Bog je živ – neka se duboka ontologija i ...

... egzistencijalna analiza pomere polako u stranu i ustupe mesto ... ?! Kome, čemu - nije baš najjasnije!

Bol i užitak na dva kraja dva konopca, čije druge krajevi drži svako od nas, i ne sme da ispusti ni jedan u strahu od bolno-nepoznatog odletanja izvan naše komfor-zone, iza divljeg fronta, su počeli toliko da se vrte oko nas, spinuju, da samo što nismo ušli u našu novu Guliver-fazu sa paučinom sve neizvesnije mekoće.

Uvezivanje naučno-tehnološke realnosti oko nas je toliko ubrzalo da je preskočilo i najoptimističnije maratonce. Mašti pojedinca je počelo da ponestaje vazuha i mreža umreženosti ljudi, znanja i tehnologija samo što nije pala na njega i onda se stegla spretnom rukom fenomenološkog, inteligentnog, organizacionog čuda koje je iz te čudne supe izronilo i odavno prestalo da bude analitičko u prirodi, dekonstruktabilno, da bi mi imali bilo kakve šanse da ga razumemo.

Vesti iz sveta, dal prave ili izmišljenje, više nije toliko ni bitno pošto su vremenski fragmenti dobili delove novih sloboda i te tamo strele i strelice više nisu neobuzdano unidirekcionalne (dobro, nisu nikad ni bile ali sada je i budućnost sve češće počela da se vraća u sadašnjost):

    • 3D štampanje maršira. Sad dal Kinezi, čiji dalekoistočni kanoni nit robuju zapadnim kanonima nit nadrikanonima, već štampaju bubrege od baznih ćelija koji se onda „ugrađuju" u žive ljude, ali zbog faznog džitera u kontroli kvaliteta ne traju baš nešto predugo, recimo šest meseci, ili devet, ili ih ne ugrađuju još nije toliko ni bitno, samo što ih nisu počeli ugrađivati razni, a na putu od šest meseci do šest godina, pa 36, nauku i tehniku nikad ništa nije uspelo ozbiljno da uspori.

    • Jedna žena se igrala sa ekstracelularnom matricom češkajući glavu kako to da neka bazna ćelija postane mišićna ćelija u gluteusu maksimusu, a neka druga postane masna ćelija. I dok je kulirala uz ideju da možda sile u matrici (što mu dođe kao da rastežemo sunđer ovako ili onako) imaju neke veze strefi je bakterija otporna na antibiotike negde oko kolena i počne da se množi i da joj izjeda tkivo s idejom da joj ugrozi život. Kuliranju kraj i počne ona da zavija koleno i butinu slojevima gaze napravljene od bio-rastvorljivog materijala, na svakom sloju po nešto, srebro uz ranu pošto srebrni joni posebno efektivno ubijaju bakterije (kao iz priče o raznim vešticama, vukodlacima i ostalim drakulama), pa klasični antibiotici, pa bazne ćelije, pa zatezanja raznih slojeva gaze na razne načine, sve znanja iz njenog istraživanja i - izleči se potpuno, potpuno restaurira pojedeno i upropašćeno tkivo bez ožiljaka. Posle su došli na red razni ratni veterani i slični, priča za nepoverovati.
• Ekipica, bukvalno, mladih studenata pri faksu, pod minimalnim managementom profesora, sintetizovala hromozom kvasca. Usput se igrala, oduzimala, dodavala, sve radi. Fenomen je što je to uradila u većem obimu a sa delićem novca koji je tek nedavno bio potreban najprofesionalnijim profesionalcima. Ovo „ekipica" i „oduzimala-dodavala" je posebno interesantno pošto postaje očigledno da ako sutra nekome budu potrebna krilca na leđima cena i neće biti nešto posebno nedostižna.

    • Roboti, seljački-AI - to galopira polako. Google kupuje firme iz robotike i AI, pravi autonomna kola (voze bez vozača), UK već menja zakone da bi mi, ljudi, mogli na miru da blogujemo dok nas se vozi na posao.

    • O palanačkom AI-ju ne znam mnogo ali gradski skoro ko seljački - ovih dana, bukvalno, položen Tjuringov test. Skeptici neće da priznaju pošto je kompjuter glumio trinaestogodišnjeg dečaka iz Ukrajine i ubedio samo trećinu žirija da nije kompjuter nego da je pravi dečak, samo to mu dođe, tj delimično polaganje, ko delimična trudnoća ili delimična pamet psa kojeg ja rutinski deljem u šahu sa 7:2 svaki put kad sednemo za sto. Al za sumnjičavu ekipu u godinama imam i mišljenje konzervativnog IBM-a koji kaže „daj nam još 10-15 godina".

    • NASA radi eksperimente sa warp-driveom. Jeste, za ljude koje je život tako šibao da ne znaju šta su Zvezdane Staze i warp drive to je ona mašinica što svetlosnu godinu ume da odvozi za, recimo, dan ili dva dana, ili možda sat. Ne, naravno, ne može da ide brže od svestlosti, ali može da sabije prostor ispred sebe, odveze ga tako skraćenog pa ga iza sebe pusti da se protegne punom dužinom i sve opet normalno a daljina savladana. To će biti raj jednog dana - živiš u Prigrevici a pre mraka skokneš u južni pacific da se malo brčneš i roniš sa delfinima. Ili skokneš do Andomede.

    • Bio-mehanički, bio-friendly iplanti počeli da premošćavaju corpus callosum (srpski?) i bližu moždanu okolinu. Aj to, al bez žica i uz pomoć samo nešto infrared komunikacije spolja (što vam dođe kao fen kada se suši kosa) može sa tim novim ansamblom između ušiju da se komunicira i da mu se downloaduju nova znanja - više pamćenja za sada, sećanja, ne još tipa kung-fu kao u Matrixu, al ne ni trivijalna, recimo miševi „preko noći" nauče, bez rada, kako da prođu kroz lavirint umesto da vežbaju nedeljama.

I eto fenomenologije! Mislim, nema te duboke ontologije i ontološke dinamike koja će da objasni šta to znači biti isti kao juče, i baš sve je isto, blejiš po kafani kao pre, provaljuješ fazone i pamet, jednako ti se smejulje kao juče, skaču u oči i čupaju kose po virtuelnom svetu, i slučajno sedneš za sto i beli papir i odjednom si Tolstoj, i to na Srpskom, al ništa ti čudno niti novo tu nije, baš i istinski si Tolstoj, tj uvek si bio (il Virginija, samo podalje od oblutaka).

I kad je već tako sedneš predveče za najbližu MS Office ili Adobi aplikaciju, učitaš se, malo se igraš, odeš na spavanje i sutra se opet probudiš :)

Ili učitaš nekog drugog, bez dozvole, a od boje za kosu imaš samo zelenu :)