Ko (ne) sme da kaže da premijer laze?

aigrajmo jednu malu igru. Pred vama je transkript razgovora dva političara iz susjedne nam države, starog nekoliko godina, u kojem između ostaloga raspravljaju o privatizaciji i školstvu. Označit ćemo ih sa S1 i L2. Vaš zadatak je da odredite kojeg političara, kad biste mogli, biste radije poduprli na izborima, s kojim se slažete u većini situacija, koji vam se čini razumniji, da bolje poznaje ekonomske probleme itd. Prilikom transkripcije izostavljeni su neki malo manje bitni dijelovi, no uvjeravam vas da je sasvim dovoljno precizna. Uostalom, moći ćete provjeriti i sami. Krenimo:

S1: U uslovima hiperinflacije 92. i 93. za šaku dinara kupljeno je nacionalno bogatstvo koje su generacije stvarale 50 godina. Ja sam bio u Kruševcu gdje je hotel od 12 spratova kupljen za 12 000 maraka. 12 000 maraka su koštale samo u WCima hotela slavine….

L2: Pa nije onaj što je kupovao bio kriv što je cijena bila niska. Valjda je onaj koji je prodavao, on je kriv.

S1: Ako se posledice nekog zakona odražavaju jako loše po nacionalnu situaciju, parlament ima pravo po ustavu da jedan zakon poništi, i mi smo to tada učinili sa sviješću o socijalnoj odgovornosti. (…) Pa mi smo sačuvali tu imovinu da bi vi sad mogli da je privatizujete po nekom, nadam se, poštenijem zakonu, i da bi veći broj ljudi u Srbiji mogao da postene korisnikom te društvene imovine koju su stvarali.

L2:: Prvo, i najgora privatizacija je bolja od društvene svojine. Ovo što se iznosili, naše ekonomske i socijalne probleme, zasnovano je pre svega na činjenici da kod nas kasni privatizacija. Da smo imali i najgoru privatizaciju 90. 91. 92. već bismo se iskobeljali iz nekih od najtežih ekonomskih problema. Drugo, nema retroaktivne primjene zakona ni u jednom modernom civilizovanom pravnom poretku ako je to na štetu građana na koje se zakon odnosi. Ako je građanin po važećim propisima nešto kupio, i kupio ispod cene – ako je nešto što vredi milion dolara građanin kupio za jedan dolar, zato što je Vlada u tom trenutku bila nesposobna – zakon mora da štiti građanina i ne sme se novim zakonom to otimati građaninu. To nema nigde u civilizovanom svetu.

Dalje su socijalist S1 i ekonomski liberal L2 raspravljali o modelu visokog školstva na Kosovu. L2 nudi model pri kojemu se Šiptarima daje samo prostor za održavanje nastave – država im osigurava samo infrastrukturu, a ostalo prepušta njima. S1 smatra da je privatizacija štetna, a centralno upravljanje obrazovanjem jedino rješenje:

L2: Što oni ne bi mogli da imaju svoje privatne univerzitete, privatne fakultete? Mi im to i nudimo. Nudimo da im u tome i pomognemo, spremamo novi zakon o univerzitetu – moći će svako strano i domaće, pravno i fizičko lice da formira fakultet po zakonskim uslovima. To se nas ne tiče!

S1: To je priznavanje države u državi. To je apsolutna kapitulacija. Radi se o tome da je školstvo u svakoj državi državna stvar, ne po financiranju, ili ne pretežno po financiranju, nego po programima. Ako vi dobijete od države na kraju certifikat da ste završili školu nekoga stepena, ta škola mora da bude priznata od nekog državnog organa, inače vi možete na ledini da napravite šator, da kažete do je univerzitet, da podelite diplome i da idete po svetu i varate ljude, da kažete “ja imam diplomu jednog privatnog američkog univerziteta”. To ne ide tako. Nego država ima komisiju koju pošalje na dotični univerzitet privatni, ispita planove školske po kojima se uči, overi ih, prati, i onda kaže “Vi možete da se financirate iz raznih izvora, ali ako želite da dobijete diplomu koju država priznaje, vi morate da pohađate nastavu po određenom školskom programu. Da ta nastava ima određeni kvalitet i određeni sadržaj.” (…) Također, naravno da postoje zakoni o retroaktivnom dejstvu, 1923. godine je skupština Jugoslavije donela zakon o ekstra porezu koji se plaća na dobit stečenu za vreme rata. I država je donela taj porez, i mi želimo da uvedemo taj porez, isto retroaktivno, na ekstra profit koji je stečen za vreme sankcija i blokade.

L2: Ako vi mislite da država treba da određuje univerzitetski plan i program, vi ste onda direktno protiv autonomije univerziteta. Nigde usvetu država ne određuje nastavni plan i program. (…) Kod nas u Beogradu država se ne meša u nastavni plan i program (….), svaki je profesor suveren na svom času (…), podrazumeva se ako ima naučno zvanje kad počne čas 45 minuta on govori ono šta on sam želi da govori, niko mu se u to ne meša. Što da se mi mešamo albanskim profesorima na njihovim privatnim univerzitetima? Neka igraju preferans (…) a onda će svako od njih da razmišlja gde će vredeti njegova diploma. I nije vam ni američki primer dobar. U Americi ima dobrih univerziteta na glasu, kad imate diplomu nekog poznatog i cenjenog fakulteta možete da se zaposlite gde poželite. Kad imate diplomu nekog malog državnog ili beznačajnog univerziteta možete odma nakon završavanja tog fakulteta da idete da sečete šumu jer niko neće da vas primi na posao. Namršti se kad vidi vašu diplomu i gotovo. (…) Dakle, svako vodi računa o vrednosti fakulteta koji upisuje.

S1: Što se tiče univerziteta, sve ste pobrkali. Apsolutno sve. To da je univerzitet buvlja pijaca, to nema nigde. Vama je buvlja pijaca model uređenog sistema i vi mislite da je to u svetu tako. Naravno da niko ne kontroliše, ili u principu ne kontroliše, nastavnika šta predaje, ali nastavni planovi, predmeti, šta mora da se uči na prvoj godini, drugoj godini… to je naravno posao ministarstava! Pa šta bi drugo ministarstva po svetu radila nego utvrđivala plan gradiva!

L2: Kažete da ministarstvo treba na privatnom univerzitetu da odlučuje kakav će biti nastavni plan i program. (…) Ako ćemo i univerzitet liberalizovati i ako ćemo državni monopol ukidati, moramo ga ukidati kroz privatizaciju. Ako idemo u privatizaciju, onda unapred računamo da će nam biti neujednačen kvalitet na univerzitetima i fakultetima. (…) Ne može država da jedan univerzitet učini kvalitetnim – to je nemoguće! Tamo gde država pokušava da univerzitet učini kvalitetnim, ona zapravo upropašćava univerzitet!

Moćna rasprava, s puno argumenata.

Kako vidite, S1 se zalaže za potpunu regulaciju visokog školstva, retroaktivno djelovanje zakona i zapljenu imovine. Toliko je zaguljen da čak i autonomiju sveučilišta smatra kapitulacijom države, a slobodno tržište posprdno naziva buvljom pijacom. L2 je za decentralizaciju i ukidanje državnog monopola u školstvu, protiv je retroaktivnog djelovanja zakona jer shvaća koje su posljedice toga, i zalaže se za maksimalno poštivanje privatnog vlasništva. Ekonomski liberal par excellence.

Za kojeg biste se političara odlučili, kad bi vaš glas mogao utjecati na njegov izbor?