Budućnost| Društvo| Kultura| Život

10 puta ponovljena istina postaje istina

Jaril RSS / 16.09.2014. u 09:58
[Твој мали чин много значи друштву]
 
Мрзети на грех, 
а не на грешника.
хришћанска пословица

Тачно је. Можемо свим средствима да нападнемо, сатремо, угазимо младог насилника. Тачно је да имамо много истина да их искористимо у ту сврху: да је кукавица јер је роб страху од различитог, да је срамота за овај народ јер се храни мржњом, да уништава будућност своје државе јер се користи насиљем... Тачно је да себи треба да поставимо питање да ли је морално продуктивно тако се обрушити на њега?

Како сад? Како наћи најисправнију могућу позицију у овој ситуацији? Са једне стране, појава насиља у нашем окружењу изазива јаке емоције и мами да се приграби осуда насилника, а са друге стране и тај насилник је производ окружења свакодневно уроњеног у различите облике насиља - вербално, емотивно, физичко, системско - било у директном контакту, било преко медија. 

 
Данас знамо да је човек производ свог окружења и, исто тако, знамо да ако окружење поприми одређена својства, да је свако од нас способан за зло. Исто тако знамо да највише што појединац може да учини јесте да управља начином на који реагује на окружење, али и да то треба да научи од окружења. Ми данас знамо да много више можемо да утичемо на понашање другог него што можемо да утичемо на своје понашање. 
 
Да ли је морално продуктивно осудити нападача на странца због тога што су урођени психомеханизми, које дели сваки човек, прежвакали норме из свог, непосредног окружења и као излазну акцију изнедрили физички напад? Да ли је морално продуктивно осудити његово непосредно окружење због такве норме, ако је то доминантни, тј. најгласнији модел друштва? Да ли је морално продуктивно осудити човека зато што функционише као човек? 
 
Да би зло надвладало 
потребно је да добри људи 
не раде ништа. 
 
Када у медијима одјекне неки овакав догађај који направи интензивну емотивну реакцију било у мени, било у мом окружењу, у мени се појави преиспитивање да ли сам могао још нешто да урадим, да ли сам искористио сваку прилику да се ниво мирног односа међу људима повећа. Да ли сам подигао глас на неког, да ли сам неког понизио, макар и у шали, да ли сам био у ситуацији да нечији бес и бол саслушам, а нисам... да ли сам стајао са стране када се неко нашао у центру насиља... 
 
Тачно је да су свачије моћи утицаја ограничене, али да ли користим максимум датих ми могућности да побољшам окружење? 
 
Тог странца је ударио свако од нас ко је пропустио прилику да ојача мир међу људима, а те пропуштене прилике су само објављене кроз песницу насилника. 
 
Јер и тај насилник је само желео да уради нешто добро за своју земљу, да да свој допринос друштву и да обезбеди себи углед и прихваћеност. Исто оно за чим сви ми осећамо потребу. То што му је окружење продало зло, продало насиље као циљ, то је одговорност окружења. 
 
Постојање микроокружења у Србији која промовишу зло као вредност којој треба тежити, то значи или да је већина таква или да је већина утихнула. 
 
Када у медијима одјекне неки овакав догађај, запитам се шта је то потребно мом окружењу да би било функционалније? 
 
Потребна му је убедљивост да је мирно окружење за све оно што желимо. Потребно му је да свако ко то види буде истрајан и доследан у том свом ставу. Потребно му је да сви ми искористимо сваку прилику да сведочимо тај свој став. Потребно му је да се тако направи окружење у коме ће се формирати људи чије ће потребе за доприносом друштву градити мир. 
 
Потребно му је да још активније правимо функционалније окружење какво желимо. 
 
***
 
Кажу да постоји једно племе у коме када дође до сукоба, окружење одузме оружје сукобљеним људима, сви поседају у круг и тако седе док сукобљени дођу до помирења. 
 
Кажу да постоји још једно племе у коме се ономе који је направио грешку прича шта је све добро урадио у свом животу. 
 
Кажу и да свет уме да буде лепше место. 
 
Ја верујем. 

 



Komentari (42)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

gedza.73 gedza.73 10:23 16.09.2014

По танком леду

ходаш, Јариле.
Данас знамо да је човек производ свог окружења

Син оца насилника не мора бити силеџија. Син алкохоличара није пијаница.
Или, може бити, да дајеш за право онима који тврде да ће хомосексуални пар утицати на избор партнера (једног дана) усвојеног детета?
principessa_etrusca principessa_etrusca 10:48 16.09.2014

Re: По танком леду

Син оца насилника не мора бити силеџија.

Ovo me je podsetilo na upravo izdatu knjigu Zaka Ebrahima, sina jednog od prvih americkih islamskih terorista, "The Terrorist Son: A Story of Choice" (PRIKAZ).

Ipak, ono sto je neophodno je da ljudi budu svesni da izbor uvek postoji, kao i da znaju da je sloboda da se izbor napravi njihov prerogativ.
nowhereman nowhereman 11:10 16.09.2014

Re: По танком леду


Син алкохоличара није пијаница.


Nije, nego - pijanista.



Razlika je, dakle, u vrsti opijata...


princi princi 11:27 16.09.2014

Re: По танком леду

Ipak, ono sto je neophodno je da ljudi budu svesni da izbor uvek postoji, kao i da znaju da je sloboda da se izbor napravi njihov prerogativ.

Tek je sloboda izbora i sloboda volje problematičan pojam.
Jaril Jaril 12:51 16.09.2014

Re: По танком леду

gedza.73
ходаш, Јариле.
Данас знамо да је човек производ свог окружења

Син оца насилника не мора бити силеџија. Син алкохоличара није пијаница.

principessa_etrusca
Ipak, ono sto je neophodno je da ljudi budu svesni da izbor uvek postoji, kao i da znaju da je sloboda da se izbor napravi njihov prerogativ.

То је заправо много стабилнији терен. И мене је, као и principessa_etrusca, Геџо, твој коментар подсетио на живот сина терористе који је "одабрао" другачији пут. Та прича је до мене стигла преко TED-a (линк) и управо показује да је слободан избор врло проблематична категорија, заправо фикција. Окружење овог човека је у њему формирало отпор према сопственој култури тиме што је често био мета насилника, тј. злостављан у школи. Да би човек "изабрао" неки став или се упустио у неку акцију, несвесно и емоције треба да покрену рационални део на тако нешто. Емоције су увек реакција на окружење (или на рационални симулатор што је друга прича). Рацио је продукт емоција.
Или, може бити, да дајеш за право онима који тврде да ће хомосексуални пар утицати на избор партнера (једног дана) усвојеног детета?

У искуству хомосексуалаца, па самим тим и парова, врло јако дејство има искуство друштвене опресије сосптвене сексуалности. Зато се дешава да су деца истополних парова, по учесталости варијетета сексуалне оријентације изјашњавају исто као деца разнополних парова.
Jaril Jaril 12:53 16.09.2014

Re: По танком леду

princi
Ipak, ono sto je neophodno je da ljudi budu svesni da izbor uvek postoji, kao i da znaju da je sloboda da se izbor napravi njihov prerogativ.

Tek je sloboda izbora i sloboda volje problematičan pojam.

Како време пролази све мање верујем да "слобода избора", "слобода воље" и "своје Ја" уопште постоје. Човек је програмибилно биће и функционише једино под дејством огромног броја програма.

И сви ми то осећамо, да неке друге силе (демони и анђели) управљју нама, зато се и дивимо кошаркашима или уметницима или људима који ураде нешто добро. Јер осећамо да је то, макар мало, и наш продукт.
principessa_etrusca principessa_etrusca 13:04 16.09.2014

Re: По танком леду

Clanak je zanimljiv, hvala za link. Ipak, u njemu se radi o svesnom stvaranju iluzije, sto je nesto drugo od slobode izbora koju svi imamo.

Mi svi svakoga dana mozemo da donesemo stotine malih i velikih odluka (i napr. tu da li cemo nekoga da udarimo ili necemo).
princi princi 13:22 16.09.2014

Re: По танком леду

Clanak je zanimljiv, hvala za link. Ipak, u njemu se radi o svesnom stvaranju iluzije, sto je nesto drugo od slobode izbora koju svi imamo.

Mi svi svakoga dana mozemo da donesemo stotine malih i velikih odluka (i napr. tu da li cemo nekoga da udarimo ili necemo).

Nije pitanje u tome da li ih donosimo ili ne, nego kako ih donosimo, koliko smo primeovani stvarima kojih čak nismo ni svesni. Čitave naučne discipline se bave tim pitanjima: kako i zašto odlučujemo tako kako odlučujemo, koliko su kognitivni biasi posledica evolucije našeg nervnog sistema, koliko čisto nekog genetskog sklopa... Skloni smo da precenjujemo svoju racionalnost, samo to kažem, i baš zbog toga bi kao društvo, a i kao životinjska vrsta, i trebalo da slavimo a ne prikrivamo međusobne razlike.
anfieldroad anfieldroad 18:43 16.09.2014

nase odluke




Mi svakoga dana MORAMO da donosimo stotine malih i velikih odluka. Kako cemo to ciniti zavisi od uobicajenog nacina donosenja odluka (reakcija) za sredinu kojom smo okruzeni. Veoma retko ce pojedinac istupiti protiv vecine u svojoj neposrednoj okolini. I tada je pitanje zbog cega je tako postupio.
Postupak mladica snaznih pesnica je normalan. Gotovo ocekivan. Takva je reakcija njegovog svesnog bica uslovljena okolinom.
Instinktivno se plasimo nepoznatog.
Resenje u nasem konkretnom drustvu je u socijalizaciji sa drustvima veceg nivoa tolerancije. To ce se dogoditi vremenom.
Do tada, nase drustvo koje insistira na svojoj izopstenosti iz modernosti Zapadne kulture (svi su protiv nas) uvek ce braniti svoju jedinstvenost, verujuci u ispravnost ovakvih reakcija-odluka. Ta vera ce polako bledeti, racionalizacija gresaka nece vise drzati vodu. Sto vise bude dodira sa nepoznatim, sto pre nepoznato postane (opste)poznato, pre ce celo drustvo da se pacifikuje i postane bolje mesto za zivot.
A kod nas to "nepoznato" jeste tolerancija i saradnja medju nama, a zbog zajednickog dobra.
bocvena bocvena 08:22 17.09.2014

Re: nase odluke

anfieldroad

Jaril Jaril 18:22 17.09.2014

Re: По танком леду

Mi svi svakoga dana mozemo da donesemo stotine malih i velikih odluka (i napr. tu da li cemo nekoga da udarimo ili necemo).

Тачно је да човек доноси одлуке, али их доноси ирационално. Рацио само формулише оно што постоји на нивоу интуиције.

У ситуацији када човек добије импулс да удари другог човека, посегнуће за свим рационализацијама да тај свој импулс формулише (обично после урађеног). Да би се тај импулс спречио, потребно је да постоји други контра импулс (не и мисао). Рацио ту може да помогне тако што ће да симулира неко искуство које ће да промени стање у лимбичком мозгу: да се човек нпр. сети да би исто тако могао неко да удари његовог брата и сл., али и та симулација (у мислима) другачијег искуства треба да буде научена (саосећањем према претученом у некој другој ситуацији или уметничком делу...).
princi princi 19:27 17.09.2014

Re: По танком леду

Рацио ту може да помогне тако што ће да симулира неко искуство које ће да промени стање у лимбичком мозгу: да се човек нпр. сети да би исто тако могао неко да удари његовог брата и сл., али и та симулација (у мислима) другачијег искуства треба да буде научена (саосећањем према претученом у некој другој ситуацији или уметничком делу...).

Izgleda da nas u tom naučenom šimpanze šiju.
nowhereman nowhereman 10:31 16.09.2014

Lepota


Кажу и да свет уме да буде лепше место.


Ume li?




"Kako sopstvenu, patnjom zatrovanu dušu izneti na ozarene visoravni na čijim se prostorima jedino može sresti Bog mudrosti i sklada?"


Jaril Jaril 12:34 16.09.2014

Re: Lepota

"Kako sopstvenu, patnjom zatrovanu dušu izneti na ozarene visoravni na čijim se prostorima jedino može sresti Bog mudrosti i sklada?"


Овако?

violina violina 11:53 16.09.2014

Svet po meri čoveka

Тачно је. Можемо свим средствима да нападнемо, сатремо, угазимо младог насилника.

Istina je da se gradi svet po meri (samo) čoveka, gde će ravnopravni biti i siledžija i žrtva, siledžija će imati pravo da bude siledžija, a žrtvi ostaje pravo da bude žrtva.
Ako siledžija zaslužuje samilost, šta treba da bude sa žrtvom, njega smo napali, satrli, ugazili, imamo li neku reč odbrane za njega. Možda je ovo pokušaj, “svi smo krivi“, da bi došli do, niko nije kriv.
Jaril Jaril 13:00 16.09.2014

Re: Svet po meri čoveka

Ја полазим од тога да "нико није крив". У овој конкретној ситуацији видим две "жртве": једну која се назива силеџијом и другу која се назива жртвом. Исто тако и окружење јесте "жртва" [последица] своје културе и овај мој текст је покушај да се макар мало та култура мрдне у смеру да се производе конструктивнији људи.

Такође, овај текст нуди свест, тј. софтвер (као и други моји текстови) којим човек може да рационализује утицај културе на себе и да преузме контролу над тим утицајем.
violina violina 18:44 16.09.2014

Re: Svet po meri čoveka

Такође, овај текст нуди свест, тј. софтвер (као и други моји текстови) којим човек може да рационализује утицај културе на себе и да преузме контролу над тим утицајем.

Da bi racionalizovao uticaj kulture na sebe, treba da doživim sutrašnji dan, a to znači da se ne sretnem sa "žrtvom" zvani siledžija, možda surovo ali samo tako možemo obezbediti da život traje, da postoji i sutra, prekosutra, večno.
Jaril Jaril 20:44 16.09.2014

Re: Svet po meri čoveka

violina
Такође, овај текст нуди свест, тј. софтвер (као и други моји текстови) којим човек може да рационализује утицај културе на себе и да преузме контролу над тим утицајем.

Da bi racionalizovao uticaj kulture na sebe, treba da doživim sutrašnji dan, a to znači da se ne sretnem sa "žrtvom" zvani siledžija, možda surovo ali samo tako možemo obezbediti da život traje, da postoji i sutra, prekosutra, večno.

И то је тачно. Зато и мислим да је јако тешко исправно се поставити у овој ситуацији.
zoja444 zoja444 21:01 16.09.2014

Re: Svet po meri čoveka

ja bih se ipak postavila na stranu povredjenog mladica. ako razmisljamo u tvojim pojmovima, on je ipak veca zrtva, jer mu je zivot tim udarcem direktno ugrozen. a, zivot, svoj i tudj, u vrednosnom sistemu, treba da bude svetinja.
Jaril Jaril 21:22 16.09.2014

Re: Svet po meri čoveka

ako razmisljamo u tvojim pojmovima

Само да се допуним и појасним, ја покушавам да размишљам кроз појам целине, додуше остаје ми да се још много вежбам у томе.

Ако треба да се бира између два човека, наравно да се бира повређени. Али, можемо ли некако да избегнемо тај избор и да изаберемо обојицу?
zoja444 zoja444 21:40 16.09.2014

Re: Svet po meri čoveka

Ако треба да се бира између два човека, наравно да се бира повређени. Али, можемо ли некако да избегнемо тај избор и да изаберемо обојицу?


mislim da ne mozemo. u filozofskom smislu bismo mozda i mogli, ali u pravnom ne. postoje sankcije.
anfieldroad anfieldroad 01:43 17.09.2014

Re: Svet po meri čoveka

zoja444
Ако треба да се бира између два човека, наравно да се бира повређени. Али, можемо ли некако да избегнемо тај избор и да изаберемо обојицу?


mislim da ne mozemo. u filozofskom smislu bismo mozda i mogli, ali u pravnom ne. postoje sankcije.



U pravnom takodje. Svako mora da ima priliku. Najcrnji ubica treba da ima odbranu, pobogu...Neko mora da stane na stranu oceubica, silovatelja, svih onih koje je zivot zgazio, onih koji su pukli, koji nikad nisu ni dobili sansu. To jeste filozofski stav, ali pretocen u pravni sistem.
Sankcije zaista postoje. To ne znaci da treba da se odreknemo ljudske istorije, ljudske prirode. Da sa visine pljuckamo po gresnim otpadnicima. Sankcije postoje. Ali svi koji se busaju oprostom, ne oprastaju ni komsiji kome curi voda iz kupatila iznad njih.
Neko mora i vas jednog dana da brani, o bezgresni !
zoja444 zoja444 08:57 17.09.2014

Re: Svet po meri čoveka

Neko mora i vas jednog dana da brani, o bezgresni !


ko je tvrdio da smo bezgresni?

Da sa visine pljuckamo po gresnim otpadnicima.


ko sad pljucka po gresnim otpadnicima?

salu na stranu, mislim da svako treba da preuzme svoj deo odgovornosti za postupke (ko je sposoban naravno). nizak prag tolerancije na frustraciju se moze povecati vezbanjem. ne mogu za sve biti krivi: roditelji, drugi, okolnosti. negde smo i mi odgovorni. mi, drugi, okolnosti - po trecinu udela. ali, u nekim situacijama, svesno ili nesvesno, odgovorni smo samo mi.mislim da se u krivicnim postupcima, ne pridaje bas toliki znacaj anamnezi pocinioca.

ako gresim, ispravite me.
anfieldroad anfieldroad 13:31 17.09.2014

Re: Svet po meri čoveka

ko je tvrdio da smo bezgresni?


Onaj ko je zaboravio da istina ima dve strane (vidi Rashomon) Btw., to je bio samo odgovor na temu odnosa filozofije i prava.

ko sad pljucka po gresnim otpadnicima?



To je samo moj "biblijski" pristup komentaru
zoja444 zoja444 13:48 17.09.2014

Re: Svet po meri čoveka

Onaj ko je zaboravio da istina ima dve strane (vidi Rashomon)


zar u Rashomonu nije bilo vise istina? i da li moze biti vise istina, ili je to samo nas subjektivni dozivljaj? postoji li "univerzalna istina" ili su to samo cinjenice? mogu li cinjenice da budu vrednosno obojene? sta ako nas cula varaju u posmatranju realnosti a da toga i nismo ni svesni? da li je ovo realnost ili privid? da li je zivot samo san? da li mi uopste postojimo u beskonacnosti?...

... i tako to.
anfieldroad anfieldroad 14:23 17.09.2014

Re: Svet po meri čoveka



HEHEH !!!!


P.S. Ako me secanje ne vara, bilo je 8 verzija istine. Pa ti budi pametan pa presudi!!
timotije timotije 16:00 17.09.2014

Re: Svet po meri čoveka

salu na stranu, mislim da svako treba da preuzme svoj deo odgovornosti za postupke (ko je sposoban naravno). nizak prag tolerancije na frustraciju se moze povecati vezbanjem. ne mogu za sve biti krivi: roditelji, drugi, okolnosti. negde smo i mi odgovorni. mi, drugi, okolnosti - po trecinu udela. ali, u nekim situacijama, svesno ili nesvesno, odgovorni smo samo mi.mislim da se u krivicnim postupcima, ne pridaje bas toliki znacaj anamnezi pocinioca.

ako gresim, ispravite me

Greška je onoga čiji je gost bio stranac. Nije smeo da ga pusti da se kreće sam gradom u kome je velika većina protiv gej parade, ta još i Crkva, a i vlast je prinuđena, jer većina u njoj su protiv parade. Da je Nemac to znao ne bi mu se desilo da mu žiovt bude ugrožen. Uostalom taj Zapad nas je prinudio na demokratiju, t.j. da radimo šta hoće većina.
nurudin nurudin 13:50 16.09.2014

...

Тог странца је ударио свако од нас ко је пропустио прилику да ојача мир међу људима, а те пропуштене прилике су само објављене кроз песницу насилника.


babmilos babmilos 14:08 16.09.2014

SP

Ako do sada nisi, obavezno pogledaj zastrašujuću epizodu serije South Park Britney's New Look.

Nemam na zadatu temu jasno mišljenje, pa ću ovde samo naglas da razmišljam. Čini mi se da u ozbiljnim društvima vlada fina ravnoteža epike i lirike. Nama upravo nedostaju tegovi na lirskom tasu, zbog čega mi se redom dopadaju tvoji tekstovi. Nedostaje nam lakoće i banalnog (samo)humora. (Jedan je za vreme finala promucao "kralj je go" tvitovanjem "serbia_gangbang", pa je obrisao i izvinio se "jer je bilo glupo, jer se iznervirao". Zašto, čemu izvinjenje? Jer nas kosmički vladari basketa, koji svaka dva dana u sezoni igraju 8 minuta duže i bacaju pola metra dalje trojke, trpaju 40+? Da li je moguće da smo došli dotle da ni takav poraz, prirodan kao kineski stoni tenis, ne možemo da podnesemo?). Umorni od krize i večitog moranja. A pre svega ugušeni amaterima.
Jaril Jaril 21:16 16.09.2014

Re: SP

Управо погледао. Човече застрашујуће... и то да на крају и њих двојица 'пропевају'. То годишње жртвовање зарад успешне године се у Србији фокусирало на Прајд.
Nedostaje nam lakoće i banalnog (samo)humora.

Бива када се свој живот и своје постојање схвати преозбиљно.

ЕДИТ: Ово је филм који је пародиран у овој епизоди.

Jukie Jukie 14:24 16.09.2014

I tako

Ovaj deo mi se dopao
Можемо свим средствима да нападнемо, сатремо, угазимо младог насилника

Ono posle nije, skrolovao sam do dole ovlaš skenirajući pogledom za još neku zanimljivu rečenicu
Jaril Jaril 21:20 16.09.2014

Re: I tako

Види Џукија ал' је агресиван.
zoja444 zoja444 14:42 16.09.2014

viseslojan tekst

Jarile, ne mogu ti napisati da u mnogo cemu gresis, da si idealista, naivan, da zivot nije lak ni fer, da ljudi nisu ni dobri ni zli, mada i jesu, itd., bla, bla, bla, jer sve je to samo moje iskustvo, moja sudbina.

zelim samo da ti pozelim puno srece na tvom putu odrastanja.
Jaril Jaril 21:19 16.09.2014

Re: viseslojan tekst

zelim samo da ti pozelim puno srece na tvom putu odrastanja.

Хвала ти за овај осећај младоликости.

Само се бојим да је контраслучај. Бојим се да је овај блог резултат оматорења и увида да постоје ситуације у којима је тешко осудити неког као лошег, а срање се десило.
zoja444 zoja444 21:35 16.09.2014

Re: viseslojan tekst

odrastamo sve do kraja! mi smo vecita deca.

mislim da se ovde pita povredjeni mladic, njemu je bol naneta opasna po zivot. on je taj koji treba da izabere da li ce da oprosti ili ne svom napadacu. bilo bi dobro da da, zbog njegovog licnog razvoja, da se ne napravi spirala mrznje. neka to uradi makar i u sebi. ali realno gledajuci, moze se dogoditi da se to ne i ne desi. i to je legitiman izbor. zavisice i od ponasanja napadaca. da li ce osetiti kajanje. onda bi se desio neki pomak u celoj toj situaciji. ali, sve su to hipoteze.ja sam najsrecnija kada se sve lepo zavrsi, ali nekad je to nemoguce.
stefan.hauzer stefan.hauzer 21:54 16.09.2014

.

okruženje utiče na tebe; onoliko koliko ti dopustiš.


that there
that's not me
I go
where I please

Jaril Jaril 22:04 16.09.2014

Re: .

okruženje utiče na tebe; onoliko koliko ti dopustiš.

А ко ће ме научити да допуштам или не?

stefan.hauzer stefan.hauzer 22:18 16.09.2014

Re: .

А ко ће ме научити да допуштам или не?

samsamcat; niko drugi. i nema frke ako pogrešiš:)

babmilos babmilos 13:01 17.09.2014

Re: .

okruženje utiče na tebe; onoliko koliko ti dopustiš.

Okruženje utiče strogo po Darvinu i tu nema nikakvog dopuštanja ili nedopuštanja. Ljudi su, kao sva živa bića, posledica evolucije. Ne postoji način da budemo drugačiji od ostalog živog sveta u najsuštinskijoj od svih sličnosti različitih formi života: sva živa bića na planeti Zemlji isključivo rade ono što umeju da rade. Tako je jasno zašto ljudi u Nemačkoj rade jedno a u Srbiji drugo: zato što je okruženje (društveni ekosistem) različito, baš kao što i kitovi i slepi miševi hrane decu mlekom iako jedni plivaju a drugi lete.
stefan.hauzer stefan.hauzer 17:59 17.09.2014

Re: .

Okruženje utiče strogo po Darvinu i tu nema nikakvog dopuštanja ili nedopuštanja.

pa dobro,ne letim jer ne mogu da letim - ali mogu da razmišljam drugačije od tebe i ne tvrdim da je to ispravno:)



Jaril Jaril 18:14 17.09.2014

Re: .

ali mogu da razmišljam drugačije od tebe

Можеш јер је твој префронтални кортекс резултат другачијег окружења. Тачно је да ако човек има мало драматичнији лимбички мозак, да ће више истрајавати на оним рационализацијама које његов мозак гурају ка хормонима позитиве. Али је, такође, човек овисан о доступним рационализацијама у непосредном окружењу.
stefan.hauzer
А ко ће ме научити да допуштам или не?

samsamcat; niko drugi. i nema frke ako pogrešiš:)

А и ово "самсамцат" је формирано окружењем.

И добро је што је тако па су Бах + Хајдн кроз Бетовена родили овaj интензитет:



EDIT: хаузере, можда ти овај говор на ТЕДу (линк) буде интересантан.

ЕДИТ 2: И мислим да се смајли између нас двојице подразумева. :)
stefan.hauzer stefan.hauzer 09:34 19.09.2014

Re: .

EDIT: хаузере, можда ти овај говор на ТЕДу (линк) буде интересантан.



ok,na pravom si tragu;

čovek sam stvara svoje okruženje ili
makar se trudi da to stvori

ili neko od nas dvojice pokušava da bude ostrvo :)



Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana