Србија је оно што је остало, то је све очитије. Низ успешних референдума о отцепљењу од власти Београда резултирао је "независном" Србијом оваквом каква јесте. Наводници су ту с намером. Да смо некак сами дошли до закључка шта је Србија и каквом је желимо можда би неке ствари биле другачије. Повод за овај текс т је интервју америчког амбасадора "Новостима" у коме се поставља питање "Зашто Путин долази у Београд?".
wtf?
Да поновим - WTF!?!?!?!?!?!?!?!?
Како смо се нашли у ситуацији да се таква питања остављају овако јавно? Да ли је неко некад негде чуо за дипломатску дискрецију? И на страну што је једино што се постиже постављањем оваквог питања на овакав начин једино подизање антиамеричког расположења, можда то и јесте циљ америчког амбасадора, нећу улазити у то.
ЛИНК ->>>> НОВОСТИ <<<<
Америка може имати своје односе са Русијим какве год хоће (а колико су способни да се у тим односима снађу најбоље се види у Украјини тренутно) али Србија ЈЕСТЕ независна држава и ред би био да се бар у јавности одржава неки привид да су тога свесне и друге државе (ма колико велике и утицајне биле). Ако имате нешто да поручите, маните се бар увртања руку у јавности. Контрапродуктивно је а изнад свега иритирајуће.
И зашто све ово причам? Тј зашто мислим да имам права све ово да причам? Па из два разлога: ја јесам за независну Србију и да ме икада игде ико питао рекао бих - да. Самостална и независна Србија, порозних, практично непостојећих, граница, отворена према суседима и свету, део планете Исака Аимова.
Ма шта Србија? Шумадија!!!!
VIVA LA REPUBLIC OF WOODLAND!!!!
А други разлог је јер сам подједнако незадовољство (бирам речи) осећао и кад је руски амбасадор Конузин држао лекције шта и како он (Русија!!!) очекује од Србије.
(Замислите реч од 3 слова, последње је "ш", нећу га написати јер... дипломатска пристојност)
И за крај, пошто сам већ себи затворио врата за пријеме у америчкој и руској амбасади, можда је ред да се одрекнем и британских коктела.
Данас је референдум у Шкотској и морам вам рећи да из крајње себичних разлога навијам да успе (мада изгледа да је мрка капа). И нема код мене ни мало злураде радости типа „Заиграла мечка и пред њиховимвратима". Не, разлози су савим другачији.
Прво: ја искрено верујем у мале државе које сарађују јер тако чувају и бар мало различитости колико је могуће сачувати у овом свету а друго: тај шкотски референдум је савршена лекција како се о тако важним а неважним стварима дебатује, како се организују и проводе политички процеси, без насиља и пљачке и избеглица и рата и преузимања контроле од стране негативно селектираних и искрено би ми било жао да се не процес раздвајања Шкотске од Британије не спроведе до краја.
Ми смо жестоко пали на том испиту и зајебали смо неколико генерација. Сад пред очимa имамо како је све то могло да изгледа. И они који су за "за" и они који су за "не".