када под сводом куполе синагоге, расвете пригушене, доживите глас јеромонаха Теофана Ватопедског где традиционалним канонаршењем канонарх канонарши поетски текст химне пре његовог појања мислим да Вам је у данашњем слуђеном времену довољна надокнада за душевни ужитак. малолије?
и док полусклопљених капака жуљам неудобност клупе за седење испод себе, присет на прочитано о времену настајања ове музике у тмурним временима средњег века спонтано се мозгом намеће помисао на византијско царство и недостајање нотних записа о истој у рукописима. наиме испред сваке песме које се изводе вокално монофоно (једногласно) без инструменталне подршке, само се налази martirija специјални знак који назначава глас – почетни тон песме те кратки мотив певаног расчлањеног на слогове који помаже певачу да уђе у глас и теже се може разумети без познавања проблема литургике .што се тиче спољашњег облика или техничког аспекта, за византијску црквену музику као синоним користи термин грчко певање већ увелико одомаћен феномен.
ако је пак реч о православној Цркви она од свог почетка користи у свом богослужењу искључиво вокалну једногласну музику. oво, свакако, није нимало случајно, јер управо вокалност и монофонија обезбеђују једноставност, чистоту без трунке било чега чулног, раметљивог, неискреног, што овој музици даје изузетну и непревазиђену лепоту и снагу, наглашавају упознати с’материјом.
елем,о пореклу византијске музике наука налази више извора јер је византија (брак истока и запада, по Острогорском) била резултат римског државног уређења ,грчке културе и хришћанске вере док су се стари византијски писци држали античких образаца апстрактно расправљајући о етичком а не о естетском дејству музике.пристојан допринос дореку исте даде и кардинал Pitra откривши метричку и поетску структуру византијске поезије, до половице 19 века, сматране прозом .
уз горњи компилациони прилог сврха којег је да та, углавном шире непозната музичка форма, намами заинтересоване те своје полузнање допуне листајући рецимо позамашну студију Monumenta Musicae Bizantinaе. још да додам . . . тесне су биле (поменуте) клупе у новосадској сингагоги да приме све поштоваоце византијске музике којом, задовољство је публици, презентирао грчки хор Тропос под вођством г. Ангелидис Констатина.
уистину . . . . уху угодно вече беше.