Dara je u Srbiji ponovo prevršila meru

/ 29.06.2014. u 14:10

Komentari: 125
Čitanost: 22251
/
Preporuke: 2560
/

U Srbiji, čini se, još jedino penzioneri imaju kakvu-takvu kupovnu moć. Da nije tako ne bi ih agresivni marketing bankarske mafije uzeo za prioriitetnu ciljnu grupu. Nije to, naravno prvi put. Sećate li se izvesne bankarke Dafine, od milja nazvane, „Penzionerska majka“? Naravno da se sećate. A sećate li se šta nas je sve zajedno, i nas i Srbiju, snašlo kada su i penzioneri opljačkani, kada im je na prevaru uzeta i poslednja ušteđevina ispod slamarice? Snašli su nas beda, glad i ratovi.

Srednja klasa, šta god to značilo, ako je ikad u Srbiji i postojala, danas očito nema ni prebijenog dinara, a o deviznoj ušteđevini da i ne govorimo. Kredite za stan više ni jedna banka i ne spominje. Preduzetnici, mala i srednja preduzeća, zahvaljujući državnim nametima i visokim kamata poslovnih banaka danas liče na suvu drenovinu iz koje ni epski Marko ne bi mogao iscediti ni jedan jedini dinar. Za takvu srednju klasu i za takvu privredu banke više nisu zainteresovane. One idu dalje u nove pobede, u nove pljačke i sada su se ustremilie na penzionere.

Istini za volju penzioneri su i ranije mnogim prevrantima bili ciljna grupa. Kroz primamljive reklame nuđeni su im skupi aparati za merenje pritiska i šećera u krvi, eliksiri za prostatu i potenciju, kosmodiskovi za kičmu i kolena, kao i čajevi za sve vrste bolesti, zdrav i dug život. Takav marketing je, ipak, bio razumljiv i podnošljiv. Međutim, sada kada su se i banke usmerilie na penzionere nudeći im kredite kako bi svojim milim unučićima kupili trotinet, kućicu za lutke i klikere, dara, je u Srbiji bez sumnje, ponovo prevršila meru.

Nekad:

Danas:

Dakle, da li se istorija ponavlja i čeka li Srbiju ponovo ista ili još veća beda kao ona iz devedesetih godina prošlog veka?

............................

Naravno nisu bankarski eksperti mutavi. U Srbiji ima oko 1,7 miliona penzionera, a prosečna penzija je nešto viša od 200E, što znači da je reč o respektabilnom iznosu od 340 miliona evra mesečno, odnosno o više od 4 milijarde evra godišnje. Pa, zašto im deo toga ne bi banke uzele kroz primamljive reklame i visoke kreditne kamate.

Tagovi

tate, rode, dede, banke

postavite na |

Komentari (125)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

princi 15:18 30.06.2014

Re: Problem s bankama

GS akcijama se trguje na NYSE i svako ko danas ima $166.75 da kupi jednu akciju moze da bude akcionar GSa, tako da ne vidim zasto i kako to njihovi akcionari van borda nemaju koristi.

Pa, caka je u tome da je im je US država omogućavala i omogućava dominantan položaj na tržištu novca (i ne samo novca), pri čemu dobrobiti tog preferencijalnog položaja uživaju ne ti poreski obveznici koji su sačuvali GS od propasti 2007. nego isključivo oni koji imaju tih $166.75 da kupe tu jednu akciju. GS su, pored toga, posebno skloni marifetlucima i hohštaplerskim manipulisanjima raznih tržišta, tako da su oni posebni kreteni koje bi trebalo ukinuti. Rečju, zlikovci.

Vojislav Stojković 15:30 30.06.2014

Re: Problem s bankama

princi
Rečju, zlikovci.

Kratko, jasno, tačno i lepo rečeno.

nim_opet 15:39 30.06.2014

Re: Problem s bankama

Dobro, ali sve ovo ne opravdava fakticku gresku koja je izneta u tvrdnji da u slucaju GSa cak ni svi shareholderi ne ucestvuju u dobiti nego samo bord.

princi 15:50 30.06.2014

Re: Problem s bankama

Dobro, ali sve ovo ne opravdava fakticku gresku koja je izneta u tvrdnji da u slucaju GSa cak ni svi shareholderi ne ucestvuju u dobiti nego samo bord.

Naravno, niko to opravdanje ni ne trazi, hvala na ispravci, zaista nisam znao da je GS public company. Jos malo o GS i o dimenzijama zla.

tadejus 16:04 30.06.2014

Re: Problem s bankama

princi
u principu je što im država omogućava da rade društveno važan posao (alociranje viška kapitala) a one to pravo uzurpiraju i rade isključivo na korist svojih shareholdera. Banke bukvalno multipliciraju novac, prave novac out of thin air, što je mehanizam koji im omogućava isključivo i jedino država (i njen aparat prisile, sudovi, policija, i vojska, kad zatreba), a blagodeti prinosa od tog mešetarenja koji se odvija na očigled svih uživaju samo bankarski shareholderi (što u slučaju nekih banaka, Goldman Sachsa, na primer, znači sam board banke). Kad nešto krene loše onda je država primorana da dođe u pomoć jer je moderni život bez banaka nemoguć: bez njih nema investicija, nema novih puteva, škola, infrastrukture, novih kafana, pekara, novih fabrika i prodavnica cipela, rečju ničega. Tako je u razvijenom svetu. A Srbija uglavnom živi posledice dešavanja na nekom širem planu odnosno prelivanja i odlivanja kapitala u i iz Istočne Evrope.

na stranu sad što je komentar u stilu kako mali đokica vidi banke.. poentu ne maši (valjda bi čovjek morao biti nepismen da ga zaobiđu pisanja o zloupotrebama bankarskog sektora u razvijenim zemljama)..
no taj pridjev "razvijeni" se na nas ne odnosi..
pa svo to prelivanje iz džepova poreskih obveznika u džepove top bankara nije ni mogao da se desi, jer mahanizmi tog dešavanja u srbiji nisu legalni (od sekuritizacije hipotekarnog duga pa dalje)..
onda se postavi pitanje čemu srpčadi dalje pomućivati i ovako slabo razumijevanje bankarskog sistema ali ajde..

u srbiji jeste bilo prelivanja (a kanda neće još ni da stane) od poreskih obveznika ka odabranim pojavama (da ne kažem likovima) u bankarskom sektoru..
ali to nisu bile banke..
no neki neobično sretni ljudi koji su mogli da uzmu kredit od po par miliona.. tako više puta.. a onda da bude proglašeno, da oni eto, ne mogu da ga vrate, pa nema nego da im bude oprošteno..
a sve se dešavalo u našim finim domaćim bankama..
baš ništa kod tih stranih zlotvora, kapitalista, zločinaca..
pa da bar znamo na koga da usmjerimo hejt..

u tom svjetlu ni taj krajnji zaključak kako srbija zavisi od tokova novca u istočnoj evropi.. ne stoji..
jer taj novac ponovo sasvim fino teče
ali nas zaobilazi..
no nemojmo se baviti time zašto je to tako nego daj još povike na wall street (a može i na proizvođače trotineta, i marketing službe banaka pride), u tome je tajna rješenja naših problema

princi 19:04 30.06.2014

Re: Problem s bankama

tadejus
...

Znaš da si u pravu. Bez zajebancije. Mislim, nisam pročitao ni reč od toga što si napisala, a i da sam pročitao sigurno ne bih shvatio. Jednostavno, znam da si u pravu.

nim_opet 14:51 30.06.2014

Hm

Generalno nisam nesto specijalno naklonjen niti jednoj industrijskoj grani, pa ni bankarskoj, ali tekst i kritike nisu suvisli. Prvo je povik na reklame penzionerima, zato sto sta? Penzioneri ne mogu da donose sami odluke? Onda je povik na generalno banke i ekonomski sistem koji im nesto dozvoljava. Moje pitanje je prvo sta nije u redu sa #1 a zatim i sa #2 - ako je kriv ekonomski sistem, sta je alternativa? Ili ne verujemo u slobodan izbor? Postoje drugacije metode alokacije kapitala, sto mikrofinansiranje, sto ko-operative, sto crowdsourcing i slicno. Jel bi nesto od ovoga bolje radilo od banaka? I ako bi, zasto ga nema (ili ne bar toliko zastupljenog u Srbiji), i sta treba da se promeni da bi ga imalo? SFRJ (tad jos FNRJ ako se ne varam) je eksperimentisala i sa monobankom ranih 70ih, kao ostale zemlje Istocnog bloka, pa nije radilo bas najbolje, a videli smo kako smo dobro radili sa bankama u drzavnom vlasnistvu 90ih. Banke su produkt ekonomskog sistema u kojem su, ni gore ni bolje od istog, pa ako nam se ne dopada privatno vlasnistvo nad kapitalom i sredstvima proizvodnje, onda moramo prvo da resimo sta bi smo umesto, da bi smo menjali simptom, jer trenutno bolju alternativu za alokaciju kapitala nemamo (i ja bih zaista molio ako neko planira da napise ovde da to treba da radi drzava da prvo promisli ko je sve to u drzavi Srbiji do sada radio i kakvi su bili rezultati).

princi 15:09 30.06.2014

Re: Hm

Penzioneri ne mogu da donose sami odluke?

Pa, ne mogu. I ne samo penzioneri. Mnogi ljudi nisu u stanju da donose optimalne odluke, ni u razvijenijim društvima a kamoli u Srbiji (koncept ninja kredita nije izmišljen u Srbiji nego u USA).

Postoje drugacije metode alokacije kapitala, sto mikrofinansiranje, sto ko-operative, sto crowdsourcing i slicno.

Mikrofinansiranje je, zapravo, mnogo skuplje kreditiranje od banaka. Kamate na te kredite su po pravilu mnogo veće od onih koje banke daju (zato što je i rizik nevraćanja veći).

Teško je biti siromašan, teško je živeti u društvu bez izgrađenih institucija i infrastrukture i u tome je problem. Ima jedno lepo mesto u knjizi Poor Economics gde autori lepo objašnjavaju da razlika u kvalitetu života između USA i Indije nije u tome što su Ameri superiorniji u odnosu na Induse (naprotiv, Indusi su ubedljivo najuspešnija imigrantska skupina u USA), nego u tome što permanentna i svakodnevna briga oko potrepština koje život znače Indusima oduzima gro energije i vreme na koje prosečan Amerikanac ne mora da brine (vakcinacija, pijaća voda, hrana, itd, itd).

Vojislav Stojković 15:11 30.06.2014

Re: Hm

nim_opet
tekst i kritike nisu suvisli. Prvo je povik na reklame penzionerima, zato sto sta? Penzioneri ne mogu da donose sami odluke?

Osnovni povik je usmeren na alarmantno stanje privrede u Srbiji u kojoj kakva-takva sigurna primanja i kupovnu moć imaju još samo penzioneri, a i njihova kupovna moć je takva da, kako pokazuje reklama, moraju dizati kredit za trotinet.

Odgovor na pitanje kako Srbiju iščupati iz takvog stanja i šta sve treba promeniti u političkoj i privrednoj sfreri, uključujući i bankarski sektor, bio bi preopširan za ovaj blog, a i nisam siguran da ga ja znam. To, međutim, ne znači da ne vidim da smo iz dana u dan u sve goroj ekonomskoj situaciji.

nim_opet 15:12 30.06.2014

Re: Hm

Dobro, ali nista od ovoga ne objasnjava ljutnju na banke niti alternativu; jedino sto ja mogu da vidim jer da se spominje problem drustva bez instuticija i infrastrukture.

A za mnoge ljude koji nisu u stanju da sami donose odluke - jel to onda znaci da ne treba pruzati te usluge i ljudima koji jesu u stanju?

princi 15:20 30.06.2014

Re: Hm

A za mnoge ljude koji nisu u stanju da sami donose odluke - jel to onda znaci da ne treba pruzati te usluge i ljudima koji jesu u stanju?

Ne, naravno. Ali pošto živimo u društvima a ne džungli treba osmisliti društvene mehanizme kojima bi se život omogućio i onima koji nisu supermeni.

petronijevic001 15:39 30.06.2014

Re: Hm

Банке су већ власници значајног дела Србије.Постоји стотине хиљада ненаплаћених кредита због којих ће дужницима бити узете куће и станови, и то за прилично ниску цену(30% од тржишне вредности).
Наплата ових кредита иде врло споро, јер банке преферирају судску наплату(чак и ако је уговорена вансудска хипотека).Судови су претрпани овим предметима па наплата банкарских кредита иде врло споро, јер пар стотина хиљада банкарских предмета не могу да дођу на ред, међу пар милиона осталих принудних извршења.

То ће све доћи на наплату, а банке нигде не журе, ниједан утужени дуг не може да застари, јер је застарелост прекинута подношењем инцијалног акта суду.За сада, банке имају разумевања за државу која преко неажурних судова чува социјални мир.Није баш упутно да 200-300 хиљада породица остане без крова над главом, бар не у неком кратком временском периоду.

У међувремену,док не пристигну горе наведени кредити на наплату, банке ће се окренути пензионерима.Пензионер је врло захвалан дужник.Он има пензију, не може добити отказ, не може примати пензију на црно.Постоји централизован систем исплате пензија(фонд ПИО) и релативно је лако извршити принудну наплату.Једини ризик код пензионера је његова смрт, али наследници преузимају дугове до вредности наслеђа, а већина пензионера има станове или куће па то није проблем.

Vojislav Stojković 15:50 30.06.2014

Re: Hm

petronijevic001
Банке су већ власници значајног дела Србије.

Ne sekiraj se, kad banke postanu vlasnici cele Srbije, ono malo Srba što preostane, preseliće se u Beograd na vodi.

ivana23 17:47 30.06.2014

Re: Hm

petronijevic001

Banke spremne da za minimalnu naknadu prodaju kredite koje ne mogu da naplate. Dugovi se otkupljuju za maksimalno polovinu zajma, ali najčešće 20 odsto

Banke budzašto prodaju nenaplative kredite

petronijevic001 20:44 30.06.2014

Re: Hm

ivana23

Banke budzašto prodaju nenaplative kredite

Ово нема никакав значај за дужника.Он ће морати да плати дуг у целости, чак и ако је нови поверилац платио 1 динар за потраживање.Њему ће исто бити продата или одузета непокретност.

Суд врши 2 продаје, на првој је почетна цена 60% тржишне вредности на другој 30%.Ако су оба продаје неуспеле, онда се непокретност може продати непосредном погодбом, а ту нема почетне цене већ цена може бити 1 динар, ако се тако договоре купац и продавац.Ако ништа од овога не успе(а не успе врло често) повериоцу се досуђује непокретност.Сматра се да је поверилац намирен са 30% вредности непокретности.

Често ових 30% није довољно за наплату кредита.Међутим, поверилац касније може продати непокретност за већу цену од 30%, он може продати и за 100% ако нађе купца.

Ово је прилично спора процедура јер треба предмет да дође на ред код извршног судије, који има десетине хиљада предмета у раду.Пошто месец има 22-23 радна дана, 8-часовни радни дан има 480 минута, 1 судија има око 10 000 минута месечно на располагању за рад.Ако он има 10 000 предмета у раду, а за сваки предмет му треба 5 минута, онда за 5 месеци(50 000 минута) може предмет доћи на ред.Пошто има 5 фаза(утврђивање вредности, прва продаја, друга продаја, продаја непосредном погодбом, досуђење повериоцу) то је око 25 месеци, преко 2 године.

5 минута је прилично нереално,ја сам то ставио одокативно, па често ти поступци трају и 5 или чак 10 година.Можда у просеку треба 10, 20 или 30 минута по предмету, треба то помножити са бројем предмета па израчунати на колико месеци може 1 предмет да заврши све фазе поступка.Судије у већим местима имају у раду много више од 10 000 предмета па и то утиче на брзину.
У Првом основном суду у Београду, 1.2 милион извршних предмета је радило 11 судија(податак пре 2 године), то је око 100 000 предмета по 1 судији.Можемо замислити када ће 1 просечан предмет доћи на ред у оваквој ситуацији.

Банка све ово зна, неће да чека 5 или 10 година па прода потраживање.И у овом периоду на дуг иде камата.

Черевићан 20:48 30.06.2014

рано рониоци

до сад слабо ишло но ка горем теежи
контејнер гњурци ено се баш множе
с' друге стране новац расипају моћни
немање имање . . . . уму да се сложе

ivana23 19:18 30.06.2014

***

Početkom 2007. primećuju se prvi znaci panike oko otplate hipotekarnih kredita koji se eufemistički nazivaju „drugorazrednim“ (čitaj „sa većom mogućnošću da ne budu vraćeni“). Ove kredite su davale američke finansijske firme u prethodnom periodu rasta nekretnina. Ljudima bez stabilnog prihoda, sa sumnjivom kreditnom istorijom, pozajmljivan je novac koji nisu mogli da priušte, pod pretpostavkom da će cene nekretnina nastaviti da rastu. Računalo se da će oni, ako se nešto desi, moći da vrate kredit prodajom kuće. Pri tom, hiljade ili čak stotine hiljada ovih visokorizičnih hipotekarnih kredita spojeni su u „kompozitne“ finansijske proizvode, zvane MBS i CDO, koji su prodavani kao niskorizične hartije, pod pretpostavkom da su šanse da veliki broj dužnika istovremeno zapadne u nevolju sigurno mnogo manje nego sa pojedinačnim dužnicima.

U početku, problematični stambeni krediti u SAD procenjivani su na 50-100 milijardi dolara – što nije mala suma, ali sistem može lako da je apsorbuje (kako su tada mnogi tvrdili). Međutim, kriza je izbila punom snagom u leto 2008, kolapsom investicionih banaka Bear Stearns i Lehmann Brothers. Ogroman talas finansijske panike preplavio je svet. Otkriveno je da su neka od najpoznatijih imena u finansijskoj industriji u velikoj nevolji, jer su stvorila i kupovala ogromne količine sumnjivih kompozitnih finansijskih proizvoda.

Globalizacija i novi svetski ekonomski poredak

* Ha-Joon Chang teaches economics at Cambridge University, and writes a column for the Guardian. The Observer called his book 23 Things They Don't Tell You About Capitalism, which was a no.1 bestseller, 'a witty and timely debunking of some of the biggest myths surrounding the global economy.' He won the Wassily Leontief Prize for advancing the frontiers of economic thought, and is a vocal critic of the failures of our current economic system.

mariopan 19:23 30.06.2014

Re: ***

ivana23

Ja ti i tamo kucnula preporuku

edit

Još malo o toj temi?

[url=http://opusteno.rs/zanimljivosti-f19/kako-privatni-bankari-upravljaju-drustvom-krediti-t13218.html][/url]

Vojislav Stojković 06:36 01.07.2014

Re: ***

ivana23
Globalizacija i novi svetski ekonomski poredak

Poučan tekst. Hvala, ivana23.

PS: Prava stvar su im bili ovi kompozitni finansijski proizvodi.

ivana23 21:09 02.07.2014

***

Nije o Srbiji, ali oslikava ovo vreme...

ivana23 21:12 02.07.2014

Re: ***

Why We Might Be on the Verge of Another Financial Crash

Vojislav Stojković 06:49 03.07.2014

Re: ***

Kako zaštiti male štediše jedno je od pitanja kojim se bave evropski specijalizovani portali. Naime, sveprisutna je tendencija evropskih banaka da se trošak za nenaplative kredite date velikim klijentima naplati samnjenjem kamate na štednju. Na vezanju štednju od 12 meseci, koja je po štediše najpovoljnja opcija, Credit agricole nudi kamatu 1,60 odsto, Procredit banka 1,25%, a Dojče banka celih 0,70 odsto.
Kamate na oročenu deviznu štednju padaju i kod nas. Kad se oduzme porez od 15 odsto, može se računati na kamatu na štednju u evrima oročenu na 12 meseci od 1,15 odsto do 2,63 odsto.

nim_opet 17:53 03.07.2014

Re: ***

I? Politika kamatne stope je poslovna odluka banke. Ili treba drzava da propisuje bankama koliku kamatu da daju na uloge? Zasto onda ne i gde ce imati ekspoziture, koga da zaposljavaju i cime da se bave?

Referentna kamatna stopa ECB je 0.15%, znaci novac je jeftin. Zasto bi banke placale stedisama znacajno vise, i kome onda da plasiraju onda novac po visim stopama?

Vojislav Stojković 08:49 04.07.2014

Re: ***

nim_opet
I? Politika kamatne stope je poslovna odluka banke. Ili treba drzava da propisuje bankama koliku kamatu da daju na uloge? Zasto onda ne i gde ce imati ekspoziture, koga da zaposljavaju i cime da se bave?

Da sam kojim slučajem država, zahvalio bih se na uljudan način (odgovarajućim zakonskim rešenjima) na saradnji onim bankama koje deru klijente zelenaškim kamatama na kredite, a istovremeno daju minimalne kamate na štednju.

Nisi dosad čuo za dil države, dakle političke moći, i banaka, dakle finansijske moći, a sve na štetu većine, dakle siromašnijih građana?

ivana23 00:07 04.07.2014

***

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Vojislav Stojković

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Dara je u Srbiji ponovo prevršila meru

Tagovi

Re: Problem s bankama

Re: Problem s bankama

Re: Problem s bankama

Re: Problem s bankama

Re: Problem s bankama

Re: Problem s bankama

Hm

Re: Hm

Re: Hm

Re: Hm

Re: Hm

Re: Hm

Re: Hm

Re: Hm

Re: Hm

рано рониоци

***

Re: ***

Re: ***

***

Re: ***

Re: ***

Re: ***

Re: ***

***

Vojislav Stojković

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana