Драги племенити грађани и грађанке Републике Србије, поштована дијаспоро, драго расејање — сви ви по свету добри, горки, занесени —
Ви који сте своју хуманост, племенитост и несебичност показивали увек кад је било најпотребније, ви који сте неуморно гласали и слали СМС-ове кад год је тешко (и кад чак ни Човић не помаже), ви које нико не сме да бије и које нико не може да превари — ви живи, ви сутра убијени —
Имам за све вас велику молбу и верујем да ћете ми хитно помоћи:
Годинама већ у мени постоји латентна сумња која се последњих недеља драматично интензивира толико да ми више не да мира тако да због ње (и њој сличних) не могу да спавам (има ноћи не зна им се број)! Наиме, гледам ја тако себе и нешто се мислим: паметан сам дечко, написао сам толике књиге, многе сам чак и прочитао и просто ми не иде у главу како то да нисам већ негде докторирао?
Гледе тога, чини ми се да имам и доказе како гарант ипак можда јесам:
Наиме, међу својим пријатељима имам неколико њих који су доктори (имају и сведоке) различитих наука и све их разумем. Мислим, не само што их све разумем него усред разговора са њима спонтано ухватим себе како идентично знам све оно што и они знају — а чик ми кажите како бих то могао да знам ако и сам нисам доктор?
Исто такође, сваки пут кад одем код свог изабраног доктора (који је уствари женско) већ после пет минута схватим како ја сто пута боље знам и шта ме боли и како бих требао да се лечим — а чик ми кажите како бих и то могао да знам ако и сам нисам доктор?
Због тога вам се обраћам за (хитну) помоћ — мислим, оно, ако ме капирате — било би до јаја кад би неко од вас учинио напор да се сети како сам и када докторирао — пошто верујем да сте сагласни да јесам!
Ваших пет минута присећања могло би да промени мој цео живот — стога вас молим немојте се штедети! Питајте пријатеље, лајкујте, шерујте и принтајте, лепите по бандерама и буским стајалиштима (са све оним ресицама на којим је уписан телефонски број) да ХИТНО тражим сведока који ће се тачно сетити (и бити спреман/спремна да сведочи) оно што сам сâм (шибан неправедним и ничим изазваним ветровима и недаћама живота) ето заборавио.
Ја себе не могу да видим са стране — а није лепо да будем доктор а да то не знам!
Уосталом, ако нисам доктор — откуд онда ја на овим фотографијама!?
Унапред захвалан, срдачно ваш
Нови Небојша Миленковић
Izdanje za dijasporu:
Dragi plemeniti građani i građanke Republike Srbije, poštovana dijasporo, drago rasejanje — svi vi po svetu dobri, gorki, zaneseni —
Vi koji ste svoju humanost, plemenitost i nesebičnost pokazivali uvek kad je bilo najpotrebnije, vi koji ste neumorno glasali i slali SMS-ove kad god je teško (i kad čak ni Čović ne pomaže), vi koje niko ne sme da bije i koje niko ne može da prevari — vi živi, vi sutra ubijeni —
Imam za sve vas veliku molbu i verujem da ćete mi hitno pomoći:
Godinama već u meni postoji latentna sumnja koja se poslednjih nedelja dramatično intenzivira toliko da mi više ne da mira tako da zbog nje (i njoj sličnih) ne mogu da spavam (ima noći ne zna im se broj)! Naime, gledam ja tako sebe i nešto se mislim: pametan sam dečko, napisao sam tolike knjige, mnoge sam čak i pročitao i prosto mi ne ide u glavu kako to da nisam već negde doktorirao?
Glede toga, čini mi se da imam i dokaze kako garant ipak možda jesam:
Naime, među svojim prijateljima imam nekoliko njih koji su doktori (imaju i svedoke) različitih nauka i sve ih razumem. Mislim, ne samo što ih sve razumem nego usred razgovora sa njima spontano uhvatim sebe kako identično znam sve ono što i oni znaju — a čik mi kažite kako bih to mogao da znam ako i sam nisam doktor?
Isto takođe, svaki put kad odem kod svog izabranog doktora (koji je ustvari žensko) već posle pet minuta shvatim kako ja sto puta bolje znam i šta me boli i kako bih trebao da se lečim — a čik mi kažite kako bih i to mogao da znam ako i sam nisam doktor?
Zbog toga vam se obraćam za (hitnu) pomoć — mislim, ono, ako me kapirate — bilo bi do jaja kad bi neko od vas učinio napor da se seti kako sam i kada doktorirao — pošto verujem da ste saglasni da jesam!
Vaših pet minuta prisećanja moglo bi da promeni moj ceo život — stoga vas molim nemojte se štedeti! Pitajte prijatelje, lajkujte, šerujte i printajte, lepite po banderama i buskim stajalištima (sa sve onim resicama na kojim je upisan telefonski broj) da HITNO tražim svedoka koji će se tačno setiti (i biti spreman/spremna da svedoči) ono što sam sâm (šiban nepravednim i ničim izazvanim vetrovima i nedaćama života) eto zaboravio.
Ja sebe ne mogu da vidim sa strane — a nije lepo da budem doktor a da to ne znam!
Uostalom, ako nisam doktor — otkud onda ja na ovim fotografijama!?
Unapred zahvalan, srdačno vaš
Novi Nebojša Milenković