TRI PITANJA, SAMO JEDAN, LOŠ ODGOVOR

Autor: Rodoljub Šabić

Juče i prekjuče mediji su prenosili izjave zvaničnika MUP-a koji najavljuju da će postupiti po rešenju poverenika kojim je MUP-u naređeno da odmah prestane sa nedozvolјenom obradom podataka o ličnosti policijskih službenika i građana koju vrši bez valјanog pravnog osnova putem instaliranih sistema za video i audio snimanje (AVI nadzor) instaliranih u patrolnim vozilima saobraćajne policije.

Reklo bi se i nije neka posebna "vest", trebalo bi da je očekivana.

Ipak, zanimljivo je da su pre samo 15-ak dana mediji prenosili izjave "izvora iz MUP-a" da „neće poštovati rešenje", te da će „njihove stručne službe oceniti rešenje Poverenika", sve uz ocenu da odluka izvesno „ugrožava bezbednost saobraćaja" dodatno „garniranu" izjavama nekolicine „stručnjaka" koji su sasvim sigurni da odluka Poverenika „ugrožava bezbednost saobraćaja", mada je nisu ni videli.

Rekao sam tada da bi bilo bolje da umesto sejanja dezinformacija i izazivanja zabuna, novinari i stručnjaci potraže npr. odgovor na pitanje zašto je i po kom osnovu „u svrhu bezbednosti saobraćaja" potrošeno 1,5 miliona evra za nabavku opreme koja sa bezbednošću saobraćaja zapravo nema nikakve veze.

I evo, samo 15-ak dana kasnije, "izvori iz MUP-a", ovaj put zvanični, potvrđuju da "stvar" zaista sa bezbednošću saobraćaja nema nikakve veze. A rešenje poverenika komentarišu na jedan opet "zanimljiv" način. Najavljuju dakle, da će postupiti po rešenju poverenika "kojim se nalaže uklanjanje kamera iz patrolnih vozila" iako se ovaj "sistem pokazao kao efikasno sredstvo u suzbijanju korupcije" te da će "predlaganjem izmena zakona stvoriti osnov za ponovno uvođenje sistema u rad". Zanimljivo, jer je ovim "apsolvirano" da nije reč o bezbednosti saobraćaja već o "borbi protiv korupcije".

Ali, posebno je zanimljivo ono "uklanjanje kamera". Naime, u rešenju poverenika ono se uopšte i ne pominje. To, prosto nije posao poverenika, on je, u skladu sa zakonom, zabranio njihovu upotrebu, odnosno obradu podataka koja se njima vrši jer za to ne postoji zakonski osnov. Ono što su po rešenju poverenika dužni da urade to je da prestanu i da se uzdrže od nedozvolјene obrade podataka o ličnosti (sve dok za obradu ne postoji valјan osnov), kao i da u bazama podataka izvrše brisanje nezakonito prikuplјenih podataka."

Zabrana nije izrečena "na prečac" već tek nakon što je izostala, čak i posle urgencije, bilo kakva reakcija na nekoliko meseci ranije upućeno upozorenje, da se radi o obradi ličnih podataka bez osnova. Instalirana oprema služila je, ne za naznačenu svrhu, već za AVI nadzor nad policajcima i građanima s kojima komuniciraju. Ustav Srbije izričito predviđa da se obrada podataka o ličnosti uređuje zakonom kao i da je zabranjena i kažnjiva obrada podataka o ličnosti izvan svrhe za koju je predviđena zakonom. I Zakon o zaštiti podataka o ličnosti predviđa da je obrada podataka nedozvolјena "ako se vrši u svrhu različitu od one za koju je određena" ili ako svrha "nije jasno određena". A borba protiv korupcije nije ni u jednom zakonu označena i uređena kao svrha opisane obrade podataka. Naprotiv, kao svrha je navedena bezbednost saobraćaja iako to, s obzirom na sadržinu gore pomenutih saopštenja i konkretne okolnosti, očito nije.

Ako nadležni smatraju da video nadzor nad policijskim službenicima može obezbediti adekvatne rezultate u borbi protiv korupcije, da za to imaju argumente koje će Narodna skupština prihvatiti, treba (odavno je trebalo) bez odlaganja da pripreme i predlože zakon koji će to urediti i obezbediti valјan pravni osnov (uzgred moglo se to učiniti i ovih dana, Skupština upravo razmatra Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o bezbednosti saobraćaja).

U svakom slučaju, ako je to ozbilјna namera, zaista ne vidim kako neko može smatrati racionalnim da pre toga izvrši demontažu opreme. Jedini "efekat" bi bio nepotrebni, dodatni utrošak budžetskih sredstava.

U stvari, verovatni "efekat" bi bilo i to da bi bar tri zanimljiva pitanja ostala bez odgovora. Tačnije, prvo, ono - zašto i po kom osnovu "je u svrhu bezbednosti saobraćaja" potrošeno 1,5 miliona evra za nabavku opreme koja s tom bezbednošću nema nikakve veze, i drugo - kakvi su cena i kvalitet opreme pribavljene kroz "poverljivu nabavku", postala bi "deplasirana". A treće pitanje - kako to da posle troškova za nabavku i montažu opreme, ona ne samo da ne služi ničemu, nego još zahteva i troškove za demontažu, dobili bi loš, netačan "odgovor" - "zato što je to naredio poverenik".