Moj Galebe
Milutin Milošević
/
08.06.2014. u 21:31
Školski brod Galeb, nekada ponos naše mornarice i mesto istorijskih zbivanja, rđa u riječkom brodogradilištu "Viktor Lenac" čekajući neke bolje dane koji ko zna kada će doći.
U pripremama za tradicionalni susret Kluba starih izviđačkih prijatelja, naši riječki domaćini tražili su nam lične podatke i kopiju pasoša. Dok su neki gunđali optužujući Hrvatsku za špijunsko-policijske metode, ja sam pretpostavio da će nas odvesti negde gde baš nije jednostavno ući. Brioni su se nametali kao realan izbor, ali su ipak predaleko za jednodnevni izlet iz Rijeke. Nismo išli toliko daleko - u samoj luci, ali u međunarodnim vodama (što je i razlog za ovolike mere kontrole) čekao nas je legendarni Galeb.
Za sve nas koji smo rasli u onoj zemlji bilo je to prvorazredno iznenađenje. Koliko god smo o njemu slušali i "pratili ga" na putovanjma, mislim da ga niko pre toga nije video a kamo li boravio na njemu.
Dočekala su nas dvojica ljudi koji ga samo čuvaju i ponešto dotegnu. Igrom slučaja, Dušan Milić, ujak našeg domaćina Branka bio je komadir stroja na Galebu, pa nam je Branko preneo mnogo informacija koje je od njega čuo. Ujak je napisao knjigu "Moj Galebe" u kojoj je ne samo dao osnovne podatke o brodu već i opisao svojih 5 godina službe na njemu, u vreme kada je Galeb bio u punoj upotrebi kao rezidencija Predsednika Republike. Knjigu je namenio članovima svoje porodice, članovima posade broda, udruženju antifašista i muzeju grada Rijeke i odštampao u samo 80 primeraka (ponosan sam vlasnik jednog).
Istorijat
Brod je izgrađen kao Ramb III - jedan od ukupno 4 broda istog tipa napravljenih u Đenovi i Monfalkoneu 1938. godine za potrebe kompanije „Regia Azienda Monopolio Banane“. Među tada najbržim teretnjacima u svetu, namenjeni su bili za prevoz banana iz tadašnjih italijanskih "južnih kolonija": Libije, Somalije, Abisinije i Eritreje u Livorno ili Speciju, što je bilo vrlo isplativo zbog velike potražnje za južnim voćem u Evropi. Ovi brodovi su bili veoma brzi za to vreme (skoro 18 čvorova) i imali su velike frižidere za voće, što je omogućavalo da banane budu sveže prilikom isporuke i izlaska na tržište. Izbijanjem rata, brodovi su promenili namenu - postali su prateće krstarice italijanske mornarice. Italijani su znali da se rat bliži, pa su brodovi ove vrste građeni tako da se jednostavno mogu pretvoriti u ratne.
U luci u Bengaziju, Ramb III je služio kao veliki frižider za meso. Pošto je bio duži od gata u kome je bio usidren, 10. maja 1941. godine pogođen je torpedom iz britanske podmornice HMS Triumf. Oštećen mu je bio samo pramac. Pošto u blizini nije bilo brodogradilište u kome bi se brod popravio, italijani na ruke seku ceo taj oštećeni pramac i na njega vare ogromne metalne ploče. Pošto takva popravka nije omogućavala normalnu plovidbu, brod je ploveći krmom napred (narodski rečeno: u rikverc) doplovio do devetsto milja udaljene Sicilije, odakle je tegljačima dovučen u brodogradilište San Marko u Monfalkoneu kod Trsta. To je do dana današnjeg najduža u istoriji vožnja broda unazad.
Nakon kapitulacije Italije, RAMB III su, još uvek na popravkama, 9. septembra 1943. u Trstu zauzeli Nemci. Prvo su nameravali da ga promene u brod za prevoz trupa, a zatim je doneta odluka da se prenameni u minopolagač nazvan Kibic. Tokom 1944. godine, sve dok i sam nije naleteo na jednu od mina u blizini Ankone (čak se priča jednu od onih koje je sam položio u more), postavio je više od 5.000 mina u Kvarneru i severnom Jadranu. Kibic se, po drugi put u vožnji krmom prema napred. izvlači do Pule gde je popravljen, ali više nije plovio. Na dnu mora završio je u savezničkom napadu na Rijeku 5. novembra 1944. godine.
Firma Brodospas iz Splita 1947. godine počinje vadjenje broda sa dubine od 22 m. Prvi put je primenjeno vadjenje broda pomoću cilindara i komprimiranog vazduha. Snimak vađenja broda može se videti na Jutjubu
U slučaju da zbog tehničkih problema ne vidite snimak, možete ga pogledati ovde.
Nakon dve godine, 1949. godine brod je temeljno remontovan u pulskom Uljaniku i predat na upotrebu Jugoslovenskoj Ratnoj Mornarici. Najpre je bio minolovac, što je bilo potrebno jer je još trajala Tršćanska kriza pa se mogao očekivati sukob sa Italijanima. Kako se kriza ubrzo smirila, brod se ponovo preuređuje, ovoga puta u školski brod Galeb. Kada je doneta odluka da bude brod rezidencija predsednika Josipa Broza Tita, proširena je paluba da bi se otvorio prostor za šetnju i uređene su kabine za visoke goste.
Tito je na palubu Galeba prvi put stupio na Dan mornarice, 10. septembra 1952. godine u Podgori, kada je s palube izvršio inspekciju brodova Jugoslovenske ratne mornarice. Tito je na brodu bio 49 puta, ukupno 520 dana, prešavši 86.062 nautičkih milja (157.420 km) na putovanjima po Jadranu i svetskim morima u misijama mira i prijateljstva. Tito je Galebom putovao 14 puta, pritom posetivši 18 zemalja na tri kontinenta – Evropi, Aziji i Africi, pristavši u 29 luka, od kojih u neke i više puta.
Brod je prvi put u fokus međunarodne javnosti došao u martu 1953. kada je, išavši na susret sa Vinstonom Čerčilom, Tito, kao prvi komunistički vođa u istoriji koji je posetio Ujedinjeno Kraljevstvo, brodom uplovio u Temzu. Putovanje do Londona i nazad trajalo je mesec dana. Sačuvan je zanimljiv snimak te posete.
U slučaju da zbog tehničkih problema ne vidite snimak, možete ga pogledati ovde.
Tito je brod intenzivno koristio od 1954. do 1961. godine, kada je dogovarano osnivanje i utemeljivan pokret nesvrstanih. Galeb je dva puta prešao Ekvator, plovio do Burme, Indije i Cejlona. Putovanja su trajala po nekoliko meseci. Poslednje veliko putovanje Tito je imao 1961. godine, kada je posetio Afriku. Nakon toga je uglavnom putovao avionom, ali je Geleb često plovio bez njega i čekao ga u nekim dalekim lukama. Zbog svih ovih zasluga, brod je nazvan i "Brod mira".
Na palubi, odmah kao se na nju popne, nalazile su se pločice sa podacima o svim Titovim boravcima na Galebu. Bila je tu i poločica koja je označavala Orden za vojne zasluge sa velikom zvezdom kojim ga je Tito odlikovao. Danas na sve to podsećaju samo rupe u kojima su bili šrafovi koji su ih držali.
Tito je poslednji put bio na Galebu avgusta 1979. godine, na kratkoj vožnji od Briona do Zadra i nazad, sa kratkim zastankom na Rabu. Galeb je koristio kao svoju rezidenciju na moru skoro 27 godina.
Početkom raspada SFRJ, brod je imao poslednja dva samostalna putovanja, ali ne baš tako slavna - vozio je raznoraznu opremu (uglavnom ne vojnu) iz Kopra do Boke Kotorske. Galeb je prebaziran u luku Tivat, odakle odlazi u Bijelu, u okviru neke pogodbe između tadašnje Vojske Jugoslavije i Vlade Crne Gore (Galeb i dva vodonosca su dati za naselje Pinješ kod Ulcinja). Vlada Crne Gore prodala ga je ubrzo kompaniji Plesid Si iz Liberije, vlasništvo američkog brodovlasnika grčkog porekla Džona Pola Papanikolaua, koji je nameravao da od njega napravi luksuznu jahtu za bogatu klijentelu. Galeb je otegljen u Remontno brodogradilište "Viktor Lenac" u Rijeci na remont.
Ubrzo je novi vlasnik shvatio da od tog posla i velike zarade nema ništa, te je brod bukvalno zaboravio, nije podmirio ni višegodišnje troškove veza niti remont. Grad Rijeka je 22. maja 2009. godine na javnoj aukciji riječkog Trgovačkog suda kupio Galeb za 150.000 dolara. Rijeka se u ročište, na kojem je bila jedini ponuđač, upustila sa željom da Galeb pretvori u svojevrstan muzej. Nažalost, do danas je malo učinjeno u tom pravcu (sem nekih aktivnosti koje već postaju istorija).
Još malo o brodu
Na brodu je bilo oko 300 ležaja, tri trpezarije, dve kuhinje, mesara, pekara, poslastičarnica, berberin i frizer, obućar, nekoliko ambulanti, sala za operacije i četiri dvorane za razonodu. Brod je tada održavalo 120 mornara, a samo o motorima brinulo se njih 45.
Dugačak je 115 metara a širok 17. Mogao je da preplovi 10 000 milja ekonomskom brzinom i da primi 1000 vojnika sa ličnim naoružanjem i opremom.
U brodu su još uvijek originalni motori postavljeni 1938. godine, veliki kao dve porodične kuće. Brzinu od 17,6 čvorova brod je postizao pomoću dva Fijatova dizel-motora od 7.000 KS. Zanimljivo je da su Italijani, ponosni na te Galebove motore iz 1938. godine, u jednom trenutku SFRJ ponudili, da u zamenu za njih kako bi bili izloženi u Fijatovom muzeju u Torinu, Jugoslovenskoj ratnoj mornarici izgrade novi, najmoderniji školski brod. Predlog je glatko odbijen.
Mada je bio rezidencija Predsednika Republike, brod uopšte nije bio luksuzan. Čak ni oni delovi namenjeni visokim gostima.
Nekadašnji kapetan ovog broda Miodrag Šepić opisuje uslove koje su zvanice imale:
No, prema Šepićevu mišljenju, Tito nije patio za luksuzom.
Ujak Dušan napisao je o svom boravku na Galebu:
Sjećajući se danas tih vožnji Galebom i putovanja s predsjednikom Titom u mnoge zemlje širom svijeta, ne mogu a da ne spomenbem kakvu je brigu zanimanje i pažnju drug Tito posvećivao nama - članovima posade broda, posebno nama sgtrojarima. U više navrata za vrijeme vožnje znao je, i najavljen a i bez najave, doći u strojarnicu i zanimati se o stanju i radu nas strojara. Tako mi se više puta pružila prilika raportirati mom vrhovnom zapovjedniku i izvjestiti ga o svemu što ga je zanimalo. Uvijek ke pitao da li imamo dovoljno napitaka, saokova, čajeva i ostalog kako bi što lakše podnijeli fizičke napore u strojarnici, gdje su temperature znale biti i više od 40 stupnjeva Celzijusa, naročito u tropskim morima.
U tim sisretima nikada me nije oslovljavao činom koji sam tada ima (isplovio sam kao kapetan prve klase a vratio se kao major), nego uvijek s "naš glavni mašinist". Bio sam i tada, a i danas sam počastvovan tim zvanjem, jer je time priznao moj rad, trud, zalaganje i stručnost u obavljanju tako odgovornog posla.
Uspomene jednog od mornara na Galebu (uz pesmu Olivera Dragojevića) možete videti u ovom klipu
U slučaju da ne vidite klip, možete ga naći na ovome mestu
***
Sa Galeba smo otišli tužni, više bih rekao nekako izduvani. Nije to toliko bio osećaj žalosti za prošlim vremenima naše velike zemlje, nego žal što se ne čuvaju neke lepe uspomene. Pogotovo što mislimo da to i nije toliko komplikovano te da bi Galeb zaista mogao biti lep muzej koji bi mnogi sa zanimanjem posećivali.
Komentar jednog od prijatelja je bio zanimljiv:
Da Tito ustane iz groba, do večeri bi ga ofarbali!
***
Branko, naš domaćin u Rijeci, poslao mi je izmenu po čitanju teksta:
Brod ne nalazi u remontnom brodogradilištu „Viktor Lenac“ već u riječkoj luci, odnosno u dijelu luke koji se naziva Luka Baroš.
Naime, brod je bio dotegljen u „Viktor Lenac“ gdje je dugo bio na „mrtvom vezu“, i prvi puta je dotegljen u riječku luku (ali ne u carinski dio, već na lukobran) pred tri godine (A ja sam slučajno ostao kući pa to slikao s balkona) kada je na njemu postavljena izložba i bio je otvoren za posjetitelje. Tada je vraćen u „V. Lenac“ i ponovo je lani u julu dotegljen u luku (U riječku luku ovih je dana povodom događanja na skorašnjem festivalu Republika, uplovio znameniti brod Galeb. Galeb, školski brod Jugoslavenske ratne mornarice ili ploveća rezidencija Josipa Broza Tita, postati će u periodu od 18. do 20. srpnja, jedna od lokacija na kojoj je će se odvijati program festivala kreativnosti, slobode i zabave Republika).
Kada je festival Republika završen, brod nakon toga nije više vraćan u Martinšćicu (brodogradilište „V. Lenac“ se nalazi u uvali Martinšćica 10 km udaljen od Rijeke prema Crikvenici) već je vezan unutar luke, ali u operativnom dijelu luke, u luci Baroš i to je carinski dio i zato smo morali predati dokumente (i ja!)
Izvinjavam se zbog greške i zahvaljujem Branku na ispravci.
Brankova slika tegljenja Galeba u Riječku luku
Atačmenti
- Galeb 02.jpg / 34.94 / KB image/jpeg
- Galeb 02.jpg / 34.94 / KB image/jpeg
- Galeb 03.jpg / 992.17 / KB image/jpeg
- Galeb 03.jpg / 992.17 / KB image/jpeg
- Galeb 04.jpg / 294.07 / KB image/jpeg
- Galeb 05.jpg / 326.53 / KB image/jpeg
- Galeb 06.jpg / 274.01 / KB image/jpeg
- Galeb 07.jpg / 269.4 / KB image/jpeg
Blogovi autora
- Kolevka majka Zemlja (4)
- Kafana "Na ćošku Šumadije" (11)
- Шта ја желим? (11)
- Сам (51)
- Odlasci (8)
- Najpre: slušaj! (97)
- Da imam neki drugi posao, sigurno ovo ne bih radila (247)
- Lili Marlen (273)
- Peta kuća (44)
- Jedina osoba kojoj sada mogu da pomognem sam ja! (309)
- Naše groblje (65)
- Tenis? (68)
- Vladi (36)
- Kratka priča o policijskom maltretiranju (442)
- Dosadan kao stenica (58)
- Tekija (31)
- Crtica iz Crne Gore (72)
- Vreme sambe! (86)
- Moj Galebe (97)
- Gde su, šta rade? (97)
Najnovije VIP blogeri
Najnovije blogeri
- DUB PUB: Return Of The Great Raven
docsumann - KALDRMA
Dragan Jakovljević. - POSLEDICE PROMAŠAJA PROTIV GALSKIH PETLOVA (II)
horheakimov - DUB PUB: DUB 3
docsumann - DALEKI MIRISI SEPTEMBRA
Dragan Jakovljević. - DUB PUB: Raw & Low
docsumann - EU bi da disciplinuje stare kolonije, kad tamo -
Nebojša Milikić - SRPSKI RULET - PONOVLJENA INICIJATIVA!
Filip Mladenović - Posthazart
docsumann - POSLEDICE PROMAŠAJA PROTIV GALSKIH PETLOVA (I)
horheakimov
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Životni stil (3)
- Život (2)
- Kultura (2)
- Životinjski svet (1)
- Zabava (1)
- Politika (1)
- Muzika (1)
- Društvo (1)
- Hobi (1)
- Budućnost (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org