Weird Shit: POSTOJANJE ZNAČI MIŠLJENJE

/ 02.11.2014. u 22:17

Komentari: 119
Čitanost: 14812
/
Preporuke: 4500
/

Postojanje je vjerovatno najnesporniji, najneupitniji, od svih fenomena na ovom svijetu. Nesporniji čak i od samog svijeta. Sad, o kakvom/čijem postojanju se radi, to je posebno, nimalo jednostavno pitanje, ali samo postojanje je sine qua non svega što jest. Preduslov svih preduslova. To nešto, koje nije ništa, jeste to što jeste upravo uslijed svog postojanja.

Toliko tautološke očiglednosti, a ujedno toliko ontološke nedokučivosti.

Zašto nešto uopšte postoji?

Na ovo par excelance metafizičko pitanje odgovor pokušavaju da daju i teolozi i naučnici i filozofi i slobodnoi strijelci. No, pod tim nečim, odnosno ničim, svi oni podrazumjevaju različite stvari.

Za fizičare, ništa se uvijek odnosi na nešto. Njima ništa znači odsustvo. Odsustvo čestica, radijacije, prostora, zakona. Preciznije, oni pod ništa podrazumjevaju prazan prostor, kvantni vakum. Međutim, kvantni vakum ujedno vrvi od generičkog potencijala.

On je prije svašta nešto (u najavi) nego apsolutno ništa.

Kad objašnjavaju kako je kosmos mogao da nastane iz ničega fizičari napominju da to ništa baš i nije tako ništavilasto. U kvantnom vakumu dešava se stalno izviranje virtuelnih parova čestica-antičestica čiji je vjek trajanja , uslijed međusobne anhilacije, izuzetno kratak, oko 10^-23s. Jedna od teorijskih pretpostavki o nastanku Big Benga kaže da u nekom od tog mnoštva izviranja i poniranja virtualnih parova nije došlo do anhilacije, što je malo vjerovatan, ali po zakonitostima kvantne mehanike, ne i nemoguć događaj, uslije čega se pojavilo to inicijalno nešto.

Kako kaže Lorens Kraus – Kad u kvantnoj mehanici imate ništa uvijek dobijete nešto (!?)

Međutim pravo pitanje je otkud kvantno polje? Otkud njegove mikro fluktuacije? Otkud čestice&antičestice?

Odgovor koji od filozofa dobijamo na pitanje “odkud nešto prije nego ništa? “ je još manje satisfaktičan. Nešto je prisutno jer je i prije njega bilo nešto (drugo). Pa tako u krug. Za koji se ne zna ni gdje počinje ni gdje se zatvara. Dakle ispada da je ništa i u logičkom i u fizičkom smislu tek apstrakcija jedne nemogućnosti.

Ok, tako smo kroz ovu kompleksnu intelektualnu avanturu stigli do duboko implicirajuće činjenice – nešto postoji! A to nešto nazvaćemo operativnim imenom – realnost.

Rodžer Penrouz smatra da postoje tri tipa realnosti – fizička, mentalna i matematička. Fizička realnost, koja nam je naizgled najočiglednija, manifestuje se kroz prostor i vrijeme i podleže fizičkim zakonima. Na neki neobjašnjiv fascinantan način ona savršeno naleže na matematičku realnost, koja je potpuno samosvojstvena i nezavisna u svom apstraktnom domenu. Međutim, postoje i čitave oblasti matematike koje nemaju primjenu u fizičkom svijetu.

Mi smatramo da sve što se deševa, dešava se u vremenu i prostoru, tim fundamentalnim dimenzijama zbivanja. Međutim, nespornost postojanja, njena neporecivost proizlazi iz naše svjesnosti o njenom postojanju.

Svijest je ultimativna dimenzija zbivanja. Izvan nje se nikad ništa ne dešava. Pa ni sam kosmos.

Mislim dakle postoji(m) – to je jedini “opipljiv“ dokaz biločega kojim raspolažemo. Sve ostalo mi svjedočimo tek posredno. Može se reći da je kosmos postojao i prije pojave svjesnog posmatrača, a da je svjest o njemu aposteriorina posljedica.

Postoje dvije mogućnosti da se ova logička teškoća prevaziđe.

Prva je fizika bez vremena, u kojoj svi trenuci postoje istovremeno kao beskonačno mnogih SADA. U njoj je svaka sukcesivnost irelevantna, a kauzalnost totalna.

Druga mogućnost podrazumjeva postojanje polja univerzalne kosmičke svijesti (UKS). Ovo je već žešća metafizika koja sugeriše da svjest predhodi materiji. Po toj "teoriji" naše individualne svijesti nastaju kao pobude unutar polja UKS. A mozak je samo bio-prijemnik dovoljno sofisticiran da sa njom intereaguje, ili pak indukuje navedenu pobudu.

Naše današnje naučne saznanje o prirodi svjesnosti ne mogu ni da potvrde, ali ni da opovrgnu ovu teoriju. Međutim psihodelična iskustva, naročito ona vezana za DMT vizije snažno sugerišu da svijest nije epifenomen mozga, i da pored naše ovozemaljske, individualne, postoje krajnje fascinantni oblici neorganske svjesti s kojima možemo stupiti u kontakt koristeći naš mozak kao zajednički prijemnik. Ovi kontakti nam omogućuju uvid u nezamislive mentalne sfere.

Omogućuju nam da prisustvujemo višim redovima zbilje, tamo gdje pitanje - zašto nešto, a ne ništa? postaje suštinski bespredmetno...

Kao što je Dekart ingeniozno zaključio da je misao jedini, direktni i nesporni dokaz POSTOJANJA, tako nam i DMT vizije ukazuju da je naša svijest dokaz njegove veličanstvene misterije.

Tagovi

weird shit

postavite na |

Komentari (119)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

docsumann 22:26 02.11.2014

mislim dakle još ništa

horheakimov 22:46 02.11.2014

zombi filozofija?

svest životinja?

docsumann 22:59 02.11.2014

Re: zombi filozofija?

svest životinja?

takođe svjedoče o iskustvu postjanja, samo u manjem opsegu.

u suštini, samosvjest je prava riječ. svijest o sopstvenoj svjesnosti.

riply 08:30 03.11.2014

Re: zombi filozofija?

životinje nemaju simboličku funkciju govora i apstraktnog mišljenja.
Ipak, neosporno je da sanjaju, vole, trebaju dodir, bliskost, igru, izazove...

docsumann 14:59 03.11.2014

Re: zombi filozofija?

životinje nemaju simboličku funkciju govora i apstraktnog mišljenja.
Ipak, neosporno je da sanjaju, vole, trebaju dodir, bliskost, igru, izazove...

pa ti sad budi mesojed

riply 17:41 03.11.2014

Re: zombi filozofija?

docsumann
životinje nemaju simboličku funkciju govora i apstraktnog mišljenja.
Ipak, neosporno je da sanjaju, vole, trebaju dodir, bliskost, igru, izazove...

pa ti sad budi mesojed

I nisam vise mesojed. Stidim se svoje proslosti

docsumann 17:43 03.11.2014

Re: zombi filozofija?

riply
docsumann
životinje nemaju simboličku funkciju govora i apstraktnog mišljenja.
Ipak, neosporno je da sanjaju, vole, trebaju dodir, bliskost, igru, izazove...

pa ti sad budi mesojed

I nisam vise mesojed. Stidim se svoje proslosti

P.S. nisam mislio ti kao ti

horheakimov 22:57 02.11.2014

dekart +

jinks 23:18 02.11.2014

...

Postoji i mišljenje po kome nešto počinje da postoji tek nakon što biva imenovano. A to mišljenje deluje kao da se uklapa i u davno pomenutu vezu između početka i reči. Ili što bi rekli u jednom eseju na jednoj web strani

Imenovati ili stvarati, ključna dilema pred kojom su pesnici vekovima zastajali, prestaje da važi ukoliko se pesništvo shvati kao kao stvaranje kroz imenovanje.

Kao u mitu o prvom čoveku koji nadeva imena životinjama tek ih na taj način čini postojećim.

mirelarado 01:36 03.11.2014

Re: ...

Човек може да именује и непостојеће ентитете, али, питање је да ли је кадар да мисли неименоване ентитете. Због тога да: у почетку беше реч... :)

nsarski 05:13 03.11.2014

Re: ...

Човек може да именује и непостојеће ентитете, али, питање је да ли је кадар да мисли неименоване ентитете. Због тога да: у почетку беше реч... :)

Fatalno je lako coveku da imenuje nepostojece entitete (Bog), nepostojece zivotinje (Manual de zoologia fantastica - Borhes), nepostojece zemlje (Storia delle terre e dei luoghi leggendari - Eco). Prostim imenovanjem oni ne postaju nista vise realni. Otuda, u pocetku (realnosti) bese broj...:)
Pre nego sto se pojavio prvi kompjuter i, na primer, mikrocip, ova rec nije postojala. Tek kad je nastao mikrocip, nadjena je i rec za njega. Itd.

docsumann 06:05 03.11.2014

Re: ...

Због тога да: у почетку беше реч... :)

Otuda, u pocetku (realnosti) bese broj...:)

mislim da mirela govori o riječi kao ternutku samospoznaje, o prosvjetljujućem trenutku kad je svijest kroz naš um provalila u svijet i rekla - jesam.
u neku ruku to je trenutak kada je nastao svijet.

i da li brojevi imaju ime?

Fatalno je lako coveku da imenuje nepostojece entitete (Bog),

hmmm, uopšte ne želim da zastupam teističke stavove, ali bog je je prije svega (božanski) koncept, a ne entitet. Bog je samo personalizacija tog koncepta.

nsarski 06:52 03.11.2014

Re: ...

mislim da mirela govori o riječi kao ternutku samospoznaje, o prosvjetljujućem trenutku kad je svijest kroz naš um provalila u svijet i rekla - jesam.
u neku ruku to je trenutak kada je nastao svijet.

i da li brojevi imaju ime?

Heh, brojevi nemaju ime. Mnoge zivotinje su svesne kolicina, ali ne verujem da imaju "rec" za to. Ljudi su automatski svesni kolicina do 7. Posle moraju da broje. (Na primer, kada na tren pogledas kroz vrata neke sobe, i odmah ih zatvoris, u stanju si odmah da kazes koliko ima ljudi u njoj, a da ih nisi prebrojao - ako ih ima manje od 7).
Kada se u mom kraju u Bg. pojavi soko, sve vrane u blizini pocinju da grakcu i uznemire se - ne znam da li neki od tih zvukova znace "soko", ali njima je "jasno" o cemu se radi. O samospoznaji je tu tesko govoriti.

I pitanje: sto ti ustajes tako rano kada si na GO?

P.S. Kad je Manitu u pitanju, tesko je razgovarati o konceptima koje nismo ni definisali.

Srđan Fuchs 07:05 03.11.2014

Re: ...

docsumann

hmmm, uopšte ne želim zastupam teističke stavove,

ni slučajno nemoj, to je užasno nepostmoderno. nice piece of philosophical writing, being said by the road.

antioksidant 08:50 03.11.2014

Re: ...

mirelarado
Због тога да: у почетку беше реч... :)

у почетку беше прасак, велики прасак тј баш гласна реч :)

Srđan Fuchs 09:04 03.11.2014

Re: ...

jinks
Postoji i mišljenje po kome nešto počinje da postoji tek nakon što biva imenovano. A to mišljenje deluje kao da se uklapa i u davno pomenutu vezu između početka i reči. Ili što bi rekli u jednom eseju na jednoj web strani.

nije jedno, neodređeno mišljenje, već je vrlo određeno i zove se - jewish thought. to mi radimo i sa decom, malim ličnostima, prvo se rode, a onda dobiju ime.

inače, jedno pitanje za pobornike teorije bezličnog, neodređenog postojanja odnosno egzistencije tipa "čovek je broj". zbog čega volite, pod pretpostavkom da volite, ženu, muškarca, prijatelja, sina ili kćer? da li je i ljubav, prema vama, hemijski proces koji se može razložiti na decimale?

jinks 09:44 03.11.2014

Re: ...

Otuda, u pocetku (realnosti) bese broj...:)

Da, ali broj čega. Kako prebrojavati nešto što ne postoji, odnosno, da li je neophodno da nešto prvo postane nešto da bi moglo da se prebrojava sa nekim drugim nešto, ili da bude jedna jedinica toga nešto što je postalo.

Da li bi to moglo da znači da bi, na osnovu ovoga što ste napisali, prva reč ustvari mogla da bude reč "broj".

nsarski 10:50 03.11.2014

Re: ...

Da, ali broj čega. Kako prebrojavati nešto što ne postoji, odnosno, da li je neophodno da nešto prvo postane nešto da bi moglo da se prebrojava sa nekim drugim nešto, ili da bude jedna jedinica toga nešto što je postalo.

Ne mora da ima veze sa prebrojavanjem.
U svom kapitalnom delu (1910) Geometrija brojeva (Geometrie der Zahlen) Minkovski kaze da je zakljucio da prostor i vreme cine kontinuitet i neraskidivu celinu, i da se osobine te celine mogu dobiti iz metrike te celine. (Minkovski je bio profesor matematike Ajnstajnu). Odnosi medju brojevima zadaju odnose u prostoru i odredjuju njegovu strukturu. Drugacija metrika, drugaciji prostor. U nekim prostorima zbir uglova u trouglu nije 180, na primer.
To je vrsta matematickih istina o kojoj govori Penrouz, i koja postoji nezavisno od nase svesti o njima.
E, posle je nastao Veliki Prasak koji je definisao osobine prostora u nastanku...

Vojislav Stojković 13:29 03.11.2014

Re: ...

nsarski
Otuda, u pocetku (realnosti) bese broj...:)

Naravno, profesore, naravno. Samo da podsetim, ne da se hvalim:

"Na početku jeste bila svetlost, ali nije bila reč. Bio je broj. Bog se odabranima nije obraćao rečima, na jezicima odabranih, već svojim božanskim jezikom, a taj jezik je bio onakav kakav je i Onaj koji njime govori: savršen.
Bog razume sve jezike. Kad se molimo razume naše molitve, ali kad nam se obraća On govori svojim jezikom.
Samo odabrani, prosvetljeni i probuđeni među svim ljudima od postanka, razumeli su božji jezik: Mojsije, Buda i Muhamed. Zašto im se Bog nije obratio rečima? Zato, jer se Njegova svevišnja misao ne može izreći ograničenim jezikom čije je osnovno sredstvo izražavanja reč. Koliko je reči imao hebrejski jezik u Mojsijevo vreme? Veoma mali broj. Isto je i sa sanskritom ili sa arapskim jezikom u vreme kad se Bog obratio Budi i Muhamedu. A koliko je u tom dobu postojalo brojeva? Isto koliko i danas – neograničeno.

Engleski jezik, kojim danas govori ili ga razume veći deo čovečanstva, ima znatno veći broj reči nego hebrejski u Mojsijevo vreme, ali ukupan zbir svih različitih reči engleskog jezika, koliko god da je velik, ipak je konačan. Kad bi sabrali sve reči svih živih i mrtvih jezika, njihov zbir bi opet bio konačan. Niz prirodnih brojeva je i danas, kao što je bio i kao što će uvek biti, beskonačan.
Kad bi nekog od danas živućih ljudi Bog odabrao da mu se obrati, to opet ne bi bilo rečima, koliko god da ih danas ima, već brojevima i matematičkim simbolima. I ne samo zato što je broj reči ograničen i nedovoljan da se njima iskaže Božanska misao, već i zato što za nas iste reči imaju različita značenja. I kad govorimo istim jezikom mi se često ne razumemo. Sve smo sličniji starim Vaviloncima. Ako ne razumemo jedni druge, upotrebljavajući iste reči istog jezika, kako ćemo razumeti Boga?" (Dokaz, str 26 i dalje.)

jinks 14:16 03.11.2014

Re: ...

Minkovski je bio profesor matematike Ajnstajnu

Da li je to Herman Minkovski, koji je zajedno sa Ajnstajnom bio koautor knjige:

Title: The Principle of Relativity

Authors: Hendrik A. Lorentz, Albert Einstein, H. Minkowski, H. Weyl

Hansel 15:18 03.11.2014

Re: ...

У вези с бројем и(ли) речју питање зашто нам је био потребан језик ако је број основа свега (јесу ли нам речи некакве компресије низа бројева?!)? И, друго, што нисам стигао да детаљно проверавам, има ко то сигурно зна (типујем на Мирелу): читао сам да је "реч" погрешно преведена, да се заправо ради о закону, логосу у изворном тексту, што ипак даје други смисао.

docsumann 15:19 03.11.2014

Re: ...

I pitanje: sto ti ustajes tako rano kada si na GO?

ende, nema više. ustvari, imam još 10 dana, ali to nekom drugom prilikom.

P.S. Kad je Manitu u pitanju, tesko je razgovarati o konceptima koje nismo ni definisali.

mislim da smo o ovome negdje već pričali na blogu ... nije suština u definisanju božjih atributa. njegovoj striktnoj definiciji. kao i mnogi drugi kompleksni pojmovi ona leži van domašaja našeg racionalng uvida.

suština je u njegovom pozicioniranjui glede svekolikog (z)bivanja.
bog kao primarni (pra)uzork, nulti pokretač, kao ZATO u onom “zašto nešto prije nego ništa?, kao mogućnost smisla...
personalizacija vuče na autoritet, na imperativ, na pokornost, na grijeh i kajanje, na manipulisanje stadom ... depersonalizovani koncept boga je skopčan samo sa pitanjem svrhe i smisla, koji nam uopšte ne moraju biti jasni.

mirelarado 15:20 03.11.2014

Re: ...

Fatalno je lako coveku da imenuje nepostojece entitete (Bog), nepostojece zivotinje (Manual de zoologia fantastica - Borhes), nepostojece zemlje (Storia delle terre e dei luoghi leggendari - Eco). Prostim imenovanjem oni ne postaju nista vise realni. Otuda, u pocetku (realnosti) bese broj...:)

Са становишта реалности која постоји изван човека, тј. независно од њега то је вероватно тачно. Међутим, за човека ни та реалност не постоји док је не именује. И бројеви су речи којима човек себи објашњава свет. Односи и законитости које смо спознали, као и они које нисмо спознали, можда се могу представити и на неки сасвим другачији начин, али ми не умемо да их представимо без бројева.

jinks 15:31 03.11.2014

Re: ...

V.Stojković
a taj jezik je bio onakav kakav je i Onaj koji njime govori: savršen.

Da li bi možda neki vid savršenosti tog jezika mogao da se ogleda delom i u tome što bi tim jezikom moglo da se govori govoreći bilo kojim drugim postojećim ili još uvek nepostojećim jezikom.

Hansel 15:31 03.11.2014

Re: ...

mirelarado
И бројеви су речи којима човек себи објашњава свет. Односи и законитости које смо спознали, као и они које нисмо спознали, можда се могу представити и на неки сасвим другачији начин, али ми не умемо да их представимо без бројева.

Речи (језик) и бројеви (математика) су само два вида описа видова реалности.

nsarski 15:50 03.11.2014

Re: ...

Da li je to Herman Minkovski, koji je zajedno sa Ajnstajnom bio koautor knjige:

Title: The Principle of Relativity

Authors: Hendrik A. Lorentz, Albert Einstein, H. Minkowski, H. Weyl

Da, bas taj.
Wiki: Minkowski is perhaps best known for his work in relativity, in which he showed in 1907 that his former student Albert Einstein's special theory of relativity (1905), could be understood geometrically as a theory of four-dimensional space–time, since known as the "Minkowski spacetime".

jinks 15:58 03.11.2014

Re: ...

Video sam da u gorepomenutoj knjizi postoji poglavlje

V. Space and Time, by H. Minkowski ............. 73-91

baš na temu o kojoj govorite.

nsarski 16:04 03.11.2014

Re: ...

depersonalizovani koncept boga je skopčan samo sa pitanjem svrhe i smisla, koji nam uopšte ne moraju biti jasni.

Pa, "svrha i smisao" imaju znacenje samo u kontekstu ljudskog odredjivanja tih pojmova. I najcesce se koriste u utilitarnom znacenju. "Smisao" cekica je da kuca eksere, na primer. Tako deca vide svet, btw. (Ti:"Sta je to kasika"? Dete: "Ona je potrebna da se jede supa".) Za stvari koje nemaju to znacenje, pitanje svrhe je izlisno. Barem nama tako izgleda. Koji je smisao virusa ebole, na primer?

A sto se Manitua tice, ja mogu da kazem da je vrhunski smisao koncept "abcd", a ti da mi kazes da je on u tvojoj svesti "abcdefg", i posto ne mogu da mu pridruzim nikakve atribute, ni ti svom, onda pojma nemamo da li govorimo o istoj stvari.

Smisao? Najbolja ilustracija tome je ovaj klip iz filma "La Strada":
Negde u sredini, on razocaranoj Gelsomini objasnjava smisao kamena...(tutto ha un significato)

arcins 16:05 03.11.2014

Re: ...

Hansel
mirelarado
И бројеви су речи којима човек себи објашњава свет. Односи и законитости које смо спознали, као и они које нисмо спознали, можда се могу представити и на неки сасвим другачији начин, али ми не умемо да их представимо без бројева.

Речи (језик) и бројеви (математика) су само два вида описа видова реалности.

Naravno, s'tim sto su brojevi neopisivo objektivniji od reci.

docsumann 16:06 03.11.2014

Re: ...

Engleski jezik, kojim danas govori ili ga razume veći deo čovečanstva, ima znatno veći broj reči nego hebrejski u Mojsijevo vreme, ali ukupan zbir svih različitih reči engleskog jezika, koliko god da je velik, ipak je konačan. Kad bi sabrali sve reči svih živih i mrtvih jezika, njihov zbir bi opet bio konačan. Niz prirodnih brojeva je i danas, kao što je bio i kao što će uvek biti, beskonačan.
Kad bi nekog od danas živućih ljudi Bog odabrao da mu se obrati, to opet ne bi bilo rečima, koliko god da ih danas ima, već brojevima i matematičkim simbolima.

ako svaki prirodni broj imenujemo u okviru jednog jezika, onda je broj riječi u tom jeziku beskonačan.

čini mi se da je adekvatnija analogija slovo-cifra, riječ-broj, rečenica -matematički izraz...

docsumann 16:11 03.11.2014

Re: ...

Pa, "svrha i smisao" imaju znacenje samo u kontekstu ljudskog odredjivanja tih pojmova.

slažem se, a suština njhovog postojanja je strah od besmisla, koji je jedinstven bez obzira na konkretan smisao.

hoću reći - jedan te isti cilj daje različite rezultate.
a koji se svi opet mogu svrstati pod istu kategoriju - božansko, vječno ... trt-prt

Kazezoze 16:22 03.11.2014

Re: ...

Hansel
mirelarado
И бројеви су речи којима човек себи објашњава свет. Односи и законитости које смо спознали, као и они које нисмо спознали, можда се могу представити и на неки сасвим другачији начин, али ми не умемо да их представимо без бројева.

Речи (језик) и бројеви (математика) су само два вида описа видова реалности.

ne, realnost nisu ni brojevi, ni reči, niti predmeti i objekti od kojih su te reči nastale, realnost su utisci koje ti brojevi, reči ili objekti kreiraju u nama.
ti objekti, reči i brojevi su, kantovski rečeno, "stvari po sebi" i ukoliko nemamo nikakav dodir sa njima oni ne mogu za nas biti realnost, oni ostaju stvari po sebi.
ti utisci su naša hrana, unosimo ih kao hranu i bez njih ne bi mogli živeti ni sekundu. to je naša realnost.

Filip2412 16:22 03.11.2014

Re: ...

Engleski jezik, kojim danas govori ili ga razume veći deo čovečanstva, ima znatno veći broj reči nego hebrejski u Mojsijevo vreme, ali ukupan zbir svih različitih reči engleskog jezika, koliko god da je velik, ipak je konačan.

nsarski 16:33 03.11.2014

Re: ...

docsumann
Pa, "svrha i smisao" imaju znacenje samo u kontekstu ljudskog odredjivanja tih pojmova.

slažem se, a suština njhovog postojanja je strah od besmisla, koji je jedinstven bez obzira na konkretan smisao.

hoću reći - jedan te isti cilj daje različite rezultate.
a koji se svi opet mogu svrstati pod istu kategoriju - božansko, vječno ... trt-prt

Pa, zbog toga je meni tvoje razmisljanje o "nastimovanom" kosmosu prilicno strano. Ti si ga postavio kao "inzenjerski" problem, a to vec implicira neki smisao - tako inzenjeri razmisljaju, bez obzira da li su nesto projektovali s odredjenom namerom, ili zezanja radi.

docsumann 16:35 03.11.2014

Re: ...

Pa, zbog toga je meni tvoje razmisljanje o "nastimovanom" kosmosu prilicno strano. Ti si ga postavio kao "inzenjerski" problem, a to vec implicira neki smisao - tako inzenjeri razmisljaju, bez obzira da li su nesto projektovali s odredjenom namerom, ili zezanja radi.

jbg, sarski, to sam pokupio od fizičara. moja je bila samo stilizovana interpretacija njihovih dilema

mirelarado 16:35 03.11.2014

Re: ...

Naravno, s'tim sto su brojevi neopisivo objektivniji od reci.

Oбјективнији су утолико што су једнозначни, тј. означавају искључиво ону количину коју дати број представља. Других значења немају, осим оних која им нумеролози измишљају, али, то су већ играрије за наивне. :)

arcins 17:25 03.11.2014

Re: ...

Kazezoze
Hansel
mirelarado
И бројеви су речи којима човек себи објашњава свет. Односи и законитости које смо спознали, као и они које нисмо спознали, можда се могу представити и на неки сасвим другачији начин, али ми не умемо да их представимо без бројева.

Речи (језик) и бројеви (математика) су само два вида описа видова реалности.

ne, realnost nisu ni brojevi, ni reči, niti predmeti i objekti od kojih su te reči nastale, realnost su utisci koje ti brojevi, reči ili objekti kreiraju u nama.
ti objekti, reči i brojevi su, kantovski rečeno, "stvari po sebi" i ukoliko nemamo nikakav dodir sa njima oni ne mogu za nas biti realnost, oni ostaju stvari po sebi.
ti utisci su naša hrana, unosimo ih kao hranu i bez njih ne bi mogli živeti ni sekundu. to je naša realnost.

Ne, Dear Kaze, realnost je realnost a percepcija realnosti je subjektivitet, kantovski receno, dve stvari sa sigurnoscu mozemo da prihvatimo, spoljasni svet i unutrasnju svest, sve ostalo je percepcija. Nazalost relnost i "nasa realnost" nekada budu i paralelni svetovi.

docsumann 17:37 03.11.2014

Re: ...

realnost je realnost a percepcija realnosti je subjektivitet

priča o realnosti je uvijek priča o percepciji iste.

arcins 17:38 03.11.2014

Re: ...

mirelarado
Naravno, s'tim sto su brojevi neopisivo objektivniji od reci.

Oбјективнији су утолико што су једнозначни, тј. означавају искључиво ону количину коју дати број представља. Других значења немају, осим оних која им нумеролози измишљају, али, то су већ играрије за наивне. :)

Absolimon

anfieldroad 17:48 03.11.2014

Re: ...

da li je i ljubav, prema vama, hemijski proces koji se može razložiti na decimale?

Ljubav jeste rezultat hemijskih procesa. Uz neke dodatne uslove, of course. Da li se hemija moze deliti na decimale, drugo je pitanje.

arcins 17:55 03.11.2014

Re: ...

docsumann
realnost je realnost a percepcija realnosti je subjektivitet

priča o realnosti je uvijek priča o percepciji iste.

Treniras?, mislim na gym.

docsumann 18:00 03.11.2014

Re: ...

Treniras?, mislim na gym.

trenutno pauziram. moram da zaliječim izraubovano rame. stara, hronična boljka. dobro je i izdržalo, skoro dvije godine u kontinuitetu ...

angie01 18:35 03.11.2014

Re: ...

priča o realnosti je uvijek priča o percepciji iste.

mirelarado 18:38 03.11.2014

Re: ...

arcins
mirelarado
Naravno, s'tim sto su brojevi neopisivo objektivniji od reci.

Oбјективнији су утолико што су једнозначни, тј. означавају искључиво ону количину коју дати број представља. Других значења немају, осим оних која им нумеролози измишљају, али, то су већ играрије за наивне. :)

Absolimon

Бројеви, као речи, налазе се тачно на супротној тачки вербалног континуума у односу на тзв. "празне" речи, попут везника и предлога, који изван контекста не означавају ама баш ништа. Између те две тачке налази се море вишезначја, метафора, широких семантичких поља и ливада... :)

nsarski 19:05 03.11.2014

Re: ...

Бројеви, као речи, налазе се тачно на супротној тачки вербалног континуума у односу на тзв. "празне" речи, попут везника и предлога, који изван контекста не означавају ама баш ништа.

Posto brojevi i matematicke formule opisuju odnose i kolicine, a ne objekte kao takve, Rasel je imao obicaj da kaze: "Matematicari, doslovce, nemaju pojma o cemu pricaju". (Mathematicians, literally, have no idea what they are talking about)

BebaOdLonchara 19:53 03.11.2014

Re: ...

Бројеви

iz sasvim drugog ugla toga šta za nas postoji a šta ne, šta je realnosta šta nešto drugo...noćas sam odgledala emisiju iz dva dela o Jeni i njenom bratu Bodiju, deci koji su se rodili sa šizofrenijom, koja je jako retka kod tako male dece (njoj su simptomi krenuli sa 7 dana, konačno joj je dijagnostikovana u 7moj godini, a Bodiju ranije).
ono što mi je u toj (jako tužnoj) priči najzanimljivije je da oni vide brojeve kao bića, ili kao kombinaciju broja i ljudskog ili životinjskog bića. npr, Jeni vidi razne mace po stanu i gde god da se kreće, ali ja "maca 400" loša maca. takođe, dani u nedelji su bića, četvrtak je loš, a sreda i nedelja su ok, s tim što je nedelja najbolja (ne kao dan, već kao biće koje vidi). najbolja (halucinirana) drugarica joj je 24h, a ona sama sebe označava brojevima, koji se menjaju. neke od drugih haluciniranih drugarica menjaju brojeve s vremena na vreme. jedna druga devojčica od npr. 7 godina sa istom dijagnozom, vidi broj 7 kao vrlo opasno/u/og.
uopšte ne mogu da zamislim kako to ta deca vide i u kakvoj realnisti žive (niti želim), znala sam generalno o simptomima osoba sa šizofrenijom, ali ovo o brojevima me potpuno zalepilo za patos. (o ovome nsarski verovatno zna više)

docsumann 19:53 03.11.2014

Re: ...

antioksidant
mirelarado
Због тога да: у почетку беше реч... :)

у почетку беше прасак, велики прасак тј баш гласна реч :)

heh, pa teško da je uopšte bio ozvučen, pošto zvuk predstavlja prenos mehaničkih talasa kroz vazduh kojeg tad još nije bilo

arcins 20:31 03.11.2014

Re: ...

docsumann
Treniras?, mislim na gym.

trenutno pauziram. moram da zaliječim izraubovano rame. stara, hronična boljka. dobro je i izdržalo, skoro dvije godine u kontinuitetu ...

Huh, najgrdja povreda, ali za utehu ti ostaju trbusnjaci i nogice

docsumann 21:05 03.11.2014

Re: ...

arcins
docsumann
Treniras?, mislim na gym.

trenutno pauziram. moram da zaliječim izraubovano rame. stara, hronična boljka. dobro je i izdržalo, skoro dvije godine u kontinuitetu ...

Huh, najgrdja povreda, ali za utehu ti ostaju trbusnjaci i nogice

daa, čučnjevi na jednoj nozi sa dodatnim opterećenjem (oko 20kg), pošto ne idem u teretanu. a može i biceps izolovano.

samo što ovo i nije neka pretjerano opasna povrijeda tipa tendinitis ili istegnuće ligamenata.
malo odmora, da se zglob oporavi, pa nastavljamo ... jako

Srđan Fuchs 21:55 03.11.2014

Re: ...

anfieldroad
da li je i ljubav, prema vama, hemijski proces koji se može razložiti na decimale?

Ljubav jeste rezultat hemijskih procesa. Uz neke dodatne uslove, of course. Da li se hemija moze deliti na decimale, drugo je pitanje.

my dear Watson, zaljubljenost je kemija, nakon toga je sve odnos dveju ili nekolicine svesnih ličnosti - poštovanje, divljenje, podstrek, inspiracija, the work of poetry, dakle to je vrlo ozbiljan proces mišljenja, odnosno nije kemija, a napose nije dehumaniziran broj. Profesor zabrinjavajuće petlja s dehumaniziranim oblicima začetka ideja, do te mere, da ja mislim da se angažujem te ga kidnapujem i zarobim u Srbiji narednih 10 godina!

Filip2412 22:53 03.11.2014

Re: ...

BebaOdLonchara
o Jeni i njenom bratu Bodiju

mora nadjem da pogledam, jeste strasno ali fascinantno u isto vreme...

covece, malo malo pa cujem ovako nesto, sto govori o ljudima kao da su roboti... pazi nije iskljuceno da brojevi jesu u pozadini svega

simulation hypothesis

Hansel 00:24 04.11.2014

Re: ...

Нисам хтео да се укључујем, очекујући професора, али пошто га засад нема, да ипак кажем да ово уопште не мора да значи (а вероватно и не значи) да су бројеви у основи психе, тј. менталног апарата. За почетак, требало би да знамо да ли ова деца имају појам броја, или је број за њих нека апстракција, па и као таква "згодна" за именовање. Али, ако га и имају (појам броја), ово свакако изгледа као да, "једноставно", имају погрешне везе у мозгу; мени много личи на синестезију (иако није синестезија, наравно)... разуме се, све је додатно искомпликовано халуцинацијама које саме по себи указују да систем није "увезан" како треба (или бар не на уобичајен начин).

anfieldroad 00:48 04.11.2014

Re: ...

my dear Watson, zaljubljenost je kemija,

Citao sam negde da su najnovija istrazivanja potvrdila da na "zaljubljenost", odnosno privlacnost i na kraju zelju za stvaranjem potomstva direktno utice genetska kompatibilnost koju covek nesvesno detektuje culima.
Ljubav je osim toga i sve ostalo sto navodis, naravno.

princi 03:20 04.11.2014

Re: ...

Mathematics is the art of giving the same name to different things. Poincare.

Inace, nauka zadovoljstva, ili kako se grade navike.

princi 03:27 04.11.2014

Re: ...

daa, čučnjevi na jednoj nozi sa dodatnim opterećenjem (oko 20kg), pošto ne idem u teretanu. a može i biceps izolovano.

samo što ovo i nije neka pretjerano opasna povrijeda tipa tendinitis ili istegnuće ligamenata.
malo odmora, da se zglob oporavi, pa nastavljamo ... jako

Sine, koja razlika izmedju tebe i onog Strongmena Stojadinovica, ili kako se vec zove. Istih 300kg misica, ali skroz druga prica.

Filip2412 03:27 04.11.2014

Re: ...

čučnjevi na jednoj nozi sa dodatnim opterećenjem (oko 20kg)

impresiuno, ja tek pomalo radim noge, cucnjevi sa obe i opterecenjem od 0kg

ne smem da se cimam imao sam acl repair i vise nikada necu da se zajebavam s kolenima

ali zato sam juce uradio ukupno 45 pullups u serijama od po 5 do 7 sa tegom od 35lb u nogama

docsumann 06:04 04.11.2014

Re: ...

ali zato sam juce uradio ukupno 45 pullups u serijama od po 5 do 7 sa tegom od 35lb u nogama

mjenjaš li hvatove?

preporučio bih ti da radiš široki (prednji), zatim srednji, odnosno otprilike u širini ramena (paralelni hvat), skroz uski (može kontra hvat, može i paralelni).
saki hvat po 3 serije (samo zadnju seiju za svaku varijaciju radi sa opterećenjem).

pošto je to prilično naporan trening, ponavljati ga tek svakig 5 do 7 dana.
više odmora - bolji napredak.

Filip2412 08:15 04.11.2014

Re: ...

pošto je to prilično naporan trening, ponavljati ga tek svakig 5 do 7 dana.

pa jes... evo dva dana odmaram :) prvi put imam upalu misica, nije strasno ali obicno radim umereno a sada sam nesto upro...

da, menjam hvatove ali skroz bez pravila, ustvari uglavnom radim siroki hvat skoro sve vreme
probacu ovo sa opterecenjem samo zadnju seriju zvuci dobro....

nesto sam se kao primio da vezbam da se podignem na jednu ruku ali sada sam daleko daleko od toga, verovatno samo pricam

arcins 09:01 04.11.2014

Re: ...

Filip2412
čučnjevi na jednoj nozi sa dodatnim opterećenjem (oko 20kg)
impresiuno, ja tek pomalo radim noge, cucnjevi sa obe i opterecenjem od 0kg
ne smem da se cimam imao sam acl repair i vise nikada necu da se zajebavam s kolenima

ali zato sam juce uradio ukupno 45 pullups u serijama od po 5 do 7 sa tegom od 35lb u nogama

Ne moras da radis dubok cucanj, radi polu-cucanj, a jos bolje leg press (zbog kolena). U svakom slucaju bilo bi pozeljno da uspostavis neku proporciju gornjeg dela i nogu. Generalno u nas se noge rade u kriminalno malom procentu vezbaca, dok je npr. u USA vezba br. 1 Squat. Bench press je tek na 3. mestu. Inace kada radis velike grupe misica (ledja, noge), u narednih 24-48h dolazi do pojacanog lucenja testosterona, pa se kaze da kad radis noge rastu ti i ruke, docim nije isti slucaj kod vice-verse. Koliko sam shvatio, dok se dizes na vratilo, teg drzis nogama, probaj da ga vezes oko struka ili pojasa, bice ti mnogo zgodnije.

Filip2412 14:37 04.11.2014

Re: ...

Ne moras da radis dubok cucanj, radi polu-cucanj

hvala, interesantno...

da treba a radim vise noge..... definitiuno

inace sve sto radim je sa velikim grupama misica, kada sam po prvi put uveo neki red u vezbanje i noge to je izgledalo ovako:

20 do 60 ponavljanja maksimalno, ali najcesce 30 a ta brojka znaci:
- 30 squats,
- 30 pullups,
- 30 pull up bar leg raises ( uhvatim se za vratilo sa blago savijenim rukama u laktovima i podizem noge najcesce drzim ravno u kolenima

i eto samo to radim mesecima, ponekad neki sklek i redovno malo istezanja, sad je plan da nastavim isto samo da brojku povecam u korist squats a ovo ostalo zadrzim na istom ili ako mi je mnogo onda da smanjim

kako sam poceo opterecenje da kombinujem i da povecavam cifru vidim da mi treba odmor, mnogo bolje radi sa pauzama inace sam skoro svaki dan neko vreme ovo rado

arcins 16:51 04.11.2014

Re: ...

Filip2412
Ne moras da radis dubok cucanj, radi polu-cucanj
hvala, interesantno...

da treba a radim vise noge..... definitiuno

inace sve sto radim je sa velikim grupama misica, kada sam po prvi put uveo neki red u vezbanje i noge to je izgledalo ovako:

20 do 60 ponavljanja maksimalno, ali najcesce 30 a ta brojka znaci:
- 30 squats,
- 30 pullups,
- 30 pull up bar leg raises ( uhvatim se za vratilo sa blago savijenim rukama u laktovima i podizem noge najcesce drzim ravno u kolenima

i eto samo to radim mesecima, ponekad neki sklek i redovno malo istezanja, sad je plan da nastavim isto samo da brojku povecam u korist squats a ovo ostalo zadrzim na istom ili ako mi je mnogo onda da smanjim

kako sam poceo opterecenje da kombinujem i da povecavam cifru vidim da mi treba odmor, mnogo bolje radi sa pauzama inace sam skoro svaki dan neko vreme ovo rado

Ne, nikako svaki dan istu grupu misica. Najvise 2 puta nedeljno, po mogucstvu 3-4 dana pauze minimum, inace je kontraproduktivno.

Filip2412 17:15 04.11.2014

Re: ...

arcins
Ne, nikako svaki dan istu grupu misica. Najvise 2 puta nedeljno

zipa, tu si u pravu ja sam primetio da malo stagniram jer sam radio jedno isto ne bas svaki dan ali barem 5 dana u nedelji. A moj trening je uvek bio kratak, ponekad svega 15 do 30 minuta. Dakle ne cimam se ako mi se nece i skoro da nikada nisam imao upalu misica.

Nego, ove vezbe koje ja radim su takoreci za celo tijelo zar ne? A ja te volim, necu da radim nista sto izoluje misice, hocu samo pokrete koji najprirodnije preslikavaju enki relani fizicki napor koji moze da se desi u zivotu - pomeranje velikog stabla, pentranje na drvo, guranje kamena, borba sa lavovima

itd dakle sve to radi skoro celo telo.

Mozda krenem sa dva jaka treninga nedeljno a ostalo samo laganica razgibavanje. Teretana mi je u prolazu, svratim tu na brzinu kad idem do supermarketa, volim da odem cesto a na krace vreme.

docsumann 17:19 04.11.2014

Re: ...

Ne, nikako svaki dan istu grupu misica. Najvise 2 puta nedeljno, po mogucstvu 3-4 dana pauze minimum, inace je kontraproduktivno.

tako je, što je trening teži, intezivniji, to zahtjeva više odmora do ponavljanja iste sesije.
tako ozbiljni vježbači (bb i powerlifteri), iako izuzetno snažni, uzimaju po 6-7 dana odmora između treninga za istu mišićnu grupu. baš zato što im je trening super intezivan.

docsumann 17:20 04.11.2014

Re: ...

A ja te volim, necu da radim nista sto izoluje misice, hocu samo pokrete koji najprirodnije preslikavaju enki relani fizicki napor koji moze da se desi u zivotu - pomeranje velikog stabla, pentranje na drvo, guranje kamena, borba sa lavovima itd dakle sve to radi skoro celo telo.

jednom rječju - deadlift!

najbolja vježba s tegovim

Filip2412 17:38 04.11.2014

Re: ...

jednom rječju - deadlift!

Uh, znam, tu mi treba vremena da naucim kako... da se ne bih skrljo :)

ali svakako odlican izazov. Pocecu ja to, prvo sa malim tegovima ili jednostavno samo sa sipkom.

BebaOdLonchara 17:54 04.11.2014

Re: ...

jednom rječju - deadlift!

inače, ja prestala da vežbam, ima već jedno dva meseca (mislim da se nije pojavio virus u beogradu koji me nije zakačio...) i pre neki dan moj brat reši da se takmiči sa starijim sinom (13) koji trenira plivanje i ples (i sav je ultra mršav, ali mišićav) u sklekovima. niko nije zagrejan. krene brat, dođe do 5, padne (išao u teretanu intenzivno godinu dana, do pre godinu dana :). krene mu sin, 6...padne. ja, nezagrejana, teža od obojice, reko' saćuvampokažem - 9, na desetom padnem. :)))) ostali su bez teksta! doduše, klinac dnevno, onako u prolazu, uradi jedno 30ak zgibova - ja ne mogu ni jedan, ali kažu da je to ok kad si seka. (tešim se

)
a one burpees varijate iz butkempa, tu padam na prvom. ok, drugom. :( to mi je ultra teško.

BebaOdLonchara 17:56 04.11.2014

Re: ...

Pocecu ja to, prvo sa malim tegovima ili jednostavno samo sa sipkom.

pa da. najbitnije je (kako sam ja shvatila dedlift) da ti šipka ide ravno uz podkolenice i da su ti leđa prava. docs? :)

docsumann 18:18 04.11.2014

Re: ...

pa da. najbitnije je (kako sam ja shvatila dedlift) da ti šipka ide ravno uz podkolenice i da su ti leđa prava. docs? :)

da.

blago savijene noge, ravna kičma i leđa blago nakošena u vis u početnoj poziciji.

a i na tjubu ima odličnih demoinstracija pravilnog izvođenja.

kao što preveliki teret može dovesti do povrijeda, tako ni prelako opterećenje nije dobro u smilu što em ne stimuliše mišiće, em dozvoljava tijelu da vrda u smislu forme izvođenja.

teret mora biti bar toliki da utegne tijelo, koje će onda samo da potraži najoptimalniji put podizanja.

potražiću neki informativan tjub klip, pa ga kačim.

ok, ovaj je sasvim ok:

crossover 21:29 04.11.2014

Re: ...

mirelarado
Човек може да именује и непостојеће ентитете, али, питање је да ли је кадар да мисли неименоване ентитете. Због тога да: у почетку беше реч... :)

Прво је било Ништа. Онда се неко време ништа није дешавало том Ништа, све док из неког непознатог разлога то Ништа није експлодирало и тако створило Све. Онда су се неки делови тог експлодираног Свега опет из неког непознатог разлога сами од себе препаковали у саморепродукујуће Нешто од чега су постали диносауруси и Стивен Вајнберг. И онда је он написао "Прва три минута".

Ето, тако је било. :)

nsarski 00:11 05.11.2014

Re: ...

Ето, тако је било. :)

Da, na pocetku bese...

ili

Maguar ili Pajkula?

mirelarado 00:19 05.11.2014

Re: ...

Онда су се неки делови тог експлодираног Свега опет из неког непознатог разлога сами од себе препаковали у саморепродукујуће Нешто од чега су постали диносауруси и Стивен Вајнберг. И онда је он написао "Прва три минута"

crossover 21:21 05.11.2014

Re: ...

Maguar ili Pajkula?

Fatboy Slim.

Filip2412 02:09 03.11.2014

...

Međutim, postoje i čitave oblasti matematike koje nemaju primjenu u fizičkom svijetu.

... ili imaju

samo ne u ovom

super story, odlicno za nedeljno vece,

kad se samo setim kako me izludjivao relatiuno konzervativni i ne previse zanimljiv, ali vrlo pametan profesor kad je iz prvog casa filozofije u srednjoj odrzao prvu lekci: BIVSTVO

Totalnoe me sludeo svojim pricama, uopste nisam kapirao sta govori,
nikada do tad nisam imao susreta sa filozofijom

trebalo mi je malo da svarim a onda sam otkrio da je totalno moja stvar, jedino sto me je uvek zanimalo

looping 12:06 03.11.2014

1

Odgovor koji od filozofa dobijamo na pitanje “odkud nešto prije nego ništa? “ je još manje satisfaktičan. Nešto je prisutno jer je i prije njega bilo nešto (drugo). Pa tako u krug. Za koji se ne zna ni gdje počinje ni gdje se zatvara.

Verovatno zato što čovek (ljudsko biće) ima svoje definicije kojih se čvrsto drži.
"Sve ima svoj početak i kraj".
Na pr. čovek je do pre 500 godina (ogromna većina) smatrao da zemlja ima svoj početak i kraj, što se na kraju dokazalo kao netačno, a sada je to logično.
Čovek danas ne može da objasni gde su početak i kraj vremenu (trajanju) ili svemiru (prostoru) što znači da o tome razmišlja isto kao što je pre 500 godina razmišljao o planeti zemlji.
Logično i jednostavno objašnjenje sigurno postoji ali naša inteligencija je još na vrlo niskom stupnju za tako nešto.

Hansel 15:14 03.11.2014

Ма, чему све то? :)

Понекад помислим зашто нам је за живота битно да знамо има ли неког вишег смисла. Ако га има, сазнаћемо га после смрти, ако га нема -- на истом смо.

docsumann 16:02 03.11.2014

Re: Ма, чему све то? :)

Понекад помислим зашто нам је за живота битно да знамо има ли неког вишег смисла. Ако га има, сазнаћемо га после смрти, ако га нема -- на истом смо.

mislim da je strah od prolaznosti jedan od ključnih strahova u čovjeka.

besmisao je drugo ime za prolaznost - onu trenutnu i vječnu.

jinks 16:10 03.11.2014

Re: Ма, чему све то? :)

Понекад помислим зашто нам је за живота битно да знамо има ли неког вишег смисла. Ако га има, сазнаћемо га после смрти, ако га нема -- на истом смо.

Možda deo koncepta smisla proizilazi iz koncepta razlike između dobra i njegove suprotnosti.

Filip2412 16:29 03.11.2014

Re: Ма, чему све то? :)

Понекад помислим зашто нам је за живота битно да знамо има ли неког вишег смисла.

Ja mislim da se citava evolucija, odigrava upravo zbog cvrste vere u smisao zivota.

U suprotnom oslanjamo se na glupe tautologije i objasnjenja tipa: zivot/ evolucija desavaju se kao posledica borbe za opstanak. U isto vreme niko se i ne usudjuje da razmisljana temu: zasto se ziva bica uopste bore za opstanak?

U tom smislu meni ta Darvinova genijalnost nikada nije bila jasna, primnetio je nesto previse ocigledno a mislim da su i pre njega valjda neki primetili kako su sisari slicni, kako je sav zivi svet slican. Pa zar treba neka nauka da se vidi koliko smo slicni s majmunima? A ta ideja da se usavrsavamo kao posledica borbe za opstanak te da jaci opstaju je takodje isuvise intuitivno i logicno da bi bilo genijalno.

Ono sto je stvarno zanimljivo ostaje bez odgovora: zasto se uopste borimo za opstanak? I ma koliko se nasa shvatanja "smisla" razlikuju od glave do glave vrlo je indikativno da se od virusa do coveka svi iz nekog razloga koprcamo da opstanemo. Za mene je to ozigledan dokaz da zivi svet ima cvrsto osecanje smisla. Zasto i odakle i kako to ocigledno osecanje vere u smisao matematicki opisati?

... to je misterija.

anfieldroad 18:12 03.11.2014

Re: Ма, чему све то? :)

Ono sto je stvarno zanimljivo ostaje bez odgovora: zasto se uopste borimo za opstanak? I ma koliko se nasa shvatanja "smisla" razlikuju od glave do glave vrlo je indikativno da se od virusa do coveka svi iz nekog razloga koprcamo da opstanemo. Za mene je to ozigledan dokaz da zivi svet ima cvrsto osecanje smisla. Zasto i odakle i kako to ocigledno osecanje vere u smisao matematicki opisati?

Borba za opstanak zivih bica se moze takodje objasniti kroz klasicnu fiziku. Zelja za produzenjem vrste, pa time i zivota je inercija. I virusi i ljudi ne mogu da se odupru inerciji, bez spoljnih uticaja.

Hansel 19:34 03.11.2014

Re: Ма, чему све то? :)

У борби за опстанак можда и јесте корен свесности, ако размишљамо еволуцијски. Или, ако размишљамо метафизички(?), онда је она (борба за опстанак) последица (неких облика) свесности. (Код људи свакако, и без метафизике.)

Оног тренутка када први једноћелијски организам почео да се активно храни, тј. и пре тога -- када је на неки начин нешто опазио као потенцијалну храну -- родила се разлика између унутрашњег и спољашњег, који се вероватно скоро и поклапа с настанком ћелијске опне. Сетите се амебе, она својом протоплазмом опколи храну и она постаје део ње (с тим што ваљда амебе и немају прави ћелијски зид, то сам заборавио). Или -- друга врста "свести": опажање потенцијалне опасности, реаговање на непријатне подражаје, тј. почетак давања неким подражајима атрибут непријатних да би се избегла опасност. Та сама омеђеност ћелије, а онда и њена специфична активност и неки мали, или касније све већи степен слободе мистерија је своје врсте, ако занемаримо генетске програме које ће научници ускоро можда и потпуно описати, а онда и постати моћни да их и сами праве -- али, одакле слова тог језика и читав механизам? То вероватно никада нећемо знати, као ни, уопште, зашто ишта постоји, тј. одакле материја(л) за постојање.

У ствари, сваки живи створ је толико различит од анорганског окружења -- он је мали (или већи) поремећај у хомогености раствора који зовемо море (да почнемо од мора), он је једноставно другачији. А зашто је почео да буде другачији и зашто се те друкчи(ј)ости упорно држи...

И, сад, ја не негирам оно што Филип експлицитно каже, само имам обичај да тражим контрамишљења и другима и себи самом. А кад видим горе борбу између "вербалиста" и "нумериста"... па, помислим да се ту примарно ради о борби, а не о борби за опстанак -- па је можда тако и у живом свету. Можда је оно "за опстанак" само наша интерпретација. Или, можда је то имао у виду неки "програмер" који је нагон за самоодржањем инсталирао у живе створове; тај нагон не захтева поседовање свести о његовом значају за врсту, еволуцију...

Подсетићу и овом приликом на Ламарка -- он је пре Дарвина приметио да постоји еволуција (варам ли се или је баш он то тако први и назвао?), али ју је објашњавао преношењем искуства с родитеља на потомство. Па је жирафа добила дуг врат зато што су се њени преци упорно истезали, а не зато што су неке пражирафе случајно добиле дуже вратове, па биле успешније и опстале. (Додатак: Ламарк и Дарвин су говорили о променљивости врста, то је био њихов искорак у односу на важеће догме, сигурно нису они први приметили сличности међу врстама.)

docsumann
Понекад помислим зашто нам је за живота битно да знамо има ли неког вишег смисла. Ако га има, сазнаћемо га после смрти, ако га нема -- на истом смо.

mislim da je strah od prolaznosti jedan od ključnih strahova u čovjeka.

besmisao je drugo ime za prolaznost - onu trenutnu i vječnu.

Не знам да ли увек. Када сам "открио" пролазност (али директним путем, до тада сам је узимао као неупитну чињеницу, али се нисам сударио с њом), нисам имао страх од ње, страх да некада нећу постојати, него сам се питао да ли има смисла живот који живимо, а то се може и читати као питање како живот треба осмислити, каквим га учинити ако његов смисао не постоји, тј. ако не постоји "прописан" циљ коме треба тежити. И кад дођеш до тог неког апсурда, можеш се и упитати, нарочито ако ти је у животу више тешко него лако, више ружно него лепо -- у име чега је то тако и зашто би то трпео. Ту ја видим корен упитаности, бар код неких људи. ... Постоји ли питање смисла код атеиста? Тј. тог спољног, вишег смисла? Рекло би се да они немају страх од пролазности, али ни друге проблеме с њом, па опет прихватају живот, а осмишљавају га различито.

jinks
Možda deo koncepta smisla proizilazi iz koncepta razlike između dobra i njegove suprotnosti.

И одатле, сигурно. Е, сад -- да ли само код човека?

docsumann 19:45 03.11.2014

Re: Ма, чему све то? :)

Постоји ли питање смисла код атеиста? Тј. тог спољног, вишег смисла? Рекло би се да они немају страх од пролазности, али ни друге проблеме с њом, па опет прихватају живот, а осмишљавају га различито.

naravno da ne mora svaki smisao biti transcedetalan, nadnaravni, viši...

ateista, svaki za sebe, otkriva sopstveni smisao življenja. osmišljava sopstvenu egzistenciju sopstvenim idejama.
često je to svakodnevna borba sa uvijek istim smislovima i besmislovima koji ih čekaju čim ujutro otvore oči.

no, ne vidim da je nama agnosticima išta lakše

Hansel 21:14 03.11.2014

Re: Ма, чему све то? :)

no, ne vidim da je nama agnosticima išta lakše

Где лакше, човече, код нас све то пута икс!

docsumann 21:57 03.11.2014

Re: Ма, чему све то? :)

борби за опстанак

životinje se ne bore za opstanak jedna protiv druge. one sarađuju. jedino tako kao vrste mogu preživjeti. biosfera je cjelina, a u neku ruku i sama predstavlja živi organizam, koji je opet možda dio većeg organizma ...

Srđan Fuchs 22:05 03.11.2014

Re: Ма, чему све то? :)

Hansel
Понекад помислим зашто нам је за живота битно да знамо има ли неког вишег смисла. Ако га има, сазнаћемо га после смрти, ако га нема -- на истом смо.

viši smisao je apsolutno bezuslovna i požrtvovana ljubav prema svemu u sebi, i oko sebe, čak i prema ružnilu. inače, tvoj sistem ideja je bio poznat kod nas u staroj jeri - naime, sveštenički red sadukeja, koji su verovali da je bog princip koji deluje zaživota, tj. ulazi u život s rađanjem i povlači se sa smrću sa ništavilom. neka natripovana aristokratija, poput Našeg Krle. za razliku od Isusovih fariseja, koji su bili apsolutno uz narod i verovali su u ljudskost kao neuništivu energiju koja se pretapa, sa smrću, u nove oblike postojanja - pod uslovom da nije pravila pizdarije zaživota. koncept po unutarnjoj dinamici vrlo blizak budizmu, koji su pre smena starog i novog doba švrljali kao propovednici i učitelji kod nas po antičkoj Izri.

Hansel 22:40 03.11.2014

Re: Ма, чему све то? :)

Ама, није, бре, Срђане, то мој систем идеја, написах горе да то помислим понекад (то је рефлексија на један згодан цитат, не знам чији, у вези са страхом од смрти: "Смрт нас се ништа не тиче: када смо ми ту, ње нема; када је она ту -- нема нас!"

), а сада додајем -- обично када изађем из свог постојанијег система, а то је обично када причам с људима које у неким тренуцума одједном почну да размишљају о смислу. А, осим тога, ово је само налик учењу тих садукеја (добро сам променио?) -- код њих нема "или-или", а код мене, чак и у овој идејици, има.

У сваком случају, хвала ти, сазнао сам нешто ново!

mirelarado 00:59 04.11.2014

Re: Ма, чему све то? :)

А кад видим горе борбу између "вербалиста" и "нумериста"... па, помислим да се ту примарно ради о борби, а не о борби за опстанак

Ако се ја питам, мислим да није реч о борби. Пре је то оно "сваки Цига свога коња хвали"... Ко се бави бројевима склон је да их види као суштину света, а ко се бави речима мисли да све од њих почиње. У ствари, не можемо ни без бројева, ни без речи, као ни једни без других. :)

Hansel 10:19 04.11.2014

Re: Ма, чему све то? :)

У ствари, не можемо ни без бројева, ни без речи, као ни једни без других. :)

То хтедох да кажем и ја горе (оном реченицом о "два вида описа" ).

Ако се ја питам, мислим да није реч о борби. Пре је то оно "сваки Цига свога коња хвали"...

Прво да кажем да ја нисам некакав (тј. нисам никакав

) апологета борбе по себи (напротив, волео бих да будем изван сваке борбе, или бар већине њих), али -- пошто, рецимо, ипак не одолевам размени мишљења која ипак добија обрисе борбе мишљења (иако често не стојим потпуно иза алтернатива које нудим) -- не могу да се отмем утиску да је нека борба увек у питању. А њене последице неки облици сједињавања (од територијалних до "прехрамбених" ), а један од тих облика може бити и љубав. Ово ми се сад овако "јавило" да формулишем, извињавам се ако је случајни плагијат (а вероватно јесте).

Дакле, "хваљење својих коња" -- чему?

mirelarado 19:23 04.11.2014

Re: Ма, чему све то? :)

Дакле, "хваљење својих коња" -- чему?

Из чисте љубави, Ханселе, према бројевима и речима. :)

Hansel 21:33 04.11.2014

Re: Ма, чему све то? :)

Из чисте љубави, Ханселе, према бројевима и речима. :)

Па, наравно, како ми само то није пало на памет!

docsumann 16:29 03.11.2014

ovaj članak sa neta

sam otkrio tek prije neki dan.
u neku ruku on me inspirisao da napišem i sažmem svoja promišljanja o postojanju u jedan razumno dug blog prilog ...

From the first time I made it and took it, I knew I had discovered something so deep, so magnificent, so profound, that it blew away everything I had ever experienced before.

čovjek koji je prvi sintetisao DMT, otkrio da on može da se puši, i koji je iskusio preko 'iljadu DMT tripova ... Nick Sand, psihodelični andergraund guru ...

Just a Wee Bit More About DMT

anfieldroad 19:03 03.11.2014

Re: ovaj članak sa neta

Doks, u jednom od prvih Weird Shit blogova sam pomenuo da sam takodje imao priliku da iskusim dozivljaje koje si nam vise puta opisao. Doziveo sam ili video isto ili bar vrlo vrlo slicno. Cudo bljeska spoznaje opste povezanosti svega, otkrovenje sveukupne zajednicke (pod)svesti i doslovnog prozimanja svega sa svim na nekom bazicnom nivou, koje tada mozes da vidis svojim ocima, grom punog kapiranja one alhemijske floskule- "sve je jedno", jeste, dakle rasturio moj do tada dosadno skepticarski pogled na svet.
To vidjenje ipak nije promenilo moje ranije misljenje da je sve naucno objasnjivo. Mozda ne jos uvek, ali spektakularni napredak tehnologije i teorije garantuje da je blizu dan kad ce veo mistifikacije biti skinut. Da li povecana koncentracija neke hemikalije omogucava takav uvid, da- zasto da ne ? Zar nije i Jung govorio o kolektivnom nesvesnom, zar nije amigdala odavno nazvana reptilskim ostatkom koje nas vezuje sa svim ostalim zivim bicima i na kraju zar nije vec opste mesto ogromna podudarnost nase DNK sa istom kod zabe, psa ili majmuna ? To su sve ogromni koraci ka razjasnjenju nasih "vidjenja"...

docsumann 19:35 03.11.2014

Re: ovaj članak sa neta

To vidjenje ipak nije promenilo moje ranije misljenje da je sve naucno objasnjivo. Mozda ne jos uvek, ali spektakularni napredak tehnologije i teorije garantuje da je blizu dan kad ce veo mistifikacije biti skinut.

moguće da je sve moguće naučno objasniti, ali vjerovatno da će to zahtjevati neku novu nauku.

kao što je čovjek pomoću matematičkih oruđa otkrio matematičke istine koje su ga dovele do spoznaje o matematičkoj stvarnosti (koja zasebno egzistira negdje izvan fizičlkog svijeta) tako će spoznaja istina mentalne realnosti zahtjevati posebna sredstva.
cijenim da su upravo psihoidelici alat koji nam je neophodan za istraživanje svjesnosti.
kao što nam je LHCR nužan za prodor u srž materije, tako nam i DMT omogućava uvid u blistave sfere kosmičke svjesti.

istinska potraga za znanjem ne smije ignorisati spoznaje te vrste.

anfieldroad 21:32 03.11.2014

Re: ovaj članak sa neta

istinska potraga za znanjem ne smije ignorisati spoznaje te vrste.

Da. Mislim cak i da je ne ignorise, vec da postoji stari antagonizam koji lagano nestaje. Na neki nacin, neke nauke kao medicina, neurologija, psihijatrija, biologija vec koriste saznanja ili bar ideje rodjene uz pomoc psihodelika.
Svaka nauka mora da pocne iz neke ideje, uostalom. Tako i hemija duguje alhemiji ponesto, cak i u eksperimentalnom obliku (vidi Njutna,npr.)

moguće da je sve moguće naučno objasniti, ali vjerovatno da će to zahtjevati neku novu nauku.

Ah, to bar nije problem. Malo malo, pa se rodi neka nova nauka.

anfieldroad 00:34 04.11.2014

Re: ovaj članak sa neta

Samo da dopunim, kao

P.S. Sve vrste hemijskih psihoaktivnih supstanci koristiti iskljucivo u istrazivacke i medicinske svrhe. Racunam da smo svi ovde dovoljno matori da to znamo i bez ovog dodatka, al ako citaju i mladji, onda vazi ono televizijsko- "ovaj blog sadrzi scene uznemiravajuceg sadrzaja" ili "ovo ne pokusavajte da radite sami"...

myredneckself 10:16 04.11.2014

Re: ovaj članak sa neta

anfieldroad
vazi ono televizijsko- "ovaj blog sadrzi scene uznemiravajuceg sadrzaja" ili "ovo ne pokusavajte da radite sami"...

docsumann

Eehh da, ljudi moji, čuvajmo mladež, budimo im uzor kolikogod možemo!

Uzgred docsumann, u poslednje vreme čitam sve što nađem od onog ikonoklasta Maksa Tegmarka

o tome da je (su) Univerzum(i) ustvari matematička struktura, kompleksna, naravno.
I još svašta, o teoriji struna kao ultimativnoj teoriji univerzuma, tzv. teoriji svega, o matematičkoj strukturi, dovoljno kompleksnoj, koja će biti self-awareness (ako se sve pokaže tačnim) i tibožeznaj, usput me zaboli mozak. Uhh, ko to zna?!

A kad sam već svratila, moram i darove da donesem:
kad budeš imao vremena pročitaj ovaj esej, nije mnogo dugačak.

vera.nolan2 16:54 04.11.2014

Re: ovaj članak sa netas

anfieldroad

...."Zar nije i Jung govorio..." : "Ko gleda ka spolja,sanja; ko gleda ka unutra,budi se."

riply 10:56 05.11.2014

Re: ovaj članak sa netas

vera.nolan2
anfieldroad

...."Zar nije i Jung govorio..." : "Ko gleda ka spolja,sanja; ko gleda ka unutra,budi se."

i Vasko Popa: "Ljudi su čudne biljke, kad rastu u sebe siđu"

riply 10:57 05.11.2014

Re: ovaj članak sa neta

e vala cu ga probati, kad tad!

docsumann 14:53 05.11.2014

Re: ovaj članak sa neta

e vala cu ga probati, kad tad!

i'll call you

po meni, svaka istinski i iskreno intelektualno znatiželjna osoba trebala bi da iskusi DMT uviđajenije.
jednostavno, to je toliko breaktrought, dramatična spoznaja da se svo vaše životno iskustvo, slobodno, može podijeliti na ono prije (prve) DMT sesije i ono nakon nje.

stefan.hauzer 21:31 03.11.2014

.

:) sećam se,jednom,nekad davno
pokušao sam da razmišljam ...ali
onda sam shvatio,da zgodni ljudi nemaju potrebe za tim

Sakrij replike | Pošaljite komentar

docsumann

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi