Budućnost| Ekonomija| IT| Politika| Životinjski svet

Mala letnja geopolitika :)

little_radojica RSS / 18.08.2014. u 08:40

Нема ништа узалудније од блоговске геополитике. Али, ко се може усудити да каже да нема нешто магично забавно у распредању о државама и народима као да су особе од крви и меса са све сујетом и осталим несавршеностима. Ко ће први предвидети тренд који нико други није уочио и на тај начин стећи ласкаво право да свима каже "јесам вам рекао". Може и "ја сам вам лепо говорио, а ви ме нисте слушали" и остале варијације.

Август је, годишњи одмори, политичари имају своја неписана правила која су им милија него писана и зато се ништа значајно не би требало десити у августу, зар не? Међутим, новац се увек окреће, а саме новчане струје изгледа почињу наглашено да осећају утицај промена политичке климе.  Они који би то требали први да схвате, медији са широким утицајем, имају потешкоће да схвате размере тих кретања, а гомиле сигнала који стижу као да немају довољан кредбилитет да буду схваћени озбиљно., па и кад се преносе, преносе се стидљиво, без указивања на шири тренд. Та временска разлика измећу момента кад  нешто сазнамо и момента кад схватимо из онога што смо сазнали је можда најбитнија тема информационог доба, али не данас, данас, геополитичимо. :)

И ево моје конкретне теме. Кина и Америка. 

Поштају се са дистанце, велики партнери у трговини. Поред те ситне идеолошке разлике и разликице у друштвеном уређењу, новац и привреда живе у љубави. И живеће догод поредак у том економском свету буде какав је досад. Догод Apple буде Apple, и догод Huawei буде Huawei. Јесте, стара је вест да ће овим темпом Кина престићи Америку као прва економска сила света у наредних десетак година и у апсолутним бројевима. Али и пре него што је прескочи у апсолутним бројевима прескочиће је у моментуму. Прећи ће се она граница после које је јасно да ће се то и десити, а мени је тај моменат далеко занимљивији него онај формални. Јер, онда се мења и тон и начин опхођења. Другим речима, почнеш да се плазиш у ретровизору оном којег претичеш још и пре него што га претичеш, а он ту не може ништа. Шта ако је то баш 2014-а?

Праћење тржишта смартфона би могло бити добар индикатор ових односа. Након нафте, вероватно најмаснији профит се може покупити у смартфонима и телекомуникацијама, са огромном тенденцијом раста самог тржишта. И баш ту је Кина направила смеле кораке у 2014-ој години. Након година инкубирања својих произвођача мобилних телефона масивним субвенцијама, чини се да су они коначно дозрели да се носе са краљем профита - Apple-ом и Самсунгом (иза којег стоји цела Кореја). Xiaomi, Lenovo, Huawei, ZTE, Oppo, OnePlus,...  немају више шта да науче са Запада. Уз сервисе које нуде Alibaba, Weibo, Tencent,... који у потпуности мењају Amazon, Google, Facebook, Twitter, Uber,... чине заокружену целину и ма како неко не може да замисли живот без Фејса, Кинезима су таква метафизичка разматрања непотребна, објективно. Све оно што пратимо на тим друштвеним мрежама, све информације које добијамо од mainstream медија, све то тренутно ради против нас, све нам то набацује диптрију тако да не видимо слона у ходнику*.

Дакле, зашто ја мислим да је Кина одрасла? Почела је да одговара тати. Прошле године демонстрације против Јапана, резултат, јапанска роба (поготово аутомобили) се више тамо не купује, осим машина и машина које праве машине. Никаква званична забрана, "десио се народ", па Ауди и Фолксваген трљају руке. Што Јапан не узврати истом мером? Ево саће, само да однесе тетки лек. Ове године је страдао Samsung, али он је сам себи крив. Ових пар година колико су јахали плимски талас Андроида нису успели да искористе да се наметну као незаменљиви, да наметну своје сервисе и да се зацементирају код корисника. Онда су пустили Apple у China Telecom, али ваљда само да осети сласт из казана покрај којег ће убудуће стојати као сироче. Јер су одмах кренули да их цепају са пропагандом, преко својих медија. Народе, ево вам Apple, али они вас прате и скупљају ваше приватне податке, часна пионирска. Пацке је примио и Microsoft, сличне оптужбе. А онда Audi и немачка екипа. Онда опет Јапанци и Корејци (Line и KakaoTalk, популарне апликације за порукање, које имају глобалне амбиције). Опасно је то порукање по јавну безбедност, рече влада. Данас испаде да Кина укида субвенције приликом куповине мобилних телефона (2 милијарде долара вредне). Њима ни из џепа ни у џеп, али кад купац види цену на новом iPhone-у и Galaxy-ју, коју провајдер не може да замаскира биће падања у несвест. Упола јефтинији, а једнако добри (ако не и бољи) кинески телефони продаваће се као кокице ( а и већ се продају лепо). Google се давно повукао из Кине, свестан да тамо није конкурентан, а и тај пословни модел, који и на либералном Западу изазива контроверзе по питању приватности, у Кини никада не би добио ту слободу. Фејсбук је једноставно забрањен баш из тих разлога. Сво ово мешање државе док се многе области постепено либерализују, без пуно буке са Запада говори да је Кина већ превелика да би јојј се лизалица могла тек тако отети без објашњења.

Сад би се неко могао питати, какве ово има везе са геополитиком? Па има, јер није једнострано, дакле није небитно шта Кина ради у свом дворишту, нити је небитно шта продаје по свету. Можда нису баш експлицитни у објашњавању својих мотива, али Амери су једнако заузети регулисањем свог либерално дворишта на које су поносни. Прошле године су скресали крила Huawei-ју, забранивши му да продаје своје рутере и мрежну опрему у USA. У Cisco-у - неверица! Васкрснуће, јер би их Huawei појео за доручак, као што је и остаталим деловима света. Данас, одложен излазак Alibaba-е на америчку берзу, због "рачуноводствених нерегуларности" једне фирме у оквиру Alibaba мастодонта. То је требао да буде највећи излазак на берзу у њеној историји јер је почетна цена компаније између 100 и 200 мелејарди долара. Наравно, није USA само у силицијумској долини, али је чињеница да је то најврелији део раста, а теоретски даљи развој рачунарства у којем Кина никако не заостаје**, може довести до трансформације традиционалних тржишта и даље истопити предност коју Запад сада ужива. Да зачинимо причу додатно, треба набацити да је Кина остварила значајан утицај у делу света који се убрзано развија, а то није мали део света. Индија, Русија, Јужна Америка, Африка, па не треба да чуди ако се чини да се Кина олако одриче богатог Западног тржишта љутећи га својим интервенционизмом. И сад, кад ће и како реаговати светски полицајац кад му се језик довољно пута исплази? Хоће се Ујка Семова моћ полако испувати током дугог временског периода или ће неком пасти на памет да ипак откључа пандорину кутију? 

Секундарна тема: да сте Русија, којем бисте се приклонили царству? Да сте Америка, да ли би вам пало на памет да сте можда културолошки компатибилнији са Русијом него са Кином и Индијом? Искрено, ја бих више волео да се свет (ако већ мора) мало цепа линијом Урал, Црно море, Блиски Исток, него кроз Источну Европу и Европу уопште. 

 

*1 Отуда широко распрострањено веровање да Кинези расту јер раде за шаку риже и због масивног спољнотрговинског суфицита који се прави у блоку 70 (какав трип). А они су толико оснажили своју унутрашњу потрошњу да их савршено заболе за остатак света и за блок 70 у који су послали најнекултурније репрезенте да пљују по улици и разбацују картоне и спавају преко робе коју продају.  

**2 Напротив, у Америци је покренут широк фронт да се  програмирање учи још у основној школи. Податак који износи фондација Code.org каже да 5% Американаца учи да програмира у основној школи, док то исто чини 100% Кинеза. Да, једу шаку риже и куцкају по рачунару (заколут очима). 



Komentari (58)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

skyspoter skyspoter 09:43 18.08.2014

Kineska Ekspanzija

Ja posmatram Kinesku ekspanziju sa neke druge strane - oni su očajni da budu prvi na listi po broju UNESCO sites i tako svake godine podnose masu predloga koji se, naravno, prihvataju. Samo u tom svom očajanju, zaboravljaju da su Italijani ukapirali šta rade pa i oni svake godine podnose masu novih predloga samo da ne dozvole Kinezima da budu prvi.

off the topic: Sada pričajući o UNESCO site a vodeći se Kineskom metodologijom ja mislim da bi Srbija trebala da da sledeće predloge za UNESCO listu
kanal DTD
žitna polja Vojvodine
kompleks Vrnjačke Banje
uvac
itd
little_radojica little_radojica 10:02 18.08.2014

Re: Kineska Ekspanzija

skyspoter
Ja posmatram Kinesku ekspanziju sa neke druge strane - oni su očajni da budu prvi na listi po broju UNESCO sites i tako svake godine podnose masu predloga koji se, naravno, prihvataju. Samo u tom svom očajanju, zaboravljaju da su Italijani ukapirali šta rade pa i oni svake godine podnose masu novih predloga samo da ne dozvole Kinezima da budu prvi.

off the topic: Sada pričajući o UNESCO site a vodeći se Kineskom metodologijom ja mislim da bi Srbija trebala da da sledeće predloge za UNESCO listu
kanal DTD
žitna polja Vojvodine
kompleks Vrnjačke Banje
uvac
itd


Занимљиво, нисам то знао, али ме некако не чуди. Јел им одобри УНЕСКО то? Знам да Петроварадинска тврђава не може да уђе на УНЕСКО листу из најмање два разлога: још увек је користи војска и, битнији разлог, то је типска тврђава, уопште није јединствена, само је друга највећа у Европи.
Јел имаш неки линк за то кинеско-талијанско натјецање, баш ме занима конкретно.
skyspoter skyspoter 12:21 18.08.2014

Re: Kineska Ekspanzija


Tu priču za Petrovaradinsku Tvrdjavu sam čula i ja ali vezano za Kalemegdan. Chinese whispers! Kalemegdan kao ne može da bude UNESCO site zbog Vojnog Muzeja koji je u upotrebi. E sad opet se vraćamo na Kineze - njima je ceo grad, Pingyao, UNESCO site iako u njemu ima objekata koji se koriste: policijska stanica, pošta, restorani...a da ne pričam koliko je renoviran!
Pokušala sam da nadjem link koji bi pokazao broj UNESCO sites po godini za sve zemlje ali ne postoji. Najbliže sto mogu da postavim je ovo
little_radojica little_radojica 12:53 18.08.2014

Re: Kineska Ekspanzija

skyspoter

Tu priču za Petrovaradinsku Tvrdjavu sam čula i ja ali vezano za Kalemegdan. Chinese whispers! Kalemegdan kao ne može da bude UNESCO site zbog Vojnog Muzeja koji je u upotrebi. E sad opet se vraćamo na Kineze - njima je ceo grad, Pingyao, UNESCO site iako u njemu ima objekata koji se koriste: policijska stanica, pošta, restorani...a da ne pričam koliko je renoviran!
Pokušala sam da nadjem link koji bi pokazao broj UNESCO sites po godini za sve zemlje ali ne postoji. Najbliže sto mogu da postavim je ovo


И то је довољно! Стварно дугачка листа.

Јапан има 16, иако су неке зграде под очигледним утицајем Кине очуване за разлику од истих у Кини. Такорећи, копија је старија од оригинала! И од тих 16, то су све шири локалитети, па је и по неколико објеката сврстано у једно културно наслеђе. Једно од тих је село где су гајили свилене бубе <<<<ЛИНК. Е сад становници мал-те-не хоће да одустану од статуса културног наслеђа јер су услови јако строги. Скоро па не смеју да се баве ничим модерним, нити да ишта презиђују, због тог статуса. Треба да се помире са судбином да живе само од туриста који иду по граду и по цео дан шкљоцају, јер баш не иде да гаје свилену бубу у 21. веку.

Србија је имала 4, кад сам задњи пут проверавао, мада нисам сигуран да није 2, а да је други група косовских манастира као један локалитет.

Ако си причала са Кинезима, онда си сигурно била опоменута за "4 проналаска" античке Кине који су фундаментални за развој целе људске цивилизације. Компас, папир, барут, штампа. Мене су подсећали... :)
skyspoter skyspoter 14:35 18.08.2014

Re: Kineska Ekspanzija

Компас, папир, барут, штампа. Мене су подсећали... :)


A fudbal?!

Zibo is the birthplace of ancient football Cuju, which according to FIFA, was the earliest form of the sport.
highshalfbooze highshalfbooze 07:20 19.08.2014

Re: Kineska Ekspanzija

Kalemegdan kao ne može da bude UNESCO site zbog Vojnog Muzeja koji je u upotrebi.


Stvarno brate, šta će vojni muzej u istorijskom fortifikacionom objektu.
jinks jinks 09:53 18.08.2014

...

Наравно, није USA само у силицијумској долини, али је чињеница да је то најврелији део раста

To jedino ako je FED štamparija novca preseljena u Silicijumsku dolinu :)

Izgleda da glavni izvozni artikl US ipak predstavlja crno-zeleni (valjda) komad papira (proizvod međunarodne privantne FED kompanije, u UK-US-i ko zna kom još sve ne vlasništvu), a ne Google ili Apple.

Gledano u tom svetlu, interesantno bi bilo analizirati i odnos US-Kina u kontekstu odnosa Kine prema dolaru kao medjunarodnom sredstvu plaćanja.
little_radojica little_radojica 10:15 18.08.2014

Re: ...

jinks
Наравно, није USA само у силицијумској долини, али је чињеница да је то најврелији део раста

To jedino ako je FED štamparija novca preseljena u Silicijumsku dolinu :)

Izgleda da glavni izvozni artikl US ipak predstavlja crno-zeleni (valjda) komad papira (proizvod međunarodne privantne FED kompanije, u UK-US-i ko zna kom još sve ne vlasništvu), a ne Google ili Apple.

Gledano u tom svetlu, interesantno bi bilo analizirati i odnos US-Kina u kontekstu odnosa Kine prema dolaru kao medjunarodnom sredstvu plaćanja.


То бре Џинкс, то је прави геополитичарски дух! :)

Е баш зато је толико битна трансформација Кине у потрошачко друштво, која се дешава as we are speaking. Та се трговина (унутрашња) обавља у јуанима, а колико се ја сећам, кад је криза почела и кад је било забринутости за судбину долара, Кина је додала могућност директне трговине са неким земљама за јуан (не сећам се које земље су у питању, али нису неке превелике). Ако би унутрашње тржиште Кине довољно порасло, они би могли да постану напрасно незаинтересовани за своја потраживања у доларима и за евентуалну девалвацију истих услед рада ФЕД-ове мастиљарнице. Уосталом, Амери су већ смањили штампање. Оно, није да потцењујем долар и САД, тај систем је постављен на жилавим принципима и готово да је тешко поверовати да то може да пропадне. Али ако се смањи утицај САД, а повећа утицај Кине, као и кинески увоз који прилично расте, што би неко трговао баш искључиво за доларе?
jinks jinks 10:25 18.08.2014

Re: ...

Оно, није да потцењујем долар и САД, тај систем је постављен на жилавим принципима

Naravno, obrisi FED-a se razvijaju i testiraju još iz vremena dok je US bila britanska kolonija.

Mada kolapsi i velike globalne ekonomske krize, od kojih su mnoge u dosadašnoj istoriji izgleda upravo i počele na obalama Atlantika, pokazuju da i FED štamparija nije svemoguća (jedino ako i same velike krize ne predstavljaju mehanizme da se neki dodatno i kroz njih obogate :)
svarog svarog 10:49 18.08.2014

Re: ...

а колико се ја сећам, кад је криза почела и кад је било забринутости за судбину долара, Кина је додала могућност директне трговине са неким земљама за јуан (не сећам се које земље су у питању, али нису неке превелике)


Sa Rusijom, Australijom, Engleskom... Sad u okviru BRIKS prave taj fond u kom će svopovati međusobno valute i odobravati pomoć kada neka od njih zapadne u probleme spoljne likvidnosti (tipa MMF). Ipak, kada se priča o dolaru kao rezervnoj valuti, iako to donosi znatne prihode SAD-u, ipak treba reći da nijedna zemlje na svetu, a pogotovo Kina nije spremna da vodi predvidivu i transparentnu monetarnu politiku i otvori finansijsko i valutno tržište kao što to rade SAD. Ko će držati juane kada postoji mogućnost da CK preko noći odluči da oslabi valutu zbog npr. domaće konkurentnosti?

Inače vidi se iz američkih i engleskih medija da Rusija više nije glavni rival, već da je to Kina poslednjih nekoliko godina
little_radojica little_radojica 12:03 18.08.2014

Re: ...

svarog
а колико се ја сећам, кад је криза почела и кад је било забринутости за судбину долара, Кина је додала могућност директне трговине са неким земљама за јуан (не сећам се које земље су у питању, али нису неке превелике)


Sa Rusijom, Australijom, Engleskom... Sad u okviru BRIKS prave taj fond u kom će svopovati međusobno valute i odobravati pomoć kada neka od njih zapadne u probleme spoljne likvidnosti (tipa MMF). Ipak, kada se priča o dolaru kao rezervnoj valuti, iako to donosi znatne prihode SAD-u, ipak treba reći da nijedna zemlje na svetu, a pogotovo Kina nije spremna da vodi predvidivu i transparentnu monetarnu politiku i otvori finansijsko i valutno tržište kao što to rade SAD. Ko će držati juane kada postoji mogućnost da CK preko noći odluči da oslabi valutu zbog npr. domaće konkurentnosti?

Inače vidi se iz američkih i engleskih medija da Rusija više nije glavni rival, već da je to Kina poslednjih nekoliko godina


Хвала, значи и ниси неке безначајне земље...
Економски ривал им је Кина, мада је и то асиметрично, али су у сваком другом смислу усели на Русију, којој и ти медији дају највише простора. Економски успеси Кине и назнаке да она није више достављач јефтиних играчака за Америку, већ аутентични гигант у разним напредним областима се појаве онако успут. И онда опет паљба по Путину, хебо их Путин.

Стоји то за поузданост америчке монетарне политике, али неки преседани су већ направљени, као што је спашавање банака и великих компанија које је било ипак непредвиђено таквим системом. Даље, Обама је лично укинуо пресуду против Apple у спору са Samsung-ом пре годину-две, која је налагала забрану продаје Apple производа. Тако да је та предвидивост и транспарентност у будућности упитна, док Кина и поред силног интервенционизма ипак селективно либерализује своје прописе, што јој опет иде на руку у будућности кад дође у позицију да диктира и трендове и моду (да не кажем стандарде).
svarog svarog 13:20 18.08.2014

Re: ...


Стоји то за поузданост америчке монетарне политике, али неки преседани су већ направљени, као што је спашавање банака и великих компанија које је било ипак непредвиђено таквим системом.


Najveći presedan napravljen je "73 kada je dolar zvanično napustio konvertibilnost u zlato, pa je opet svet nastavio da veruje zelenim papirićima(mada tada nije ni bilo neke alternative)
Koliko god spašavanje banaka u USA bilo kontra principima tržišne ekonomije, pa čak i suludo u kombinaciji sa bonusima koje su istovremeno te iste banke isplaćivale top menadžmentu, da li se sećate kako je svet eksplodirao kad je pukao Lehman bros. Zamislite šta bi bilo da su otišli milioni penzija u AIG, pa Citi, BoA...
Zanimljivo je i to da bez obzira što FED štampa pare ko blesav, kad god je neka frka u svetu pare se vraćaju u SAD hartije bez obzira na čak i negativnu kamatnu stopu

China’s holdings of U.S. Treasuries declined by $2.5 billion to $1.27 trillion, while Japanese holdings dropped $600 million to $1.22 trillion, according to a Treasury report today.

China and Japan’s combined share of total foreign holdings of Treasuries has declined since 2004. It dropped to 41.4 percent in June from 50.9 percent in August 2004, according to data compiled by Bloomberg.



LINK

Даље, Обама је лично укинуо пресуду против Apple у спору са Samsung-ом пре годину-две, која је налагала забрану продаје Apple производа.


A šta reći za odluku NY suda da Argentina ne može nikome da plaća dug dok ne isplati "holdout"-ima, ovim "vulture funds". To je opasan presedan.
little_radojica little_radojica 16:18 18.08.2014

Re: ...

Zanimljivo je i to da bez obzira što FED štampa pare ko blesav, kad god je neka frka u svetu pare se vraćaju u SAD hartije bez obzira na čak i negativnu kamatnu stopu

кад је била негативна каматна стопа? Знам за Немачку и Јапан да су имале тај случај, али не знам за САД...

По овим подацима које си изнео испада да се Кина и Јапан полако повлаче из позајмљивања Америци? Иако је удео њихове позајмице у укупном дугу америке и даље огроман.
michiganac michiganac 17:54 18.08.2014

Re: ...


Nisam odmah imao ideju gdje bih mogao da utaknem sljedeci link, na kraju mi se ucinilo najprigodnijim pod ovim 'jinks'-ovim komentarom.

Dakle, malo sam tragao o mogucim uzrocima ratnih zbivanja u Ukrajini i na kraju nabasao na zanimljiv i sazet tekst:

LINK


Na njemackom, ali mislim da je vise nego razumljiv.. za druge --> google translate

Hint: SPIMEX --> kao lajtmotiv za lavinu nesretnih dogadjaja pokrenutih u Ukrajini.

-------------------

Ali izvucu ipak nekoliko crtica i sitnih ispravki:


-u tekstu se pominje '71 (a ne '73 - kako je sugerisao kolega bloger 'svarog')
kao godina raskida sa konvertibilnoscu u zlato >> u nastavku su SAD pod politickim i vojnim pritiscima obezbjedili si da svjetska trgovina kljucnih sirovina, ali prije svega nafte, bude obavljana iskljucivo dolarskim sredstvima >> dakle, de facto kao zamjena 'Zlatnom Standardu'.
Ovakvo "sirovinsko pokrice" je prema tekstu jedino sto jos dolar u odredjenoj mjeri odrzava stabilnim.. od te '71 su se sve berze sirovina nalazile iskljucivo u zapadnoj hemisferi >> do pojave SPIMEXA poslednjih par godina.

-u narednom pasusu pominju se ukratko bolne konsekvence koje su prethodno osjetile sve drzave koje su iole pokusale da raskinu sa do tad utvrdjenom praksom prodaje svojih naftnih rezervi za dolare >> iste su u zapadnim medijskim i propagandnim sredstvima sveobuhvatno definisane pod terminom: "osovine zla!"

-rusko formiranje berze sirovina u Sankt-Petersburgu, tzv. SPIMEX-a -gdje se trguje iskljucivo u Rubljama -u cilju njene promocije kao internacionalne valute, u SAD-u je shvaceno kao dosad najozbiljniji atak na njihovu ekonomsku osnovu >> ahilova peta americke globalne moci >> otud ovoliki napor i sukobi u Ukrajini da bi se potkopala narastajuca ruska moc - gasno-energetski monopol koji uzivaju u Evropi.

-sa druge strane imamo i Kinu koja uporedo sa Rusijom otkupljuje americke drzavne obveznice, a uz to i veliki dio zlatnih rezervi. U toku je i formiranje kineske berze plemenitih metala u Sangaju sto dodatno uslovljava slabljenje dolarske pozicije.

---------------------

Kao (potpuni) laik u ekonomskim stvarima, ovaj kratak osvrt na trenutnu globalnu makroekonomsku situaciju ostavljam ipak vama upucenijima na razmatranje daljih mogucih geo-polit. konsekvenci.


EDIT: cijenim jos, iz ovog konteksta bi svakako bilo zanimljivo analizirati ovih nekoliko mogucih aspekata koje je 'sima2000' postovao ispod:

sima2000

- Kinezi veruju u dugoročnu stabilnost američke ekonomnije.
- Kinezi veruju u dugoročnu likvidnost dolara.
- Kinezima, uprkos navedenim primerima protekcionizma, treba pristup ogromnom USA tržištu. USA GDP je duplo veći od Kineskog, što znači da USA tržište može da proguta duplo više roba i usluga od Kineskog i ako imaju četiri puta manje stanovnika.

svarog svarog 22:29 18.08.2014

Re: ...

кад је била негативна каматна стопа? Знам за Немачку и Јапан да су имале тај случај, али не знам за САД...


kam stopa FED-a 0,25%, a inflacija ~2% > realna kam. stopa negativna
hajkula1 hajkula1 23:03 18.08.2014

Re: ...

little_radojica
што би неко трговао баш искључиво за доларе?


http://www.balkanmagazin.net/finansije/cid135-94691/briks-konkurencija-svetskoj-banci-i-mmf-u

Posle trgovinskog sporazuma između Japana i Kine, posle je bio cunami (gledali smo i snimak na youtube, izjava japanskog predsednika o pretnjama, ako to dogovori s Kinezima, da će Japan zatresti razoran zemljotres, bio link na blogu).


Pošto je ovo najavljeno, desila se Ukrajina, međutim, krenuli su u realizaciju


http://www.balkanmagazin.net/finansije/cid135-94691/briks-konkurencija-svetskoj-banci-i-mmf-u


Uspostavlja se alternativa dolaru (Rusija i ješ neke zemlje).


Искрено, ја бих више волео да се свет (ако већ мора) мало цепа линијом Урал, Црно море, Блиски Исток, него кроз Источну Европу и Европу уопште.



Ne razumem, zašto?

Evroazija. Sirovine, razvoj, rast, sve je na toj strani.
BRIKS mi je privlačniji od EU jer imaju mnoge pogodnosti, velike potencijale. Neki naši kompleksi zapadnjaštva ne daju nam da realno razmišljamo, zabranjeno voće


svarog svarog 23:05 18.08.2014

Re: ...

u tekstu se pominje '71 (a ne '73 - kako je sugerisao kolega bloger 'svarog')
kao godina raskida sa konvertibilnoscu u zlato


dolar je devalvirao prema zlatu `71 (sve ostale valute bile su vezane za dolar), a konacno je `73 napustio konvertibilnost u zlato.

zasto je dolar rezervna valuta

i zasto rublja ili remninbi nece to biti skoro:

Other proposed replacements for the dollar include emerging
market currencies. However, the largest developing economies,
including Mexico, Brazil, Korea, China, Taiwan, India and Russia,
suffer from hurdles to investment that are too great for their
currencies to be viable international reserve assets. Obstacles
to reserve currency status include lack of convertibility, closed
or opaque domestic asset markets, domestic political instability,
and military tension with neighboring countries. It will require
many years to overcome these hurdles.


sima2000 sima2000 12:49 18.08.2014

Kinesko plaženje jezika

Nema ništa od toga, barem ne u dogledno vreme.


Kina je vlasnik oko 1300 milijardi USD američkog državnog duga (8% od ukupnog duga). Prinosi na USA državne hartije su mizerni, skoro ravni nuli pa se postavlja pitanje zašto to rade? Zašto ne kupuju srpske obveznice gde mogu da zarade 4-5% na godišnjem nivou?

Neki od mogućih odgovora su:

- Kinezi veruju u dugoročnu stabilnost američke ekonomnije.
- Kinezi veruju u dugoročnu likvidnost dolara.
- Kinezima, uprkos navedenim primerima protekcionizma, treba pristup ogromnom USA tržištu. USA GDP je duplo veći od Kineskog, što znači da USA tržište može da proguta duplo više roba i usluga od Kineskog i ako imaju četiri puta manje stanovnika.

Kineski proizvodni kapaciteti su takvi da mogu da zadovolje potrebe cele planete, tranzicija iz proizvođačkog u potrošačko društvo neće da bude ni brza ni jednostavna. Dok se ova tranzicija ne završi, Kina će morati da bude u dobrim odnosima sa svim državama ovog sveta koje nešto od nje kupuju i koje nešto za uzvrat imaju da daju - gde su USA i EU još uvek vodeći.

Kinezi jesu dali gas i krenuli u preticanje - pitanje je trenutka kada će se to i desiti, međutim siguran sam da od predviđenih geopolitičkih lomova nema ništa. Pre bih se kladio na dugoročnu stabilizaciju. Kako u Kini budu rasle plate i domaća potrošnja, tako će se proizvodnja seliti nazad u razvijene zemlje iz kojih je pobegla. Kada u Kini GDP per capita bude bio isti kao u USA, tada će odnosi između Kine i USA biti slični odnosima Francuske i Nemačke danas: dosadni.





little_radojica little_radojica 13:04 18.08.2014

Re: Kinesko plaženje jezika

sima2000
Nema ništa od toga, barem ne u dogledno vreme.


Kina je vlasnik oko 1300 milijardi USD američkog državnog duga (8% od ukupnog duga). Prinosi na USA državne hartije su mizerni, skoro ravni nuli pa se postavlja pitanje zašto to rade? Zašto ne kupuju srpske obveznice gde mogu da zarade 4-5% na godišnjem nivou?

Neki od mogućih odgovora su:

- Kinezi veruju u dugoročnu stabilnost američke ekonomnije.
- Kinezi veruju u dugoročnu likvidnost dolara.
- Kinezima, uprkos navedenim primerima protekcionizma, treba pristup ogromnom USA tržištu. USA GDP je duplo veći od Kineskog, što znači da USA tržište može da proguta duplo više roba i usluga od Kineskog i ako imaju četiri puta manje stanovnika.

Kineski proizvodni kapaciteti su takvi da mogu da zadovolje potrebe cele planete, tranzicija iz proizvođačkog u potrošačko društvo neće da bude ni brza ni jednostavna. Dok se ova tranzicija ne završi, Kina će morati da bude u dobrim odnosima sa svim državama ovog sveta koje nešto od nje kupuju i koje nešto za uzvrat imaju da daju - gde su USA i EU još uvek vodeći.

Kinezi jesu dali gas i krenuli u preticanje - pitanje je trenutka kada će se to i desiti, međutim siguran sam da od predviđenih geopolitičkih lomova nema ništa. Pre bih se kladio na dugoročnu stabilizaciju. Kako u Kini budu rasle plate i domaća potrošnja, tako će se proizvodnja seliti nazad u razvijene zemlje iz kojih je pobegla. Kada u Kini GDP per capita bude bio isti kao u USA, tada će odnosi između Kine i USA biti slični odnosima Francuske i Nemačke danas: dosadni.


То спада у ону варијанту да се моћ Америке постепено испува без рата. Ја се надам том сценарију. Уосталом, кинески држављани масовно купују некретнине и бизнисе у USA. Е сад, питање је каква ће бити продуктивност и стандард average Joe-a у условима кад нису највеће тржиште коме се све сервира на леву трепавицу. Хоће ли да се помири са том судбином или да притисне црвено дугме. Не знам, већ су га једном притискали...
Sepulturero Sepulturero 13:13 18.08.2014

Re: Kinesko plaženje jezika

sima2000
Nema ništa od toga, barem ne u dogledno vreme.


Kina je vlasnik oko 1300 milijardi USD američkog državnog duga (8% od ukupnog duga). Prinosi na USA državne hartije su mizerni, skoro ravni nuli pa se postavlja pitanje zašto to rade? Zašto ne kupuju srpske obveznice gde mogu da zarade 4-5% na godišnjem nivou?

Neki od mogućih odgovora su:

- Kinezi veruju u dugoročnu stabilnost američke ekonomnije.
- Kinezi veruju u dugoročnu likvidnost dolara.
- Kinezima, uprkos navedenim primerima protekcionizma, treba pristup ogromnom USA tržištu. USA GDP je duplo veći od Kineskog, što znači da USA tržište može da proguta duplo više roba i usluga od Kineskog i ako imaju četiri puta manje stanovnika.

Kineski proizvodni kapaciteti su takvi da mogu da zadovolje potrebe cele planete, tranzicija iz proizvođačkog u potrošačko društvo neće da bude ni brza ni jednostavna. Dok se ova tranzicija ne završi, Kina će morati da bude u dobrim odnosima sa svim državama ovog sveta koje nešto od nje kupuju i koje nešto za uzvrat imaju da daju - gde su USA i EU još uvek vodeći.

Kinezi jesu dali gas i krenuli u preticanje - pitanje je trenutka kada će se to i desiti, međutim siguran sam da od predviđenih geopolitičkih lomova nema ništa. Pre bih se kladio na dugoročnu stabilizaciju. Kako u Kini budu rasle plate i domaća potrošnja, tako će se proizvodnja seliti nazad u razvijene zemlje iz kojih je pobegla. Kada u Kini GDP per capita bude bio isti kao u USA, tada će odnosi između Kine i USA biti slični odnosima Francuske i Nemačke danas: dosadni.


Баш за ово нема шансе јер САД су сама дефиниција империјализма. Тако су и настале а за разлику од Кинеза никада се Американци нису трудили да буду задовољни оним што имају и да из тога извуку највише што се може. Увек је раст ишао на основу освајања нових територија а не из максималног коришћења расположивих ресурса.

Тачно је да и Кина користи туђе ресурсе али они се не освајају војном силом већ на основу узајамне користи. Пример: Африка, где развијају инфраструктуру док Американци развијају снаге за брзо деловање и војну интревенцију са, ваљда привремним, седиштем у Штутгарту.
sima2000 sima2000 13:25 18.08.2014

Re: Kinesko plaženje jezika

То спада у ону варијанту да се моћ Америке постепено испува без рата. Ја се надам том сценарију. Уосталом, кинески држављани масовно купују некретнине и бизнисе у USA. Е сад, питање је каква ће бити продуктивност и стандард average Joe-a у условима кад нису највеће тржиште коме се све сервира на леву трепавицу. Хоће ли да се помири са том судбином или да притисне црвено дугме. Не знам, већ су га једном притискали..


Ne znam o kakvom ratu pričaš? Kad su pritiskali crveno dugme? USA ne može da napadne ni jednu jedinu državu koja ima nuklearno oružje. Ostaje samo direktno ili indirektno finansiranje nekakvih proxy ratova, kao na primer u Ukrajini. Ako Kinu može da destabilizuje ustanak Tibetanaca koje su Amerikanci naoružali onda i treba da propadne, kao što i USA treba da propadne ako ih destabilizuju nemiri crnaca finansirani od strane afričkih zemalja ili šta već..

Što se tiče serviranja na levu trepavicu, ja sam više zabrinut za EU. U USA se krvavo radi. I vremenski puno i produktivno. U Kini se takođe krvavo radi, ali neproduktivno. Rast produktivnosti koji su do sada imali je pre svega nastao seobom stanovništva iz sela u gradove. Videćemo kako će dalje..


nim_opet nim_opet 14:00 18.08.2014

Re: Kinesko plaženje jezika

Ја се надам том сценарију. Уосталом, кинески држављани масовно купују некретнине и бизнисе у USA.


Prvo - zasto se radovati tom scenariju? Ako je alternativa svet u kome je Kina svetska supersila i kineski drustveni/ekonomski model postaje dominantan, zasto bi se radovali tome? Da ne zaboravimo, u pitanju je model koji individualne slobode vidi vrlo ograniceno, ima zatvorene kulturne obrasce, ponekad je ekstremno ksenofobican, zasnovan na jednopartijskom sistemu, bez naznake da se razlicitost misljenja ozvanicava u neko skorije vreme. Zasto je takav sistem bolji od sadasnjeg?
little_radojica little_radojica 14:35 18.08.2014

Re: Kinesko plaženje jezika

nim_opet
Ја се надам том сценарију. Уосталом, кинески држављани масовно купују некретнине и бизнисе у USA.


Prvo - zasto se radovati tom scenariju? Ako je alternativa svet u kome je Kina svetska supersila i kineski drustveni/ekonomski model postaje dominantan, zasto bi se radovali tome? Da ne zaboravimo, u pitanju je model koji individualne slobode vidi vrlo ograniceno, ima zatvorene kulturne obrasce, ponekad je ekstremno ksenofobican, zasnovan na jednopartijskom sistemu, bez naznake da se razlicitost misljenja ozvanicava u neko skorije vreme. Zasto je takav sistem bolji od sadasnjeg?


1)Такав доживљај Кине је крајње поједностављен. Кина има 56 народа и ко зна колико језика. Само за доминантни Хан народ важи правило једно дете. То је само једна ситница која треба да укаже да ствари нису тако црно-беле, те да не можемо да сведемо утисак о Кини на само 5-6 чињеница, ма колико оне тачне биле.
2)Не радујем се епилогу нити га се нешто посебно прибојвам, али се надам да ће неминовни сукоб интереса бити хладног типа, тј. да се неће неки трећи народи убијати због пите коју ови деле, те да ће и пита бити равноправније подељена. Свет у којем ће однос Кине и Америке бити "досадан", заслужује да се за њега макар малкице навија, тако бар ја.
little_radojica little_radojica 14:57 18.08.2014

Re: Kinesko plaženje jezika

sima2000

Ne znam o kakvom ratu pričaš? Kad su pritiskali crveno dugme? USA ne može da napadne ni jednu jedinu državu koja ima nuklearno oružje. Ostaje samo direktno ili indirektno finansiranje nekakvih proxy ratova, kao na primer u Ukrajini. Ako Kinu može da destabilizuje ustanak Tibetanaca koje su Amerikanci naoružali onda i treba da propadne, kao što i USA treba da propadne ako ih destabilizuju nemiri crnaca finansirani od strane afričkih zemalja ili šta već..


Јбг, једном су већ израчунали да им је јефтиније да баце две атомске бомбе него да ратују годинама за Јапанска острва, једно по једно.



Što se tiče serviranja na levu trepavicu, ja sam više zabrinut za EU. U USA se krvavo radi. I vremenski puno i produktivno. U Kini se takođe krvavo radi, ali neproduktivno. Rast produktivnosti koji su do sada imali je pre svega nastao seobom stanovništva iz sela u gradove. Videćemo kako će dalje..


Ради се, капа доле, али је мотивација врхунска. Осим ако нису надљуди. Да ли ће исто толико радити и кад не буду могли да покупе само кајмак, него кад на менију буду и мрвице, како у смислу пара, тако и професионалних изазова? Причам о белим крагнама, не о екипици која себи вади зуб на живо за 20 долара. Даље, земља са толико затуцаних националиста и традиционалиста и расиста, нема веће тензије због тог дивног зеленог лубриканта због којих сви имају паметнија посла. Хоће ли се тако лепо слагати и кад не буду цветале руже? Пуно ствари је у тој земљи супер само на први поглед. Пуно ствари је супер изистински... О Кини знам мање, али досад где год сам био нисам видео неку суштинску разлику у људима и њиховим размишљањима и њиховом залагању. Видео сам суштинске разлике у системима који од њих праве "боље" и "горе" људе/народе/грађане.

Не разилазимо се ми уопште, само хоћу да ову тему развучем до максимума, па зато инсистирам и цепидлачим.


nim_opet nim_opet 15:17 18.08.2014

Re: Kinesko plaženje jezika

1)Такав доживљај Кине је крајње поједностављен. Кина има 56 народа и ко зна колико језика. Само за доминантни Хан народ важи правило једно дете. То је само једна ситница која треба да укаже да ствари нису тако црно-беле, те да не можемо да сведемо утисак о Кини на само 5-6 чињеница, ма колико оне тачне биле.

? Gde ja spomenuh politiku jednog deteta?
little_radojica little_radojica 15:49 18.08.2014

Re: Kinesko plaženje jezika

nim_opet
1)Такав доживљај Кине је крајње поједностављен. Кина има 56 народа и ко зна колико језика. Само за доминантни Хан народ важи правило једно дете. То је само једна ситница која треба да укаже да ствари нису тако црно-беле, те да не можемо да сведемо утисак о Кини на само 5-6 чињеница, ма колико оне тачне биле.

? Gde ja spomenuh politiku jednog deteta?

Извини, нисам био јасан. То сам поменуо само као илустрацију да умеју и они да праве "позитивну дискриминацију" према већинском народу, тј. да тај "model koji individualne slobode vidi vrlo ograniceno, ima zatvorene kulturne obrasce, ponekad je ekstremno ksenofobican, zasnovan na jednopartijskom sistemu, bez naznake da se razlicitost misljenja ozvanicava u neko skorije vreme" ипак има неке своју унутрашњу политичку динамику која се итекако бави и питањем правде само што то нама који смо навикли на другачију форму тог дијалога није увек очигледно. Цензуром се баве и једни и други, једни отворено и селективно, други тајно и селективно.
nim_opet nim_opet 18:46 18.08.2014

Re: Kinesko plaženje jezika

То сам поменуо само као илустрацију да умеју и они да праве "позитивну дискриминацију" према већинском народу,

Hmm...nisam najsigurniji da razumem ovo, ali ako bi trebalo da znaci da politika jednog deteta koja je restriktivna nije toliko restriktivna jer se odnosi samo na vecinski narod (Han, koji cini 92% ili oko 1,2 milijarde ljudi), a obazrivi su prema manjinama, lepo. Ne znam kako tacno to pokazuje da idividualne slobode nisu ugrozene - prosecan Kinez (Han ili ne), ne moze da se preseli iz jednog mesta u drugo kad mu dune. Tj. moze, ali u drugom mestu nece imati pravo na skolovanje, zdravstvenu zastitu, obdaniste itd. Prosecan Kinez ne moze da pise kakve hoce komentare na internetu, niti istom moze da pristupa u recimio internet kafeu bez licne karte i prisustva cenzora. Prosecan Kinez moze da se ne slaze sa politikom KP; ali ne moze da glasa za promenu iste. Ja sam mislio na ovo komentarom o individualnim slobodama. Da uzmemo da postoji "tajna i selektivna" cenzura i u americkom drustvu, ja ipak vidim malo vise individualnih sloboda u Americi nego u Kini. Naravno, mi ne moramo da se slozimo oko toga sta zaista individualne slobode znace, niti da li je veci stepen istih bolji od manjeg stepena.
hajkula1 hajkula1 23:05 18.08.2014

Re: Kinesko plaženje jezika

- Kinezi veruju u dugoročnu stabilnost američke ekonomnije.
- Kinezi veruju u dugoročnu likvidnost dolara.
- Kinezima, uprkos navedenim primerima protekcionizma, treba pristup ogromnom USA tržištu. USA GDP je duplo veći od Kineskog, što znači da USA tržište može da proguta duplo više roba i usluga od Kineskog i ako imaju četiri puta manje stanovnika.



Heheha

Nije da veruju...

A da Kinezi angažuju hedž fondove (pa SAD doživi sudbinu kao Argentina)?
hajkula1 hajkula1 08:54 19.08.2014

Re: Kinesko plaženje jezika

хоћу да ову тему развучем до максимума, па зато инсистирам и цепидлачим.





Samo, izgleda da nema upućenih sagovornika, svi smo tu negde u neinformisanosti.

Meni je, najblaže rečeno, čudno, kada se olako priča o kineskoj neefikasnosti. Onako, krupno posmatrano, može tako da se kaže, s rezervom ali pojedinačno, ne. Evo, slušamo i vidimo snimke o loodačkoj građevinskoj industriji, kako Kinezi za par dana dignu neboder. Sigurno to nije jedini primer. Dalje, naša blogokoleginica koja je putovala po Kini, pisala je, da je obrađen svaki komadić zemlje, ma koliko strmo bilo. Razbila je i raširenu predrasudu da su Kinezi veoma niski, sitni (bile su statističke tabele prosečne visine. Poredili smo našu prosečnu visinu i videli da smo tu negde).

Strogo ograničenje na jedno dete se promenilo, mnogo je blaže ali ne mogu o svim detaljima jer mi je sećanje malo razliveno.

Kinezi kao i drugi narodi istočnih kultura, skloniji su žrtvi danas da bi unucima bilo bolje za razliku od zapadnjačkih kultura.

Kinu nikako ne vidim kao komunističku državu. Ne sviđa mi se njihov život ni mnogo toga u svakodnevnici, ali ne mogu samo kroz to da ih posmatram i procenjujem.


Evo malo o kineskom iskustvu sa Evropljanima, s tim što preporučujem da se pročita i na drugim sajtovima, takođe o Sporazumu iz Nankinga kao i o Drugom opijumskom ratu. (Ovde je veoma kratko, da kažem, samo skicirano, jedan kroki).



http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82


Први опијумски рат

Први опијумски рат или Први англо-кинески рат је био рат између Велике Британије и Кине од 1839. до 1842. Рат је вођен са циљем да Кина увози британски опијум. Британија је извозила 1,4 милиона килограма опијума у Кину. Тај рат се сматра почетком европске хегемоније према Кини. Конфликт је започео дугу историју кинеске сумњичавости према Западу, што се још увек осећа у Источној Азији.


Позадина

За време 19. века Европљанима је било јако уносна трговина са Кином. Уносна је била и за кинеске трговце. У Кини су постојала трговачка ограничења, па је међународна трговина била допуштена једино преко Кантона. Због тога није било економично трговати робом мале вредности. Трговина се заснивала на луксузној роби, као што је чај (Кина је извозила за Британију) и сребро, које је Кина увозила. Поред тога значајни су били и неки специјални метали, који су се користили у Кини. Британија је своју валуту заснивала на златном стандарду од 18. века, па је сребро куповала у континенталној Европи, да би снабдевала Кину. То је било прилично скупо за Британију пре демонетаризације сребра у Немачкој 1870. Британци су тражили која би била друга уносна роба за трговину и открили су опијум, који се производио у Британској Индији. Од 1821. до 1837. пет пута се повећао извоз дрога у Кину. Британија је извозила велике количине опијума од 1781. Дрога се производила у Бенгалу и Малви у Индији и продавала се под условом да се продаје британским трговцима за Кину. Целу продају и производњу опијума водила је Британска источноиндијска компанија.

Кинеска влада је уочила да сребро одлази из земље и да је 2 милиона Кинеза постало зависно од дрога. Британци су продавали 1.400 тона опијума Кинезима. Кинези су одлучили да зауставе трговину опијумом. У почетку је изгледало да Кинези имају успеха. Један високо рангирани кинески службеник Лин Зексу је написао писмо енглеској краљици упозоравајући на проблем. Лин Зексу је у мају 1839. наредио да се униште све залихе опијума. Међутим британски морнари су се побунили у јулу 1839, уништили су један храм и убили су једнога Кинеза, који их је покушао зауставити. Кинези су тражили морнаре да им суде, а британска влада се позивала на екстратериторијалност, што значи да им само британски судови могу судити. Судио им је британски суд у Кантону и пустио их је.

Кинеска влада је тражила да британски трговци потпишу уговор да неће трговати опијумом и да ако то не учине да могу бити осуђени на смрт и да им могу судити кинески судови. Главни британски надгледник трговине са Кином Чарлс Елиот је после тога наредио Британцима да се повуку из Кине и забраниоо је трговину са Кинезима. Поједини трговци, који нису трговали опијумом били су спремни да потпишу уговор, који су Кинези тражили и на тај начин слабили су Британску трговачку позицију.

Рат

Припремајући се за рат Британци су 23. августа 1839. заузели Хонгконг. Хонгконг је тада био мање место. Крајем октобра у Кину је стигао брод Томас Котс, који је био власништво квекера, а они нису трговали опијумом. Њихов капетан Смит је веровао да је Чарлс Елиот прекорачио овлаштења забрањујући Британцима трговину са Кином. Да би спречио остале британске бродове да се оглушавју о наређење о престанку трговине са Кином Елиот је наредио блокаду Бисерне реке. Борбе су почеле 3. новембра 1839. када је други један британски брод Ројал Саксон покушао да отплови до Кинеза. Британци су испалили упозоравајући плотун на Ројал Саксон, Кинеска флота се умешала у покушају да заштити британски трговачки брод. Кинески поморски извештај за први дан био је да су остварили велику победу тога дана. Елиот је наредио свим бродовима да се повуку према близини Макауа, међутим трговачким бродовима је више одговарала лука Хонгконга. Ипак следећих дана британска морнарица се показала много бољом и потопили су много кинеских бродова. Елиот је током 1840. молио португалског гевернера Макауа да пусти да истоварују своје бродове у Макауу, а да ће им Бтитанци заузврат добро платити. Гувернер Макауа је одбио јер се плашио да ће Кина да прекине опскрбу Макауа храном и осталим потрепштинама. Кинески цар је 14. јануара 1840. тражио да сви странци у Кини престају да помажу Британце.

Британска влада и Британска источноиндијска компанија су одлучиле да нападну Кантон, а војни трошкови падају на трошак владе. У јуну 1840. стигла је у Квантунг из Сингапура експедициона сила од 15 већих бродова, 4 парне топовњаче и 25 мањих бродова са 4.000 маринаца. Џејмс Бремер је предводио маринце. Бремер је захтевао да кинеска влада надокнади трошкове, које су Британци имали због прекида трговине. Кинези су то одбили, па су Британци напали. Ушће Бисерне реке Кинези су јако добро бранили, па је британска флота кренула северно до Ксијамена.

Британци су током 1841. заузели тврђаве, које су браниле ушће Бисерне реке, између Хонгконга и Кантона. До јануара 1842. Британци су контролисали узвишења око Кантона и победили су Кинезе код Нигбоа и код Чингхаја. До средине 1842. Британци су победили Кинезе на ушћу друге велике реке Јангце и заузели су Шангај. Кинеска влада се показала неспособном да се носи са западним силама, било политички, било војно. Рат је завршио у августу 1842. када је Кина потписала први неједнаки споразум, Споразум из Нанкинга.


По сппоразуму из Нанкинга

Британци су добили екстратериторијални статус.
Хонгконг је припао Великој Британији
Трговачке луке Кантон, Сјамен, Фуџоу, Шангај и Нингбо су отворене за све трговце
кинеска влада је плаћала репарације за уништени опијум и ратне трошкове



Za sporove je bio nadležan britanski sud (znamo šta to znači).

Лакоћа са којом је Британска источноиндијска компанија победила Кину утицала је на углед Кине и кинеске династије. То је посве сигурно довело до Тајупешке побуне (1850—1864). Успех у рату омогућио је Британцима да наставе трговати опијумом са Кином. Британска влада се још увек није извинила Кини.





Posle Drugog opijumskog rata, Britanci su (po meni najstrašnije) proširili trgovinu opijumom dok su Kinezi opet morali da nadoknade štetu zbog uništenog opijuma i ratnu odštetu Britancima.


blogov_kolac blogov_kolac 15:38 19.08.2014

Re: Kinesko plaženje jezika

hajkula1
Evo malo o kineskom iskustvu sa Evropljanima
A kada je o suprotnom smeru reč, dakle o evropskim iskustvima sa Kinezima - i pored nekoliko hiljada godina duge istorije, Kina je samo koju deceniju imala jakog direktnog uticaja na neko parčence evropskog tla (i ne ponovilo se!). Bila je to Albanija Envera Hodže, i ta monstruozna karikatura od države bila je verovatno nešto najmizernije što evropska državna praksa ikada pamti. Uzgred budi rečeno, iako smo kao sused bili jedan od retkih naroda koji je imao kakav-takav uvid šta se u tom hermetički izolovanom (Kinezima potpomognutom) "raju" dešavalo, evo jedini u Evropi se danas nudimo Kinezima da budemo njihovi drugi beli miševi (posle pomenutih Albanaca iz doba Enver Hodže) nad kojima će izvršiti novi evropski eksperiment, naravno, samo za slučaj da nas braća Rusi odbiju!

A kada se već pominju negativna istorijska iskustva Kine sa Evropljanima/Zapadom, čak i u ovom najgorem primeru koji predstavljaju opijumski ratovi, Kinezi su posredno imali i neke velike koristi, jer im je baš zahvaljujući njima otet Hong-Kong gde je nametnuta britanska uprava, a što je potom preraslo i u 100-godišnju "pozajmicu" istog, a što je verovatno nešto najbolje što se nekoj kineskoj teritoriji desilo u njihovoj napaćenoj istoriji. Porazna činjenica je da kada su Kinezi 70'ih godina prošlog veka doneli najkorisniju odluku u svojoj istoriji i konačno rešili da se otvore prema Zapadu - preko milijardu Kineza u svojoj suverenoj i narodnoj republici sa svim njenim progresivnim reformama i kulturnim revolucijama, nije bilo u stanju da ostvari makar duplo veći bruto nacionalni proizvod od svega 30ak miliona njihovih sunarodnika koji su kao "sluge imperijalista" živeli i radili na Tajvanu, Hong Kongu i Singapuru! Slučaj Hong-Konga je tu svakako najznačajniji, jer su ga posle 1999. sa njegovim povratkom mogli koristiti kao pelcer za izgradnju neuporedivo efikasnijeg ekonomsko-društvenog modela od bilo kog drugog kojeg su sami ikada ranije bili patentirali (na masovno zgražavanje ostatka čovečanstva).
nsarski nsarski 18:29 19.08.2014

Re: Kinesko plaženje jezika

Slučaj Hong-Konga je tu svakako najznačajniji, jer su ga posle 1999. sa njegovim povratkom mogli koristiti kao pelcer za izgradnju neuporedivo efikasnijeg ekonomsko-društvenog modela od bilo kog drugog kojeg su sami ikada ranije bili patentirali (na masovno zgražavanje ostatka čovečanstva).


Avaj, kako genijalni umovi padaju na sitnicama.

Hong Kong se vratio pod Kinesku kontrolu 1997. Proveri.
(Ja bio tamo u to vreme, video i iskusio).

(Nesto sam pobrkao, ali...)

Sa blogov qrac si devalvirao u blogov qrcic. Keep up the good work!
blogov_kolac blogov_kolac 19:26 19.08.2014

Re: Kinesko plaženje jezika

nsarski

Avaj, kako genijalni umovi padaju na sitnicama.

Hong Kong se vratio pod Kinesku kontrolu 1997. Proveri.
(Ja bio tamo u to vreme, video i iskusio).

Da, u pitanju je stvarno greška od 2 godine, sitnica od apsolutno nebitnog značaja po moju poentu - da se sadašnji kineski uspon nije dogodio kao posledica toga što su se posle toliko hiljada godina tuge i patnji sopstvenim snagama konačno izborili sa svim svojim dušmanima koji su ih svo to vreme sputavali i ometali (apostrofiram priču koja se nama u Srbiji potura) - već naprotiv, da je do napredka došlo tek kada su se odrekli samoizolacije i sopstvenih modela očito programiranih na neuspeh, koji su ih sve te vekove najviše i držali u zapećku u odnosu na ono što su mogli da budu shodno svojoj tradicionalnoj brojnošću i vremenom koje su imali na raspolaganju kao jedna od najstarijih civilizacija. I pre svega uz svesnu i obilatu pomoć i pruženu ruku zadnje 3-4 decenije onih sa kime su po našim geopolitičkim halucinacijama oni navodno u nekakvom velikom ratu.

Proveri.
hajkula1 hajkula1 08:55 20.08.2014

Re: Kinesko plaženje jezika

blogov_kolac
da se sadašnji kineski uspon nije dogodio kao posledica toga što su se posle toliko hiljada godina tuge i patnji sopstvenim snagama konačno izborili sa svim svojim dušmanima koji su ih svo to vreme sputavali i ometali (apostrofiram priču koja se nama u Srbiji potura) - već naprotiv, da je do napredka došlo tek kada su se odrekli samoizolacije i sopstvenih modela očito programiranih na neuspeh, koji su ih sve te vekove najviše i držali u zapećku u odnosu na ono što su mogli da budu shodno svojoj tradicionalnoj brojnošću i vremenom koje su imali na raspolaganju kao jedna od najstarijih civilizacija. I pre svega uz svesnu i obilatu pomoć i pruženu ruku zadnje 3-4 decenije onih sa kime su po našim geopolitičkim halucinacijama oni navodno u nekakvom velikom ratu.

Proveri.



Da si pročitao s minimalnim razumevanjem bar neki tekst o Opijumskim ratovima, ovo ti ne bi palo na pamet.

Kinezi su imali problem samo sa Brtancima jer su im Britanci uvaljivali opijum, proizveden u Indiji samo za kinesko tržište. U knjigama su opisani načini šta su sve i kako Britanci radili trgujući opijumom. Obećanjima, ucenama i potkupljivanjem, Britanci su prikupljali saveznike.
Vremenom (B.), ne odustaju nego usavršavaju svoj stil (do današnjih dana).



P.S.

Znaš li ko je osnivač Jejla?
little_radojica little_radojica 16:56 20.08.2014

Re: Kinesko plaženje jezika

Samo, izgleda da nema upućenih sagovornika, svi smo tu negde u neinformisanosti.


Што нас не спречава да се правимо да нисмо.

Strogo ograničenje na jedno dete se promenilo, mnogo je blaže ali ne mogu o svim detaljima jer mi je sećanje malo razliveno.

Они који су били јединци кад се венчају имају право на двоје деце.

Kinu nikako ne vidim kao komunističku državu.

Шта кажу Кинези својим студентима кад иду на школовање у Јапан? Немојте да вас тамо навуку на комунизам. :)
petargli petargli 13:34 18.08.2014

Zavadi, kontroliši i nakrivi šešir

little_radojica
И сад, кад ће и како реаговати светски полицајац кад му се језик довољно пута исплази?

Sve dok se ovaj svet pokorava aksiomi da onaj ko kontroliše energetske i rudne resurse ima, skoro pa, apsolutnu moć, Kinezi mogu da se plaze koliko hoće. Tako smo imali situaciju oko Iraka, bilo ih je baš briga šta Ujka Sem sa svojim minijonima radi, jer su na kraju dobili deo kolača u vidu eksploatacije naftnih polja u Iraku.

Da je ova aksioma još bitna u politici 21. veka, govore nam i ova dešavanja u Ukrajini. A biće i bitnija, jer resursa je sve manje ... Ovde se krije i deo odgovora na tvoju sekundarnu temu:
little_radojica
да сте Русија, којем бисте се приклонили царству?

Pa ruskom, kome drugom! :)

little_radojica
Хоће се Ујка Семова моћ полако испувати током дугог временског периода или ће неком пасти на памет да ипак откључа пандорину кутију?

Nisam pobornik da će se Ujka Semova moć ispuvati pa makar to bilo i posle dugog vremenskog perioda, ali ako se to i desi neće da prezaju da otključaju Pandorinu kutiju. Kina je kompleksna zemlja, čini se, nedovoljno uređena na unutrašnjem planu, dok sa druge strane imamo eksperte u tehnici zavadi pa vladaj.
little_radojica little_radojica 15:04 18.08.2014

Re: Zavadi, kontroliši i nakrivi šešir

Sve dok se ovaj svet pokorava aksiomi da onaj ko kontroliše energetske i rudne resurse ima, skoro pa, apsolutnu moć


Зато ја мислим да би решење било да се нађе спољни извор енергије, 10 пута већи од фосилних горива.

Nisam pobornik da će se Ujka Semova moć ispuvati pa makar to bilo i posle dugog vremenskog perioda, ali ako se to i desi neće da prezaju da otključaju Pandorinu kutiju.


Ово је било или/или. Пандорину кутију могу да отворе само док имају моћ иначе "прошао брзи воз".
petargli petargli 15:33 18.08.2014

Re: Zavadi, kontroliši i nakrivi šešir

Зато ја мислим да би решење било да се нађе спољни извор енергије, 10 пута већи од фосилних горива.

Da, ali opet dolazimo do toga da ko ima kontrolu nad tim izvorom energije imaće i moć. Zašto misliš da bi to mogla da bude Kina?

U jednom od komentara si rekao da
Кина има 56 народа и ко зна колико језика

što je po meni vrlo pogodno tlo za seme razdora. Uzmi primer Jugoslavije gde je bilo dovoljno da se sukobe Srbi, Hrvati, Bošnjaci, Slovenci i Albanci i da se zemlja rasturi na sitne deliće - s tendencijom daljeg usitnjavanja.

Ne treba zaboraviti ni ulogu Japana u odnosu između Kine i Amerike, tj. da budem precizniji Kina ima manje prijatelja i saveznika od Amerike.

Пандорину кутију могу да отворе само док имају моћ иначе "прошао брзи воз".

Nisam baš siguran u ovo. Ako procene da trendovi ne idu u njihovu korist iskoristiće sva sredstva da to spreče. Ipak pričamo o Americi i njenim minijonima (više ili manje), stubu demokratije u modernom društvu.
little_radojica little_radojica 16:10 18.08.2014

Re: Zavadi, kontroliši i nakrivi šešir

Da, ali opet dolazimo do toga da ko ima kontrolu nad tim izvorom energije imaće i moć. Zašto misliš da bi to mogla da bude Kina?


Не мислим. Не бих волео да и једна држава има монопол над употребом енергије. УН, које су Американци разградили задњих 20 година би требале да имају ту улогу, као глобална институција. Иначе, идеја је била шала, ко зна како би тако нешто претумбало овај свет.

što je po meni vrlo pogodno tlo za seme razdora. Uzmi primer Jugoslavije gde je bilo dovoljno da se sukobe Srbi, Hrvati, Bošnjaci, Slovenci i Albanci i da se zemlja rasturi na sitne deliće - s tendencijom daljeg usitnjavanja.

Ne treba zaboraviti ni ulogu Japana u odnosu između Kine i Amerike, tj. da budem precizniji Kina ima manje prijatelja i saveznika od Amerike.


Хан народ је најбројнији, око 90%. Кина је мултикултурална идеја, нисам сигуран да је њихов појам нације идентичан нашем схватању истог. Иначе, религија на Далеком Истоку не може да изазове ратове као у Југославији. У том смислу, сваки Кинез, Јапанац, Корејац је Ганди за папу и остале поглаваре религија пореклом са Блиског Истока. Кина јесте окружена земљама које је не воле, али је ипак светски рекордер по броју непријатеља, па, зна се ко :) Иначе, један Кинез (није Хан, нека друга мањинска сорта) ми је рекао уз загонетан осмех : "ко год је напао Кину, постао је Кина". Не знам, нисам ја неки експерт за Кину, само се трудим да не потценим њену величину.
petargli petargli 16:31 18.08.2014

Re: Zavadi, kontroliši i nakrivi šešir

Иначе, идеја је била шала, ко зна како би тако нешто претумбало овај свет.

Da, ipak je ovo - Mala letnja geopolitika, !

Не бих волео да и једна држава има монопол над употребом енергије. УН, које су Американци разградили задњих 20 година би требале да имају ту улогу, као глобална институција.

Kompanije imaju monopol nad upotrebom energije, pa je zato vrlo bitno za državu da bude u dobrim odnosima sa kompanijom. A što se tiče UN-a, Amerikanci nisu razgradili tu instituciju ništa više od ostalih članica koje imaju pravo veta.

Иначе, религија на Далеком Истоку не може да изазове ратове као у Југославији. У том смислу, сваки Кинез, Јапанац, Корејац је Ганди за папу и остале поглаваре религија пореклом са Блиског Истока.

Religija je samo vešto iskorišćena za rat u Jugoslaviji. Ne verujem da ga je izazvala. Zar Ujguri ne žele da se otcepe od Kine?

Не знам, нисам ја неки експерт за Кину, само се трудим да не потценим њену величину.

Nisam ni ja neki ekspert za Kinu, Ameriku, Rusiju i ostale svetske lovatore (nit' ih volem, nit' ih mrzim), ali pošto je ovo mala letnja geopolitika, rekoh aj' da protnem i ja koju!
hajkula1 hajkula1 23:08 18.08.2014

Re: Zavadi, kontroliši i nakrivi šešir

Kina je kompleksna zemlja, čini se, nedovoljno uređena na unutrašnjem planu,



Uređena je još kako. Svaki Kinez, zna svoje mesto - jako razvijena kolektivna svest, sve podređeno kolektivu, etatizam.
hajkula1 hajkula1 09:01 19.08.2014

Re: Zavadi, kontroliši i nakrivi šešir

Зато ја мислим да би решење било да се нађе спољни извор енергије, 10 пута већи од фосилних горива.



Misliš da bi se u relacijama nešto promenilo? Opet bi bili ONI (države s razvijenom svemirskom tehnologijom) i većinski mi.

A voda, hrana i te munje, pod čijom kontrolom bi bile u tom slučaju?

little_radojica little_radojica 15:42 20.08.2014

Re: Zavadi, kontroliši i nakrivi šešir

hajkula1
Зато ја мислим да би решење било да се нађе спољни извор енергије, 10 пута већи од фосилних горива.



Misliš da bi se u relacijama nešto promenilo? Opet bi bili ONI (države s razvijenom svemirskom tehnologijom) i većinski mi.

A voda, hrana i te munje, pod čijom kontrolom bi bile u tom slučaju?



Ма ионако је све то ХААРП, па и овај блог је вођен његовом руком. :)
little_radojica little_radojica 16:39 20.08.2014

Re: Zavadi, kontroliši i nakrivi šešir

A što se tiče UN-a, Amerikanci nisu razgradili tu instituciju ništa više od ostalih članica koje imaju pravo veta.


Не ради се само о улагању вета, него и о комплетном заобилажењу институција.

Religija je samo vešto iskorišćena za rat u Jugoslaviji. Ne verujem da ga je izazvala. Zar Ujguri ne žele da se otcepe od Kine?


Да, прејако речено, у праву си, свакако га није изазвала. За 10 милиона Ујгура у Кини не знам, али знам да би рецимо Мексиканци из Тексаса, Калифорније, Аризоне, Новог Мексика, Јуте и Колорада неким делом свог бића волели да се то врати назад Мексику, некад, ако тренутни окупатор не замери. Е сад шта је 10 милиона Ујгура у Кини наспрам 30 милиона (пријављених ) Мексиканаца у САД? Мало сам утекао од теме религије, али то је дозвољено у малој летњој геополитици (МЛГ)

У сваком случају утицај религије на свакодневни живот у Кини, Кореји и Јапану је мали, а и скроз другачији него на Западу. Није толико део националног идентитета, већ више као лична особина. Муслимани су једини изузетак, знам једног који живи у Јапану с породицом годинама (доктор), а сву храну (па и пиринач) увози из Бангладеша. Јапанци се бога сете пред пријемни за средњу школу и факултет. Мислим да Кинези ни толико.
martin_krpan martin_krpan 21:39 18.08.2014

Dromologija

Pitanja su aktuelna, atraktivna i već vijekovima privlače najluđe alhemičare koji su se okušali u davanju (qvazi) geopolitičkih odgovora.

Geopolitika nije razvoj telekomunikacija i alibaba. Zbog čega je jedna zemlja razvijena* a druga nije, je pitanje na koje nema konačnog odgovora.
Ima veoma dosta kreativnih paradigmi koji su ponudili neke kreativne odgovore, a meni možda najdraža je dromologija od Paul Virilia.
U wikipediji pod dromologijom kaže: "svi imaju sve više i više telefonskih priključaka ali kroz to ne postaju više dostupni". Šta kaže Virilio: "Uz razvoj parne mašine razvilo se i saznanje o šinama". Kinezi! Kinezi ne postaju više dostupni i slabo razvijaju šine, iako im vozovi jure 600 km/h a mobilni telefoni osvajaju tržišta. Kao pomoćni mediji za dromologiju služe: istorija medija, tehnike, uzbanizma, fizike, metafizike kao i militarna istorija. Kroz sve te epohe su se društva razvijala na jedan postepen socio-psihološki način. Ekonomija je bila platforma. Takav put Kinezi nisu prešli i priča o nekom preticanju je po meni gubljenje vremena. Ne mogu se preskakati društvene epohe, ne može se preskakati istorija. To bi bilo kao da sad recimo u Bosni bukne postmaterijalizam. Gledajući visokoobrazovane Švajcarce i Šveđane kako jedu crvave jabuke, odlaze da žive u kuće bez struje, kako hodaju bosi, teoretski, Bosanci mogu veoma lako da uhvate trend i da budu zahvalni što ih je industrijalizacija zaobišla. Ipak, u BiH velika milka komunicira snažnije od crvave jabuke.

*Kada je razvoj u pitanju, uvijek se sjetim Rostowovih 5 razvojnih epoha. Po tome, sadašnja Kina je neki šizofreni miš-maš svih 5 stadijuma. Kako će se to srednjoročno-dugoročno razvijati, to niko živ ne može odgovoriti. Ja po tom pitanju nisam optimista i tipujem na građanski rat.
hajkula1 hajkula1 23:19 18.08.2014

Re: Dromologija

Ja po tom pitanju nisam optimista i tipujem na građanski rat.


Nije da se ne pokušava.

Polako rastu dnevnice u Kini, povećava se unutrašnja potrošnja. Što je veoma važno, nisu zanemarljiva vojna sila.

Mi namamo pojma ni o okruženju, kamo li o Kini. Dalje, kineski jezik nam je takođe prepreka za dublje upoznavanje i realnije sagledavanje prilika kod njih. Mogu da pričam pre svega o iskustvima iz branše u kojoj radim, o pričama kolega koje su sarađivale s Kinezima u raznim delovima sveta pa i u Kini.
Recimo, do pre neku godinu, važili su kao nacija koja pojma nema strane jezike, engleski. Već je drastična promena, engleski pa i drugi jezici mogu da kažem, uče se masovno
Čoveče, kako dižu zgrade, kojom brzinom. Puteve, takođe. Probili Rusima put (za tenkove i ostalo) i kroz džunglu, ka Srednjem i Bliskom istoku za nekih 7-14 dana ne sećam se tačno. Loodaci
Država pošalje signal i oni svi kao jedan. Taj narod ima budućnost.
little_radojica little_radojica 15:31 20.08.2014

Re: Dromologija

Geopolitika nije razvoj telekomunikacija i alibaba.


Пре педесет година и није била. Интернет као нови тип инфраструктуре је геополитичка тема. И наравно сервиси попут Алибабе на њему. Ја и даље мислим да је то релевантна тема за овај блог.

Kinezi! Kinezi ne postaju više dostupni i slabo razvijaju šine, iako im vozovi jure 600 km/h a mobilni telefoni osvajaju tržišta.


Ово ми није баш јасно. Ако премреже земљу најјефтинијим копненим превозним средством, како их то не чини доступнијима? Каже The Economist у априлском special report on China:
"By 2020 the high speed railnetwork will expand by nearly two thirds, with the addition of another 7,000km. By then almost every city with the population of half a million or more will be connected to it. Tens of millions or more migrants will have poured in from the countryside."

Kao pomoćni mediji za dromologiju služe: istorija medija, tehnike, uzbanizma, fizike, metafizike kao i militarna istorija. Kroz sve te epohe su se društva razvijala na jedan postepen socio-psihološki način. Ekonomija je bila platforma. Takav put Kinezi nisu prešli i priča o nekom preticanju je po meni gubljenje vremena. Ne mogu se preskakati društvene epohe, ne može se preskakati istorija.


Јел може ово мало детаљније, делује баш занимљиво, а онај текст на линку који си дао ка Википедији је само на Немачком...
martin_krpan martin_krpan 19:29 20.08.2014

Re: Dromologija

little_radojica
Geopolitika nije razvoj telekomunikacija i alibaba.


Пре педесет година и није била. Интернет као нови тип инфраструктуре је геополитичка тема. И наравно сервиси попут Алибабе на њему. Ја и даље мислим да је то релевантна тема за овај блог.

Kinezi! Kinezi ne postaju više dostupni i slabo razvijaju šine, iako im vozovi jure 600 km/h a mobilni telefoni osvajaju tržišta.


Ово ми није баш јасно. Ако премреже земљу најјефтинијим копненим превозним средством, како их то не чини доступнијима? Каже The Economist у априлском special report on China:
"By 2020 the high speed railnetwork will expand by nearly two thirds, with the addition of another 7,000km. By then almost every city with the population of half a million or more will be connected to it. Tens of millions or more migrants will have poured in from the countryside."

Kao pomoćni mediji za dromologiju služe: istorija medija, tehnike, uzbanizma, fizike, metafizike kao i militarna istorija. Kroz sve te epohe su se društva razvijala na jedan postepen socio-psihološki način. Ekonomija je bila platforma. Takav put Kinezi nisu prešli i priča o nekom preticanju je po meni gubljenje vremena. Ne mogu se preskakati društvene epohe, ne može se preskakati istorija.


Јел може ово мало детаљније, делује баш занимљиво, а онај текст на линку који си дао ка Википедији је само на Немачком...


Eh, dakle pao sam na metodološkom ispitu. Moj post se treba gledati kroz poststrukturalističke naočare, zato što Kina ima neke naznake fenomena u sebi. Šine su samo metafora.

Internet i alibaba ne mogu skloniti (psihološke) barijere u razvojnom procesu. Lerner u zemljama trećeg svijeta ne vidi problem hardvera već softvera. Isti autor je već 50-tih godina vidio scenario u zemljama trećeg svijeta, a to je da će se "revolucionarne" elite nakon pada diktatura bogatiti brzinom svjetlosti. Dakle Kina/Rusija. Takođe sjajan teoretičar teorije razvoja Nuscheler razlikuje bad governance i good governance države. Good governance je aktivan arhitekta u kreiranju društva i kao takav mora konstantno da radi na razumijevanju vremena u kome živi, razumijevanju interesnih grupa (NGO, lobbys), razumijevanju civilnog društva i da svim akterima pruži podlogu za slobodouman razvoj. To Kina nije.

Može Kina napraviti i 40% svjetskog GDP-ija, ali ako njoj dupe pomjeri jedan Weiwei, takva zemlja je osuđena na dugotrajnu i tešku zaostalost.
little_radojica little_radojica 06:49 21.08.2014

Re: Dromologija

martin_krpan
little_radojica
Geopolitika nije razvoj telekomunikacija i alibaba.


Пре педесет година и није била. Интернет као нови тип инфраструктуре је геополитичка тема. И наравно сервиси попут Алибабе на њему. Ја и даље мислим да је то релевантна тема за овај блог.

Kinezi! Kinezi ne postaju više dostupni i slabo razvijaju šine, iako im vozovi jure 600 km/h a mobilni telefoni osvajaju tržišta.


Ово ми није баш јасно. Ако премреже земљу најјефтинијим копненим превозним средством, како их то не чини доступнијима? Каже The Economist у априлском special report on China:
"By 2020 the high speed railnetwork will expand by nearly two thirds, with the addition of another 7,000km. By then almost every city with the population of half a million or more will be connected to it. Tens of millions or more migrants will have poured in from the countryside."

Kao pomoćni mediji za dromologiju služe: istorija medija, tehnike, uzbanizma, fizike, metafizike kao i militarna istorija. Kroz sve te epohe su se društva razvijala na jedan postepen socio-psihološki način. Ekonomija je bila platforma. Takav put Kinezi nisu prešli i priča o nekom preticanju je po meni gubljenje vremena. Ne mogu se preskakati društvene epohe, ne može se preskakati istorija.


Јел може ово мало детаљније, делује баш занимљиво, а онај текст на линку који си дао ка Википедији је само на Немачком...


Eh, dakle pao sam na metodološkom ispitu. Moj post se treba gledati kroz poststrukturalističke naočare, zato što Kina ima neke naznake fenomena u sebi. Šine su samo metafora.

Internet i alibaba ne mogu skloniti (psihološke) barijere u razvojnom procesu. Lerner u zemljama trećeg svijeta ne vidi problem hardvera već softvera. Isti autor je već 50-tih godina vidio scenario u zemljama trećeg svijeta, a to je da će se "revolucionarne" elite nakon pada diktatura bogatiti brzinom svjetlosti. Dakle Kina/Rusija. Takođe sjajan teoretičar teorije razvoja Nuscheler razlikuje bad governance i good governance države. Good governance je aktivan arhitekta u kreiranju društva i kao takav mora konstantno da radi na razumijevanju vremena u kome živi, razumijevanju interesnih grupa (NGO, lobbys), razumijevanju civilnog društva i da svim akterima pruži podlogu za slobodouman razvoj. To Kina nije.

Može Kina napraviti i 40% svjetskog GDP-ija, ali ako njoj dupe pomjeri jedan Weiwei, takva zemlja je osuđena na dugotrajnu i tešku zaostalost.


Ок, јасно је да ћу тешко моћи да пратим са мојим знањима о модерној филозофији. Дао си на неки начин домаћи задатак да прво сварим све то.
Ипак мислим да разумем шта хоћеш да кажеш, да Кина без обзира на вртоглави економски развој треба да обезбеди и да то може да се настави и без КП, тј. да грађани морају да прођу један дугачак пут да би могли да граде одрживо цивилно друштво. Оно што мене буни је како гомила, по разним основима још увек затуцаних грађана Америке, чине развијено друштво? Како су могли бити прва сила света и имати апартхејд? Како су могли са законом по којем можеш да утепаш сваког ко ти крочи на посед? Како ако су онолико религиозни? Како са смртном казном? Како са оноликим гангстерима и корупцијом са почетка прошлог века? Како са прохибицијом? Како без јединственог система здравственог осигурања? Како са Фергусоном и Колумбајном? Како са NSA, Wikileaks и Асанжом и Сноуденом? Како са Хирошимом, Нагасакијем и данас Окинавом? Ја мислим да је одговор у томе што су прво постали најјача економска сила, па тек онда развијали цивилно друштво и стигли са тим докле су стигли, које је онда неким чудом постало општи образац и само наизглед нешто универзално. По томе гледајући Кина је већ прешла већи део тог пута и сад изгледа као Америка 1930-тих. То што је Америка по питању људских права и владавине права тад била Дивљи Запад за Европу је није спречило да је касније прескочи и чак постане узорни модел за људска права и демократију у свету.
svarog svarog 12:53 21.08.2014

Re: Dromologija

Kako?

Ekonomske slobode pojedinaca. Sloboda da uspeš, ali i da propadneš. Nema države da ti pomogne ni u jednom ni u drugom. (ovo se odnosi na 1/2 20 veka i na većinu Amerikanaca, ne na privilegovanu elitu)
tek posle idu političke slobode (bar se meni čini)
hajkula1 hajkula1 23:43 18.08.2014

....

Američki dolar ide u i van zemlje, kada se akumulira negde - stvara devizno tržište. Stvaranje deviznog tržišta je rezultat trgovine. Američki dolar dospeva u Kinu kada SAD kupuje proizvode napravljene u Kini za svoje tržište. Ti vrtoglavi dvanaestocifreni iznosi uvoza iz Kine iznose 296,4 milijardi dolara samo u 2009. godini. Akumuliran dolar u Kini, umesto da sedi u bankama, kineske vlasti koriste za kupovinu američkih kamatonosnih državnih zapisa i obveznica sa različitim datumima dospeća. Izdavanjem takvih obveznica američka vlada pokušava da reši trenutne probleme, dok pravi problemi mogu da nastanu tek prilikom približavanja datuma dospeća. Na osnovu kamate, kineske vlasti uzimaju milione dolara dnevno od zapisa i obveznica.



http://www.balkanmagazin.net/finansije/cid135-21625/ko-je-ustvari-zrtveno-jagnje
little_radojica little_radojica 15:02 20.08.2014

Re: ....

hajkula1
Američki dolar ide u i van zemlje, kada se akumulira negde - stvara devizno tržište. Stvaranje deviznog tržišta je rezultat trgovine. Američki dolar dospeva u Kinu kada SAD kupuje proizvode napravljene u Kini za svoje tržište. Ti vrtoglavi dvanaestocifreni iznosi uvoza iz Kine iznose 296,4 milijardi dolara samo u 2009. godini. Akumuliran dolar u Kini, umesto da sedi u bankama, kineske vlasti koriste za kupovinu američkih kamatonosnih državnih zapisa i obveznica sa različitim datumima dospeća. Izdavanjem takvih obveznica američka vlada pokušava da reši trenutne probleme, dok pravi problemi mogu da nastanu tek prilikom približavanja datuma dospeća. Na osnovu kamate, kineske vlasti uzimaju milione dolara dnevno od zapisa i obveznica.



http://www.balkanmagazin.net/finansije/cid135-21625/ko-je-ustvari-zrtveno-jagnje


То је колико ја знам ствар за извозно оријентисане земље које имају брдо пара у страним валутама. Опет изум Јапана. На све то Јапан се задужује по 0% камате, а зарађује на каматама које добија од девиза. Вероватно одатле тај невероватни јавни дуг (који је опет покривен штедњом грађана).
djovica djovica 18:04 19.08.2014

Kina ili Nemačka

Ključno pitanje je: želi li prosečni Srbin da živi u Hančičuanu u krajini Hanisnsou, Kina ili u Heidenheimu, Baden Wurtenberg, Nemačka. Ako je odgovor Kina, onda je Kina zaista čudo. Ukoliko više prosečnih Srba žive u Nemačkoj, nego u Kini onda je ova letna geopolitika samo to: mala letna razonoda. Ili će autor da pokuša da demantira broj Srba koji žive u Kini nauštrb Srba u omraženoj Nemačkoj. Ukoliko pokuša, mala letna razonoda će postati velika letna glupost.
hajkula1 hajkula1 23:03 21.08.2014

Re: Kina ili Nemačka

djovica
Ključno pitanje je: želi li prosečni Srbin da živi u Hančičuanu u krajini Hanisnsou, Kina ili u Heidenheimu, Baden Wurtenberg, Nemačka. Ako je odgovor Kina, onda je Kina zaista čudo. Ukoliko više prosečnih Srba žive u Nemačkoj, nego u Kini onda je ova letna geopolitika samo to: mala letna razonoda. Ili će autor da pokuša da demantira broj Srba koji žive u Kini nauštrb Srba u omraženoj Nemačkoj. Ukoliko pokuša, mala letna razonoda će postati velika letna glupost.



A što tako?
Mogu li da biram državu koja sarađuje sa Kinom?
hajkula1 hajkula1 20:23 20.08.2014

Šta reći



EU Srbiji: Rusko tržište je naše
Izvor: Beta

Brisel -- EU očekuje da zemlje kandidati, među kojima i Srbija, ne iskoriste ruske uzvratne sankcije EU da bi preuzeli mesto evropskim izvoznicima hrane na ruskom tržištu

Evropska unija očekuje da zemlje kandidati koje pregovaraju o članstvu u EU, uključujući Srbiju i naročito Tursku, kao ni Brazil, Argentina, Urugvaj, Švajcarska i drugi ne iskoriste ruske uzvratne sankcije EU da bi preuzeli mesto evropskim izvoznicima hrane na ruskom tržištu.

To su jasno stavili do znanja šefovi diplomatija EU na zasedanju prošlog petka, iako se, gledano sa čisto pravnog međunarodnog stanovišta, od kandidata za članstvo ne može tražiti da zaustave svoje kompanije, izvoznike hrane, koje bi želele da udovolje većoj potražnji ruskih partnera, rekli su agenciji Beta izvori u Evropskoj komisiji u Briselu.


nastavak na

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2014&mm=08&dd=20&nav_id=890291



djovica djovica 20:07 21.08.2014

Re: Šta reći

hajkula1


Da samo diletant nije mogao da očekuje ovakvu reakciju od kluba u koji, kao, pokušavaš ući. Ah da, oni nisu diletanti, oni su Vlada.
hajkula1 hajkula1 23:12 21.08.2014

Re: Šta reći

djovica
hajkula1


Da samo diletant nije mogao da očekuje ovakvu reakciju od kluba u koji, kao, pokušavaš ući. Ah da, oni nisu diletanti, oni su Vlada.



Imam reč koja više odgovara ali nije za blog.

Što se mišljenja - stava EU tiče, duplo golo. Niti Srbija ima dovoljno robe za tržište Rusije niti toliko robe da može da zameni recimo izvoz iz Poljske za Rusiju. Niti nas briga za štete koje izvoznici iz EU trpe zbog sankcija. Sami pali, sami se ubili. Do skoro smo trpeli štete od sankcija, pa sad sami sebi da ih namećemo. Svašta.

Srbija i da više puta uveća proizvodnju, opet je to mala količina za mnoga tržišta. Samo što smo kao prokleti pa ne možemo da otresemo parazite i štetočine na vlasti.

Nisam optimista ni zbog prirodnog priraštaja ni zbog iseljavanja (doduše, slično je i kod komšija). Živeće ovde neki drugi narod za par desetina godina.


little_radojica little_radojica 12:13 22.08.2014

The Economist: What China wants?

http://www.economist.com/news/leaders/21613263-after-bad-couple-centuries-china-itching-regain-its-place-world-how-should?fsrc=scn%2Fgp%2Fwl%2Ftl%2Fimg%2Faugust23

Ово се управо појавило, по други пут се потрефило да The Economist за главну тему недеље бира тему са мог актуелног блога

Укратко кажу да Кина засад игра по постојећим правилима и да Америка не би требала да покушава да их изолује и створи себи непријатеља, већ, напротив, да је придобије да настави развој по тим како они кажу "либералним" правилима која "су источноазијске земље и Америку тако добро служила". Чак изражавају наду да ће се након неколико деценија и сам једнопартијски систем у Кини либерализовати... У сваком случају -вреди прочитати.
hajkula1 hajkula1 22:53 23.08.2014

Komšiluk


Kad je letnja geopolitika, evo teme

http://www.politika.rs/pogledi/Nenad-Kecmanovic/Sta-ce-reci-Angela-Merkel.sr.html


Шта ће рећи Ангела Меркел

Регионална економска сарадња је тема скупа који је за 28. август заказала немачка канцеларка, али је Волфганг Петрич, поводом тог састанка, највише говорио о политичким приликама у БиХ

У предизборној БиХ у целини, а посебно у РС, све делује нормално, мирно и стабилно у односу на неке земље у балканском региону. Истовремено, из ширег међународног окружења непрестано стижу слутње о немирима поводом избора 12. октобра.

Најпре су се у иностраним медијима и изјавама дипломата, још крајем прошле године, појавили позиви незапосленим и социјално угроженим у БиХ да и пре избора „најуре корумпиране и неспособне политичаре”. Затим је заиста дошло до масовних протеста, али искључиво у бошњачким градовима, а Дорис Пак је отворено изразила „жаљење што се нису проширили и на РС”.

Нешто касније, поједини функционери САД и ЕУ саопштили су да би поздравили изборну смену власти у РС, али је истраживање америчког НДИ показало да ће, упркос томе, бирачи у октобру продужити мандат актуелном руководству РС. А онда је почетком овог месеца домаћа јавност изненађена ненајављеним доласком британско-америчког појачања Еуфору на Бутмиру поред Сарајева и на Мањачи поред Бањалуке. И још више објашњењем да су „дошли због гушења немира поводом октобарских избора”.

Напокон, јавио се и бивши високи представник Волфганг Петрич, који је изборе у РС ставио у контекст обнове хладног рата Русија – Запад. Петрич је, наиме, био учесник консултативне расправе стручњака и дипломата, која је одржана у Берлину, у функцији припреме Конференције о економској сарадњи земаља западног Балкана у процесу приближавања ЕУ, коју је за 28. август сазвала канцеларка Меркел. Иако је, дакле, тема главног скупа регионална економска сарадња, према интервјуу који је бивши високи представникдао сарајевском „Авазу” (11. 8), испада да се расправа водила искључиво о БиХ и само из политичког угла. Шта је Петрич конкретно изнео „као своје и ставове већине учесника”?

Већ у првој реченици оптужио је Додика за мањак евроентузијазма, што би, ваљда, требало да буде смртни грех председника Републике Српске, у којој 64 одсто становништва уопште није заинтересовано за евроинтеграције. Штавише, он „додицима” назива људе „које већ годинама гледамо како одлучују, од Мостара, преко Бањалуке, до Сарајева, и не желе у ЕУ”, а при томе не помиње ситницу да су ти „додици” демократски изабрани, нити се пита зашто су не само Срби, него и водећи Хрвати и Бошњаци у БиХ евроскептици.

Петрича је наљутило и то што повољан кредит у Бањалуку стиже из Москве, а не из Брисела, који није ни хтео да га да. Зашто? Зато што би планирани банкрот „српске” половине БиХ делегитимисао актуелно руководство и срушио га на изборима или на улици. А крајњи циљ је долазак на власт у РС еврокооперативне гарнитуре, било на изборима или на улици. Но, није то једино што подсећа на украјински сценарио.

У фебруару су нас социјални протести изненадили. Не смемо себи допустити да нам се исто деси ако се ускоро понове. Сад је добра прилика да направимо план. Видећемо шта ће гласачи одлучити, али ми, Запад, морамо бити спремни и морамо имати план... То се више не може радити само бонским овлашћењима, већ ићи напред”, поручује Петрич. Већ поменуто повећање америчког контингента поред Бањалуке ради сузбијања немира у октобру указује да бар с војног аспекта план већ постоји, и то је ваљда оно средство јаче од бонских овлашћења.

Али Петрич опет о Русији: „Ми већ сада видимо шта се догађа другде у свету, посебно у Европи, после руске анексије Крима. Гласови за сецесију постају јачи.” Да ли Петрич мисли на Српску или на Косово, или на Каталонију и Шкотску? Под анексијом се у стручној литератури подразумева оно што је Аустроугарска 1908. урадила с БиХ, а не ово што су Руси урадили с Кримом. Роберт Купер, бивши високи функционер ЕУ, образложио је политику „двоструких стандарда”. Постмодерни народи (а то су они) у међусобним односима следе норме међународног права, док у односима према модерним (а то смо ми) треба да се служе „лажима, преварама и другим манипулацијама”.

Разумеју Срби те односе, а Додик не умишља да је „мали Путин”, како тврди Петрич.

Иако му се приговара политички некоректна реторика, он никада није рекао оно што је Викторија Нуланд, државна потсекретарка САД, рекла за ЕУ. Напротив. Али уз мали услов: да на путу у ЕУ неће да изгуби РС. Волео би да ЕУ буде равноправна заједница европских држава и народа, како је и била пројектована, а не америчка или немачка ЕУ. Али, боже мој... Бар индиректно и привремено повлачење САД са Балкана и препуштање ојачалој Немачкој вођства у ЕУ, можда и не мора донети лошији третман Срба и РС, упркос ружним успоменама из два светска рата. Тим више што се у последњем извештају добро обавештене Међународне кризне групе први пут, уместо централизације БиХ, помињу „трећи ентитет” и „федерација”.

Петрич је у праву да „треба обратити пажњу на то шта ће 28. августа рећи Ангела Меркел”. Лош предзнак је што се као неформални гласник с консултативног састанка јавио баш Петрич. Бошњаци су га, као високог представника, били ухватили у лобирању да немачка фирма багателно купи лиценцу за мобилног оператера. А Срби запамтили по „аеродромским декретима”, којима је наметао законе и при уласку у авион на одласку из БиХ. Данас би, уместо избора, наметнуо руководство Републике Српске као услов за ЕУ.

Професор универзитета
Ненад Кецмановић
објављено: 22.08.2014.





Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana