Nauka

Kako devojka zaista izgleda?

Saša Zorkić RSS / 02.12.2014. u 00:17

devojka.jpg 

Kladim se da na ovoj fotografiji vidite visoku, vitku, plavokosu devojku sa crvenom knjigom u rukama. To je normalno jer svi imamo manje-više slične vidne senzore. Neko vidi malo bolje, neko malo slabije, ali u suštini gotovo svi vide skoro isto.

Ima, međutim, ljudi sa manom oka i koji ne vide dobro neke boje. Osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg dobro vidi plavu boju ali ne i ostale. Njemu su crvena i zelena boja samo nijanse sivog i za Zakerberga je ova devojka sivo-plavičasta, sa možda malo primese braonkaste boje.

3d68d3b6df0d882ec722f3e0559e12c6.jpg 

/Ovde to nije bitno, ali da pomenemo da osoba sa poremećajem receptora koje ne prepoznaju neku boju ili neke boje zamenjuju drugim ima više među muškarcima (8%) nego među ženama (0,5% )./

489db8e15695dc27704f25bc3c7f9a59.jpg 

A u Smaragdnom gradu je drukčije, sve je zelenkasto pa je i ova devojka - zelenkasta. Kao što sigurno znate zelenilo tog grada nema nikakve veze sa vidnim receptorima njegovih stanovnika već sa zelenim naočarima kroz koje oni posmatraju svet. Dakle, na doživljaj sveta uticaj ima i to kroz čega taj svet posmatramo, a i kojom svetlošću je on osvetljen.

Postoje i oni koji su potpuno slepi za boje pa je njima ova devojka je sva u sivim nijansama. Taj nedostatak oka je otkrio Džon Dalton, hemičar koji je inače dokazao (ili kako se to obično kaže: otkrio) postojanje atoma. Medicinu je zadužio otkrićem da on sam, a i neki drugi ljudi ne razaznaju boje.

8b8314aac1af76ce04e7eb5b48bac6f7.jpg 

Vazemaljska bića iz filma Predator opet opažaju toplotne zrake. U telu devojke odigravaju se brojni biološki, hemijski i fizički procesi i zato je njeno telo toplo, a topla tela zrače. Ona isijavaju toplotne zrake koje mi ne vidimo čulom vida, ali predatori imaju drugačiji vid od nas. Oni opažaju toplotne zrake, a sasvi loše loše vide ostalo zračenje pa za njih ova devojka izgleda otprilike ovako: 

 2b9235641fc13d6a7899f21c46eefb8d.jpg

A Nibulonci iz susednog galaktičkog kraka imaju sasvim drugačiji način opažanja sveta. Ispuštaju X zrake i uočavaju prepreke na koje ti zraci nailaze. Oni su u stanju da vide kroz predmete, pa i kroz ovu devojku.

3301be17482af62d50e8094012dc2a18.jpg 

Zapravo, skoro pa da ne vide ništa..

Za pčelu devojka je prilično mutnjikava i pomalo pikselizovana. A i ukockana. One je vide otprilike ovako (ako sam to dobro nacrtao. Moj problem je što ne znam da crtam kako pčela vidi):

 af790826db02ded4757ae82da9635cd6.jpg

Na planeti pasa ova devojka bi izgubila svoje lepe boje i bila bi pomalo bezbojna, pomalo ljubičasto-zelena i uglavnom mutna.

 1ee8c56158a95e29032aa9bd8c9956a9.jpg

Svi nabrojani devojku vide manje ili više drukčije. Postoje neke sličnosti u doživljaju, ali i receptori su slični. A ako nisu slični onda devojka može zaista groteskno da izgleda. Na primer, ovako:

 

90ac5baa2f1c89423c531ff5f6280cb8.jpg

 

ili ovako

 

903d5674ea796410eef37c25b5a44925.jpg

 

Iz svega proizlazi pitanje koje prosto vrišti za odgovorom:

KAKO DEVOJKA ZAISTA IZGLEDA?

Možda je ona u stvarnosti ultraljubičasta, debla i preglasna? Ili je ukusna, oker plava i sasvim mala? Kako devojka zaista, kako stvarno, realno izgleda???? I ne samo kako izgleda nego kakva ona uistinu jeste? Kako devojka izgleda kada je niko ne gleda?

(Nastavak

 

 

 



Komentari (75)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Jukie Jukie 00:54 02.12.2014

Fascikla

Ona ima belu fasciklu koja joj viri iz torbe i zaklanja taj deo tela, zar ne?
Saša Zorkić Saša Zorkić 10:21 02.12.2014

Re: Fascikla

Nisam siguran. Mislim da nema fascikle, a nije ni bitno.
emsiemsi emsiemsi 12:43 02.12.2014

Re: Fascikla

Jukie
Ona ima belu fasciklu koja joj viri iz torbe i zaklanja taj deo tela, zar ne?

Ја видим добру рибу !
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 01:22 02.12.2014

Одговор

Одговор на питање је једноставан: када девојку нико не гледа она не из-гледа.
И то уопште.
И тачка.
Spiridon Spiridon 09:56 02.12.2014

Re: Одговор

Predrag Brajovic
Одговор на питање је једноставан: када девојку нико не гледа она не из-гледа.
И то уопште.
И тачка.


ili, ako devojku svi gledaju ali niko je ne vidi, onda to znaci da tu nesto nije u redu.
Saša Zorkić Saša Zorkić 10:26 02.12.2014

Re: Одговор

Ovaj odgovor je sasvim u skladu sa teorijama po kojoj stvari postoje samo dok ih opažamo.
Lord Greystock Lord Greystock 11:22 02.12.2014

Re: Одговор

Saša Zorkić
... stvari postoje samo dok ih opažamo.

Ili, drugačije rečeno, dok ih merimo. Opažanjem mi u stvari radimo poređenje/merenje sa nekim od ranije poznatim, od ranije utrđenim vrednostima. Zato mi devojku vidimo tako nekako.

Mi muškarci. Koji tradicionalno razlikujemo samo 16 boja, i to ako smo izrazito talentovani za boje . "... plavokosu devojku sa crvenom knjigom..." Nije nego! Sad kad se pojavi neko žensko pa upita "A kojom crvenom? I ta kosa baš i nije plava, više je (neka boja) sa urađenim (već nečim). I te cipele ne idu uz..."
Saša Zorkić Saša Zorkić 11:40 02.12.2014

Re: Одговор

Lord Greystock

Dobri primeri (jer za spoznaju sveta su i oni važni).
tetkino tetkino 11:51 02.12.2014

Re: Одговор

Чувени мушки кометар: "Кајсија и боја труле вишње нису боје него воће, ми разликујемо само праве боје: плаву, црвену, жуту, зелену..."

Пада у воду након што то исто мушко одушевљено узвикне:
"Види Ferrari crvena ili ovo je "british racing green" ili lamborghini жута мајица!"

Аха, ко то оно разликује само основне боје?
nsarski nsarski 16:17 02.12.2014

Re: Одговор

ili, ako devojku svi gledaju ali niko je ne vidi, onda to znaci da tu nesto nije u redu


Anyone who says he can see through women is missing a lot. (G. Marx)
Saša Zorkić Saša Zorkić 18:44 02.12.2014

Re: Одговор

Anyone who says he can see through women is missing a lot. (G. Marx)


U tome ćemo se lako složiti, a čini mi se da se svi ovde slažemo i u tome da mi zapravo ne percipiramo realno svet oko sebe – što i nije neka novost, to su znali i stari Grci.

Meni je ovo interesantno u kontekstu priča kvantnih fizičara. Mi ne samo da nismo sigurni gde je u datom trenutku elektron, nego nismo sigurni ni kako izgleda jedna jabuka, audi ili ova devojka (mada mogu da nam se jako sviđaju svo troje).

Nastaviće se...
nsarski nsarski 21:44 02.12.2014

Re: Одговор

Meni je ovo interesantno u kontekstu priča kvantnih fizičara. Mi ne samo da nismo sigurni gde je u datom trenutku elektron, nego nismo sigurni ni kako izgleda jedna jabuka, audi ili ova devojka (mada mogu da nam se jako sviđaju svo troje).


Sasa, ja mislim da je ovo sa devojkom vise tvoja profesionalna deformacija. Kad ti prikazu one slike sa Marsa, ona je udesena da izgleda crvenije, doterana, sredjena da "lici" na ono sto ocekujemo. Cesto je tako i sa mnogim drugim snimcima iz kosmosa.
Kad su devojke u pitanju (pogotovu kao ova na slici) ja mislim da je sasvim lepo vidim i ne zanima me kako izgleda pod mikroskopom ili na rentgenu :)
riply riply 07:41 03.12.2014

Re: Одговор

a ima i ovaj fenomen: Sinestezija ili 'ujedinjenje osjetila' se odnosi na fenomen kojega doživljavaju određene osobe, sinestete, kod kojih dolazi naizgled do povezivanja osjetila različitih modaliteta. Tako npr. uz zvučne podražaje, sinestete mogu imati vizualna iskustva poput boja ili oblika. Moguće je i obrnuto, vizualni podražaji izazivaju zvučna ili mirisna iskustva...(više na Wikipediji)
49 41 49 41 02:38 02.12.2014

Bolje i ruzna - nego tuzna!

Nije bila ruzna. Zapamtih; kako "razbija" me tuznog - osmehom, kliktavim smehom, stiskom ruke.

Ne videh nista posebno - na toj lepoj, plavoj debeljuci.
Trojica prijatelja me ubedjivahu, prosetaj je dva puta preko Terazija - radi nas.

Prosetah je preko Terazija - hiljade puta.
Jedva me naterase.

Osecah se; ko Vo u kupusu, al' neka.




looping looping 06:21 02.12.2014

1

KAKO DEVOJKA ZAISTA IZGLEDA?


Kako bi se potvrdio njen izgled potrebno je uključiti još jedno ili dva čula, i sumnje više nema.
Saša Zorkić Saša Zorkić 10:31 02.12.2014

Re: 1

Ima logike u tome, samo ostala naša čula su još manje pouzdana od očiju. Uopšte, čula nam daju samo grubu predstavu o svetu (mada nam je to sasvim dovoljno za svakodnevni život)
mnenadic mnenadic 07:58 02.12.2014

Da si dao drugačiji primer

možda bih i mogao dati smisleniji odgovor.
Ovako, svaka devojka izgleda nestvarno, najčešće čarobno.

Saša Zorkić Saša Zorkić 10:33 02.12.2014

Re: Da si dao drugačiji primer

Ovako, svaka devojka izgleda nestvarno, najčešće čarobno.


Po mom mišljenju ovo je sasvim dobar odgovor!
jinks jinks 09:12 02.12.2014

...

Bilo bi interesantno videti i kako izgleda gledano očima tetrahromata [link].

Naime pored Zakermana i Daltona postoje i neki ljudi koji mogu da posmatraju svet sa za više redova veličine većim brojem boja ... na stotine miliona.

Doduše, slično (bar u nekoj fazi, verovatno) Marku i Džonu, ni oni uopšte nisu svesni svoje sposobnosti, već svet gledan kroz milijarde boja doživljavaju jednako normalno kako je, na primer, i svoju monohromatsku viziju sveta doživljavao Džon.

Mada sličan princip bi mogao, glede doživljavanja sveta, po svoj prilici da se primeni i po mnogim drugim osnovama.

p.s.

Ipak, verovatno bi se Džonove i tetrahromatove priče o svetu na kraju po nečemu i razlikovale.

Saša Zorkić Saša Zorkić 10:39 02.12.2014

Re: ...

Jinks,
Ovo je zanimljivo, ali samo još više komplikuje čitav problem. Jer, nas interesuje kako devojka (ili bilo šta drugo ) izgleda sama po sebi, a ne kako je mi vidimo.
jinks jinks 10:43 02.12.2014

Re: ...

Da, to stvarno jeste krunsko pitanje :) ... mada možda i Džon i Mark i tetrahromat, kao i svi ostali između, uključujući i one koji uopšte i nisu u mogućnosti da vide, upravo i postoje kako bi svi zajedno mogli da posvedoče između ostalog i o tome kako ona u suštini stvarno i izgleda sama po sebi :)

A možda nešto slično važi i za sve drugo što bi trebalo ili moglo, pored svih ostalih mogućih načina viđenja, da nekako izgleda i samo po sebi.

p.s.

Doduše, možda stvarno i postoji neki par očiju koji svet upravo i vidi onako kako on i izgleda sam po sebi.
Kazezoze Kazezoze 13:14 02.12.2014

Re: ...

Saša Zorkić
Jinks,
Ovo je zanimljivo, ali samo još više komplikuje čitav problem. Jer, nas interesuje kako devojka (ili bilo šta drugo ) izgleda sama po sebi, a ne kako je mi vidimo.

za to je potrebno da devojku gledamo iz ugla svedoka, odnosno, da ne vežemo svoje "Ja" za objekat koji posmatramo.

da bi došli u to stanje, stanje svesnog svedoka, moramo da pažnju prilikom posmatranja podelimo na dva dela. jedan deo pažnje je okrenut prema vani, prema objektu koji posmatramo, a drugi deo prema unutra, na utisak koji taj objekat ostavlja na nas. ukoliko utisak padne na emotivni deo našeg uma, on se veže za naše "Ja" i kreira emotivno stanje koje upošljava naše misli koji prave sud o objektu koji posmatramo.
pošto ne možemo kontrolisati emocije, moramo se okrenuti na misli koji se mogu kontrolisati. dakle, moramo utišati unutrašnji govor kojeg proizvode misli prilikom pravljenja suda o objektu posmatranja. ukoliko uspemo da smirimo misli, kreiramo unutrašnju tišinu i postajemo svesni svedok našeg posmatranja.

stanje koje pri tom kreiraš najlepše je opisao čuang cu, kineski mudrac iz 4. veka pre N.E.
citiram:

"Ja, Čuang-cu, sanjao sam da sam leptir, leptir koji leprša ovamo i onamo, sa željama i mislima što ih ima leptir. Znao sam samo to da sledim običaje koje sledi leptir i bio sam posve nesvestan svoje ljudske prirode. Odjednom sam se probudio i ležao u krevetu JA SAM. I sada više ne znam jesam li bio čovek koji je sanjao da je leptir, ili sam sada leptir koji sanja da je čovek."




Saša Zorkić Saša Zorkić 15:13 02.12.2014

Re: ...

Uvažavam sve to, samoooo, moj odgovor ide u sasvim drugom pravcu . Ma koliko se Čuang trudio da spozna stvarnost (istinu) on se ipak ne odvaja od sebe, svog ja i zato na kraju ostaje zbunjen. Ne zna šta je istina.

Možda nisam postavio sasvim jasno pitanje. Dakle, kakva devojka, stolica, viljuška itd. zaista jeste? O tome ću u sledećem blogu. Naravno, to će biti opet samo jedno mišljanje, podložno kritici.
tetkino tetkino 09:44 02.12.2014

The De-Textbook

Ако је веровати овој књижици, уважени Вилијам Јуарт Гледстон, поштовалац Хомера и будући премијер Британије, проучавајући "Илијаду" приметио је да су боје или недостајуће или погрешно описане нпр. мед је зелен, овце боје вина, а небо је боје бронзе.

У почетку, мислио је да је то Хомеров недостатак, али касније се испоставило да су остали антички Грци били подједнако лоши у бојама. Црно и бело, све нијансе сиве, понекад црвена, жута и зелена, али плаве нигде. Она је дошла касније.

Онда су дошли до закључка, да обзиром да се наше око није променило, наше поимање света јесте. Наиме човек опажа оно што научен да треба да види. Сенке, обрисе, контуре и покрет видимо прво - од тога нам живот зависи. Затим долази црвена, боја крви, па зелена, као боја природе која нас окружује, па онда жута ...

Плаво је небо и море - али у природи сем те две ствари мало је плавих ствари, те зато плава долази последња.

Овај модел постепеног појављивања боја није типичан само за Грке, него и за остале старе културе које су постојале.

Не постоји објективно поимање света, као што овце блеје и кокошке кокодачу различито на српском и мађарском, тако се и наше поимање облика и боја разликује.

Лингвиста Гај Дојчер експериментисао је са својом ћерком. Од рођења па до њене 4 године, он ју је учио бојама, онако како и ми то радимо, само са једном разликом. Никад није дозволио да неко пред њом коментарише небо.

Када је "порасла" и већ знала све боје једног дана ју је питао: "Алма, које је боје небо?"
Она је небо до тад схватала као празнину, а не као предмет који може да има боју. За њу је небо било ништа.
Требало је времена да њен мозак прихвати да је небо нешто и да то нешо има боју.
Сваки пут када би небо било изразито плаво, лингвиста би питао своју ћерку које је боје небо.
Она би говорила: "Небо је бело!"
Требало је да прође још доста времена пре него што је Алма прихватила идеју плавог неба.

Све што видимо, све што опажамо, све што је "објективно" око нас - све је то наша индивидуална реалност.

Saša Zorkić Saša Zorkić 10:43 02.12.2014

Re: The De-Textbook

Uuuuuu ovo je jaaako dobro, hvala!
vrabac_u_steni vrabac_u_steni 12:44 02.12.2014

Re: The De-Textbook

tetkino



elem moja lepša i bolja polovina me je zamolila da ostavim ovo kao odgovor na ovaj komentar. dakle ovde sam samo kao izvršilac zapovesti :)


Drugi primer u teškoćama analize boja preko jezika nalazimo u istraživanju klasičnih filologa Lazarus Gajgera (1871) i Hugo Magnusa, predvođenih Gladstonom (1809-1898) koji se istraživali kako su antički Grci percipirali boje.[1] Po njihovim tumačenjima klasični Grci su bili slepi za boje i ova tvrdnja je postulirana kao jedna vrsta biološke anomalije ili defekta, sa zaključkom da se hromatski vid kako ga poznajemo danas razvio tek u poslednjih nekoliko stotina godina.[2] Gladston je zasnovao svoju hipotezu na evolucionističkoj paradigmi i tradiciji Čarsa Darvina i Lemarka.[3] Da ironija bude veća baš u to vreme (XIX vek) otkriva se da je klasična prošlost bila daleko od bezbojne i ahromatske, raznim pronalascima grčke bojene plastike i arhitekture. Ovo otkriće je izvršilo dosta veliki „udar“ i sama pomisao da je grčka umetnost bila bojena, u visokom neoklasicizmu pedeset godina ranije je bila nezamisliva.



[1] John Gage, Colour and Meaning, Isto, str.12

[2]Robert E. Meclaury, Calina V. Paramei, Don Dedrick, Antropology of color, John Benjamins Publishing Company, Amsterdam, 2007, str.107

[3] John Gage, Colour and Culture, Isto, str.11




i još ovo:


Rim će za razliku od Grka pod mimezisom podrazumevati podražavanje prirode baš onakve kakva jeste, često nesavršena a ponekad i ružna. Plinije ističe da su antički slikari svoju paletu najčešće bazirali na četiri boje: baloj, žutoj, crvenoj i crnoj; osim u slučajevima mozaika koji će dolaskom sa Istoka sa sobom doneti svetliju paletu, više plavih i zelenih tonova, koji će obeležiti paleohrišćansku umetnost. Ova plinijevska umetnička paleta od četiri boje i njena veza sa prirodnim elementima najviše se temelji na ranoj Grčkoj filozofiji, dok je stvarna slikarska paleta bila mnogo kompleksnija.

I ovde možemo opaziti odustvo plave boje u paleti, što nam se iz sadašnje perspektive, za jedan narod potekao sa obala „plavog mora“ čini nemoguće. Daleko od toga da Grci nisu koristili ili videli plavu uopšte, kako se dugo spekulisalo u naučnim krugovima koji su svoje tvrdnje bazirali isključivo na jednostranom lingvističkom pristupu, te su nepostojanje jedinstvenog pojma za plavo kako ga poznajemo danas izjednačavali sa biološkom (ne)mogućnošću antičkog čoveka da vidi ovu boju. Odgovor na odustvo ovog pojma ali ne i same boje nalazimo u simbolizmu, ideologiji kao i odustvu ove boje u okruženju (prirodnih izvora za dobijanje plavih pigmenata).

jinks jinks 13:21 02.12.2014

Re: The De-Textbook

I ovde možemo opaziti odustvo plave boje u paleti, što nam se iz sadašnje perspektive, za jedan narod potekao sa obala „plavog mora“ čini nemoguće.




Fragment minojskog zidnog slikarstva (nadam se da plava boja nije naknadno doslikana :)
vrabac_u_steni vrabac_u_steni 13:35 02.12.2014

Re: The De-Textbook

jinks
I ovde možemo opaziti odustvo plave boje u paleti, što nam se iz sadašnje perspektive, za jedan narod potekao sa obala „plavog mora“ čini nemoguće.




Fragment minojskog zidnog slikarstva (nadam se da plava boja nije naknadno doslikana :)


pa nije doslikana, samo što ne čitaš pažljivo.
rečenica pre ove koju si citirao završava ovako:

...dok je stvarna slikarska paleta bila mnogo kompleksnija.

jinks jinks 13:45 02.12.2014

Re: The De-Textbook

Verujem da su je koristili, nije problem u tome.

Pomenuo sam doslikavanje pošto se čini kao da je po današnjem Knososu dosta toga naknadno prebojeno ... mislim, po tamošnjim zidovima deluje kao da najviše i ima upravo plave i crvene boje ... i sve izgledaju relativno sveže.

Što naravno ne mora da znači da ni originalna boja nije bila upravo ta.
vrabac_u_steni vrabac_u_steni 14:37 02.12.2014

Re: The De-Textbook

jinks
Verujem da su je koristili, nije problem u tome.

Pomenuo sam doslikavanje pošto se čini kao da je po današnjem Knososu dosta toga naknadno prebojeno ... mislim, po tamošnjim zidovima deluje kao da najviše i ima upravo plave i crvene boje ... i sve izgledaju relativno sveže.

Što naravno ne mora da znači da ni originalna boja nije bila upravo ta.


pa da, vršene su restauracije, ali na osnovu nekih očuvanih fragmenata i mineralnih analiza, tako da su dobijene iste boje kao što su bile u originalu, nisu dodavane neke nove boje koji ovi nisu mogli da proizvedu.

a kada smo već kod Krita, on je bio dosta više pod "istočnjačkim" uticajem, pa otud više boja, ornamenata itd.

u tom smislu opet:


Dugo se smatralo da antičkoj umetnosti dugujemo sve sem boja. Sve do XVIII veka ona će biti poimana kao bezbojna, monohromatska, lišena svake ekspresije i oličena u formi. Na ovoj „bezbojnoj“ antičkoj kulturi nići će celokupno zapadnoevropsko slikarstvo i arhitektura; gde će renesansa biti začetak vrtoglavog uticaja monohromatske klasične antike, dok će vrhunac biti dosegnut u doba neoklasicizma. Ipak, donekle je tačno da antička Grčka nije bila „strasni obožavalac“ boja koliko je to bila Persija, što vidimo i na čestom korišćenju termina „vavilonci“ kao sinonima za mnogoobojenost (poiklos).[1] Veličanje atinske jednostavnosti naspram Persijske raskošnosti plod je reakcije na decenijske pretnje od strane Persijskog carstva kao i reakcija na potrošnju bogate azijske robe od strane mnogih bogatih Atinjana, te se veličanje i korišćenje sjajnih i jakih boja pripisuje najviše istočnjačkom uticaju. Boje, dekorativni materijali i blistavo ornamentalno nasleđe, stizali su trgovačkim putevima preko Rodosa, Kipra i Krita, noseći sa sobom i motive stilizovanih životinja, intenzivne kontraste boja, isprepletena čudovišta i ornamentalni ukras.[2]

[1] Robert Finlay, Weaving the Rainbow, Isto, str.419

[2] H.W. Janson, Opšta istorija umetnosti, Izdavački zavod Jugoslavija, Beograd, 1982, str.90



P.S.
Ja se sad udaljavam, rekoh ženi da lepo otvori nalog ovde na blogu pa ako hoće diskutuje do mile volje o bojama (što joj je jedna od omiljenih tema), a ne da mene koristi kao goluba pismonošu
Saša Zorkić Saša Zorkić 15:14 02.12.2014

Re: The De-Textbook

Memorisano, treba će za neki drugi put
jinks jinks 10:04 03.12.2014

Re: The De-Textbook

Ipak, donekle je tačno da antička Grčka nije bila „strasni obožavalac“ boja koliko je to bila Persija, što vidimo i na čestom korišćenju termina „vavilonci“ kao sinonima za mnogoobojenost (poiklos).[1]

Veličanje atinske jednostavnosti naspram Persijske raskošnosti plod je reakcije na decenijske pretnje od strane Persijskog carstva kao i reakcija na potrošnju bogate azijske robe od strane mnogih bogatih Atinjana, te se veličanje i korišćenje sjajnih i jakih boja pripisuje najviše istočnjačkom uticaju.


Ovo deluje kao antička geo-politika vođena bojama :)
medjutim92 medjutim92 09:54 02.12.2014

Meni izgleda..

.. premršavo.
milisav68 milisav68 10:16 02.12.2014

Re: Meni izgleda..

medjutim92
.. premršavo.

A meni nasmejano.
bocvena bocvena 10:27 02.12.2014

Re: Meni izgleda..

da pitaš nju, sigurno bi kao iz topa odgovorila da joj je dupe veliko, kosa nikakva i mora na depilaciju.

što ne bi bila nikakva prepreka za zanimljiv razgovor. ili osrednji sex:)

čulo vida je tako dragoceno. i potpuno precenjeno.

mirelarado mirelarado 17:21 02.12.2014

Re: Meni izgleda..

Мени се чини да то није девојка, већ њен дводимензионални приказ, који изгледа лепо и ведро.
stefan.hauzer stefan.hauzer 17:26 02.12.2014

Re: Meni izgleda..

Мени се чини да то није девојка, већ њен дводимензионални приказ, који изгледа лепо и ведро.

i ja kažem! ovo je devojka :




vrabac_u_steni vrabac_u_steni 17:38 02.12.2014

Re: Meni izgleda..

stefan.hauzer
Мени се чини да то није девојка, већ њен дводимензионални приказ, који изгледа лепо и ведро.

i ja kažem! ovo je devojka :


Kolega, daleko od toga da se ne slažem sa Vama, ali bih Vas ipak dopunio, u pitanju je Sveto Trojstvo devojaka sa bas gitarama.

Dakle (redosled nebitan):

Kim Deal
Kim Gordon
Tina Weymouth
reanimator reanimator 17:46 02.12.2014

Re: Meni izgleda..

Dakle (redosled nebitan):
Kim Deal

Bitan, bitan!

stefan.hauzer stefan.hauzer 17:53 02.12.2014

Re: Meni izgleda..

imaš poentu ;sve najbolje stvari dolaze u tri.

džordan
pipen
rodman

topić
bolić
rakočević

edit: odjednom razmišljam i da li je umesto rakočevića,trebao da ide jovo stanojević? ali onda se setim da je posle igrao za partizan,pa ne mogu...

milisav68 milisav68 19:53 02.12.2014

Re: Meni izgleda..

stefan.hauzer
imaš poentu ;sve najbolje stvari dolaze u tri.

džordan
pipen
rodman

topić
bolić
rakočević

edit: odjednom razmišljam i da li je umesto rakočevića,trebao da ide jovo stanojević? ali onda se setim da je posle igrao za partizan,pa ne mogu...



stefan.hauzer stefan.hauzer 20:12 02.12.2014

Re: Meni izgleda..



inače,te sezone smo pobedili sami sebe u finalu; tj. fmp.
milisav68 milisav68 21:15 02.12.2014

Re: Meni izgleda..

stefan.hauzer


inače,te sezone smo pobedili sami sebe u finalu; tj. fmp.



Ja sam mislio da si ti mlađi.
docsumann docsumann 23:20 02.12.2014

Re: Meni izgleda..

Kolega, daleko od toga da se ne slažem sa Vama, ali bih Vas ipak dopunio, u pitanju je Sveto Trojstvo devojaka sa bas gitarama.

Dakle (redosled nebitan):

Kim Deal
Kim Gordon
Tina Weymouth


a Kira??

misim svirati basss u Black Flagu-u ... neprocjenjivo


vrabac_u_steni vrabac_u_steni 09:34 03.12.2014

Re: Meni izgleda..

docsumann


a Kira??

misim svirati basss u Black Flagu-u ... neprocjenjivo





znaš, onda bih morao da tražim neki drugi izraz, na primer umesto "svetog trojstva" da budu "četiri jahačice apokalipse".
mislim, ne ide brate, nije lepo...

a i naveo sam tri koji su meni onako zaista najdraže, mislim, super je i kira, ali ovo bi bio moj izbor.
reanimator reanimator 09:40 03.12.2014

Re: Meni izgleda..

znaš, onda bih morao da tražim neki drugi izraz, na primer umesto "svetog trojstva" da budu "četiri jahačice apokalipse".

Ako stignete do pravljenja top ten liste, a ja nisam tu, da se u moje ime ubaci Heather Nova
blogovatelj blogovatelj 18:53 03.12.2014

Re: Meni izgleda..

topić
bolić
rakočević


Pa ti sad uporedi ovo sa

Đorđević
Danilović
Rebrača

Zakivamo vas, tu dileme nema.
milisav68 milisav68 21:13 03.12.2014

Re: Meni izgleda..

blogovatelj
topić
bolić
rakočević


Pa ti sad uporedi ovo sa

Đorđević
Danilović
Rebrača

Zakivamo vas, tu dileme nema.

Ma on priča o `98. kad su poslednji put uzeli titulu, jer smo mi tad bili zauzeti sa F4 Evrolige.

Brkić
Tomašević
Drobnjak
stefan.hauzer stefan.hauzer 12:22 04.12.2014

Re: Meni izgleda..

Brkić
Tomašević
Drobnjak

drobnjak pre miće berića?
milisav68 milisav68 12:55 04.12.2014

Re: Meni izgleda..

stefan.hauzer
Brkić
Tomašević
Drobnjak

drobnjak pre miće berića?

He he, sve više isplivavaju šupljine u znanju.

Mića Berić je te sezone otišao u Italiju, zato ste i uzeli titulu.
stefan.hauzer stefan.hauzer 13:08 04.12.2014

Re: Meni izgleda..

Mića Berić je te sezone otišao u Italiju, zato ste i uzeli titulu.

misliš,španiju? taukeramika

milisav68 milisav68 13:57 04.12.2014

Re: Meni izgleda..

stefan.hauzer
Mića Berić je te sezone otišao u Italiju, zato ste i uzeli titulu.

misliš,španiju? taukeramika





Otišlo mi od pameti.
tasadebeli tasadebeli 10:39 02.12.2014

?

KAKO DEVOJKA ZAISTA IZGLEDA?



С научне тачке гледишта, само да питам: Која девојка?






Saša Zorkić Saša Zorkić 10:46 02.12.2014

Re: ?

Ta sa slike
reanimator reanimator 11:22 02.12.2014

...

Jadni ti roditelji...
zoja444 zoja444 11:56 02.12.2014

devojka za jedenje

Ili je ukusna...


sta je ovo?
49 41 49 41 12:58 02.12.2014

Ima zena

koje na prvi pogled izgledaju "neugledno", kao seljacki lebac; sve dok ga ne probate.
st.jepan st.jepan 14:08 02.12.2014

Ma!

Hebeš bojice, skini je s tih štiklica, videćeš kako zaista izgleda.
st.jepan st.jepan 14:44 02.12.2014

...

...
blogov_kolac blogov_kolac 22:57 02.12.2014

A znaci zato se kaze...

LEPOTA JE U OKU POSMATRACA!?


A meni nikad nije bilo jasno kako je za neke devojke uopste iko mogao da ima primedbe na izgled, i obratno, kako su neke druge nepravedno i nicim izazvano smatrane lepoticama.
docsumann docsumann 23:27 02.12.2014

see-ing.


stvari po sebi ?!? oh, gad demidž, pa zar nešto tako stvarno postoji?
Saša Zorkić Saša Zorkić 11:38 03.12.2014

Re: see-ing.

Možda ništa ne postoji
docsumann docsumann 11:41 03.12.2014

Re: see-ing.

Saša Zorkić
Možda ništa ne postoji


piskarao sam nešto malo na tu temu - LINK
Saša Zorkić Saša Zorkić 20:27 03.12.2014

Re: see-ing.

piskarao sam nešto malo na tu temu - LINK


Da, sva ta promišljanja samo govore kako o tome ništa ne znamo :)

Inače, ako sam dobro shvatio, Rasel nije jako impresioniran Dekartovim: Mislim, dakle postojim, jer, kaže, da Dekart nigde ne dokazuje da je "mislima potreban mislilac". Prema tome, i dalje postojanje nismo dokazali.

Ali to su već teme daleko izvan mog znanja, pa i interesovanja. Ja sam se zaustavio na Gorgiji koji je tvrdio da ništa ne postoji :)

docsumann docsumann 20:33 03.12.2014

Re: see-ing.

Inače, ako sam dobro shvatio, Rasel nije jako impresioniran Dekartovim: Mislim, dakle postojim, jer, kaže, da Dekart nigde ne dokazuje da je "mislima potreban mislilac". Prema tome, i dalje postojanje nismo dokazali.


pa i nije potrtebno dokazati da mislilac postoji. postojanje misli je takođe postojanje. u suštini akcenat je na samom postojanju postojanja. a koga/čega nije najjasnije.

to je bio neki lajt motiv tog bloga.
Saša Zorkić Saša Zorkić 22:49 03.12.2014

Re: see-ing.

pa i nije potrtebno dokazati da mislilac postoji. postojanje misli je takođe postojanje.


Pa da, ali Dekart nije dokazao postojanje misli
docsumann docsumann 08:45 04.12.2014

Re: see-ing.

Saša Zorkić
pa i nije potrtebno dokazati da mislilac postoji. postojanje misli je takođe postojanje.


Pa da, ali Dekart nije dokazao postojanje misli


jasno, ali je dokazao da nečega (mišljenja(?)) ipak ima.

a ja sam mišljenja da je svijest starija od osvješćenog čovjeka.


P.S. Saša, volio bih da si prisutniji na blogu, pa da ova ugodna razmjena mišljenja bude tečnija.
možda nekom drugom prilikom.
Saša Zorkić Saša Zorkić 11:59 04.12.2014

Re: see-ing.

Mislim da je raspravu na u iole složenije teme neophodno prvo definisati pojmove i o tome postići saglasnost (jer inače sagovornici ponekad pričaju o različitim stvarima – što je neproduktivno). Zato je teško o takvim temama raspravljati kratkim porukama.

Šta je to svest? Svest o čemu? Šta je osvešćeni čovek? Sve su to meni nejasni pojmovi, a verujem da o njima ne postoji jasna saglasnost u filozofiji i nauci. Takođe, nisam siguran da shvatam pravilno šta u rečenici: „ja sam mišljenja da je svijest starija od osvješćenog čovjeka.“ znači reč „starija“. Da li ona u svoje značenje uključuje vreme (pa je nešto nastalo pre nečeg drugog) ili znači subordinaciju (jer može se i tako shvatiti)?

Nisam siguran da je Dekart išta dokazao, ali to je možda zato što ne znam Dekartovu filozofiju. Zapravo mislim da su neki pojmovi nedokazivi. Recimo, aksiomi. Oni se ne dokazuju, već se samo podrazumevaju. Uzima se da je nešto tačno bez dokazivanja. Euklid je svoje Elemente izveo na aksiomima i postulatima koje nije dokazivao.

Ali, još jednom, ne razumem se u sve ovo pa je moguće da grešim.

P.S. Ja sam mislio da sam baš dovoljno prisutan na blogu u zadnje vreme. Sem toga, da sam znao da me sagovornik čeka, ne bih dopustio da me mnogo čeka 
docsumann docsumann 12:49 04.12.2014

Re: see-ing.

Šta je to svest? Svest o čemu? Šta je osvešćeni čovek? Sve su to meni nejasni pojmovi, a verujem da o njima ne postoji jasna saglasnost u filozofiji i nauci.


ne postoji konsenzus, ali postoje koncepti koji su u igri.


Takođe, nisam siguran da shvatam pravilno šta u rečenici: „ja sam mišljenja da je svijest starija od osvješćenog čovjeka.“ znači reč „starija“.


da mu predhodi, odnosno da materijalni, pa samim tim i organski svijet proishodi iz nekog primarnog polja svijesti.


Zapravo mislim da su neki pojmovi nedokazivi


slažem se, ustvari, i o tome sam natuknuo par redova na blogu ... LINK

ne držim se striktno naučnog diskursa, zalazim nerjetko i u metafiziku, no mislim da to za openmajnded sagovornika nije problem
Saša Zorkić Saša Zorkić 15:24 04.12.2014

Re: see-ing.

ne postoji konsenzus, ali postoje koncepti koji su u igri.


Pa da, i kada se razgovara potrebno je da se postigne saglasnost oko tih koncepata

2. Pretpostavljam da se pre ili kasnije u ozbiljnim razgovorima o fundamentalinim pitanjima uvek dođe do metafizike.
docsumann docsumann 16:20 04.12.2014

Re: see-ing.

2. Pretpostavljam da se pre ili kasnije u ozbiljnim razgovorima o fundamentalinim pitanjima uvek dođe do metafizike.


pa kad je toliko toga, još uvijek, van naših trenutnih naučno-tehnoloških mogućnosti. neke od tih nepoznanica i misterija već sutra možda i prokljuvimo, ali ima onih koje nam se (bar za sada) po svojoj prirodi čine potpuno van domašaja ljudske spoznaje.
takođe, XX vijek nas je otrijeznio od naivnog vjerovanja da će konstantni naučno-tehnološki progres donjeti razrješenje preostalih zagonetki kosmosa.
ispostavilo se da svaki otklonjeni veo tajni sa naše slike svijeta otkriva nove, još čudnije, velove, pod kojima ko zna šta se krije.
pa tako, mi danas znamo da ono s čim baratamo, što opipavamo, mjerimo i analiziramo, u našoj naučnoj praksi, jeste tek nepunih 5% svekolikog svemira.

možda je priroda stvarno struktuisana u beskonačno mnogo kvalitativno različitih nivoa (lejera), kao što je to D.Bom ostavljao kao mogućnost.
iako smo još daleko od odgovora na to pitanje, u ljudskoj prirodi je da se zanima njime ... e, tu nam preostaje metafizika kao mogućnost da se nosimo sa "prokletstvom" krhkog ljudskog uma suočenog sa neizmjernom tajnom kosmosa.


Saša Zorkić Saša Zorkić 18:10 04.12.2014

Re: see-ing.

Ovome, čini mi se, nema šta da se doda ili oduzme, a da ostanemo u okviru teme :). Problem s filozofijom je što za svaku temu nudi više odgovora. Koliko filozofa – toliko filozofija.
docsumann docsumann 18:50 04.12.2014

Re: see-ing.

Koliko filozofa – toliko filozofija.


daa, slično k'o ono - koliko Srba toliko političkih stranaka


evo jedne preporuke ( ne znam da li si već upoznat ), youtube kanal - Closer to Truth .

interesantni, kratki prilozi u kojima eminentni naučnici pokušavaju da odgovore, ili bar predoče svoja razmišljanja o različitim graničnim pitanjima.

Saša Zorkić Saša Zorkić 19:29 04.12.2014

Re: see-ing.

Hvala. Nekada je problem bio što smo imali malo knjiga i TV emisija na neku temu. Danas je problem što ih imamo izobilje, pa zato ne stižemo da pročitamo i pogledamo sve što je interesantno.
docsumann docsumann 19:44 04.12.2014

Re: see-ing.

Danas je problem što ih imamo izobilje, pa zato ne stižemo da pročitamo i pogledamo sve što je interesantno.


da, to (ponekad) zna da bude baš frustrirajuće.

možda ponajbolja stvar na blogu jesu preporuke koje sam na njemu dobio za čitanje, slušanje, gledanje...

Arhiva