Crtice

Kada joj pomenuh Fazbindera i da bi, po meni, on bio sjajan naredni Džems Bond, pa tek nakon njega Tom Hardi, ona polude. Reče da je jedino njegov kurac vredan jer su mu ramenca nikakva i da ne može da bude Džems Bond.

-         Uz preparate kojima se danas rokaju, može da nabaci 15 kg čistih mišića za 15 meseci.

-         Ali ne mogu da mu prošire ramena, jebiga.

Kada je upitah otkud zna koliki mu je kurac, toliko joj se raširile zenice i udari po volanu pokazujući veličinu da za malo ne udarismo u Meksikanca koji prodaje "Freskos Cocos".

-         Videla na filmu ! Dekadencija ! Ali isti mu je i kada je spušten i kada mu je dignut, iste dužine.

-         Znam, to kod nas muškaraca imaš primere gde je kao moj – pužić, ali kada poraste bude veliki – što u mom primeru nije slučaj, moj je negde zastao u razvoju, to ja sve povezujem sa psihičkim sazrevanjem tokom puberteta, mada sam zato tehničar. Otprilike kao Žorž San Pjer.

Nakon što je dobila objašnjenje kako rastu kurčevi, tražila mi je alka selcer za želudac, koji uvek imam u novčaniku.  Nije joj se smučilo od tematike, već od neorganske piletine koju smo doručkovali.

 -  Je l idemo ?

-  Što, jel ti hladno ?
-  Ne, malo mi je dosadno. 
-  Pa ok je ekipa, dobra je muzika ?
-  Da, nego ja sam ovi sve proživela, videla. 

-  Ok, idemo.  dosadna si sama. 

Poslednju rečenicu nisam izgovorio već jajarski prećutao.

--------------------------------------------------------------------

Pitala me je za režisere . 
Klint Istvud , Oliver Stoun, Džon Frankenhajmer i Vilijam Fridkin. 

Nekada davno Spajk Li i Matje Kasovic,

 ali su se prodali neoliberalima . 

Sa radija su pevali The Chills - Pink Frost

                                                                              Džoni Fejvorit

-----------------------------------------------------------------

Nakon ručka koji je tetka postavila u dnevnoj sobi otišao sam do kuhinje. Za stolom su deda i tečina sestra dok teča stoji u ćošku, kraj prozora i dimi cigaretu. Uleteo sam u pola dedine price, teča ga je na kraju prekinuo a ja stao iza njegovih leđa kako bih bio bliži pepeljari. Deda nastavi :

Sanjam kako sam mrtav i odlazim gore, Petru i Bogu. Govore mi o stvarima u kojima sam bio dobar i prelaze na poroke i lose odluke. I to traje. I traje. Rukom mi pokazuju na vrata. Tamo ideš. Nije dobro, rekoh. Otvaram ih da bih video ogroman kazan i ljude koje varjačom vraćaju u kipuću vodu. Zalupih vratima i probudih se. Ana mi govori da sam psovao i batrgao se. Pita da li sam u redu. Jesam, Ana, dušo. Spavaj. Odlazim do wc-a, pas me posmatra i maše repom. Vraćam se i nastavljam tačno od dela kada sam se probudio željan da se ispišam. Svađam se sa Bogom. Još uvek ne mislim da umrem. Nikako.

-          Zašto govoriš da nisam pročitala Uelbeka? Kako ti to znaš?! Šta misliš, da pre tebe nisam čitala knjige?

Tražim joj upaljač i dok rovari po torbici postaje besnija… prelazimo Brankov most. Nema previše pešaka pa možemo da urlamo jedno na drugog.

-          Odakle ti pomisao da ga nisam čitala? Moj gospodar je to rekao i to je tako? Je li?

Povlačim dim.

-          Pre mene si čitala sasvim drugu literaturu. Od kada smo zajedno nisi pomenula Uelbeka. Nemam ga na polici niti si ga kupila ili donela iz biblioteke.

-          Možda sam ga viđala na drugim policama? Čitala kada nismo bili zajedno?

Nemam omiljene režisere, Džoni. Možda Kaurismakija. Možda.