Нема ништа узалудније од блоговске геополитике. Али, ко се може усудити да каже да нема нешто магично забавно у распредању о државама и народима као да су особе од крви и меса са све сујетом и осталим несавршеностима. Ко ће први предвидети тренд који нико други није уочио и на тај начин стећи ласкаво право да свима каже "јесам вам рекао". Може и "ја сам вам лепо говорио, а ви ме нисте слушали" и остале варијације.
Август је, годишњи одмори, политичари имају своја неписана правила која су им милија него писана и зато се ништа значајно не би требало десити у августу, зар не? Међутим, новац се увек окреће, а саме новчане струје изгледа почињу наглашено да осећају утицај промена политичке климе. Они који би то требали први да схвате, медији са широким утицајем, имају потешкоће да схвате размере тих кретања, а гомиле сигнала који стижу као да немају довољан кредбилитет да буду схваћени озбиљно., па и кад се преносе, преносе се стидљиво, без указивања на шири тренд. Та временска разлика измећу момента кад нешто сазнамо и момента кад схватимо из онога што смо сазнали је можда најбитнија тема информационог доба, али не данас, данас, геополитичимо. :)
И ево моје конкретне теме. Кина и Америка.
Поштају се са дистанце, велики партнери у трговини. Поред те ситне идеолошке разлике и разликице у друштвеном уређењу, новац и привреда живе у љубави. И живеће догод поредак у том економском свету буде какав је досад. Догод Apple буде Apple, и догод Huawei буде Huawei. Јесте, стара је вест да ће овим темпом Кина престићи Америку као прва економска сила света у наредних десетак година и у апсолутним бројевима. Али и пре него што је прескочи у апсолутним бројевима прескочиће је у моментуму. Прећи ће се она граница после које је јасно да ће се то и десити, а мени је тај моменат далеко занимљивији него онај формални. Јер, онда се мења и тон и начин опхођења. Другим речима, почнеш да се плазиш у ретровизору оном којег претичеш још и пре него што га претичеш, а он ту не може ништа. Шта ако је то баш 2014-а?
Праћење тржишта смартфона би могло бити добар индикатор ових односа. Након нафте, вероватно најмаснији профит се може покупити у смартфонима и телекомуникацијама, са огромном тенденцијом раста самог тржишта. И баш ту је Кина направила смеле кораке у 2014-ој години. Након година инкубирања својих произвођача мобилних телефона масивним субвенцијама, чини се да су они коначно дозрели да се носе са краљем профита - Apple-ом и Самсунгом (иза којег стоји цела Кореја). Xiaomi, Lenovo, Huawei, ZTE, Oppo, OnePlus,... немају више шта да науче са Запада. Уз сервисе које нуде Alibaba, Weibo, Tencent,... који у потпуности мењају Amazon, Google, Facebook, Twitter, Uber,... чине заокружену целину и ма како неко не може да замисли живот без Фејса, Кинезима су таква метафизичка разматрања непотребна, објективно. Све оно што пратимо на тим друштвеним мрежама, све информације које добијамо од mainstream медија, све то тренутно ради против нас, све нам то набацује диптрију тако да не видимо слона у ходнику*.
Дакле, зашто ја мислим да је Кина одрасла? Почела је да одговара тати. Прошле године демонстрације против Јапана, резултат, јапанска роба (поготово аутомобили) се више тамо не купује, осим машина и машина које праве машине. Никаква званична забрана, "десио се народ", па Ауди и Фолксваген трљају руке. Што Јапан не узврати истом мером? Ево саће, само да однесе тетки лек. Ове године је страдао Samsung, али он је сам себи крив. Ових пар година колико су јахали плимски талас Андроида нису успели да искористе да се наметну као незаменљиви, да наметну своје сервисе и да се зацементирају код корисника. Онда су пустили Apple у China Telecom, али ваљда само да осети сласт из казана покрај којег ће убудуће стојати као сироче. Јер су одмах кренули да их цепају са пропагандом, преко својих медија. Народе, ево вам Apple, али они вас прате и скупљају ваше приватне податке, часна пионирска. Пацке је примио и Microsoft, сличне оптужбе. А онда Audi и немачка екипа. Онда опет Јапанци и Корејци (Line и KakaoTalk, популарне апликације за порукање, које имају глобалне амбиције). Опасно је то порукање по јавну безбедност, рече влада. Данас испаде да Кина укида субвенције приликом куповине мобилних телефона (2 милијарде долара вредне). Њима ни из џепа ни у џеп, али кад купац види цену на новом iPhone-у и Galaxy-ју, коју провајдер не може да замаскира биће падања у несвест. Упола јефтинији, а једнако добри (ако не и бољи) кинески телефони продаваће се као кокице ( а и већ се продају лепо). Google се давно повукао из Кине, свестан да тамо није конкурентан, а и тај пословни модел, који и на либералном Западу изазива контроверзе по питању приватности, у Кини никада не би добио ту слободу. Фејсбук је једноставно забрањен баш из тих разлога. Сво ово мешање државе док се многе области постепено либерализују, без пуно буке са Запада говори да је Кина већ превелика да би јојј се лизалица могла тек тако отети без објашњења.
Сад би се неко могао питати, какве ово има везе са геополитиком? Па има, јер није једнострано, дакле није небитно шта Кина ради у свом дворишту, нити је небитно шта продаје по свету. Можда нису баш експлицитни у објашњавању својих мотива, али Амери су једнако заузети регулисањем свог либерално дворишта на које су поносни. Прошле године су скресали крила Huawei-ју, забранивши му да продаје своје рутере и мрежну опрему у USA. У Cisco-у - неверица! Васкрснуће, јер би их Huawei појео за доручак, као што је и остаталим деловима света. Данас, одложен излазак Alibaba-е на америчку берзу, због "рачуноводствених нерегуларности" једне фирме у оквиру Alibaba мастодонта. То је требао да буде највећи излазак на берзу у њеној историји јер је почетна цена компаније између 100 и 200 мелејарди долара. Наравно, није USA само у силицијумској долини, али је чињеница да је то најврелији део раста, а теоретски даљи развој рачунарства у којем Кина никако не заостаје**, може довести до трансформације традиционалних тржишта и даље истопити предност коју Запад сада ужива. Да зачинимо причу додатно, треба набацити да је Кина остварила значајан утицај у делу света који се убрзано развија, а то није мали део света. Индија, Русија, Јужна Америка, Африка, па не треба да чуди ако се чини да се Кина олако одриче богатог Западног тржишта љутећи га својим интервенционизмом. И сад, кад ће и како реаговати светски полицајац кад му се језик довољно пута исплази? Хоће се Ујка Семова моћ полако испувати током дугог временског периода или ће неком пасти на памет да ипак откључа пандорину кутију?
Секундарна тема: да сте Русија, којем бисте се приклонили царству? Да сте Америка, да ли би вам пало на памет да сте можда културолошки компатибилнији са Русијом него са Кином и Индијом? Искрено, ја бих више волео да се свет (ако већ мора) мало цепа линијом Урал, Црно море, Блиски Исток, него кроз Источну Европу и Европу уопште.
*1 Отуда широко распрострањено веровање да Кинези расту јер раде за шаку риже и због масивног спољнотрговинског суфицита који се прави у блоку 70 (какав трип). А они су толико оснажили своју унутрашњу потрошњу да их савршено заболе за остатак света и за блок 70 у који су послали најнекултурније репрезенте да пљују по улици и разбацују картоне и спавају преко робе коју продају.
**2 Напротив, у Америци је покренут широк фронт да се програмирање учи још у основној школи. Податак који износи фондација Code.org каже да 5% Американаца учи да програмира у основној школи, док то исто чини 100% Кинеза. Да, једу шаку риже и куцкају по рачунару (заколут очима).