Свако у групи надува балон и на њему напише своје име. Балони се онда пребаце у другу просторију. Кад група уђе у ту другу просторију почиње да тече време и по истеку свако треба да има балон са својим именом у рукама. Ако је то тако, та група је тим. Нађите му сврху, спорт, циљ и... уживајте. Тим може све. Али ако на крају неки имају своје балоне а неки не онда та група остаје да буде неповезана скупина пролазника случајно скупљена и залутала у свемиру. Оно што је мени речено, је да се овакви експерименти неретко спроводе али и да се ретко заврше тако да сви имају балон са својим именом у рукама. Некада их је више, некад мање али чешће их је мање. Подстицаји који би требало да мотивишу учеснике експеримента су разни. Некад се деле неке привилегије (мајмунима би давали банане, људи су у захтевима мало креативнији) свима који пронађу свој балон, некад се привилегије обећавају само ако сви успешно заврше задатак али... Постоји једна мала пречица да се задатак успешно заврши али се ретко, јако ретко примењује. Сарадња. Свако ко узме било који балон треба да прочита име на њему и да га да ономе чији је то балон. Кажу да је то најбржи и најефикаснији начин да тим профункционише.
Не знам, тако ми кажу, нисам видео.