Karnevalska realnost

[Подржи себе, подржи друге]

Карневалска реалност је сигуран простор у коме се испитују и изазивају важеће друштвене норме, обичаји и догме. У карневалској реалности луде постају краљeви, краљеви луде, блудници постају чедни, чедни постају блудници, жене постају мушкарци, мушкарци постају жене, војници постају музичари, свет постаје верски простор... Карневалска реалност је простор у коме се тестира „како би било, кад би било".

Карневалска реалност је сигуран простор, јер омогућава да се то другачије друштво, једном када се карневал заврши, усвоји или одбаци. Када се карневал заврши све се враћа на старо, а друштву остаје могућност да временом усвоји или одбаци испробане односе. Карневалска реалност омогућава да се превазиђе окошталост устаљених норми, обичаја и догми, па је тиме психо-социјални елемент који омогућава напредовање једног друштва.

Иако функционише по сопственим нормама, карневалска реалност се укшрта са стварном реалношћу. Осим што постоји у стварности, она преузима и преуређује елементе стварне реалности.

Укрштање реалности је, данас, свакодневна појава. Свакодневно присуствујемо, а можда и учествујемо у укрштању политичке, медијске и стварне реалности. Важно је, за савременог човека, да има свест о одвојеним а укрштеним реалностима, јер свака од реалности има своја, уникатна правила. Правила политичке реалности су различита од правила медијске реалности, а оба скупа правила су различита од правила стварне реалности.

„Будите у свету, али не од света."
хришћанска изрека

Изградња и очување свести о свим реалностима и њиховим укрштањима, које човека окружују, је напоран процес, макар у почетку. Када се човек нађе у простору укрштања реалности, његово „Ја" је пред великим изазовом: правила које реалности да следи? Идеалан опстанак би значио поштовање правила свих реалности. Међутим, правила су често контрадикторна и „Ја" је у стању забуне: ком ће се царству приклонити? Да ли, на пример, да прави изборе да буде врхунски новинар или да се подиже на политичкој лествици?

Како цивилизација одмиче, стварна реалност бива све више изукрштана са другим реалностима. Како цивилизација одмиче, свака реалност све више развија своја правила. Укупан резултат су све већи ментални напори потребни за свакодневно функционисање, иако је стварна реалност најмање стресна него икада (бар у неким подручјима света).

Секс и страх су два основна и два најјача покретача човека. Сви други покретачи су, на неки начин, надоградња ова два.

Свако укрштање реалности изазива појачан емотивни одговор организма, али укрштање кроз секс и страх ствара емотивни процеп кроз који човек пропада и почиње да се понаша као емотивна црна рупа: компримована енергија која једе све око себе, и постаје дисфункционалан у свим реалностима у којима се затекао, укључујући и ону најважнију, стварну реалност. Човек у овом стању постаје агресиван и хистеричан.

Највећи морални изазов савременог човека је способност да одвоји „Себе" од свих реалности у које је укључен. То је основна животна вештина неопходна савременом човеку и потребно ју је стално освешћиати и тренирати, нарочито због природне склоности „Ја" да се утапа у реалности којима је изложено.

Највећи морални домет човека је подршка другоме. Највећу емотивну корист човек има од подршке другоме. Подршка другоме увек иде у пару са унутрашњим миром, а све је то праћено, или условљено, одвајањем себе од свих реалности.

„Љубав се (...) не надима,(...) не тражи своје..."
(Прва Кор.13)

Подршка другоме је изразито компликован процес. Веома лако се дешава да човек верује да подржава другог, а у ствари подржава себе у другоме. То је резултат доживљавања другог делом неке своје реалности. Из истог разлога човек и одбија да подржи другог, тј. из разлога што га доживљава као део своје реалности који руши правила те реалности. Функционална подршка другоме наступа онда када се други подржи у функционисању унутра његових реалности, по његовим правилима, нормама и догмама, без уплитања сопствених реалности и сопствених норми.

Карневалска реалност је одличан полигон за тренинг подршке другоме. Било као посматрача објекта стварне реалности, а кроз дистанцирано разумевање правила тог објекта, било као учесника карневалске реалности и испитивања неких других друштвених улога за чије живљење је карневал једина прилика. Због тога је постојање богатих карневалских реалности у животу једног друштва од непроцењиве вредности.