Zavisi od ugla gledanja

Nedavno sam čuo jednu teoriju zavere koja zvuči zabavno ali verovatno, na moju veliku žalost, nije tačna. Bilo bi zanimljivo kada bi se došlo do nekih podataka i smernica iz te ,sva je prilika, imaginarne teorije.

Ta teorija ide ovako: U nekoj od mnogobrojnih neimenovanih agencija u SAD postoji posebna služba koja čita sve romane i stripove koji se pojavljuju u svetu. Ta služba zatim deli knjige na dva dela . One u kojima se razmatraju nova tehnološka rešenja se prosleđuju naučnicima koji pokušavaju da razviju pomenute pronalaske i prouče njihovu primenu. U stripu Marti Misterija (zaboravih koja epizoda) , glavni junak sa jednim od službenika 'vladine agencije' obilazi obilazi istraživački centar u kome se proučavaju takve stvari: Žilet koji se ne može istupiti, pasta za zube koja se ne troši ili tkanina koja se ne mora peglati pre oblačenja (dobro, to smo imali)... Teorija kaže da je najviše proučavanih pronalazaka opisao Artur Klark ali ima i onih koji smatraju da je Klark samo medij preko koga se ti pronalsci predstavljaju javnosti. I jedni i drugi navode svemirski lift kao dokaz za takvu tvrdnju.

Zanimljiviji deo teorije odnosi se na onaj deo službe koji proučava kako su organizovana razna društva koja se pominju u romanima. Pod pretpostavkom da ono što funkcioniše u knjizi može da funkcioniše i u stvarnosti ta služba predviđa modele razvoja društva, politike, ekonomije, vojske i ratova. Ti modeli se primenjuju u manjem ili većem obimu na stvaran svet. Zbog sve većeg prožimanja vlasti u SAD i privatnih biznisa došlo je do pravog privatno-javnog partnerstva i najmoćniji ljudi na planeti su došli u posed rezultata rada te, neimenovane agencije, i počeli su da oblikuju svet onako kako njima odgovara.

Teorija zavere navodi da je osnovni model za oblik sadašnjih društveno ekonomskih odnosa Polova 'Reklamokratija' (najiskrenije preporuke za čitanje) mada se pominju i neke druge knjige, stripovi i filmovi: Sin City, ceo opus Filipa K Dika (zbog uređenja društva i jelovnika)...mada kada pogledam pažljivije sadašnji trenutak veoma liči na društvo iz filma (mora da postoji i knjiga) 'Idiokratija' ili iz filma 'Vizionari'...

Postoje otpori takvom programiranom uređenju sveta, mali, ismejani i sa veoma malim uticajem. Ti su se verovatno ugledali na delove neke drugačije literature koja nije ušla u analize. U analizama je samo literatura koja omogućava kontrolu nad društvom, one koje omogućavaju boljitak za pojedinca se ne analiziraju i projekcije se ne prave na osnovu njih. Možda samo kao analize opasnosti za poredak.

Uostalom, gde bi stigli kada bi se projektovalo po Vonegatovom razmišljanju:

'Ljudska bića će biti srećnija, ne kada budu naučila kako da izleče rak, kada budu sletela na Mars, eliminisala rasne predrasude, isušila jezero Iri, već kada budu pronašla način da ponovo žive u primitivnim zajednicama. To je moja utopija.'

Ipak ta budućnost se verovatno, tu su i teoretičari zavere saglasni, odnosi samo na razvijenija društva. Za ona zaostalija, poput našeg, primenjuju se modeli iz književnosti koja je već i u lektiru ušla. Neki Orvel, Haksli i tako....

Ima tu i onih koji smatraju da je dovoljno usvojiti zakone da bi bio kao ono društvo na koje se primenjuje npr. Pol ali to spada u onu priču o žabi koja je digla nogu.

O postupanjima/nepostupanjima 'vladara' u nerazvijenom društvima poput našeg ne vredi trošiti reči.

Odvelo bi nas do potpune kakofonije i rasprave o tome kakvu hranu jedemo, da li nam neko uskraćuje ljudsko podravo na vodu, ko je koga stigao u kukuruzu i da li je neophodno da svake nedelje saznamo ime i prezime nekog lika koji je, te obična bitanga, te najveći i najznačajniji kriminalac, te poslovni čovek (dodati po želji...)...

Što bi rekao lik iz serije romana o društvu koje se čini kao nedostižan cilj sada :

'A zapravo u tome jeste bilo nekakve uvrnute logike, ako ne uzmeš u obzir činjenice kao što su 'stvarni svet' i 'zdrav razum'.'

Mislim da ćemo morati još neko vreme da čekamo da Havelok Vetinari postaje lord.