Knjige, braćo, knjige

Dabre, a ni Vojka i Savla nema ni u CV-u ni u sabranim delima.

Sa školom su me u šestom osnovne vodili da pomognem izgradnju nove mesne zajednice u mom kraju.
Cela škola, sva deca, valjda od petog osnovne su se spakovala u lanac i prebacivali smo cigle.
Od tih cigala je kasnije napravljen objekat.
Ali ne mesna zajednica, nego dvanaestosobna kuća Vidosavovog brata. Možda nema dvanes soba, al šest mora da ima garantovano.
Da se zna za istoriju, nek Gospod poživi servere B92.
Nije Vidosav, ali mu je brat.
Eto!
Patriotski. Deca od jedanaest do petnaest godina starosti.

.A jel taj Vojko i Savle neka veća za...ancija od ovoga što sada pričaju o Mići, Nebojši i Šapiću.Vidiš ti bato šta je nekada bila afera, a sada ...

Ništa ja tebe nisam razumeo. Ali kažu da je Stevanović, po narudžbi, napisao to nešto za "Politiku", i da je to nešto ostalo sininim za paškvilu, i beščašće pisca. Pa mi malo neobično da se takav navodi kao primer u ovakvom kontekstu.

oskar-z-wild

Sudeći po tvom spisku obavezne literature, ti si jedini nacionalist u Srbiji.

Није.
Осим последње књиге са списка, остале су и моје.
Да ли сам ја, онда, 4/5 националисте?

Predrag Brajovic

oskar-z-wild

Sudeći po tvom spisku obavezne literature, ti si jedini nacionalist u Srbiji.

Није.
Осим последње књиге са списка, остале су и моје.
Да ли сам ја, онда, 4/5 националисте?

Wow! 80% naci!

Jelica Greganović

da ja nikad u ovom Dositejevom uzviku nisam čula:

Kada je Dositej uzviknuo: "Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce...", slutio je, znajući koliko nacionalna ideja u Srbalja ima zapaljiv, privlačan i visokoenergetski potencijal, kako će se za nju lako lepiti ljudi lošeg kvaliteta.

Što se mene tiče, prevod ovog uzvika je: Znanje, a ne crkva.
Sloboda koju čitanje donosi, a ne dogma. Budućnost je u obrazovanju, a ne u dogmi.

Dobro si izvukla ovu rečenicu. Ali nije mi jasna pozicija autora, svaki prosvećeni nacionalista je kosmopolita. Znamo mi za jadac. Plus odakle mi vreme da idem u Narodnu bibliteku koja je, do vraga, u Beogradu!.

Oni sa rupom u karakteru. Oni neostvareni i frustrirani različitim životnim neuspesima. Ali i promućurni, prepredeni i skloni da one prve zavedu i iskoriste za zadovoljenje svojih niskih strasti, zavodeći slatkorečivošću o nebeskim temama i uzvišenim ciljevima.

Ljudi sa "rupama u karakteru" - "people with holes in their character"! Vala jest. O kome je ovde reč?

"Zadovoljenje niskih strasti" da li me neko može uputiti...gde?

Kakvu ulogu imaju praporci u crkvenoj službi?

Da se lociraju zalutali iz stada

Što se mene tiče, prevod ovog uzvika je: Znanje, a ne crkva.
Sloboda koju čitanje donosi, a ne dogma. Budućnost je u obrazovanju, a ne u dogmi.

Kakvu ulogu imaju praporci u crkvenoj službi?

arhiepiskopi su u Dositejevo vreme imali, ( ne znam da li i sada),zlatne praporece u odezdi, u spoju razreza sa strane- cela "kostimacija" je mesavina raznih delova odece i stilova vladara i poglavara kroz istoriju.


EDIT: Dositej je naime neko vreme bio u manastiru- Fruska gora?,...i tamo je otkrio da pored crkvenih ima i mogo knjiga drugog sadrzaja, koje mnogo vise koriste nekome ko zeli znanje- ubrzo se razmonasio i tako je nastala ideja za recenicu citiranu u grafitu na pmf-u.

Kad bi ljudi uvek isti ostajali, nikada nijedan narod ne bi se poboljšao ni prosvetio.


Navikavajmo mladež na dobro, od toga sve zavisi.

Dositej

Nebojsa Krstic

Kada je Dositej uzviknuo: "Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce...", slutio je, znajući koliko nacionalna ideja u Srbalja ima zapaljiv, privlačan i visokoenergetski potencijal, kako će se za nju lako lepiti ljudi lošeg kvaliteta.


Što se mene tiče, prevod ovog uzvika je: Znanje, a ne crkva.

Kakvu ulogu imaju praporci u crkvenoj službi?

Ne direktno u službi, ali odeš u crkvu za Vrbicu pa vidiš, i čuješ.

Što se mene tiče, prevod ovog uzvika je: Znanje, a ne crkva.

Upravo, i bez prevoda. Evo još malo, tek da se jasnije vidi da je tako:

Bolje je mnogo jednu pametnu i poleznu knjigu s kolikim mu drago troškom dati da se na naš jezik prevede i naštampa, nego dvanaest zvonara sazidati i u sve nji’ velika zvona poizveštati: zrno pameti neće se deci našoj pridodati, ako ćedu im zvona doveka lupati. […] Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!

____________________________________________________________________________

Kada smo se već dotakli Pekića

A Pekić se, ne treba zaboraviti, doticao Vidosava (o kojem ovde uveliko diskutujemo).

Ne direktno u službi, ali odeš u crkvu za Vrbicu pa vidiš, i čuješ.

zar to za Vrbicu nisu zvoncici?

Ništa se, manje-više nije promenilo.

pa, TO!

Ali nije mislio na samo na crkvu, jerbo nije crkva jedina prepreka

crkva je uvek pomagac vladaru, oni su neraskidiva simbioza za manipulaciju, sto je autoritet lazniji, to je potrebno vise specijalnih efekata i praporaca da najave njihov dolazak.

I irvasi deda Mraza imaju praporce.

irvasi su deo zapadnjacke tradicije.


praporci su metafora za rituale, slepog sledbenistva i verovanja.

U ovom slučaju mislimo isto. Osim kada se o gubljenju vremena radi. Bezbroj slučajeva pokazuje da ni najočiglednije kod nas nije uvek jasno... Zato je potrebno i takve stvari iznova i iznova govoriti.

Nebojsa Krstic

[
Ne piše nigde da je Odbrana najbolji album po tvom mišljenju. Ne piše ni da je po mom. Ona je dva puta izabrana za najbolji album svih vremena, po mišljenju najboljih muzičkih kritičara iz Bgd, NS, Skoplja, Zagreba, Sarajeva, Ljubljane i Podgorice. I to još u vreme kada su bili živi Dražen Vrdoljak i Darko Glavan.

Nigde u tvom inicijanom tekstu ne piše ovo što si napisao u komentaru, a ja upravo citirao.

No dobro, ja to verovali ili ne, znam (mislim, za tu ocenu "kritičara" ). Međutim, bilo bi zanimljivo da se sa ove vremenske distance to uporedi a ako treba nek se uzmu obzir samo albumi izdati do recimo 1992.
Što se tiče kritačara koji su donosili sud, neke izuzetno cenim ali isto tako mislim da su neki teški bolidi.

No, ako si primetio, moj komentar se bavio i nekim drugim temama.

EDIT:
Kada sam imao 16 godina sigurno bih uvrstio "Odbranu" bar u 5 najboljih albuma.
Samo, kako da ti kažem, ja sada nemam više 16 nego 42.

Nebojsa Krstic

Nigde u tvom inicijanom tekstu ne piše ovo što si napisao u komentaru, a ja upravo citirao.

Ne piše. To je opštepoznato.

Da i, šta ćemo sada sa tim opštepoznatim?

Inače, imaš gore EDIT komentara, a i dalje ignorišeš ostatak komentara.
Pazi, meni čak nije problem što ignorišeš sve drugo (mada mislim da je malo bezveze) ali zaista i dalje mislim da je ovaj deo problem:

A uzgred, čak i da zaista misliš da je to tako, malo je, kako da ti kažem...evo formulisaću najuvijenije, dakle malo je "neprijatno" da ti to napišeš.

(citat iz mog inicajlnog komentara)

Nebojsa Krstic

nače, imaš gore EDIT komentara, a i dalje ignorišeš ostatak komentara.
Pazi, meni čak nije problem što ignorišeš sve drugo (mada mislim da je malo bezveze) ali zaista i dalje mislim da je ovaj deo problem:

Ako ti nije problem, onda super.

A ja mislio, da ćemo imati neku konstruktivnu diskusiju na primer o Pekiću i Crnjanskom, ili Židu i Sarojanu pa možda i Džojsu.

Ili na primer o Paraf, Laibach ili na primer Zabranjenom pušenju.

A sve to u kontekstu patriotizma i njegovim kako stranputicama tako i zvezdanim trenucima, pošto je tvoj inicijalan tekst u tom kontekstu.

No dobro, očigledno nisi raspoložen ili ti nešto ne da.

Ipak, ne zameri moraću ovim povodom da "okačim" par pesama:





alternativna verzija, a po meni i bolja (mislim, na Laibach), ove pesme ovde




Inače, ovaj izbor nije slučajan, radi se o tri benda za koje ja mislim da je najbolje što je iznedrila bivša SFRJ scena, mada priznajem mnogi ostaju oštečeni (po raznim faktorima) pri donošenju ovog suda.
No primetičeš da ni jedan bend nije iz Beograda pa ni iz Srbije (mada svi koliko mi je poznato imaju ponekog člana srpskog porekla). Baš sam težak izdajnik, zar ne

Takođe, ni izbor pesama nije slučajan, treba obratiti pažnju na tekstove prve i treče (ova druga, odnosno ovo što pričaju Laibach je što ti kažeš "opštepoznata stvar", mada ne umanjuje vrednost samog dela).

Nebojsa Krstic

A ja mislio, da ćemo imati neku konstruktivnu diskusiju na primer o Pekiću i Crnjanskom, ili Židu i Sarojanu pa možda i Džojsu.

Možemo.

Ili na primer o Paraf, Laibach ili na primer Zabranjenom pušenju.

Ovo me mrzi.

Znaš šta, mnogo si ti nakurčen a teško da za to imaš osnova.

Ipak, ne zameri moraću ovim povodom da "okačim" par pesama:

preporuka!

A sve to u kontekstu patriotizma i njegovim kako stranputicama tako i zvezdanim trenucima, pošto je tvoj inicijalan tekst u tom kontekstu.

edit: internacionalizam je najbolji patriotizam.

Ne delimo isti muzički ukus. Nemoj zbog toga da se vređaš.

Приметио сам контраст: у почетном тексту пише "najbolja ploča u istoriji jugoslovenskog i srpskog rokenrola," а овде "Ne delimo isti muzički ukus. Nemoj zbog toga da se vređaš." Прва фраза говори о најбољем као о објективној чињеници, а друга истиче субјективност укуса као оно темељно.

С друге стране: Нико није веома конзистентан. Није ово неки грех (ваљда). И можда је прва фраза била написана с дозом ироније. Једино кажем да је ова неконзистентност можда узроковала препирку.

Out of Beirut

Ne delimo isti muzički ukus. Nemoj zbog toga da se vređaš.

Приметио сам контраст: у почетном тексту пише "najbolja ploča u istoriji jugoslovenskog i srpskog rokenrola,"

Ма, има та анкета и КЊИГА НА КОЈУ СЕ НЕБОЈША ПОЗИВА.
Просто, та је плоча, више него једном, проглашавана "најбољом", с тим што то најбоља треба узети с резервом: шта значи најбољи у домену музике? За некога ко рокендрол не воли -- та плоча не значи ништа.

Како год, и ја бих тај албум, по мом субјективном суду, ставио на прво место, испред Азре, Хаустора и осталих. Та плоча је некако заокружена, разноврсна, паметна, духовита, узбљудљива, нежна, и бунтовна -- на нов и другачији начин.

Та плоча је некако заокружен, разноврсна, паметна, духовита, узбљудљива, нежна, и бунтовна -- на нов и другачији начин.

a i nije rokenro, u užem smislu

takođe i moj No1.

docsumann

Та плоча је некако заокружен, разноврсна, паметна, духовита, узбљудљива, нежна, и бунтовна -- на нов и другачији начин.

a i nije rokenro, u užem smislu

takođe i moj No1.

Да простиш -- усрало их!!!

Да простиш -- усрало их!!!

prostim, no što

Како год, и ја бих тај албум, по мом субјективном суду, ставио на прво место,

dok je po mom subjektivnom misljenju, najkompletniji album , dnevnik jedne ljubavi, pa paket aranzman, pa indexi, pa odbrana:)

Просто, та је плоча, више него једном, проглашавана "најбољом", с тим што то најбоља треба узети с резервом: шта значи најбољи у домену музике?

Isto valjda kao i u svakoj drugoj oblasti stvaralaštva. Vrednovanje svih aspekata nekog djela, dakle na prvom mjestu (trebalo bi jer je muzika u pitanju) autorskog/kompozitorskog potencijala, sviračkih sposobnosti i vještina, kvaliteta teksta, poetike, angažmana, zatim kvalitet produkcije koji ima nezahvalan zadatak da odoli zubu vremena i vrednovanje propratnih elemenata dizajna (grafička rješenja, fotografije, stil,...) + što bih uključio i uticaj koji je djelo imalo na mlađe generacije a pogotovo uticaj na mlađe generacije muzičkih autora.

U ovom smislu ta ploča - realno - ostavimo marketing po strani - uopšte nema neki veliki značaj jer pada na onome što je suština u muzici - Muzika. (Sve i jedna ploča Ekatarine Velike premašuje stvaralačke i svake druge domete Idola, njihovo najjače oružje je izgleda samo šarm i marketing, da ne uvodim sad u priču najbolje ploče Kornija, Tajma, Smaka, Leb i Sol, Indeksa itd na kojima su učili i stasavali ponajbolji muzičari regiona, danas i svijeta - pogledati pod Marko Đorđević, Zulfikarpašić itd.)

...pazi kad sam nekako znao da neće proći bez Smaka .

...a jes' malo diskutabilna tema, svakako.

bojan ljubomir jugovic

Просто, та је плоча, више него једном, проглашавана "најбољом", с тим што то најбоља треба узети с резервом: шта значи најбољи у домену музике?

Isto valjda kao i u svakoj drugoj oblasti stvaralaštva. Vrednovanje svih aspekata nekog djela, dakle na prvom mjestu (trebalo bi jer je muzika u pitanju) autorskog/kompozitorskog potencijala, sviračkih sposobnosti i vještina, kvaliteta teksta, poetike, angažmana, zatim kvalitet produkcije koji ima nezahvalan zadatak da odoli zubu vremena i vrednovanje propratnih elemenata dizajna (grafička rješenja, fotografije, stil,...) + što bih uključio i uticaj koji je djelo imalo na mlađe generacije a pogotovo uticaj na mlađe generacije muzičkih autora.

U ovom smislu ta ploča - realno - ostavimo marketing po strani - uopšte nema neki veliki značaj jer pada na onome što je suština u muzici - Muzika. (Sve i jedna ploča Ekatarine Velike premašuje stvaralačke i svake druge domete Idola, njihovo najjače oružje je izgleda samo šarm i marketing, da ne uvodim sad u priču najbolje ploče Kornija, Tajma, Smaka, Leb i Sol, Indeksa itd na kojima su učili i stasavali ponajbolji muzičari regiona, danas i svijeta - pogledati pod Marko Đorđević, Zulfikarpašić itd.)

Ово је темељито неразумевање једног дела, једног доба и онога шта музика јесте и уме да буде.

U ovom smislu ta ploča - realno - ostavimo marketing po strani - uopšte nema neki veliki značaj jer pada na onome što je suština u muzici - Muzika. (Sve i jedna ploča Ekatarine Velike premašuje stvaralačke i svake druge domete Idola, njihovo najjače oružje je izgleda samo šarm i marketing, da ne uvodim sad u priču najbolje ploče Kornija, Tajma, Smaka, Leb i Sol, Indeksa itd na kojima su učili i stasavali ponajbolji muzičari regiona, danas i svijeta - pogledati pod Marko Đorđević, Zulfikarpašić itd.)

Htedoh da prokomentarisem da je Krle "malo preterao" sa ocenom ali kada sam video sta je ovde napisano kao kontra-argument, promenih misljenje.

Nije zvaka za ...

...pazi kad sam nekako znao da neće proći bez Smaka .

...a jes' malo diskutabilna tema, svakako.

Hah, spomenuti "najbolje", "Yu rock", "LP ploča" i to u jednoj rečenici na jednom mjestu a da prođe bez Točkadije i Smaka neće da može

Mada priznaj stari vraže da je simpatičan ovaj bestjurokelpi "rukavac" (nije baš trol ali je hvatanje za detalj) i hoću samo da se u tom kontekstu priče o pločama nadovežem na blogera koji je okačio ZP gore - nedavno čitam Neletovu knjigu u kojoj dosta zanimljivo oslikava osamdesete i svoja iskustva na toj sceni bivše države. Na nekoliko mjesta on, s dobrim razlogom, svjesno potcjenjuje muzička znanja i mogućnosti ZP-a ali interesantno je - kako su i u muzičkom i u produkcijskom smislu, danas kad se slušaju, te dvije ploče (Das ist Walter, Dok čekam sabah sa šejtanom) - izuzetno bogate i slojevite sa mnogo energije i duha. (Producent Mahmut Paša Ferović, na drugoj sviraju njih šestorica, tu je čak i orkestracija, dječiji hor, gluma...) Dakle, preporuka za ponovo preslušavanje.

Ово је темељито неразумевање једног дела, једног доба и онога шта музика јесте и уме да буде.

Može biti. Mada se razumijemo i slažemo – tvoja rečenica koju sam citirao odnosila se na nemogućnost a i samim tim banalnost moguće procjene šta je to u muzici najbolje i irelevantnosti takvog jednog suda (Međutim ukoliko je to relativno – čemu, bez izuzetne doze rezerve, pozivanje na jednu takvu ocjenu )

Gore sam, uprkos banalnosti i nepreciznosti mjerenja zasebnih elemenata koji čine cjelinu, jer kvalitetna cjelina nije samo suma dijelova već redovno podrazumjeva i taj sintezni (duh, energija, univerzalne poruke, oplemenjivanje, invencija, iracionalno "neobjašnjivo" itd.) kvalitet, ponudio viđenje iz malo različitijeg ugla sagledavanja ma koliko dekompozicija cjeline i upoređivanje parametara bilo neadekvatno i brutalno a i komično i banalno u isto vrijeme. Pritom dijagnostikuje potpuno drugačije rezultate! Dakle, ako tebi, Predraže, recimo treba objašnjavati zbog čega su, npr, kompozicije Mikija Petkovskog sa Lp „Ko zna“ skromnog omota, bez bilo kakve van muzičke priče a koja ima rok elemente - muzički kvalitetnije, kompleksije dakle inteligentnije u muzičkom smislu i zahtjevaju više muzičkog znanja i sposobnosti od bilo koje pjesme VIS Idoli, onda ti imaš jednu duboku rupu u znanju šta je to muzika i šta bi ona mogla biti.

Naravno, zapažena je i relevantna pozicija Idola u Novom talasu i sve šta je NT donio sa sobom – i nije sporna, kao što nisu i te ankete (desile su se) – a koje su dovele do jedne takve, ruku na srce, pretenciozne ocjene i zaista zavidne pozicije. Prosto mislim da su te ankete isprva počele kao „najbolja ploča osamdesetih“ – pa je raslo do ove tačke u kojoj čak na wiki stranici Idola piše "Idoli jedan od najuticajnijih bendova Jugoslavije" – gdje sad moramo malo priznati da je ta priča nategnuta a kada su uticaji na relevantne autore-muzičare današnjice u pitanju, pretpostavljam da se i sam autor bloga slaže, prosto nije tačna.

zbog čega su, npr, kompozicije Mikija Petkovskog sa Lp „Ko zna“ skromnog omota, bez bilo kakve van muzičke priče a koja ima rok elemente - muzički kvalitetnije, kompleksije dakle inteligentnije u muzičkom smislu i zahtjevaju više muzičkog znanja i sposobnosti od bilo koje pjesme VIS Idoli

vrijednost nekog umjetničkog (muzičkog) dijela nije ni u kompleksnosti njegove strukture, ni zahtjevnosti u izvođačkom smislu, virtuoznosti, bogatim aranžmanima, melodijskim strukturama, raznovrsnosti...
duh dijela, njegova artistička suština, ideja nosilja, energija, atmosfera&emocija neuhvatljive su bilo kakvom racionalnom kriterijum-organonu.
inače bi Zepelini uvijek i po svim "standardima" bili deset kopalja ispred Džoj Divižna, a znamo da mnogi ljuboitelji muzike ne misle tako, naprotiv.

Htedoh da prokomentarisem da je Krle "malo preterao" sa ocenom ali kada sam video sta je ovde napisano kao kontra-argument, promenih misljenje.

Slobodno čovek, ih, nemoj da te ja sprečavam.

Nije zvaka za ...

prnjavorčanina, dakle seljaka dabome! Hah, zlica si ali okej, kažem to je jedno viđenje, treba ga reći u ovakvim simpatičnim rukavcima bloga a kad smo kod Male Evrope, prije par mjeseci, čitao sam legendarnog Vladu K. Petrića koji, s obzirom na godine, rijetko i povremeno piše za Politikin subotnji dodatak - i u tekstu o promjeni namjene jedne bostonske protestantske crkve u Srpsku pravoslavnu, pri čemu su, zanimljivo, zadržali i primjenili orgulje u pojedinim ceremonijama, on koji danas živi tamo i uopšte nije religiozan - prisjetio se svog djetinjstva kada je kao mali dječak prisustvovao bogosluženjima svog oca u banjalučkoj crkvi - što me zaintrigiralo i kliknem na par linkova (IMDB included) kad stoji da je rođen u Prnjavoru! Izvjesna doza sumnje postoji - pošto ima nekoliko manjih mjesta u Srbiji sa istim nazivom (prnjavor - manastirski posjed) i vrlo lako mu je otac mogao da sa porodicom dođe iz Srbije.

Dakle, ako tebi, Predraže, recimo treba objašnjavati zbog čega su, npr, kompozicije Mikija Petkovskog sa Lp „Ko zna“ skromnog omota, bez bilo kakve van muzičke priče a koja ima rok elemente - muzički kvalitetnije, kompleksije dakle inteligentnije u muzičkom smislu i zahtjevaju više muzičkog znanja i sposobnosti od bilo koje pjesme VIS Idoli, onda ti imaš jednu duboku rupu u znanju šta je to muzika i šta bi ona mogla biti.

Извини, не мислим баш ништа лоше, али -- твоје неразумевање уметности је космичко. И очигледно си и сам музичар или тако нешто, али -- несхваћен. С таквима је сасвим бесплодно упуштати се у расправу. (Несхваћених, а лоших књижевника нагледао сам се за свог живота, толико да ми и на оном свету -- ако га има -- за сву његову вечност не би ни на трен недостајали.)

али -- твоје неразумевање уметности је космичко

auh, je l' sad ide onaj dio kad se zakazuje termin i mjesto, određuju sekundanti i bira oružje...

docsumann

али -- твоје неразумевање уметности је космичко

auh, je l' sad ide onaj dio kad se zakazuje termin i mjesto, određuju sekundanti i bira oružje...

Ма јок, важна ствар то што ја мислим да он не разуме уметност. Само, не могу овим даље да се бавим, јер би дотични назори и Боба Дилана преместили у маргиналце. То. Па не бих ни да образлажем ни да убеђујем нити да се више јављам. Сад ћу ја, као, да њему објасним шта је уметност, и он ће, онда, да прогледа и да разуме?! Или он мени?! Мислим -- смешно... Наше неслагање је фундаментално, а не можемо обојица бити у праву, нити један другом приближити мишљења.

Ма јок, важна ствар то што ја мислим да он не разуме уметност.

izvin.te, al ne vidi razloga za jed i zavadu,..jeste, neki poznati urednici i poznavaoci pop i rok muzike na ovim prostorima napravili listu,...sad da l je ona po svacijem ukusu bas takva- verujem da nije i kod mnogih drugih verifikovanih poznavalaca, isto kao kada se prave liste za film, za dodelu Oskara,...pa nije mali broj puta pobedio najgori od nominovanih, a da ne brojimo one koji nisu ni usli na listu.

fakat se i na ovom spisku:), a i van njega nalaze fenomenalni uradci,...meni dovoljno da kazes Arsen-ne mora ni koji album ni koja stvar,...mnogi su bili mnogo produktivniji i kozistentniji u kvalitetu koji su produkovali, tako reci, legende,...dok su Idoli bili kratki, ali slatki:),...mada- ja sam ih volela i njihova muzika mi je bila bliska, razumljiva- uostalom, pripadamo istom ambijentu,...istim pokretima i navikama,....

tako da ne vidim razloga za zucne rasprave- oni su dobili svoj frst pozisn, a neki ne misle da je to bas njihovo mesto- i toliko o tome.

Predrag Brajovic

Извини, не мислим баш ништа лоше, али -- твоје неразумевање уметности је космичко. И очигледно си и сам музичар или тако нешто, али -- несхваћен. С таквима је сасвим бесплодно упуштати се у расправу. (Несхваћених, а лоших књижевника нагледао сам се за свог живота, толико да ми и на оном свету -- ако га има -- за сву његову вечност не би ни на трен недостајали.)

Ne misliš ništa loše a već u sledećoj rečenici neshaćenost povezuješ sa književnicima koji su loši. Pazi kad ti ne vjerujem. Nemoj ti da se ljutiš, Predraže, ovo mi samo daje za pravo da sve više mislim da vrlo malo znaš o ex yu roku i o muzici uopšte i ispravi me ako griješim tvoja pozicija u ovoj oblasti je - čisto pasivni slušalac i ljubitelj i ako je tako to je sjajno, ne isključuje te iz diskusije (status aktivnog slušaoca već uključuje određeni stepen naslušanosti koja neminovno povlači dublje analize) ali priznaćeš to nije dovoljno za takav jedan oštar sud čak i za mene pukog amatera. Volio bih da me razuvjeriš nekim linkom - bilo čim relevantnim da bi taj tvoj sud gore bio valjan - istina jeste, teški sam amater i diletant ali neka moja kratka kosmička nerazumjevanja umjetnosti (za koje sam radio sve faze kratkog filma uključujući i muziku) su odlepšala na par evropskih festivala kratkog filma tako da ta čapri o neshvaćenosti - de facto ne stoji.

Da, skratim - ili da ponovim zbog, izgleda, još jednog Seada "ja znam" Zeleta Lipovaču ex yu scene - suština moje priče i nadam se doprinos boljem razumjevanju šta je to zaista kvalitetna muzika i kakve ona ima uticaje, na ovom mjestu, uz dužno poštovanje prema svemu što su Vis Idoli napravili, i ponovo podvačim sve ovo vidim kao prosto jedan simpatičan eksces vrijedan trola u nakaznim vremenima u kojima dominantno vlada kič, šund i turbo folk - jeste da sa ove vremenske distance nalazi sa terena, dakle sa scene, pokazuju nešto drugačije rezultate:

najbolje ploče i ex yu rok bendovi koji su najviše uticali, naravno pored svjetskih muzičkih uzora, na srednju i mlađu generaciju istaknutih autora - sigurno nisu Divljan i ekipa, njihov uticaj je, naspram postojećih referenci u djelima sadašnjice, zanemarljivo mali. (Ima ih naravno i svaka čast na tome ali naspram drugih - to je zanemarljivo mali broj.)

vrijednost nekog umjetničkog (muzičkog) dijela nije ni u kompleksnosti njegove strukture, ni zahtjevnosti u izvođačkom smislu, virtuoznosti, bogatim aranžmanima, melodijskim strukturama, raznovrsnosti...
duh dijela, njegova artistička suština, ideja nosilja, energija, atmosfera&emocija neuhvatljive su bilo kakvom racionalnom kriterijum-organonu.
inače bi Zepelini uvijek i po svim "standardima" bili deset kopalja ispred Džoj Divižna, a znamo da mnogi ljuboitelji muzike ne misle tako, naprotiv.

Apsolutno se slažem, Docs, i neka potpuno nespretna dva akorda udata za čak spontano, u dahu, stvorene riječi koje ispadnu prodorne poetske slike sa univerzalnom porukom mogu da izazovu lavinu emocija kod publike i da dirnu sve meridijane a da neke brižljivo osmišljene muzičke strukture i dionice u koje je uložen ogroman trud za komponovanje i uvježbavanje ne dirnu nikoga.

Kažem, samo sam pokušao da putem neke veoma banalne analitike "dekonstrukcije" stvar sagledamo iz malo drugačije perspektive - i da kažemo da su majstori zanata ipak majstori zanata - da simpatično razigramo i poljuljamo neka viđenja - ako će to imati za cilj da se prisjetimo malo Gde si sad cica maco, Kenozoika i ponovo preslušamo neke ploče uključujući i Mikija Petkovskog spreman sam da na ovaj način griješim dušu

auh, je l' sad ide onaj dio kad se zakazuje termin i mjesto, određuju sekundanti i bira oružje...

Carevi