Da li ste se ikada zapitali zasto je jedna od prvih reci koju naucite ili vas nauce na nekom
stranom jeziku - upravo psovka? Pored osnovnih fraza: dobar dan, dovidjenja, hvala,
izvinite, nekako uvek se nadju i one druge , bezobrazne reci. Nesto kao prvi dodir sa folklorom
zemlje u kojoj se nalazite. Mi smo vrlo bogati po tom pitanju, rekla bih. Saroliki, koloritni, kicasti, za
svakoga po nesto... za one sa osetljivim i manje osetljivim stomakom.
Ne znam za vas, ali ja volim da psujem. i to radim svakodnevno. Kao da imam neku dnevnu dozu
koju moram da upotrebim, izbacim iz sebe. A najvise i najstrastvenije psujem dok vozim auto. I
mnogo se bolje osecam kada izgovorim lavinu pogrdnih reci isprovociranu necijom krivicom. Jer,
u mojoj voznji je uvek neko drugi kriv, nikada to nisam ja.. Dobro, ponekad i ja, priznajem...tada
psujem samu sebe.
Mnogi su ubedjeni da vulgarnost lose utice na osobe , pogotovu na mlade i decu. Niko nam nije
do sada objasnio kako obicno slusanje jedne reci moze da nas iskvari. Neobicna emocionalna moc koju imaju psovke i lingvisticki tabui u celom svetu i u svim kulturama, govori da ovakva vrsta reci deluje na najdublje sfere naseg mozga. Reci, osim bukvalnog znacenja imaju i konotaciju, jedan emocionalni kolorit potpuno razlicit od osnovnog znacenja termina.
Ekstremni primer tabu- reci i sinonima: sranje/govno i izmet, kurac i penis, picka i vagina...i da
ne nastavljam...(ispucala sam vec dnevnu dozu). Psovka izaziva u nama drugaciju reakciju od one koju bi izazvali njeni sinonimi upravo zbog toga sto se konotacija i denotacija iste reci kriju u razlicitim delovima naseg mozga. Uz pomoc amigdale , nase emocije i senzacije povezujemo sa secanjima i memorijom. Amigdala ce pokazati pojacanu metabolicku aktivnost bilo da je ono sto cujemo i vidimo
prijatno ili neprijatno i ruzno, kao sto je to psovka , na primer. Reakcija nije samo emotivna nego je i nevoljna, refleksna. Kada procitamo ili cujemo neku rec automatski preispitujemo nase pamcenje i reagujemo na njeno znacenje, ukljucujuci i konotacije ( stroop efekat). Zahvaljujuci automatizmu lingvisticke percepcije, tabu rec skrece nasu paznju, pali se lampica, aktivira se amigdala i tera nas da mislimo o negativnim ili ruznim konotacijama.
Istorijske korene psovki, narocito u engleskom jeziku, nalazimo u religiji. ( damn, hell, god,
christ, blasphemy...) U danasnje vreme niko se vise ne skandalizuje na ovu vrstu bogohuljenja . Za gubitak pogrdnog i pezorativnog u ovim recima zasluzna je modernizacija i sekularizacija
zapadne kulture. Hvala bogu. :)
Osim ovih, religijskih , imamo i druge izvore. Na primer, ljudske tecnosti i sekreti : shit , piss,
fart, snot, spit, sperm... . Negativnu konotaciju im valjda daje cinjenica da su ove supstance pune
mikroorganizama , pa kao takvi i uzroci raznoraznih bolestina.
Jos jedna grupa taboo reci je ona vezana za sex. I polne organe. Cak i danas, kada se o seksu
prica i diskutuje mnogo opustenije i slobodnije nego sto je to bilo u proslosti, argument je i dalje
vrlo taboo. Sezdesete su donele i sexualnu revoluciju koja je za posledicu imala raskrinkavanje i razbijanje raznoraznih predrasuda i tabua, ali i gomilu seksualno prenosivih bolesti, vanbracne i
nepriznate dece, silovanja, seksualnog nasilja, perverzija..
Ovo je samo jedan od razloga zasto bi trebalo dobro razmisliti pre nego sto se demistifikuje i neutralise bilo koja psovka.. Jos jedan razlog bi bio da, ako zloupotrebom tabu reci doprinesemo gubljenju emotivnog naboja i pravog efekta koju ta rec proizvodi, ostajemo uskraceni za jedan lingvisticki instrument ( pomagalo) koji je cesto vrlo efikasan. Koriscene u pravoj meri, psovke mogu i jesu vrlo delotvorne. Efikasnije od bilo koje druge jezicke forme, one razvijaju nas kapacitet izrazavanja, drazi metafore, stiha i rime, ukljucujuci na taj nacin ceo nas mozak.
Eto, uz sport, muziku, zdravu ishranu i prirodu, dodala bih i psovanje kao jedan od nacina kako se
potpuno besplatno i bez ulaganja bilo kog tipa mozete lako osloboditi stresa, bar na kratko. A to nam
je svima itekako potrebno.
Ali, sve u granicama i sa merom. Ne preterujte bas uvek...ponekad samo.
P.S.
Htela sam da postavim ovde snimak iz predstave Cikaske perverzije, ali ne mogu da nadjem...
