ja tu pre tipovao na povećanu imigraciju.

pa to zato što se do sada djelovalo šargarepom, a saće vrhovni da primjeni malo i štap pa da vidiš učinak..
ima da se j... da sve pršti..
kad ti kažem
i u radno vrijeme i na pauzi

ima da se j... da sve pršti..
kad ti kažem

Super, imate podršku iz inostranstva. Od društva koje je ostalo po BGdu, jedna je porodica sa 3 dece, njih 4-oro su sa dvoje, 10 sa jednim, a ostatak je bez dece. Podsećanja radi, da se ne zabrojite tokom prštanja, za prostu reprodukciju se mora dobaciti makar do dvoje.

Super, imate podršku iz inostranstva.

Mani moralnu podrsku. Hocemo pare. Ne moze Pajke sve sam.

Ne moze Pajke sve sam.

Na ruke.

Na ruke.

Kad budes dolazio iz Australije ja cu da primim svoje sledovanje i flasirano. Ne marim.

alselone

Super, imate podršku iz inostranstva.

Mani moralnu podrsku. Hocemo pare. Ne moze Pajke sve sam.

Где се прикључује на порт за пријем муфте пара из иностранства !?

alselone

ja cu da primim svoje sledovanje i flasirano. Ne marim.

eto to je ta srpska preduzimljivost na djelu
vođa se samo pobrine za incentive a vidiš narod se odmah i lubrikanta dosjetio..
nema zime

Где се прикључује на порт за пријем муфте пара из иностранства !?

Ooooo, pa i sa ovim si saglasan. Samo da zineš i da ti kaplje. Pa ne može bajo. Mora i dodradiš nešto.

Sudeći na osnovu suvih činjenica srpsko jebačko telo se, osim na rečima, do sada nije pokazalo bog zna kako učinkovitim

Ех, кад имамо одлив најбољих кадрова у иностранство...

Najzanimljivija stavka je – troškovi eksperata i podrške u iznosu od 1,55 milijardi dinara. Više se isplaćuje za eksperte, nego za plaće 2.960 zaposlenih radnika,

Stavka troškova eksperata je svuda gde se pojavljuje, vrlo zanimljiva. Pri analizi uvek obratiti pažnju. Način izvlaćenja para, prikrivanja prihoda, iznošenja iz zemlje, korupcije, izbegavanja poreza i doprinosa...

milos_mijatovic

Ја се још увек надам да ћу се вратити, макар кад престанем да радим....

Sta ces nam onda?

imala sam priliku da radim u Srbiji sa 3 preduzetnika (mali proizvodni pogoni). Kvalitet proizvoda i usluge su bili VRHUNSKI.

Ево исповести директора једног таквог погона:
http://nkatic.wordpress.com/2014/04/29/srbija-na-baltiku/#comment-6045

Било би занимљиво да га Саша прочита и одговори на питање: да ли би растерећење од пореза, доприноса и бирократије иоле битно помогло њиховој ситуацији. Који је, уопште, његов одговор на ове проблеме?

jednatanja

Posle 20 godina u inostranstvu imala sam priliku da radim u Srbiji sa 3 preduzetnika (mali proizvodni pogoni). Kvalitet proizvoda i usluge su bili VRHUNSKI. Ovi ljudi veruju u sopstveni proizvod, u kojeg su, između ostalih delova ugradili i svoju strast i znanje. Ništa prevara, ništa "odraće te", ništa "raspašće se"...ova tri preduzetnika ni po čemu ne zaostaju za svojim zapadnim kolegama. Jedan je digao 100 hiljada dinara kredit da bi započeo biznis, drugi je radio u Austriji 10 godina, treći je nasledio od dede pogon i imovinu, obnovio i osavremenio proizvodnju. Svo troje odlaze na sajmove u inostranstvo, i svo troje su već prodali svoje proizvode i na inostranom tržištu.Postoji znatiželja koja je uvek čučala u našim ljudima, da napravimo onako kako i Evropa pravi, ništa lošije. Deo smo Evrope, osećamo je, imamo ideja.Ovo je budućnost Srbije, Saša je u pravu.

e sad možemo da odahnemo
mi mislili to neki strukturni problemi, neka zaguljena međunarodna ekonomija, trt mrt...
ma kaki
samo treba preduzetnicima dati odrješene ruke...
pa naravno
it s that simple
ne znam samo dal svima ili samo ovima što ulažu stras i znanje?
da nam se ne provuče opet neki miško neopaženo

tadejus

e sad možemo da odahnemo
mi mislili to neki strukturni problemi, neka zaguljena međunarodna ekonomija, trt mrt...
ma kaki
samo treba preduzetnicima dati odrješene ruke...
pa naravno
it s that simple
ne znam samo dal svima ili samo ovima što ulažu stras i znanje?
da nam se ne provuče opet neki miško neopaženo

Дај, бре, мало оптимизма, и ведрине!

Мислим, знам ја и неке приватнике, један 50-70 М €, извози високотехнолошки производе (невероватно, али истинито), други агро, 20-30М €, трећи... мислим, све сјајни људи, сјајни типови. Но, они су изузетак, нису концепт. Нису смер. Нису узор.

Predrag Brajovic

Дај, бре, мало оптимизма, и ведрине!Мислим, знам ја и неке приватнике, један 50-70 М €, извози високотехнолошки производе (невероватно, али истинито), други агро, 20-30М €, трећи... мислим, све сјајни људи, сјајни типови. Но, они су изузетак, нису концепт. Нису смер. Нису узор.

e zadnje vrijeme došlo kad me ti pozivaš na vedrinu i optimizam..
ja sam bre umrli optimista.. al to samo kad su moji izgledi u pitanju..
za prosječnog žitelja Srbije.. sa svim njegovim neinformisanostima i pogrešnim informisanostima (evo gore pročitah jedan od omiljenih mi bisera, ono, doktor će mi ubiti dijete ako mu ne dam 200 e, mada ajde, donedavno bilo 500, napredujemo).. e tu stvarno optimista nisam..
al šta bi
pučina je da joj neko dere leđa.. glupost je najskuplja stvar na svijetu

(evo gore pročitah jedan od omiljenih mi bisera, ono, doktor će mi ubiti dijete ako mu ne dam 200 e, mada ajde, donedavno bilo 500, napredujemo).

Zasto mislis da je ovo biser? Da li znas koliko neodgovornog, neadekvatnog i nepravovremenog lecenja postoji bez mita? Srecna si ako ne znas.

alselone

Zasto mislis da je ovo biser? Da li znas koliko neodgovornog, neadekvatnog i nepravovremenog lecenja postoji bez mita? Srecna si ako ne znas.

zato što čovjek govori o porođaju... a tu mi je iskustvo vrlo bogato i tvrdim da samo budala potkupljuje akušera

zato što čovjek govori o porođaju... a tu mi je iskustvo vrlo bogato i tvrdim da samo budala potkupljuje akušera

Odlicno. Ja ne znam kako je biti majka ali imam moju suprugu kao primer i gomile prica koje su pisane bas na ovom blogu. Naravno, retko je bilo pitanje zivota i smrti, tako predstavljeno i moze da se mozda okrene ruglu, cesto je bilo samo pitanje ljudskog ophocenja i prilagodjene medicinske nege.

alselone

Ja ne znam kako je biti majka ali imam moju suprugu kao primer i gomile prica koje su pisane bas na ovom blogu. Naravno, retko je bilo pitanje zivota i smrti, tako predstavljeno i moze da se mozda okrene ruglu, cesto je bilo samo pitanje ljudskog ophocenja i prilagodjene medicinske nege.

ma ne moraš ni znati kako je biti majka, što bi znao
dovoljno je da se informišeš o tome šta na porođaju radi doktor a šta babica, koje su uobičajene komplikacije tokom trudnoće a koje to nisu, i kako da postupiš u jednom i drugom slučaju..
recimo već praćenje babycenter.com će ti dati više nego dovoljno informacija da razumiješ sve što treba..
na stranu što ti i država nudi školu za porodilje, za roditelje.. besplatno naravno, savjetovališta, hallo beba kontakt 24 sata dnevno..
ali to ipak traži truda (a ni engleski ne škodi)
lakše je potrčati za snašama iz parkića i platiti dobrom doktoru 500e
e onda kad te krene karta.. to kad platiš... obezbjedio si se, i ti i onih 95% ostalih trudnica koje su platile isto..
vama se sigurno nikakva komplikacija neće desiti
ka što rekoh
glupost i neinformisanost najskljuplji su

glupost i neinformisanost najskljuplji su

cek samo jedno pitanje pa mozemo nastaviti razgovor, a da nisi ti malo bezobrazna time sto potpuno nepoznajuci o cemu se radi gradis zakljucak kako je neko glup i neinformisan?

alselone

cek samo jedno pitanje pa mozemo nastaviti razgovor, a da nisi ti malo bezobrazna time sto potpuno nepoznajuci o cemu se radi gradis zakljucak kako je neko glup i neinformisan?

a o kom "tome" govorimo?
ja govorim o praksi da se porođaj plaća, dal na ruke doktoru dal kroz plaćanje posjeta njegovoj privatnoj ordinaciji iako može pregled da obavi i u državnoj službi..
o kom "tome" ti govoriš?

cek samo jedno pitanje pa mozemo nastaviti razgovor, a da nisi ti malo bezobrazna time sto potpuno nepoznajuci o cemu se radi gradis zakljucak kako je neko glup i neinformisan?

Koliko sam shvatio na ovoj planeti žive dve vrste ljudi:

1) glupi/neinformisani
2) tadejus

(koju samo u ovoj izuzetnoj prilici a zarad naučne preciznosti ne zovem Matlab)

Poslednji put kad sam te video pre neki mesec nisi delovao kao makroekonomistkinja majka dvoje dece (+treće na putu), što nam dakle ostavlja samo jednu po tebe ne baš povoljnu mogućnos'...


P.S. Sve ovo ne znači da ja ne volim da je čitam i da mi na neki Matlab Jove Torbica način nije draga i da generalno ne gajim za nju jednu nemalu dozu poštovanja, naprotiv.

maksa83

cek samo jedno pitanje pa mozemo nastaviti razgovor, a da nisi ti malo bezobrazna time sto potpuno nepoznajuci o cemu se radi gradis zakljucak kako je neko glup i neinformisan?

Koliko sam shvatio na ovoj planeti žive dve vrste ljudi:1) glupi/neinformisani2) tadejus(koju samo u ovoj izuzetnoj prilici a zarad naučne preciznosti ne zovem Matlab)Poslednji put kad sam te video pre neki mesec nisi delovao kao makroekonomistkinja majka dvoje dece (+treće na putu), što nam dakle ostavlja samo jednu po tebe ne baš povoljnu mogućnos'...P.S. Sve ovo ne znači da ja ne volim da je čitam i da mi na neki Matlab Jove Torbica način nije draga i da generalno ne gajim za nju jednu nemalu dozu poštovanja, naprotiv.

naći i ti platio 500 jura her doktoru?
ama ima se, može se, al što se bre onda žalite

ama ima se, može se, al što se bre onda žalite

Ne žalim se, ja sam prihvatio da je ovo tvoja planeta a da mi samo živimo na njoj.

Kad se odmah pomiriš sa nekim stvarima bol je još uvek neizbežan, ali bar patnja postane opciona.

Moju epopeju sa neplaćenim indolentnim lekarima i ženom na ivici sepse sam opisao negde drugde, ne sećam se više gde, a nou hard filings mrzi me da samo zarad tvoje razonode opet prolazim kroz celu stvar.

tadejus

naći i ti platio 500 jura her doktoru?
ama ima se, može se, al što se bre onda žalite

Хех...
Овај свет сваким даном иде напред.
Мислим, у свакој пори је корупција.

'Ајде 'вако: једна од важних државних служби, који је неопходна сваком ко аплицира за неки већи кредит, потпуни је пакао. Тамо предмет нема шансе да се заврши и поред тога што постоје неки обавезујући рокови, процедуре итд. Будући пречесто упућен на њих, ја сам, једно време, проблем био решио тако што сам имао тамо свог човека, то јест -- оног ко ће да прими 300 € и да их праведно расподели. Ипак, како је дошла нова власт, СНС, ствар се потпуно променило. У ствари -- не потпуно, него 70%. Наиме, толико је поскупела тарифа: сада спремим 500 € и ствар је за дан-два уместо петмесеци-шестмесеци-никад готова.

Избор је следећи: или дати подстицај за ефикасност или чекати... чекати... чекати... и пропасти.

Шта би ти изабрала?

maksa83

ama ima se, može se, al što se bre onda žalite

Ne žalim se, ja sam prihvatio da je ovo tvoja planeta a da mi samo živimo na njoj. Kad se odmah pomiriš sa nekim stvarima bol je još uvek neizbežan, ali bar patnja postane opciona.Moju epopeju sa neplaćenim indolentnim lekarima i ženom na ivici sepse sam opisao negde drugde, ne sećam se više gde, a nou hard filings mrzi me da samo zarad tvoje razonode opet prolazim kroz celu stvar.

kako li zvuči kad se žališ..
no dobro
sad bih ti ja mogla pripovjedati o tome kako je žena upravo izgubila drugu bebu, iako je uredno platila i prvo i drugo praćenje trudnoće.. a da nisu otkrili ni zašto..
nego nikako ne vidim poentu u tim frljanjem sepsama, naprslim matericama, odlubljenim posteljicama i krivici doktora u svim tim dešavanjima..
ako bismo da budemo ozbiljni mogli bismo se držati činjenice da je smrtnost beba u srbiji viša no u EU recimo
da tome uzrok zasigurno znati ne možemo, možda ima i do nezainteresovanosti ljekara ali ja bih ipak prije tipovala na lošu opremljenost bolnica..
no ajde da pretpostavimo da je ipak sve do nezainteresovanosti ljekara
mogao je da sprječi smrt bebe
al eto, nije htio
mrzi ga
e al kad mu platiš preventivno 500 jura.. onda taj i takav ljekar (koji prihvata da primi tih 500 jura).. e onda dakle on odluči da ipak radi svoj posao, i da sprječi smrt tog svog pacijenta..
to se tebi čini pravim potezom u datom slučaju?
nije pravi potez da se informišeš?
nije pravi potez ni da platiš privatni porođaj ako si već spreman da platiš (tarifa je čini mi se bila 1000 jura)?
pravi potez je da masovno svi podmazuju podmazive doktore i nikad se ni prije ni kasnije ne raspitaju šta tu zapravo može da pođe po zlu, i šta je eventualno i pošlo u njihovom slučaju?
ok
definitivno u mom svijetu izbor je uvijek na strani informacije (i plaćanja privatne prakse tamo gdje državna vidno zakazuje) a ne na strani biranja doktora koji je spreman da mi uzme mito da bi mi "garantovao" život djeteta..
no evo, prihvatam mogućnost da sam u stvari ja budala u ovoj priči, a budalama i bog pomaže pa sam sretno izbjegla neizbježnu kletu sudbinu srpske porodilje

Predrag Brajovic

tadejusnaći i ti platio 500 jura her doktoru?ama ima se, može se, al što se bre onda žaliteХех...Овај свет сваким даном иде напред.Мислим, у свакој пори је корупција.'Ајде 'вако: једна од важних државних служби, који је неопходна сваком ко аплицира за неки кредит, потпуни је пакао. Тамо предмет нема шансе да се заврши и поред тога што постоје неки обавезујући рокови, процедуре итд. Будући пречесто упућен на њих, ја сам, једно време, проблем био решио тако што сам имао тамо свог човека, то јест -- оног ко ће да прими 300 € и да их праведно расподели. Ипак, како је дошла нова власт, СНС, ствар се потпуно променило. У ствари -- не потпуно, него 70%. Наиме, толико је поскупела тарифа: сада спремим 500 € и ствар је за дан-два уместо петмесеци-шестмесеци-никад готова.Избор је следећи: или дати подстицај за ефикасност или чекати... чекати... чекати... и пропасти.Шта би ти изабрала?

ti to o kreditnom birou?
a čuj.. sačuvaj bože da ja tvrdim kako u srbiji nema korupcije... aman
tvrdim da ljudi u srbiji plaćaju i gdje im ne traže i generalno ne znaju ni koja su im prava, ni mogućnosti i prosto im piše bleeeeeeeeeeee na čelu.. a očito ima i ko to voli da zloupotrjebi..
groteskno do kog nivoa
žene nose čokolade i kafu u vrtić "da im gledaju dijete"
a imaš i plaćanje u porodiištu "da se ne brukamo"

ok, sad je to malo podalje od ove blogodomaćinove teme i ne misim da je problem koji je prioritetan za iskorjenjivanje
ali baš se smorim kad vidim da toga ima i u nekim obrazovanim krugovima
maltene kao neko sujevjerje
plati, zlu ne trebalo

da tome uzrok zasigurno znati ne možemo, možda ima i do nezainteresovanosti ljekara ali ja bih ipak prije tipovala na lošu opremljenost bolnica..

Tipovala bi pogrešno.

Matlab Jove Torbica

Kvalitet proizvoda i usluge su bili VRHUNSKI.

Evo ja vec cetiri godine slusam od dva biznisa u Americi kako se muci sa nasim preduzetnicima. Prave vec 15 godina prave cipele u Italiji - imaju nekoliko fabrika sa kojima saradjuje. U pitanju su male serije, skupih proizvoda, dakle dusu dalo za male pogone, sa dosta rucnog rada. Pre nesto vise od pet godina su prvi put pokusali da nadju proizvodjace u Srbiji. Problem je bio da nadju ljude koji znaju da prave cipele, i imaju opremu. Ljudi koje su nasli su pred penzijom, vecinom nekadasnji radnici Borova. Novih ljudi nema, a po prici, ne mogu da nadju ljude da rade kod njih. I isprobavaju vec evo cetvrtu godinu sa raznima. Cipele stizu, ali, u odnosu na Italijanske proizvodjace (koji su skuplji za nekih 20-30%), samo prosle godine se desilo: 1) kasne modeli vise nedelja. Onda stignu, ali stignu samo neke velicine.
2)Stignu na vreme cipele, ali samo prva isporuka je radjena sa materijalom koji je specificiran u originalnom dizajnu. Proizvodjacu je onda nestalo neke koze za detalje, pa je sam odlucio da je zameni drugacijom, slicnom, samo ne u istoj boji....
3) Stigne devet pari muskih cipela...bez pertli. Onda oni jure ovde da kupuju pertle.
4) Proizvodjac nestao, mesec dana pre dostave, racun zatvoren, telefon nepostojeci. Ne zna se gde je. Materijal (placen) takodje.

To bi naravno zvucalo smesno, ili tako, kao anegdota koja moze svuda da se desi, ali oni imaju mozda po 50ak modela godisnje. Dakle ako od tih 50 modela 10 ima neku falinku ili nije isporuceno, njima je petina biznisa u problemu. I tako vec cetiri godine. Sada su se vratili vecinom Italijanima, a nove dobavljace ce da traze u Rumuniji.

tadejus

ti to o kreditnom birou?

:))))))
Није!
Пробај из два пута да погодиш.
(Да, јесте...)

Неозбиљно ти је ово: ко још у КБу треба везу или да да мито. Нисам баш толики дебил. Уосталом, за мале кредите човек и нема пуно проблема са институцијама. За велике -- где се тражи полог, има. КБ лепо функционише, не сјајно као АПР, али таљига.

Predrag Brajovic

tadejusti to o kreditnom birou?:))))))Није!Пробај из два пута да погодиш.(Да, јесте...)Неозбиљно ти је ово: ко још у КБу треба везу или да да мито. Нисам баш толики дебил. Уосталом, за мале кредите човек и нема пуно проблема са институцијама. За велике -- где се тражи полог, има. КБ лепо функционише, не сјајно као АПР, али таљига.

a šta znam brajoviću, šta znam..
javila mi se neka slika kako šarmiraš tetke po birou.. a šefu smjene tutkaš novčanice da ti šapne podatak.. neoprezno, priznajem..

tadejus

jednatanja

Posle 20 godina u inostranstvu imala sam priliku da radim u Srbiji sa 3 preduzetnika (mali proizvodni pogoni). Kvalitet proizvoda i usluge su bili VRHUNSKI. Ovi ljudi veruju u sopstveni proizvod, u kojeg su, između ostalih delova ugradili i svoju strast i znanje. Ništa prevara, ništa "odraće te", ništa "raspašće se"...ova tri preduzetnika ni po čemu ne zaostaju za svojim zapadnim kolegama. Jedan je digao 100 hiljada dinara kredit da bi započeo biznis, drugi je radio u Austriji 10 godina, treći je nasledio od dede pogon i imovinu, obnovio i osavremenio proizvodnju. Svo troje odlaze na sajmove u inostranstvo, i svo troje su već prodali svoje proizvode i na inostranom tržištu.Postoji znatiželja koja je uvek čučala u našim ljudima, da napravimo onako kako i Evropa pravi, ništa lošije. Deo smo Evrope, osećamo je, imamo ideja.Ovo je budućnost Srbije, Saša je u pravu.

e sad možemo da odahnemo
mi mislili to neki strukturni problemi, neka zaguljena međunarodna ekonomija, trt mrt...
ma kaki
samo treba preduzetnicima dati odrješene ruke...
pa naravno
it s that simple
ne znam samo dal svima ili samo ovima što ulažu stras i znanje?
da nam se ne provuče opet neki miško neopaženo

Решење је просто !
Пустити професионалце (економисте искључујем) да раде свој посао. Економистима због њихове, до сада вишеструко исказане "стручности", спречити приступ локацијама на којима се доносе било какве одлуке.

tadejus

a šta znam brajoviću, šta znam..
javila mi se neka slika kako šarmiraš tetke po birou...

Ех, сад, тетке...

Evo ja vec cetiri godine slusam od dva biznisa u Americi kako se muci sa nasim preduzetnicima. Prave vec 15 godina prave cipele u Italiji - imaju nekoliko fabrika sa kojima saradjuje. U pitanju su male serije, skupih proizvoda, dakle dusu dalo za male pogone, sa dosta rucnog rada. Pre nesto vise od pet godina su prvi put pokusali da nadju proizvodjace u Srbiji. Problem je bio da nadju ljude koji znaju da prave cipele, i imaju opremu. Ljudi koje su nasli su pred penzijom, vecinom nekadasnji radnici Borova. Novih ljudi nema, a po prici, ne mogu da nadju ljude da rade kod njih. I isprobavaju vec evo cetvrtu godinu sa raznima. Cipele stizu, ali, u odnosu na Italijanske proizvodjace (koji su skuplji za nekih 20-30%), samo prosle godine se desilo: 1) kasne modeli vise nedelja. Onda stignu, ali stignu samo neke velicine.
2)Stignu na vreme cipele, ali samo prva isporuka je radjena sa materijalom koji je specificiran u originalnom dizajnu. Proizvodjacu je onda nestalo neke koze za detalje, pa je sam odlucio da je zameni drugacijom, slicnom, samo ne u istoj boji....
3) Stigne devet pari muskih cipela...bez pertli. Onda oni jure ovde da kupuju pertle.
4) Proizvodjac nestao, mesec dana pre dostave, racun zatvoren, telefon nepostojeci. Ne zna se gde je. Materijal (placen) takodje.

Evo u mom gradu u Vojvodini bila fabrika cipela koja je propala pre par godina. Ima kadrova, vrednih ljudi. Nek se jave, srediću im susret sa opštinskim čelnicima. Imamo fabriku u vlasništvu Japanaca koja je vodeća u regionu. Oni koji nisu vredeli su otpušteni. Sve je u dobroj organizaciji. Parking im je pun i u 5 popodne. Može se kad se hoće.

Out of Beirut

imala sam priliku da radim u Srbiji sa 3 preduzetnika (mali proizvodni pogoni). Kvalitet proizvoda i usluge su bili VRHUNSKI.

Ево исповести директора једног таквог погона:
http://nkatic.wordpress.com/2014/04/29/srbija-na-baltiku/#comment-6045

Било би занимљиво да га Саша прочита и одговори на питање: да ли би растерећење од пореза, доприноса и бирократије иоле битно помогло њиховој ситуацији. Који је, уопште, његов одговор на ове проблеме?

Uglavnom otvaram linkove. (Baš dobro što si postavio link, mnogi nemaju informacije sa Baltika sem pomenutog marketinga. AV podcrtava bolne rezove i promenu svesti.)

Citiraću jedan post - nešto što mi izgleda kao zanimljiv komentar uvodnog teksta i slikovit primer.

Vladimir Dž

@bandjelic – Regulativa jeste porez. To je i poenta. Smisao je podići nivo regulative tako da se onemogući malim preduzećima da se osamostale već da se vrši ukrupnjavanje i konsolidacija. To je jedna od glavnih karakteristika koja prati globalizaciju. Nametanje regulative da veći jedu manje igrače.

Ja sam lično učestvovao dva puta u izradi nacrta zakona iz oblasti u kojoj ja radim. Davao sam tehničke savete kako podići lestvicu standarda i normi tako da naša konkurencija ne može to da isprati. Tako napisan zakon mi prosledimo našim političkim kanalima u skupštinu i mi postajemo sve jači i jači. Konkurencija uglavnom to ne može da isprati i mi ih kupujemo za tepsiju ribe. Sve ovo naravno ide pod firmom zaštite potrošača, bolje kontrole od strane države, više će se puniti budžet,….itd.

Isto ovo se dešava na globalnom nivou. EU nameće nama da mi postavimo zakone za koje oni znaju da naša mala i srednja preduzeća ne mogu da ispune i onda oni postaju monopolisti ovde.

Globalisti kad dođu na neko tržište oni ne žele da pregovaraju sa hiljadu malih i konkurentnih firmi. Ne. Oni žele da u svakoj branši bude par monopolista koji su između sebe podelili tržište i glume konkurenciju. Tako ukrupnjeno tržište je mnogo lakše za kontrolu i preuzimanje. Na vrhu ove piramide je bankarski sektor koji kontroliše svaku branšu pojedinačno – imaju upravljačku kontrolu u ukrupnjenim firmama.

Ovaj proces je i jedan od razloga što se ne vidi kraj ove krize i što nema rešenja za nezaposlenost. Ali naši građani to žele glasajući za evropske partije. Tako da ne vidim razlog zašto se žale.

na 09/05/2014 u 18:46 bandjelic

Osnovni problem nedostatka legalne privredne aktivnosti u Srbiji nisu preveliki porezi, već preskupo poslovanje izazvano regulativom. Daću vam primer. Ja sam ove godine odlučio da je vino koje uspešno pravim u svom registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu dovoljno dobro da bi se pustilo u promet. Evo sa čime sam se suočio:

- Ne može registrovano gazdinstvo da prodaje vino, već moram da osnujem firmu.
- Moram da sebe zaposlim u firmi i plaćam poreze i doprinose na platu. Ako dam sebi minimalac, kvarim prosek za penziju. Ako dam sebi veliku platu, i porezi i doprinosi su veliki.
- Moram da angažujem knjigovođu.
- Ne može ekonomista da pravi vino, moram da zaposlim u stalni radni odnos tehnologa.
- Ne može vinarija da mi bude sve jedna prostorija, već moram da imam posebnu prostoriju „za čuvanje enoloških sredstava“ (čitaj kvasac, koji držim 24 sata kod sebe, od nabavke do zasejavanja šire), posebnu prostoriju za fermentaciju (u upotrebi 20 dana godišnje), posebnu za flaširanje, itd.
- Moram da imam svu opremu (muljaču, pumpe, vage, prese) iako bi iste mogao da pozajmim na dan-dva kada dođe vreme da ustreba.
- I tako dalje.

Na kraju, moram da prođem laboratorijsku analizu, što apsolutno podržavam.

Poenta je u tome što ako je laboratorijska analiza obavezna, sve ovo drugo navedeno je potpuno izlišno. Gde ću, s kim i uz pomoć čega da pravim vino ne treba da bude predmet regulative. Dovoljno je da je ono ispravno za ljudsku upotrebu.

Ako ne računamo troškove građevinskih radova kako bi se zadovoljio broj prostorija, troškovi osnivanja i postojanja jedne vinarije su oko 10.000 evra godišnje, bez obzira da li pravi 1.000 flaša ili milion. I to bez operativnih troškova. Ja sam sa svojih planiranih 4.000 flaša osuđen u napred da svaku godinu završim sa ogromnim gubitkom.

Zbog toga je broj registrovanih vinarija u Srbiji pao sa 2.600 na nešto preko 200 od kada su ovi propisi uvedeni. Bar 1.000 njih je nastavilo da radi neregistrovano i prodaje vino na crno, uglavnom bez laboratorijske analize.

Slično je i u drugim sektorima. Dok se potreba državnih činovnika da sve regulišu u najsitnije detalje ne promeni, nema ništa od pokretanja male i srednje privrede niti od prelaska onih koji sada rade na crno u legalne tokove.

p.s. Ja sam ipak odlučio da osnujem firmu i legalno plasiram vino. Do kada, videćemo.

tadejus

e zadnje vrijeme došlo kad me ti pozivaš na vedrinu i optimizam..
ja sam bre umrli optimista.. al to samo kad su moji izgledi u pitanju..
za prosječnog žitelja Srbije.. sa svim njegovim neinformisanostima i pogrešnim informisanostima (evo gore pročitah jedan od omiljenih mi bisera, ono, doktor će mi ubiti dijete ako mu ne dam 200 e, mada ajde, donedavno bilo 500, napredujemo).. e tu stvarno optimista nisam..
al šta bi
pučina je da joj neko dere leđa.. glupost je najskuplja stvar na svijetu

Ne pričam za sebe i porođaj. Informisali smo se jako dobro, i znamo da od toga nema neke vajde. I nisam rekao da će da mi ubije, nego sroza kvalitet života. Npr. u našem primeru, supruga ima strah od BETANIJE (uzgred, odlično opremljene), a ne od samog porođaja. A voleli bi još dece. Šteta učinjena, može biti popravljena selidbom, uz možda malo terapije. (Ili pronalaženjem kvalitetne "veze". Onda je sve ok, koliko smo načuli.)

200e je za jednostavniju operaciju srca u Kamenici. Ja lično ne bih mogao, principi mi ne dozvoljavaju i sreća moja pa do sada još nisam imao prilike da budem ozbiljno zavisan od nekog doktora i njegove volje. Ali neki meni bliski, stariji ljudi jesu, i njima nije bilo teško. Mi mladi smo često još idealisti, bar poneki. A plašim se da ću zbog mojih principa jednom nastradati, ako ostanem ovde. Ili još gore, moje dete. Zasad smo kući iz porodilišta poneli samo veliki strah od istog, i dva zdrava deteta.

A neće dr da te ubije. Ali će da te ignoriše dok ne padneš u nesvest, ako mu ne daš nešto.

A vezano za drugi komentar, ne treba preduzetnicima odrešene ruke. Samo ne smetati previše. Olakšati trgovinu sa svetom, pribavljanje dozvola, omogućiti lakši pristup informacijama, da više ne bude važno da nađem pravog čoveka za informaciju, nego da bude lepo na sajtu. Samo toliko, da budemo konkurentni.

Znači, uzmeš od domaćeg privrednika i daš stranom investitoru. Gde pa to još postoji?

Već viđeno, postoji...