Otisak zida, Berlin* (i LICHTGRENZE)**

/ 29.10.2014. u 20:29

Komentari: 137
Čitanost: 23660
/
Preporuke: 1500
/

Ulicama Berlina, kolovozom i trotoarima, vijuga jedna kamena linija sastavljena od dva bloka koji su bili temelj Zida, svugde su u ravni podloge, malo su drugačije boje i po njima se ne može uvek hodati, ali se uvek mogu – videti. I kad se zagledaš u njih stvore ti pitanje „da li je danas važnije što je Zid pao ili što je bio?“. Lakoća kojom se može dobiti odgovor „važnije je što je pao“ nosi istovremeno sobom svu težinu istorije kojom je – bio. Istorije kojom je ostavio neizbrisiv otisak na ulice, prostor, zgrade i život svih koji su u Berlinu živeli, tada i sada. I ne samo na njih.

Berlin je već dugo važan grad, iz mnogo dobrih razloga. Sporiće mu, ponekad, tu „važnost“ obližnji Drezden i istorija Saksonije, (a o Bavarskoj ili Hesenu i da se ne govori), ali niko neće stvarno poreći važnost Berlina i Pruske, čudesne države koja je nestala preko noći 1919 (neće je spominjati često, ali njen nevidljivi otisak je tu).

Berlin, kao četrdesetpetogodišnji simbol „podeljenog grada (sveta)“, nosi sobom svu tu važnu istoriju nekako sasvim posebno, slično kao otisak Zida koji ne postoji više ali je „sveprisutan“, bar meni potpuno vidljiv.

Možda zato ne umem da vidim spomen na Zid drugačije nego kroz na mah stvorene slike samo o – Berlincima koji su živeli s obe strane Zida.

Kao da vijugava linija kamenih kocki ima moć vremeplova i stvaranja slika koje me čine prisutnom u danima kad je Zid stajao, celom svojom visinom i dužinom, kad je delio grad na dva nepomirljiva, neprijateljska i suprotstavljena sveta, pri čemu su Berlinci i s jedne i s druge strane bili jedni te isti kao i danas (a kad ljudi nisu „isti“?), zarobljeni u istorijskoj klopci sudara ideja XX veka.

O Zidu Berlinci uvek pričaju pričajući o ljudima, možda je to razlog snažnih slika koje vidim na otisku, pričaju o sudbinama, imenima, stradalima, o porodicama, razdvojenim, ponekad i o tome kako se lako moglo „gledati na drugu stranu“, a mnogo ređe pričaju o političkom i istorijskom kontekstu i razlozima zbog kojih je Zid nastao, trajao i na kraju – pao.

Odavno se već Berlin prostorno proširio i sastavio, izgradio, promenio, ali kad vam Berlinci pričaju o delovima grada, u jeziku je ostalo „istočni Berlin“, pri opisu pojedinih delova, a onaj što je bio „zapadni“ je samo „Berlin“, otisak Zida izgleda duže traje u jeziku, nego u kamenu i prostoru.

U tom jeziku je „vidljiv“, sasvim.

Prostor oko Ackerstrasse možda najbolje govori o Berlincima, mnogo više nego što govori o Zidu, govori o razlozima zbog kojih vam se ti ljudi dopadnu, o njihovoj otvorenosti, o posebnoj vrsti srdačnosti koju neguju, , nekakvoj „svedenosti“ kojom ništa (inače komplikovano) nije izgubljeno, samo je sve nekako - pojednostavljeno.

Deo Zida je jednostavno „konzerviran“, ostavljen da izgleda i bude onakav kakav je bio dok je trajao. Pust prostor, ružan beton, sivilo, ceo prostor ostavlja utisak hladnoće bez obzira na doba godine i vreme.

Nasilje nad prostorom, to je najsnažniji utisak.

Zidovi inače ne izgledaju tako, zidovi građevima, zidine gradova – one umeju da deluju baš onako kako i treba, zaštitinički, sa svrhom raznog dobra za ljude opasane zidovima, ali ovaj spomen prostor nema takve poruke.

Tom Zidu tu jednostavno – nikad nije bilo mesto, a jednom podignut narušio je samu ideju gradnje zidova i to je ono što meni njegov otisak čini tako vidljivim. Kao što način na koji se Berlinci bave Zidom, njegovim trajanjem i padom sve govori o – Berlincima, o mnogim dobrim stvarima koje ljudi umeju da naprave, kad hoće, o mnogim nevoljama koje umeju da savladaju, ako žele i o mnogoj bolnoj istoriji s kojom mogu da se suče, ako čvrsto reše.

Moguće je i da je sav taj moj doživlja otiska Zida potpuno pogrešan i proističe iz činjenice da sam imala prilike da ga gledam dok je stajao (s obe strane), da ga gledam kad je padao i da gledam Berlin kako se menja nakon toga, možda ništa od onoga što ja vidim i ne postoji, ali čak i kad se potrudim da sve to „stavim sa strane“ doživljaj se ne menja, vijugava kamena linija kojom su temelji Zida zabeleženi na ulicama Berlina za mene je otisak koji stvara slike, žive, jasne, jake, neizbrisive.

Možda mi je doživljaj pogrešan i zato što sam živela u zemlji čiji su temelji bili ugrađeni u te vijugave temelje Zida, pa kad je pao on, nestala je i ta država, na našu zajedničku nesreću u ratovima, stradanjima i krvi, ali nikada naše strahote nisam povezivala sa Zidom, osim u toj jednoj metafori.

Zid je, ipak, samo berlinski, prvo berlinski, neprirodan, nasilan, tragičan, ali – berlinski. Svi mi drugi (razni i ostali) dugo vremena bili smo samo posledica Zida i njegov otisak ostavio je pečat na mnogim stvarima, ali nigde toliko i tako kao na Berlinu samom.

I ne umem da nađem odgovor na pitanje „da li će otisak Zida ikoga sprečiti da takvo nasilje nad prostorom i ljudima – ponovi?“ .

Trebalo bi da spreči.

Ali kad god pogledam tu njegovu vijugavu liniju temelja kako je stopljena s pločnicima Berlina, nisam sigurna i da – hoće.

Zato što će uvek biti ljudi koji će verovati da zidovima (raznim) mogu silom razdvajati ono što je, po svojoj prirodi, stvoreno da bude – spojeno. Bez ikakvih zidova.

Uteha ljudi je u tome što će uvek biti i ljudi koji će takve zidove – rušiti.

--------------------------------------------------------------------------

*tekst je na engleskom jeziku objavljen na

Q-sphere portal

--------------------------------------------------------------------------

**LICHTGRENZE je umetnički, memorijalni projekt za novembar 2014

Navršava se 25 godina od rušenja Zida i taj se događaj obeležava sa 8000 svetlećih balona.

Ta ideja i slika te ideje koju sam danas videla na ovom snimku je neposredan povod da postavim ovaj arhiv post o Berlin. I zidu.

postavite na |

Komentari (137)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

G.Cross 10:13 30.10.2014

Re: Moji su drugovi rasuti po belom svetu

49 41
My friend are pearls spread all over the world,I'm a bird-migrant and sometimes I meet them abroad.Is it just destiny or who knows what could it be ,whenever we meet we always drink in that name it always ends with one of our songs.My friend are tough boys with big hearts be it in drinking,kissing,or shooting.Up there from Alaska,to Australia,whenever we meet we always drink in that name it always ends with one of our songs.I tako preko 3 i po miliona nas; zbog kozijeg sira i vojne muzike.

I ovo

cane 20:54 31.10.2014

Re: Moji su drugovi rasuti po belom svetu

My friend are pearls spread all over the world

sine brate sestro, ni krlo ti nije ravan

antioksidant 09:35 30.10.2014

.

promašio sam berlin za sad... čak i love parade

myredneckself 12:41 30.10.2014

Re: .

gordanac
...kad je Zid stajao, celom svojom visinom i dužinom, kad je delio grad na dva nepomirljiva, neprijateljska i suprotstavljena sveta, pri čemu su Berlinci i s jedne i s druge strane bili jedni te isti kao i danas (a kad ljudi nisu „isti“?), zarobljeni u istorijskoj klopci sudara ideja XX veka.

Meni je uvek lepo čuti, (a tek doživeti) neko ujedinjenje naroda kao posledicu neke prirodne, organske težnje.
Ujedinjenje, uz želju, upornost, mirne, pametne otpore.
Strpljivo čekati prave trenutke.
Na tom kultnom poštovanju reda oduvek zavidim Nemcima.
Samo da nije neka revolucija!
Umorni smo od revolucija. Težak je gubitak slobode koji s njima obično dolazi, pa je opet treba nanovo osvajati.
Lično, volim da zidovi među ljudima nestaju.
Tako i, što više Nemaca, to bolje.
Čini mi se da je i M. Tačer to jednom rekla. Imam godina pa pamtim.
To je normalno pomisliti, evo u malom ko mi šta može ako smatram, što više Srba to bolje.
Samo nam nešto nikad ne ide...

Kako je Tačer volela Nemačku i bila zabrinuta zbog sreće razjedinjenog nemačkog naroda, nadam se da je još više volela svoju domovinu, i da bi (da je još uvek među nama), škotske težnje o odvajanju bile sanak pusti.

Dakle, i ovaj zid je pao kad je SSSR oslabio, i kad više nije mogao da se održava mit o podeljenoj Nemačkoj kao preventivi u sprečavanju novih evropskih ratova.
Za mene, današnje verovanje da EU sprečava ratove u Evropi, takođe predstavlja mit. (sit venia verbo)
Btw, da se vratim još malo na ono gore što više Nemaca, to bolje.
Ima, kako neki smatraju, još jedna neprirodna granica u Evropi.
Između Austrije i Nemačke.
Ne mislim o nekom novom anšlusu, naopako, ali to prepustimo ljudima tamo. To su njihova posla.
Meni je za sada dovoljno ujedinjenje dve Nemačke, iako mnogi misle da je tri super opcija.

alselone 12:43 30.10.2014

Re: .

Tako i, što više Nemaca, to bolje.

Jesi sigurna?

myredneckself 12:59 30.10.2014

Re: .

alselone
Tako i, što više Nemaca, to bolje.

Jesi sigurna?

Pa, ja to onako ljudski...
(ne čitaš pažljivo, als, rekla sam i da je 2<3

)

mirelarado 13:02 30.10.2014

Re: .

Tako i, što više Nemaca, to bolje.
Čini mi se da je i M. Tačer to jednom rekla. Imam godina pa pamtim.

Кад смо већ код памћења, сећа ли се неко како су сутрадан после еуфорије због поновног уједињења кренули ламенти Западне Немачке због оне замене источне марке (уштеђевине, пензије, итд. источних сународника) за западну 1:1? Потом је баш добро дошла ЕУ и евро за вађење тих флека...

gordanac 13:52 30.10.2014

myth busted ?

myrednckself:
Za mene, današnje verovanje da EU sprečava ratove u Evropi, takođe predstavlja mit. (sit venia verbo)

EU je sama po sebi per se - mirovni projekt (između svega naknadno ostalog dodatog) ali sasvim je očigledno da ne sprečava ratove drugde po Evropi (ili po evropskim obodima i periferijama)
Naše devedesete u SFRJ su dokaz, Kavkaz je dokaz, Pridnjestrovlje, ... i sasvim nedavno - Ukrajina, s nevidljivim zidom koji kao da je nikao od Harkova do Odese kroz nekoliko svima znanih tragičnih faza kojima se sada navršava godina i koji upravo ulaze fazom vanrednih izbora u sledeću godinu.
Ja te razne "nove nevidljive" zidove vidim, koliko god mi pričali da ne postoje, u stvari.

I nijedan taj zid nikome neće doneti nikakva dobra, ali će kokanda - potrajati.
"Ljudi vide stvari onakvima kakvi oni jesu, a ne onakvim kakvim stvari jesu."
Otud, mahom, većini ljudi svi ti razni novi (ne)vidljivi zidovi i ne smetaju, naprotiv. Ljudi vole zidove. rekla bih.

Predrag Brajovic 23:47 31.10.2014

Re: myth busted ?

"Ljudi vide stvari onakvima kakvi oni jesu, a ne onakvim kakvim stvari jesu."

Ех...
Да, баш их брига за чињенице.
Уз једну хрватску песму да посведочим ове речи:

Pjesmu Tamo daleko već desetljećima pjevaju Hrvati iz Južne Amerike, posebice iz Punta Arenasa u Čileu gdje je veliki broj doseljenih Dalmatinaca, posebice s otoka Brača. U Punta Arenasu Hrvati sudjeluju u životu zajednice i ističu vlastiti doprinos u stvaranju čileanskog društva. U Punta Arenasu, gradu od 135 000 stanovnika je oko 30 000 njih hrvatskog podrijetla. U gradu i danas djeluje nekoliko hrvatskih klubova, vatrogasno, sportsko, žensko i pripomoćno društvo, a u glavnom gradskom parku spomenici su hrvatskoj obitelji, vatrogascima, Republici Hrvatskoj i hrvatskom iseljeniku.

Budući da su se pojavile sumnje o o nehrvatskom podrijetlu pjesme Tamo daleko, njih je otklonio magistar Marko Skender iz Osijeka objavivši u Matici, glasilu Hrvatske matice iseljenika, pismo o hrvatskoj pjesmarici iz 19. stoljeća u kojoj je prvi put pronašao zapisanu pjesmu Tamo daleko.

Tamo daleko ( Pjesma Hrvata iz Južne Amerike )

Иначе, један од мојих зетова је из Чилеа. Па једној линији он се презива Витаглић (Чилеанци имају два презимена, с тим што је једно носеће), и има хрватске крви у себи.

pape92 13:43 30.10.2014

dobra strana Zida (i biti sa takve strane)

Postoje mišljenja da je period hladnog rata bio vrhunac Zapada, u smislu sloboda i pravičnosti društveno-političkog uređenja, i da je upravo postojanje SSSR-a i blokovska podela razlog tome. Obrazloženje glasi da je stalna pretnja u vidu samog postojanja SSSR-a kao društvenog uređenja, ali i vojne sile, bila dovoljna (uz pritisak evropske levice, tada veoma jake) da Zapad kao odgovor na pitanje a gde vam je bolje, bude mesto autentičnog pluralizma, i pravičnih, a u svakom slučaju pravičnijih nego danas raspodela društvenih dobara. Pobeda u hladnom ratu, oličena padom Zida, je verovatno najveća i najznačajnija pobeda Zapada u njegovoj istoriji. Posle takve pobede, sa više vere se moglo krenuti u postepeno transformisanje društva u manje pravično, ali upravljivije (i po kapitaliste isplatljivije) od onog koje je Zapad gradio do pada Zida. Ceo hladni rat, iznebuha "izmišljen" ubrzo nakon savezništa sa SSSR-om u II Svetskom ratu je i dizajniran u tu svrhu - SSSR se nije, kakvo je često mišljenje, raspao urušavajući se iznutra, nego je pobeđen pritiscima spolja, vođenim instrumentima hladnog rata.

mirelarado 13:51 30.10.2014

Re: dobra strana Zida (i biti sa takve strane)

pape92
Postoje mišljenja da je period hladnog rata bio vrhunac Zapada, u smislu sloboda i pravičnosti društveno-političkog uređenja, i da je upravo postojanje SSSR-a i blokovska podela razlog tome. Obrazloženje glasi da je stalna pretnja u vidu samog postojanja SSSR-a kao društvenog uređenja, ali i vojne sile, bila dovoljna (uz pritisak evropske levice, tada veoma jake) da Zapad kao odgovor na pitanje a gde vam je bolje, bude mesto autentičnog pluralizma, i pravičnih, a u svakom slučaju pravičnijih nego danas raspodela društvenih dobara. Pobeda u hladnom ratu, oličena padom Zida, je verovatno najveća i najznačajnija pobeda Zapada u njegovoj istoriji. Posle takve pobede, sa više vere se moglo krenuti u postepeno transformisanje društva u manje pravično, ali upravljivije (i po kapitaliste isplatljivije) od onog koje je Zapad gradio do pada Zida. Ceo hladni rat, iznebuha "izmišljen" ubrzo nakon savezništa sa SSSR-om u II Svetskom ratu je i dizajniran u tu svrhu - SSSR se nije, kakvo je često mišljenje, raspao urušavajući se iznutra, nego je pobeđen pritiscima spolja, vođenim instrumentima hladnog rata.

Та мишљења и нису сасвим нетачна. Кад, наиме, останеш сам пред огледалцем (као што је Запад остао после пропасти источног блока), оно ће ти увек говорити да си најлепши и најбољи на свету, ма какве неподопштине и неваљалства чинио.

gordanac 14:01 30.10.2014

***

pape92:
-------
Posle takve pobede, sa više vere se moglo krenuti u postepeno transformisanje društva u manje pravično, ali upravljivije (i po kapitaliste isplatljivije) od onog koje je Zapad gradio do pada Zida. Ceo hladni rat, iznebuha "izmišljen" ubrzo nakon savezništa sa SSSR-om u II Svetskom ratu je i dizajniran u tu svrhu - SSSR se nije, kakvo je često mišljenje, raspao urušavajući se iznutra, nego je pobeđen pritiscima spolja, vođenim instrumentima hladnog rata.

Jednom sam u Berlinu, pri razgovoru o tome da današnja Nemačka najbolje razume i zna "cenu tranzicije" svake vrste i svih post-jednopartijskih država, od jedne i danas vrlo uticajne Nemice čula:
"Mislili smo da ćemo dobiti pravdu, a dobili smo pravnu državu, razlika ume da bude ogromna".

Što se urušavanja tiče - svaki put kad jaz između reči o slobodi i slobode koju stvarno možeš da osetiš postane prevelik - čuje se prasak, sad da l' urušavanja ili rušenja uvek bude manje važno onom ko taj proces posmatra od onog ko ga živi.

alselone 14:02 30.10.2014

Re: ***

Što se urušavanja tiče - svaki put kad jaz između reči o slobodi i slobode koju stvarno možeš da osetiš postane prevelik - čuje se prasak, sad da l' urušavanja ili rušenja uvek bude manje važno onom ko taj proces posmatra od onog ko ga živi.

Bolje objasnjenje rezultata izbora 2008. nisam cuo.

gordanac 14:10 30.10.2014

Re: ***

alselone
Što se urušavanja tiče - svaki put kad jaz između reči o slobodi i slobode koju stvarno možeš da osetiš postane prevelik - čuje se prasak, sad da l' urušavanja ili rušenja uvek bude manje važno onom ko taj proces posmatra od onog ko ga živi.

Bolje objasnjenje rezultata izbora 2008. nisam cuo.

U nekom smislu može da se odnosi i na izbore 2008 i na svake izbore, ali nisam mislila na izborne procese (kakve god i gde god) nego na društvene procese tokom dužeg perioda.

pape92 14:29 30.10.2014

Re: ***

svaki put kad jaz između reči o slobodi i slobode koju stvarno možeš da osetiš postane prevelik

SSSR je bio (naravno) neslobodna država. Samo se po sebi razume da je bolje živeti u slobodi nego u neslobodi. I da ljudi vide kada nisu slobodni, pa njoj, tj slobodi teže, a ako vide državno ustrojstvo kao prepreku slobodi, onda teže da promene državno ustrojstvo. Teoretski. A tu i tamo i u praksi. To važi i za SSSR. Jedino sumnjam da je to razlog njene propasti.

pape92 14:38 30.10.2014

Re: ***

Jednom sam u Berlinu, pri razgovoru o tome da današnja Nemačka najbolje razume i zna "cenu tranzicije" svake vrste i svih post-jednopartijskih država, od jedne i danas vrlo uticajne Nemice čula:
"Mislili smo da ćemo dobiti pravdu, a dobili smo pravnu državu, razlika ume da bude ogromna".

To zaista oslikava određen gubitak iluzija koje su "istočni" Nemci morali da pregrme. Nije, naravno, poenta, da je pravna država "pijan plot" (naravno da je potrebna), nego da čoveku moraš pružiti osećaj da živi u pravičnom društvu, a to Zapad sve teže uspeva. Nije da Istoku ide nešto bolje...

gordanac 14:39 30.10.2014

Re: ***

pape92
svaki put kad jaz između reči o slobodi i slobode koju stvarno možeš da osetiš postane prevelik

SSSR je bio (naravno) neslobodna država. Samo se po sebi razume da je bolje živeti u slobodi nego u neslobodi. I da ljudi vide kada nisu slobodni, pa njoj, tj slobodi teže, a ako vide državno ustrojstvo kao prepreku slobodi, onda teže da promene državno ustrojstvo. Teoretski. A tu i tamo i u praksi. To važi i za SSSR. Jedino sumnjam da je to razlog njene propasti.

Pa i nije "propala država", propala je politička ideja kojom je bila uređena, a ništa nije tako mrtvo kao ideja čije je vreme prošlo, jednopartijska društva su ilustracija društava u kojima je ta ideja trajala i - umrla, za krakto vreme u stvari, ako se gleda na liniji vremena epoha - 60 godina su tek dve ili tri ljudske generacije, a samo je prva (sredina XX veka) stvarno nosila ideju.
Kao što početkom XX veka ništa nije moglo zaustaviti ideje čije je vreme došlo.
Pruska je - propala kao država, u jednoj noći 1919, Jugoslavija je propala kao država jer je toj ideji vreme prošlo.

gordanac 14:42 30.10.2014

Re: ***

pape92
Jednom sam u Berlinu, pri razgovoru o tome da današnja Nemačka najbolje razume i zna "cenu tranzicije" svake vrste i svih post-jednopartijskih država, od jedne i danas vrlo uticajne Nemice čula:
"Mislili smo da ćemo dobiti pravdu, a dobili smo pravnu državu, razlika ume da bude ogromna".

To zaista oslikava određen gubitak iluzija koje su "istočni" Nemci morali da pregrme. Nije, naravno, poenta, da je pravna država "pijan plot" (naravno da je potrebna), nego da čoveku moraš pružiti osećaj da živi u pravičnom društvu, a to Zapad sve teže uspeva. Nije da Istoku ide nešto bolje...

Mi živimo epohu post-globalizacije u kojoj je skoro sva ekonomsko-finansijska moć nepovratno i nekontrolisano globalna, a politička nepovratno kontrolisana lokalna (u tom smislu i Moskva i Peking i Brisel i Berlin su "lokalni" ) i jaz je sve veći i dublji između te dve "nepovratnosti".

pape92 15:43 30.10.2014

Re: ***

propala je politička ideja

To je neosporno, u smislu društva manje efikasnog od demokratije, manje slobodnog od demokratije i tako dalje. Baš to me (sve nas, takoreći) i plaši danas: klizanje današnje političke ideje ka suštinskom jednopartizmu, u smislu nepostojanja autentičnog izbora. Nije problem samo u nedostatku pravičnosti, nego i u razvoju i efikasnosti društva da kao jednopartijsko, s tim da je ta jedna partija danas globalna a ne nacionalna (pa ni "Internacionalna", mada se i u Internacionali vidi bliskost koncepta nekad i sad), ispuni hajde da kažemo očekivanja čovečanstva. Videli smo da jednopartijsko društvo to ne može u slučaju diktature proleterijata. Druga je stvar da i propale političke ideje preživljavaju daleko duže bez spoljašnjeg pritiska, o čemu sam govorio kad je u pitanju SSSR, i da je lako zamislivo da propala politička ideja kakava "demokratski" jednopartizam, ako zaživi, bez spoljašnjeg pritiska opstane dovoljno dugo da bude pogubna. Ako neko i priziva SSSR, to nije zbog toga što bi žudeo da živi u njemu, već baš zbog tog spoljašnjeg pritiska. Naravno, pogrešno je tražiti rešenje na taj način.

gordanac 15:54 30.10.2014

Re: ***

pape92

propala je politička ideja

To je neosporno, u smislu društva manje efikasnog od demokratije, manje slobodnog od demokratije i tako dalje. Baš to me (sve nas, takoreći) i plaši danas: klizanje današnje političke ideje ka suštinskom jednopartizmu, u smislu nepostojanja autentičnog izbora. Nije problem samo u nedostatku pravičnosti, nego i u razvoju i efikasnosti društva da kao jednopartijsko, s tim da je ta jedna partija danas globalna a ne nacionalna (pa ni "Internacionalna", mada se i u Internacionali vidi bliskost koncepta nekad i sad), ispuni hajde da kažemo očekivanja čovečanstva. Videli smo da jednopartijsko društvo to ne može u slučaju diktature proleterijata. Druga je stvar da i propale političke ideje preživljavaju daleko duže bez spoljašnjeg pritiska, o čemu sam govorio kad je u pitanju SSSR, i da je lako zamislivo da propala politička ideja kakava "demokratski" jednopartizam, ako zaživi, bez spoljašnjeg pritiska opstane dovoljno dugo da bude pogubna. Ako neko i priziva SSSR, to nije zbog toga što bi žudeo da živi u njemu, već baš zbog tog spoljašnjeg pritiska. Naravno, pogrešno je tražiti rešenje na taj način.

Skoro sasvim saglasna, samo mi je ugao unekoliko drugačiji:
- tvoj tačan opis je predmet ozbiljnog dijaloga na raznim mestima već više godina (ne kod nas) i još se ne nazire jasan predlog ni za zamenu ekonomsko-finansijskog sistema iz Bretton Woodsa 1944 (jer to više u stvari i ne postoji), niti predlog da se ustanove dovoljno efikasni mehanizmi koji nadoknađuju vremena "krize ideja i krize lidera" niti da se reoblikuje veza i poverenje ljudi u insitiucije i partije.
Konvergira ka nekim predlozima, ali koliko ja znam - ništa definitivno, a jaz jeste sve dublji. I skoro pa nepredvidiv po događajima i za prilično iskusne "what if" scenariste (ako ćeš da mi veruješ na reč :) )

pape92 16:21 30.10.2014

Re: ***

Drago mi je da još neko brine

Šalim se, jasno je da jo ovo pitanje, kako zadržati demokratski sistem (i gde je on danas zapravo) verovatno najrazmatranije uopšte. Bojim se odgovora. Mislim da ne treba tražiti mehanizam koji će doneti boljitak, tačnije treba ga tražiti kao tehničko rešenje kada glavno pitanje bude - da se pouzdamo u dijalektiku da će do toga i doći - rešeno. Nije dakle mehanizam koga nikako da provalimo ključan, nego razlog: zbog čega će savremeno društvo težiti demokratiji? Koje će to sile dovesti do toga da društvo gravitira demokratiji, a ne jednopartizmu? E, takvu silu, u smislu dovoljnu jaku da poverujem u njenu moć, ne vidim. Proleteri se trude da zadrže posao, najveće bundžije su nezaposleni), a sve što zapravo žele jeste posao, o medijima ne treba trošiti reči. Žalosno, ali tako u skladu sa istorijom, je da je ta sila bila SSSR, sama po sebi zatvor.

BebaOdLonchara 20:33 30.10.2014

Re: ***

To važi i za SSSR. Jedino sumnjam da je to razlog njene propasti.

pa zar razlog nije bila niska cena nafte u svetu?

BebaOdLonchara 20:46 30.10.2014

Re: ***

SSSR je bio (naravno) neslobodna država.

možda. tu opet dolazimo do pitanja šta jeste sloboda? mislim da zavisi od ugla gledanja.

gordanac 22:28 30.10.2014

Re: ***

pape92
Drago mi je da još neko brine Šalim se, jasno je da jo ovo pitanje, kako zadržati demokratski sistem (i gde je on danas zapravo) verovatno najrazmatranije uopšte. Bojim se odgovora. Mislim da ne treba tražiti mehanizam koji će doneti boljitak, tačnije treba ga tražiti kao tehničko rešenje kada glavno pitanje bude - da se pouzdamo u dijalektiku da će do toga i doći - rešeno. Nije dakle mehanizam koga nikako da provalimo ključan, nego razlog: zbog čega će savremeno društvo težiti demokratiji? Koje će to sile dovesti do toga da društvo gravitira demokratiji, a ne jednopartizmu? E, takvu silu, u smislu dovoljnu jaku da poverujem u njenu moć, ne vidim. Proleteri se trude da zadrže posao, najveće bundžije su nezaposleni), a sve što zapravo žele jeste posao, o medijima ne treba trošiti reči. Žalosno, ali tako u skladu sa istorijom, je da je ta sila bila SSSR, sama po sebi zatvor.

a)Ključna reč je - poverenje, ono je "lepak" svakog društva koje teži da bude bolje nego što jeste ili što je bilo.
b)Eufemizam "democratic deficit" se koristi da se opiše topljenje poverenja u sve što se naziva demokratijom, o tome se i radi kad se traga za rešenjima.
c) Potpuna demistifikacija politike (što je dobro) i situacija da je što-šta od tog demisitifikovanog a očiglednog jako daleko od prethodnih očekivanja kreirala je zbunjenost više nego veselje što se bilo šta više može misitfikovati.
d) Mehanizam su bile (i još uvek su) neformalne grupe kao G20 ili G8 (ili G7, svejedno) ad hoc formirane i s polovičnim uspehom za smanjenje jaza između globalnog finansijskog i lokalnog političkog.
e) Brz protok informacija je (osim što je sjajan!) doneo sobom jednu (trebalo je znati i očekivati verovatnu) situaciju - institucije demokratije kakve su nam bile poznate su previše trome i spore za reakciju na taj prebrz protok informacija, a kad su to razumeli - uradili su najgluplju moguću stvar obrušivši se na internet kao sredstvo prenosa, a ne na proces koji je brz prenos informacija izazvao.

To su otprilike opisi, a ako budem imala dobrih vesti o predlozima - rado ću ih i brzo podeliti. :)

pape92 00:23 31.10.2014

Re: ***

SSSR je bio (naravno) neslobodna država.

možda. tu opet dolazimo do pitanja šta jeste sloboda? mislim da zavisi od ugla gledanja.

Respektiful se ne bih složio. U Sovjetskom Savezu su ljudi verovatno bili srećniji nego što su danas u Rusiji (a svakako su živeli duže), a čitamo da čak i u Nemačkoj pedesetak posto ljudi smatra da su živeli srećnije dok se njihova država zvala DDR. Ali sreća i sloboda ne idu uvek ruku pod ruku (dapače, rekli bi pesnici). Ti isti ljudi će priznati da nisu živeli u slobodi. Sigurnost, povrenje u državu, osećaj pravičnosti, ta su osećanja bila autentična u dobrom delu u socijalističkim državama (uz specifičnosti svake ponaosob). U velikoj meri podržana cenzurom i onome što se u to vreme zvalo lakirovka, a u određenoj meri je to bilo i odraz onoga što je u diktaturama proleterijata zaista bilo dobro. Svejedno nabrojano nije isto što i sloboda.

Što se slobode tiče u današnjem modernom društvu, o tome se takoreći sve zna. U svakom slučaju dovoljno da se niko ne prevari i tvrdi kako su danas građani slobodni bez da doda "ali" na nekoliko mesta. Ipak, nema poređenja sa jednopartijskim diktaturama.

BebaOdLonchara 01:30 31.10.2014

Re: ***

Ali sreća i sloboda ne idu uvek ruku pod ruku (dapače, rekli bi pesnici).

da, ali pitanje je da li nam je takva sloboda neophodna? ako si srećan, onda si i slobodan u izvesnom smislu, bez obzira kako je društveno uređenje. jbg, ne razumem zašto bih morala da budem slobodna po svaku cenu, i zašto bismo morali da se borimo za slobodu (šta god ona podrazumevala) po svaku cenu, pogotovo ako nas doza neslobode (poverenje, uzemljenje, osećaj pravičnosti...) čini srećnim? mislim da nam je to ostalo u genima iz pra-života. i pas voli da je na povocu pored gazde, pa čak i oni seoski koji su stalno na lancu - imaju kućicu, hranu, vodu, gazdu...taj jednopartijski sistem se raspao u zemljama gde su ljudi postajali gladni. u kini i dalje imamo jednopartijski sistem, ljudi nisu slobodni, imaju tešku cenzuru, ali ne vidim da se nešto preterano bune.
mislim da je sloboda luksuz.

pape92 10:59 31.10.2014

Re: ***

Ma slažem se da je precenjena. Ali to možda progovara konformista-cinik u meni. Imam utisak da slobodu potcenjuju (ili je smatraju luksuzom

) uglavnom oni koji je imaju.

49 41 14:20 30.10.2014

Kada sam

sredinom '89.; u nasem magazinu (tada za mene vrlo cenjenom) citao da se u Austriji grade i ozicavaju kampovi za izbeglice iz Jugoslavije - bio sam iznenadjen.

Kada me je te cele 86. "uhvatila" unutrasnja euforija da treba "bezati odatle gde sam - bilo gde, sto dalje.
Imadoh, duboko ponocni monolog - tiradu; pred majkom za stolom.
Nemo me gledase bleda - bez reci, citav sat.
- Da ce komsija komsiju da pljacka, odvodi - ubija. Da ja svemu tome ne pripadam i da moram biti sto dalje od toga.

Bledo me je gledala i, verovatno razmisljala - sin joj se napio pa prolupao.
Ili ...

Kad sam sredinom 70-tih kupio magazin da citam, da bi mi se glava izbistrila od dvo-trostrukih integrala, izvoda dvo-trostrukih ( ne iz maticne knjige ); procitah da svo mi u svom zivotu sve sto radimo i cinimo samo 25 %.

-Uh, viknuh; kakva notorna glupost se moze napisati. Sabili su u tih 25% sve sto radimo, cinimo, skolujemo se vaspitavamo od rodjenja do smrti.

Sada kada se osvrnem niz decenija unazad, ostalo je samo parcence u meni - da verujem u sebe.

Vise kao za uhar, nego sto mi je potrebno.

Vlasta92 16:41 30.10.2014

The fall of the wall

Ideja je zaista fenomenalna! Neverovatno je danas i zamisliti da je na mestima gde su danas parking, pešački prelaz ili žardinjera, nekada stajao zid.

http://www.dvafoto.com/wp-content/22.jpg

gordanac 22:50 30.10.2014

The fall of the wall

Ideja je zaista fenomenalna! Neverovatno je danas i zamisliti da je na mestima gde su danas parking, pešački prelaz ili žardinjera, nekada stajao zid.

Berlinci i vijugavi zid

Srđan Fuchs 08:57 31.10.2014

Re: The fall of the wall

gordanac
Ideja je zaista fenomenalna! Neverovatno je danas i zamisliti da je na mestima gde su danas parking, pešački prelaz ili žardinjera, nekada stajao zid.

Berlinci i vijugavi zid

hmm.

ivana23 21:41 30.10.2014

***

Tihe vode desnice
Hol DKC-a, 23:00, nedelja 9. novembar posle projekcije filma Suđenje u Mađarskoj (Filmski festival "Slobodna zona" )

Gosti: Slobodan Beljanski (Novi Sad, pisac i pravnik), Gabor Bodiš (Budimpešta/Subotica, novinar), Vladimir Gvozden (Novi Sad, profesor, teoretičar književnosti).

Godine 2008. i 2009. grupa ekstremnih desničara u Mađarskoj izvršila je seriju zločina nad Romima. Godine 2012. Benedek Filegauf snima remek-delo Samo vetar zasnovano na tom događaju. Iduće godine započinje i okončava se suđenje ubicama. Ester Hajdu pravi fascinantan filmski zapis o tom događaju.
Verovatno nikada posle Drugog svetskog rata desnica u Evropi nije bila u tolikoj meri osokoljena i bliže vlasti (ili na vlasti) nego danas. Taj fenomen, međutim, nije izazvan samo dubokom ekonomskom krizom i jos dubljom krizom levice i, nikako ne na poslednjem mestu, krizom javnog prostora u Evropi (kriza štampanih medija i prevlast komercijalnih medijskih sadržaja). U pitanju je nešto još složenije i opasnije, što je, između ostalog, dovelo i do serijskih zločina u Mađarskoj.
Koji su uzroci uspona desnice i šta je to što ekstremnoj desnici – u profašističkom i fašističkom obliku – daje prostora da se razmahne i da ojača? Šta je to u političkom ustrojstvu savremene Evrope – ali i u njenoj prošlosti – što pogoduje bujanju fašizma? Kakva je evropska perspektiva s obzirom na odnos snaga?

gordanac 22:14 30.10.2014

Re: ***

Šta je to u političkom ustrojstvu savremene Evrope – ali i u njenoj prošlosti – što pogoduje bujanju fašizma?

Volja za nasiljem.
Regulacijama potiskivani konflikti i narcizam malih razlika među svim raznolikim u Evropi, iz svakog proširenja.
Vladajuće mišljenje da je "moja šnicla u tuđem ranjiru", stav da je "neko nekom nešto oteo" učešćem u tom mirovnom projektu koji traje u Evropi.
I onda politike koje se na tome grade.
Za uspon bilo kakve neslobode uvek odgovornost imaju i oni koji slobode smatraju vrednošću, ali zaborave da odbrana sloboda nikad ne prestaje.

Kakva je evropska perspektiva s obzirom na odnos snaga?

Uprkos svemu - sada se čini priličn dobrom.
S malo cinizma - još uvek se nikom ne isplati da razvije sistem autodestrukcije.

Srđan Fuchs 09:08 31.10.2014

Re: ***

gordanac

Volja za nasiljem.

Uprkos svemu - sada se čini prilično dobrom.
S malo cinizma - još uvek se nikom ne isplati da razvije sistem autodestrukcije.

dakle, određeni autoritarni lideri ne rade to iz straha, a ne sa svešću da je to (nasilje) pogrešno - s tim što "našem" Vučiću ne može a da se ne otme da omalovažava slobodu izražavanja. po meni, on ima opasno poremećen narcizam nalik hitlerijanskom. to nije dobar prospekt, jer mislim da će volja za nasiljem (bizarno) rasti s rastom opšteg siromaštva. to što ljudi nazivaju "nacizam" nije ništa drugo do stara težnja krupnog kapitala da obezbedi sebe, a ovom drugom posve obesmisli sve ravni egzistencije.

ivana23 22:17 30.10.2014

***

Povodom obeležavanja 25 godina od pada Berlinskog zida festival CPH: DOX iz Kopenhagena organizuje simultanu premijeru filma 1989 Andersa Ostergarda i Eržebet Rac u 20 evropskih gradova. Festival Slobodna Zona je odabran kao jedan od partnera, tako da će beogradska publika 5. novembra od 20 časova u Dvorani kulturnog Centra Beograda biti u prilici ne samo da pogleda svetsku premijeru filma 1989, prati prenos otvaranja festivala u Kopenhagenu i diskusiju posle filma, već i da preko društvenih mreža postavlja pitanja autorima u Kopenhagenu.

Uvod u film daće Džeremi Rifkin (SAD), pisac, ekonomski i politički savetnik i Loreta Napoleoni (Italija), novinarka i politička analitičarka. Posle projekcije filma publici će se predstaviti i protagonista filma Mikloš Nemet, koji će govoriti o događajima prikazanim u filmu. U panel diskusiji o Evropi 25 godina nakon pada Berlinskog zida učestvovaće uz Džeremija Rifkina i Loretu Napoleoni i bivši premijer Danske Pol Nirup Rasmusen.

Čitav događaj biće prenošen uživo, sa početkom u 20 časova.

Putem društvenih mreža i Vi možete učestvovati u ovom jedinstvenom događaju i postavljati pitanja autorima i učesnicima istorijskih promena koje su bile prelomne za čitavu Evropu a umnogome su uticali na sudbinu bivše Jugoslavije i ljudi na ovim prostorima.

Svetska premijera filma 1989 uživo i u Beogradu

psl_srbija 08:43 31.10.2014

Zid je pao

Zid je pao i podigao prašinu. Dok se prašina polako slegala svi smo gledali u nju i očekivali da vidimo svu lepotu slobodnog prostora i otvorenog pogleda. Ali dok je prašina još bila u vazduhu oni koji su srušili zid su nam već ukrali taj slobodan prostor i sagradili svoje poslovne nebodere da ga rasparčaju i zaklone i pogled ponovo učine ograničenim, a ulice tesnim.

Neka zidovi i dalje padaju, neka i zgrade niču i rastu, ali neka Sunce ipak prelazi iznad njih vidljivo i onima koji po hladnoći sede u senci u podnožju!

gordanac 07:50 04.11.2014

Branko Milanović ...

... blog za 3.11.

For Whom The Wall Fell? A balance-sheet of transition to capitalism

Sakrij replike | Pošaljite komentar

gordanac

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Otisak zida, Berlin* (i LICHTGRENZE)**

Re: Moji su drugovi rasuti po belom svetu

Re: Moji su drugovi rasuti po belom svetu

.

Re: .

Re: .

Re: .

Re: .

myth busted ?

Re: myth busted ?

dobra strana Zida (i biti sa takve strane)

Re: dobra strana Zida (i biti sa takve strane)

***

Re: ***

Re: ***

Re: ***

Re: ***

Re: ***

Re: ***

Re: ***

Re: ***

Re: ***

Re: ***

Re: ***

Re: ***

Re: ***

Re: ***

Re: ***

Kada sam

The fall of the wall

The fall of the wall

Re: The fall of the wall

***

Re: ***

Re: ***

***

Zid je pao

Branko Milanović ...

gordanac

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana