Хоће то тако, свако мало да ослаби млаз из славине. Већ знам шта ми је чинити. Одврнем на крају славине један навој, извадим мрежицу-филтер, олупам оно што се накупило, па сам миран пар недеља. Сваке године заменим целу славину, јер се каменац, тај незаменљиви састојак чесмуше-воде скупља свуда, а не само на филтеру, па се као последица тога и цела цела славина поквари. Ето толико га има. Срећом филтери нису баш свемоћни (ипак су то само металне мрежице), па каменац у правој количини ипак заврши и у чаши. Онда можеш да пијеш воду и гледаш како се крупнији каменчићи полако слежу и остају на дну чаше, док оно што се не види заврши на рецепторима укуса. А кад смо код укуса чесмуше, навика, шталије, сад кад сам далеко умем да се са неком тешко објашњивом сетом сетим укуса те лепе хладне воде, тврде, пребогате "минералима". Јер, камен уђе и прође (ради ваљда и желудачна киселина нешто), али укус је - за сва времена.
С друге стране, укус свете водице ми никако не одговара. Пробао сам једном као клинац да видим о чему се ту ради. Превише је то благо, мекано и стерилно. Каменац или ишчезне, или се некако убогоугоди, па почне да клизи низ грло уместо да, како већ ред налаже, гребуцка помало. Нема ђав'ла уњој, нема никакве реалне опасности док је пијеш (а и после) и онда је све - џабе. Зато се ја сад и буним против тога што је новосадски ЈП "Водовод и канализација" ни мање ни више него призвао попа који је осветио воду у - водоводу! ЛИНК
Да не буде забуне, не, не буним се због тога што је то предузеће имовина једне секуларне државе у којој живе људи разних вероисповести и невероисповести. Не због тога што ту воду користе ти исти људи по разним основама различити због чега би то могло бити неприкладно. Не због тога што је користе за разноразне намене, више или мање богоугодне, због чега би то и цркви могло бити неумесно. Не због тога што је локални политичар био "кум" јавном предузећу мимо сваког закона, правила, принципа и логике. Кршење закона је тако прошловековна тема, сад је фора у кршењу Устава. Колико ко може, свако да допринесе по мало, битна је само добра воља. Мало председник, мало министри, мало остале државне институције, мало грађани појединачно, а мало и међународна заједница. Ма, ни због чега од свега тога, него просто због - укуса!