Muzika| Obrazovanje| Umetnost| Život

Dobro vaspitanje

Jaril RSS / 14.10.2014. u 10:41

[Српска душа у европској форми]

„Јер само хармонија показује
како народ мелодију осећа."
Корнелије Станковић

Када су ме у једној радијској емисији питали шта је то велико што је Мокрањац урадио у својој музици, одговорио сам: Мокрањац је искористио европску хармонију да истакне и покаже лепоту српске мелодије, а истовремено је искористио српску мелодију да истакне снагу европске хармоније.

Током одрастања, музика која је скоро свакодневно била део мог дана, била је Мокрањчева. Некада као пука забава, некада као извор естетског искуства, а некада као лек. Умео сам доста времена да проведем свирајући хорске композиције на клавиру. Оне су због малих техничких захтева, пуноће хармоније и, услед текста, отвореног емотивног садржаја, биле вишеструко погодне за уживање. Моја музичка машта би звук клавира претварала у савршен хорски звук. Ноте Мокрањчеве музике су имале доминантно место на мом клавиру, поред Бетовенових соната.

7 минута лепоте

Вероватно најлепши тренутак српске музичке историје, јесте његова Херувимска песма. Мир који се разлива од самог почетка у мени ствара осећај измештања у неку другу, виртуелну реалност у којој сви трипови овог света престају да постоје. Писана са елементима италијанске касне ренесансе са савршеном равнотежом консонанци и дисонанци, задржавајући локални мелодијски колорит, а опет издижући српску мелдоику на ниво униварзлне, у сликању мирних херувимских хорова надмашује све херувимске песме које сам ја чуо.

Симфонија у малом

Једно од, с разлогом, најчешће помињаних умећа Мокрањца јесте умеће комбиновања народних песама тако да чине складну целину. Мокрањац се у својој каријери, у складу са општим европским трендом тог доба, обилно бавио фолклором, музиком која је била мало дотакнута ученим музичким језиком, и имао је осећај за прављење музичких контраста достојан великих европских симфоничара. Резултат тог умећа је слушаочева реакција да свака песма произлази из претходне и да је баш тој песми коју слуша, место баш ту где је постављена.

У VIII руковети (Песмама са Косова), Мокрањац је, рекао бих свесно, употребио типичну форму симфоније (актуелну око век пре њега). Четири песме имају карактер четири сифмонијска става. Прва песма је брза. Друга песма је спора и трагична са морбидном сликом убијених девојака, а потом бачених у реку. Трећа песма је растерећена и врцава, док четврта песма можда најбоље показује његову „симфонијску" намеру. Последњи став симфонија је обично писан као „рондо", што у преводу на српски језик значи „коло". Последња песма ове руковети је „Скоч коло".

8 и по минута верског бола

У оно време мојих духовних ломова, у потпуној збуњености да ли је већи грех љубав према себи или мржња према себи, много пута је удар унутрашњег конфликта био праћен једном Мокрањчевом стихиром. Много пута се психичко пражњење догађало уз „О како безаконоје".

Тама првог акорда и бол првог мотива, емотивно разоружавају и увлаче у бол Христовог распећа да би већ на стиху „људије моји, что сотворих вам" било јасно какав нас интезитет чека до краја стихире. Мокрањац је значалки употребио Бахов корални стил да њиме поцрта духовни аспект ове слике. Честе цезуре, на крају сваког стиха, које су елемент коралног стила, идеалан су предах од емотивне набијености која је, чини ми се, најгушћа у оним најтишим стиховима.

YouTube LINK*

Нај ти прстен момче

Од тренутка кад ми је постало јасно да однос, који претендује да се квалификује као љубав мог живота, пропада зато што не постоји друштвено понуђена и прихватљива форма у којој он може да постоји, мало-мало па осетим потребу за првом песмом из XIII руковети. Кад год је свирам, постане ми јасно да ће бол због нужности тог раскида постојати до краја мог живота.

Вешто владајући европском употребом хора, Мокрањац у овој песми на моменте разуђује хорске гласове поцртавајући мноштво преиспитивања, унутрашњих и конкретних дијалога, мноштво мисли које опседају, а онда цео хор сведе у једну тачку остављајући утисак бесмисла свих промишљања пред неминовношћу ситуације. На самом крају, на крају стиха „кад ме стану младу до гроба носити", Мокрањац поставља светле акорде истичући да ће крај овом болу донети једино смрт.

2 минута врцавости

Ако је у VIII руковети, Мокрањац слободније третирао карактер трећег става симфоније (трећи став је обично скерцо, а трећа песма ове руковети од жанра скерца има само његов карактер), у свом Козару, Мокрањац је у потпуности испоштовао конвенције скерца какве је промовисао Бетовен и на то додао још баховски контрапункт изграђен на народним темама. Како је Херувимска песма међу најлепшим композицијама српске музичке историје, тако је Козар међу композиторски најумешнијим хорским композицијама. Тешка за певање, тешка и за свирање, али ђаволски моћна.

 



Komentari (26)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Jaril Jaril 10:49 14.10.2014

*

Пошто стихира почиње на 20. минуту клипа, а блог чита клипове само од почетка, постављен је линк који води баш на почетак стихире.
stefan.hauzer stefan.hauzer 11:51 14.10.2014

.

misliš da je zika zadužena za dobar odgoj mladunčadi?
ako misliš,onda se slažemo.
samo; rekla mi cica,kao preduslov,da nikad
(ali nikad!)
ne namećem im moj muzički ukus - pa sam se rešio za tvoj :)pošto ni njen ne dolazi u obzir.



Jaril Jaril 13:00 14.10.2014

Re: .

ne namećem im moj muzički ukus - pa sam se rešio za tvoj :)pošto ni njen ne dolazi u obzir.

Мало да те препаднем, истраживања показала да деца реагују на музички укус мајке ком су били изложени у трудноћи. Тешко је са тим се такмичити, али могуће. Ако цици добациш неки поглед, додир, пољубац, онда се беба веже и за тебе, па после би да слуша оно што ти слушаш.

А за ово са мојим укусом, си сигуран? Види на шта сам ја испао.
zilikaka zilikaka 13:14 14.10.2014

Re: .


Pa to baš razmiljam....
I ja sam odrastala uz Mokranjca.
Još znam napamet nekoliko Rukoveti.
Pa se dovatila dvocolovnih klešta.

....tako da....
stefan.hauzer stefan.hauzer 17:02 14.10.2014

Re: .

Види на шта сам ја испао.





docsumann docsumann 19:11 14.10.2014

dobro vaspitanje.




Jaril Jaril 06:09 16.10.2014

Re: .

zilikaka


Pa se dovatila dvocolovnih klešta.



То она:

"Несум ни гранка згрешила
но сам двоцоловна клешта скршила."

?

Jaril Jaril 22:30 16.10.2014

Re: dobro vaspitanje.

docsumann

Тешке задатке задајеш.

docsumann docsumann 23:46 16.10.2014

Re: dobro vaspitanje.

Тешке задатке задајеш.


znaš kako ono kažu - nema teških zadataka, samo teških rješenja



Adrián Villar Rojas


P.S. i da se i ja zapljunem u knjigu utisaka - odličan ti blog. masu informativan za mene. edukativan, a ličan.
Jaril Jaril 12:59 17.10.2014

Re: dobro vaspitanje.

P.S. i da se i ja zapljunem u knjigu utisaka - odličan ti blog. masu informativan za mene. edukativan, a ličan.

Хвала на похвали блогу. Драго ми је да је од користи.
wilma68 wilma68 20:40 14.10.2014

Šetnja

Dragi Jarile,
uživala sam u muzičkoj šetnji u koju si nas poveo-i proveo kroz lične refleksije, uz mnoštvo stručnih i razumljivih objašnjenja.
Ono, kao, računam se da imam sluha ( i sopranisalo se, i tamburalo se), ali sam tipičan instinktivni konzument muzičke umetnosti ("lepo...sviđa mi se...dira me...virtuozno...super je" ili suprotno).
Bez dvoumljenja, ponavljam da sam uživala, hvala ti.
mirelarado mirelarado 17:16 15.10.2014

Re: Šetnja

Bez dvoumljenja, ponavljam da sam uživala, hvala ti.


Taкође.
Jaril Jaril 06:07 16.10.2014

Re: Šetnja

wilma68

mirelarado

Хвала вам обема на читању и пре свега на времену одвојеном за слушање.
И радује ме да сте уживале.
zilikaka zilikaka 21:53 14.10.2014

ajd da pitam


Nego, kad smo kod negovanja tradicije, se sećate ceremonije ustoličenja sadašnjeg Patrijarha, u Sabornoj?

Hor Patrijaršije pevao Heruvimsku i uprsko načisto.

Moš misliti kad nisu navežbali upade, pa jednog momenta bilo haotično.

Bruka.

A inače, ovo ti nekako mračno. Ja preferiram Petu. Može da prođe i u kafani.
Jaril Jaril 12:55 17.10.2014

Re: ajd da pitam

Hor Patrijaršije pevao Heruvimsku i uprsko načisto.

Србија је иначе с краја 19. и почетком 20. века имала завидну хорску културу. Свака група људи организована око нечега (удружења, фабрике и тд.) имала је свој хор. Ја сам склон да историјске успехе Србије у Првом и Другом светском рату припишем тој култури, јер хорско певање (и заједничко музицирање уопште, али нарочито хорско певање) ствара осећај заједништва и припадности, топи мржњу међу завађеним групама и свашта још нешто. Има један пример на овом линку.
EDIT:
A inače, ovo ti nekako mračno.

Иде ми уз шауму. :смајлисабујномкосом:
zilikaka zilikaka 21:50 17.10.2014

Re: ajd da pitam

заједничко музицирање уопште, али нарочито хорско певање) ствара осећај заједништва и припадности, топи мржњу међу завађеним групама и свашта још нешто.


Ovo je više nego tačno.

Ne znam postoji li nešto što ume lepše da spoji ljude od zajedničkog pevanja. To ruši sve granice.
Još ako krene spontano...

Imala sreću da mi je mladost puna takvih iskustava.

...a da ne kažem koliko puta smo se fenomenalno najeli i napili upravo zahvaljujući tome...

StanleyMarsh StanleyMarsh 14:41 15.10.2014

iže

samo da pohvalim Heruvimsku.
Verovatno nešto najlepšte što sam u životu pevao, a možda i najlepše što sam čuo.
Jaril Jaril 06:05 16.10.2014

Re: iže

StanleyMarsh
samo da pohvalim Heruvimsku.
Verovatno nešto najlepšte što sam u životu pevao, a možda i najlepše što sam čuo.

Да се упишем за исто. Од разноразне музике, Херувимска Мокрањца има оно нешто баш посебно.
nowhereman nowhereman 08:27 16.10.2014

Тужна је Србија


Ех, пријатељу драги, твој лепи текст пролази незапажено... Лош си тренутак изабрао, сада се тешке дискусије воде око тешких и озбиљних, дневних, ефемерних тричарија - утакмица, Путин, парада... нећу набрајати даље. И не воде се такве дискусије само данас, него и годинама уназад, као што ће се и тек водити.

То су све важне и јако озбиљне националне теме, јел да? Нама је свима јако, јако стало до нације и ни до чега другог? Стало нам је (или се правимо да нам је стало) да Србија буде боља, лепша, срећнија!

А Мокрањац, наш Мокрањац, српски Мокрањац? Може ли без њега?

Е па, драги пријатељу, за Мокрањца је мало Срба чуло. А и оно мало њих што је чуло, на Мокрањца је - заборавило.

Нема у Србији данас ни лепог васпитања, ни пристојности.

А ако мене питаш, у Мокрањчевој музици налази се, као у старој шкрињи, она српска душа, које више нема.


Jaril Jaril 22:38 16.10.2014

Re: Тужна је Србија

Лош си тренутак изабрао,

А ја баш мислим да је тајминг одличан. Сведочити лепоту у ружна времена, има ли племенитијег задатка за човека?
Може ли без њега?

Ја бих без његове музике можда и могао, али не желим.
у Мокрањчевој музици налази се, као у старој шкрињи, она српска душа,

nowhereman nowhereman 11:32 17.10.2014

Re: Тужна је Србија


А ја баш мислим да је тајминг одличан. Сведочити лепоту у ружна времена, има ли племенитијег задатка за човека?


Диван је то задатак и племенит, сагласан сам.

Али, није ли то, да тако кажем - "узалудан љубавни труд"? Није ли узалудно трудити се или покушавати да некоме ко је ружан, ружно мисли и ружно поступа "сведочиш лепоту"?

Лепота ће, бојим се, остати непозната, а упознаће је само неколицина.





cgubg cgubg 08:33 16.10.2014

Gde kupiti

Nigde ne moze da se kupi kompled CD Mokranjca. U PGP RTS su me pre par godina gledali belo kad sam trazila njihovo izdanje. Htela sam da mi to bude korporativni poklon poslovnim partnerima
Jaril Jaril 22:34 16.10.2014

Re: Gde kupiti

То је, иначе, супер поклон. Ја сам давно поклонио неким Мађарима, одушевљени су били. Додуше, пиратску копију из истог разлога, јер су ми колеге рекле да одустанем од тражења оригинала. Можда су обновили залиху ове године пошто је његова годишњица.
nowhereman nowhereman 11:38 16.10.2014

Друга руковет


У оно кратко време које сам провео певајући у хору "Крсмановић" спремали смо Мокрањчеву II руковет.

Прекрасно дело, познато можда највише по шаљивој завршној песми "У Будиму граду". Али, и свака песма која претходи је прави драгуљ.

Поред уводне песме "Осу се небо звездама", која нас одводи негде у прошлост, као да смо управо тамо, мени је најдража четврта по реду песма "Маро Ресавкињо" (у којој се чује соло баритон):

Jaril Jaril 12:56 17.10.2014

Re: Друга руковет

као да смо управо тамо, мени је најдража четврта по реду песма "Маро Ресавкињо" (у којој се чује соло баритон):

Признај, кад чујеш, машташ да си тај баритон који то пева.
nowhereman nowhereman 13:05 17.10.2014

Re: Друга руковет

Признај, кад чујеш, машташ да си тај баритон који то пева.


Признајем - да маштам.


Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana