Iz beležnice 10.02.2014 u ponedeljak

A piše. Grčki investitor je namerio da kompleks hotela unapredi tako što će obnoviti staru formu hotela a na krajevima zdanja izgraditi dve kule po 33 etaža i doći do 137.000 m2 apartmana i šoping mola sa zadržanim sadržajem hotela. To će koštati oko 277 miliona evra i biće izgrađeno do 2019 godine ako urbanisti beogradski budu saglasni sa predlogom projekta. Investitor hoće da raspiše i međunarodni konkurs  za arhitektonsko rešenje na osnovu datog programa i prostorne šeme. Predhodne analize kapaciteta i parametara GUP-a koje je uradio CEP kažu da je sve to u okviru prediđenih mera. 

Ipak sve visi u vazduhu jer je pre neku godinu urađena neka urbo studija koja je ograničila visinu objekata i poziciju u gradu posebno visokih kako bi se zaštitila urbana slika, vizure, ambijent i sve što se može nabrojiti u tom smislu.  Studija je usvojena bez ozbiljne javne rasprave i učešća javnosti, posebno stručne i postala akt po kome se postupa Pisao sam o tome i evo inserta iz tog teksta:

„ Urbanističari onda razvodnjavaju svoju nerazumu odluku predlogom o izradi studije koja će odrediti gde mogu visoke kuće. To znači da će grupa ili pojedinac odrediti na celoj teritoriji Beograda gde je mesto za vinuti se zgradom u visinu, to dalje znači da postoji neki urbansitičarski um, neopisano talentovan i pogledan od Boga, koji ima kapacitet da isprojektuje ceo grad i podari mu lik. Ili će to u toku javne demokratske rasprave o studiji da se načini niz kompromisa između uticaja lobista, političara, interesa i neznanja pojedinaca, tako će rezultati te studije i zaključci posle javne rasprave da budu etablirani kao buduća slika Beograda. To je u sukobu sa elementarnom logikom građenja grada jer svaki njegov deo poseduje svoj identitet i svojstva, ujednačavanje je nemoguće i posledica je totalnog i duboko urezanog u svest nerazumevanja bića grada i načina njegovog rasta. „

Dakle, oko hotela na obali Dunava gde studijom nije predviđena takva visina zgrade, na urbanistima je da odluče i kažu šta je sa odredbama studije u ovom slučaju. Nije sporno da oni to treba da učine ali je sporno zašto samo oni. Uostalom, kako to biva, dva arhitekta - tri rešenja pa onda je bolje da neki žiri odlučuje ili miri stavove ili unosi novu nervozu u grad. I da opet pogledaju prostor oko hotela na obali Dunava, da čuju šta javnost kaže pa da razmisle pre odluke.

To je primer kako grad nevoljno raste, voljom jedne institucije kojoj je to dato u dužnost i nije namera da se to osporava već je htenje da se njihov rad unapredi a to može samo ako je procedura javna i ako su u nju uključeni i drugi koji plediraju da znaju, da mogu i koji misle. Poželjno je da se u tu priču uključe i drugi, možda lukrativni interesi jer su oni neodvojivi deo gradnje grada i bez toga, bez profita nema gradnje, nema novog. Ipak, kad je ovakav problem u pitanju javna rasprava je put ka rešenju, javni konkurs za urbaniste i arhitekte, javno, javno, javno. Drugačije mišljenje čak i loše je dragoceno i bez toga nema dobrog rasta grada. I prirodno je, tako bivalo oduvek, mešavina dobrog i grešaka čini gradski milje i stvara ga, „čistota" nekih misli, čak i onih koje dužnosnici iznedre je potrebna ali to nije dovoljna jer se čistota zamuti umišljenom odgovornošću i strahom od greške.

Sada, koji mesec posle jutarnjeg čitanja novina vidim da idu bolji dani za Grke, one oko hotela Jugoslavija, privremeno gradsko veće dok je bilo u funkciji je opet bez javne rasprave ukinulo studiju o mestu visokihm objekata jer je bilo potrebno izaći ultimativno u susret investitoru šeičke provinijencije poradi izgradnje kule visoke dvesta metara u samom toku reke Save podno Beograda. Možda i dvoumljenje urbanista oko dve kule u sklopu hotela Jugoslavija preseče vlast i dozvoli da se to gradi radi uzdizanja privrede i unapređenje narodnog preživljavanja.  

Onda gledam dalje po stranicama, neki koji su naneli štetu i to veliku, ekonomsku ili političku su oslobođeni jer su procesi zastareli, sve je zastarelo i kad se sneg otopi nema tragova pa ni dokaza, vreme takođe briše otiske pa je potrebno samo biti strpljiv ili aljkav ili neogovoran ili je to neko naložio pa da lopovi budu opet slobodni. I ako se one kule od malopre izgrade posle nekih godina o učesnicima te rabote sećanje će biti zastarelo ...

Opet o urbanizmu u Beogradu. Ništa se ne događa, planovi se ne usvajaju, ako se ponegde i rade to se ne zna, sve je nekako utajeno i nevidljivo, šta se radi i kakvi su planovi to se ne zna. Pojavi se po neka vest o Beogradu na vodi ili ovo sa hotelom Jugoslavija i opet bez objašnjenja ili nekog znaka šta će tu da bude. A urbanizam bez uvida javnosti je opasan za grad i građane.

Pada mi na pamet, inspiracija je u nedavnom bosanskom događanju, mogućnost revolucije urbanističke, kao građani izađu na ulice i traže da urbanizuju grad i vide sve što se događa, pa da daju ostavke svi koji se bave pritiskivanjem urbanističara, institucije iz ove sfere da se promene i da struka bude slbodna i da javnost bude slušana, sve kao što je svojstveno bilo kojoj pobuni kada narod ustane i zatraži da se po predmetu pobune ozbiljno i državnički deluje. A onda se setim da se to sve već događa u Beogradu decenijama sa divljom gradnjom, mirno i bez galame i ne daj Bože nemilih scena, tu su građani uzeli stvar u svoje ruke i izgradiše zavidno veliki deo grada po svome uprkos urbanističarima i dužnosnicima.