Društvo| Ekonomija| Energetika| Moj grad| Životni stil

Grejanje u Japanu

little_radojica RSS / 24.01.2015. u 15:04

Једна кратка твитер размена ме је пресудно инспирисала да коначно почнем да пишем о Јапану што сам дуго одлагао. Разлог: увек мислим да не знам довољно иако овде живим већ три године, а јапански језик учим већ скоро 10 година ( а и сад не мислим да нешто претерано знам). Елем, како је већ трећа зима реших да напишем нешто о томе како се људи греју у Јапану. 

Пошто намеравам да и убудуће пишем о Јапану ред је да одмах на почетку кажем пар ствари о томе како мислим то да урадим и шта је поента свег тог писанија. Дакле, не прође дан да не пронађем неки сензационалистички наслов што у нашим, што у страним новинама о нечем специфично јапанском, које у два потеза приказује Јапанце као овакве или онакве (или као лудаке или као генијалце) и мислим да том приступу генерално фали јако много нијанси између црне и беле, највише зато што читаоци сами имали јако мало прилике да науче о Азији, Далеком Истоку, па и Јапану. Мислим да се зато свака репортажа о Јапану мора ставити у ширу персепктиву него кад се пише о нама блиском Западном свету. Прво, Јапанци су људи, као и сви други, хомо сапиенси, ни бољи ни лошији по рођењу од било којих других. С временом, живећи (само)изоловани на острву и под утицајем нешто суровијег природног окружења (али не само због тога), као друштво су усвојили нека решења која на први поглед изгледају веома специфична и екслузивна, међутим, ја хоћу да покажем да се и она могу посматрати као универзална и логична, тј. да никако нису ограничена само на Јапанце. У том смислу, урођено поштење, част, дисциплинованост, интелигенција, мудрост, рационалност, марљивост, фанатичност и остале позитивне предрасуде (а има и негативних) које о Јапанцима имам прилике да чујем и прочитам често су услед површности и недостатка знања само пренаглашена и неправедно додељена свим Јапанцима. Кад се ствари гледају појединачно, што се често ради, и на малом узорку људи (као што су на пример самураји) не могу се извући добри закључци, како о модерном јапанском друштву, тако и о јапанском друштву уопште које је, то признајем, тако привлачно за разне генерализације и стереотипизације. Па хајде онда да видимо, зашто и како Јапанци неке ствари раде другачије од других, посебно нас са Балкана, која је логика иза тога и какви се закључци могу извући. Учећи о другима, неизоставно учимо и о себи. То никако не значи да је Јапански систем богом дан, да Србија ништа не ваља и да је треба пљувати.

Како се греју Јапанци?

Јапанци углавном не греју простор (ваздух), него тело (поготово ноге).  Како је до тога дошло с обзиром да је 85% земље прекривено густим шумама, те дрва има, а да је ватра, као и свуда била једини начин да се створи топлота, није ми сасвим јасно. Један од одговора би могао бити густина насељености, али није увек била оволика насељеност. Тренутно, Јапан има 127 милиона становника (око 18 пута више него Србија), на око 4 пута већој површини него што је Србија што даје 4.5 пута већу насељеност. С обзиром да имају више шуме од нас (скоро три пута више), дођемо на то да би грејање на дрва у Јапану било исто тако логично као и у Србији. Међутим, тај концепт дебелих зидова унутар којих је пријатна температура се никако није примио у Јапану.

Један од разлога би могао бити однос спољашњег и унутрашњег простора у јапанској вернакуларној, а и високој архитектури. Да би то било могуће постоји шођи - клизна врата од танког дрвеног оквира на који је налепљен јапански папир који је практично једино што дели унтрашњи простор од спољашњег. Постоје и зидови од земље, дебели, од неких 5-10 центиметара што варира од краја до краја Јапана. Постоје зидови од дрвене грађе, али ни они нису много дебљи. Богатије куће су имале и неке зидове од камена, па и дебље зидове од набијене земље, али све то не мења драстично одуство њихових топлотно-изолаторних својстава. У модерним временима зидови од бетона су се нешто подгојили да би одговорили на изазове земљотреса, али су опет остали без изолације или је изолација сведена на симболичних пар центиметара. Прозори су често једнослојни, клизни, без дихтунг гума, но то се у задње време сасвим сигурно побољшава. Све је то тако другачије од наших стандарда које смо усвојили од Немаца који опет као један од главних концепата градње форсирају пасивну кућу или, идеално, кућу која уопште не троши енергију.

Други разлог за лагану конструкцију и танке зидове су чести земљотреси који љуљају све оно што има масу, па је логична употреба дрвета које је релативно лагано и отпорно на савијање. Челик такође, док бетон рачуна на крутост и еластичност арматуре у њему (али се појављују пукотине). Окрени-обрни зидови од 10-15 центиметара су реалност у Јапану, још увек. 

Треће, зиме у већем делу Јапана нису страшне. Кјушу има тропску климу, Шикоку није хладан, централни део Хоншуа је умерен, а само север земље (где је и густина насељености најмања) је баш хладан. Свуда постоји 4 годишња доба, али за већину становника Јапана зими температура не пада испод нуле. 

Последица свега тога је да - нема централног грејања. Све врсте инсталација постоје и то, наравно, није технолошки проблем, већ једноставно нема много смисла грејати простор који уопште није изолован и где температура у већем делу зиме буде око 10 степени природно.  

(Иначе, грејати неизолован простор је веома скуп спорт. Енергија је нешто што Јапан скоро да уопште нема, а и да има битнија је индустрији. Може да се купи, али кошта баснословновно. Ствар је тим гора што су нуклеарке погашене, а оне су правиле 30% струје у Јапану, малтене бесплатно. То што оне сад због (не)оправданог страха од нуклеарне енергије не производе, мора да се увезе у виду нафте, што је отерало Јапан у трговински дефицит(!) након неколико деценија константног суфицита. Дакле, јако кошта, али док се тај дијалог око нуклеарки води Јапан ће да плаћа.)

Е како се то греје тело, а да се не греје цела соба/кућа?  Решење је - котацу (КЛИК за слике). Ниски сточић прекривен ћебетом/јорганом испод кога је електрична грејалица од неких 500W која је прописно заштићена да се неко не опече. Чланови породице се окупе око сточића, завуку ноге под јорган и тако се греју. Ту и једу, друже се, играју карте, гледају телевизију. Ту често и заспу, поготово деца. Сви знамо онај осећај кад се добро наклопаш, па седнеш поред каљеве пећи и за пет минута те мама и тата буде да се "вучеш у кревет". Раније се за котацу користио специјални угаљ, жар, али у модерним временима за тако нешто нема потребе. Посебна варијанта је "хориготацу" ("хори" значи "рупа") који се постави изнад рупе у поду у коју згодно иду ноге, па је удобније седети. Постоје и модерне варијанте високих столова са специјално укројеним ћебетом тако да се може седети и на столици. Постоје кружне варијанте, квадратне, правоугаоне, веће, мање, а ћебе се једноставно уклони кад прође грејна сезона кад служи као обичан сточић за исту сврху дружења и клопања. 

Уз котацу сјајно иде и електрични тепих. Да, тепих који има утичницу, лепо се утакне у струју и - греје. Никакво чудо. Може и да се полије водом, не смета, штавише, може да се пере. Па сад ти види, топао тепих, а на њему котацу. Изнад може да се види и пара како излази из уста, али субјективног осећаја хладноће нема, догод су ноге у топлом. 

Електрични тепих постоји и у варијанти електричног ћебета, али и у варијанти електричног подметача за постељину или подметача за, да простите, гузицу. Те варијанте су мање, лакше, мобилнији од тепиха, па се користе којекуде. Кауч, кревет, столица, фотеља, или било где. 

У неким регијама, где баш уме да захлади, рецимо у планинским крајевима и на северу Јапана, постоје и додатни реквизити. Рецимо, налепница за тело која греје. Нешто слично код нас постоји за лечење реуме. Постоји варијанта за стопала (за у ципеле кад си напољу) и за тело. Постоје и нелепљиви, које једноставно можеш да држиш уз себе или у рукама, греје неких 4-12 сати. Каиро се зове. Ја још нисам видео неког да користи те налепнице за тело, али није да сам их баш скидао да проверим. 

Даље, да би се тело ефикасно грејало потребно је слојевито се обући. Раније је кимоно имао ту улогу данас модерна гардероба. Но има и ту новина. Uniqlo, који рекламира и Ђоковић, има специјалну серију доњег веша (али и других одевних предмета) који ефикасније задржава топлоту тела. Наше тело је способно да створи завидну количину топлоте, а на нама је само да је задржимо. Од дугачких гаћа па до јакни, све је изузетно лагано, а заиста сјајно држи топлоту, тако да нема потребе за неким бундама и дебелим перјаним јакнама. И нема ко то није купио, а сад већ и други произвођачи имају своје варијанте мада је Uniqlo то најбоље брендирао. Heattech >>>>KLIK.

Има још једна ствар, која заслужује посебан текст, али ћемо је овде само споменути. Јапанци се не туширају, они се купају - сваки дан. Што каже један мој пријатељ који је дуго овде, могу да не вечерају, не могу да не одлеже у кади 15 минута. У врелој води, разуме се. То функционише тако што се прво добро изрибају, ван каде, и онда тако чисти улазе у воду на 40 степени. Пошто улазе чисти, а у воду се не сипају детерџенти, једна када воде је довољна за све чланове породице. И тако сваки дан. Тако загрејани иду у кревет, под дебео јорган (футон). Нема ништа слађе него заспати након топле купке. Бојлер најчешће ради на гас који није скуп у Јапану.

За случај да је некоме и у кревету хладно ту су већ поменута електрична простирка и јутанбо (букв. = грејач на топлу воду)  који у разним облицима постоји вероватно свуда на свету (мада се у Јапану ипак ретко користи). Најчешће је канистер од силикона или опет од неке отпорније пластике. У давна времена је то вероватно био загрејан камен, цигла или шта је већ при руци, што има велику масу, те добро акумулира топлоту. 

Наравно, времена се мењају, ту су клима уређаји, ту су разне грејалице за догревање, које раде по потреби. Моја жена је екстремно зимогрожљива, па рабимо малу пећ на керозин. Керозин се купи на било којој пумпи. Јапанци то раде елегантно, колима, ја убацим цео канистер од 18 литара у корпу на бициклу. С тим чудом се затворимо у спаваћу собу од неких 10 квадрата и онда га она одврне на 25 степени, па ја спавам откривен, јебига. Добра ствар је да не треба димњак (треба чешће проветравати), лоша ствар је што треба стално досипати, а то за алфа мужјака значи једну ствар - балкон и црево. Мени то исто пада као кад треба отићи у шупу по нарамак дрва, али 2-3 пута недељно, није страшно. Грејалица је мала и лагана, па је као и кварцна пећ крајње мобилна.

У јавним установама, и на послу, где је више људи по квадратном метру, грејемо се на климу. Централни климатизациони систем, топлотне пумпе, ефикасност је далеко већа, а и због строжијих сеизмичких прописа и зидови испадну дебљи, па је и ефикасност боља него у једнопородичним кућама.

На Хоккаиду, северном острву који је на педесетак километара од Владивостока, сам видео и централно грејање. Тамо су зиме жестоке и дуге и нема јуначења. Али чињеница да је јапански електро-енергетски систем најоптерећенији лети довољно говори о грејању у Јапану! 

Да сумирам:  ако чујете/видите негде да су зидови у Јапану као флис папир, не брините, просечан Јапанац се ипак не смрзава, нити се нешто страшно жртвује због тога. Тај угао гледања је иначе, веома раширен међу рецимо страним студентима који су у Јапану привремено или чак међу јапанским студентима и младим самцима, који имају ту опцију да уместо да плаћају за грејање из свог џепа на претходно описане начине, да се лепо смрзавају или да висе у лабораторији/канцеларији где је топло о трошку државе или фирме. Страни студенти често и не знају шта им је све доступно, или им је скупо да се отворе за грејалицу, јер знају да остају кратко време. Мада, најчешћи разлог је што, ако укључиш клима уређај он нешто кошта, а ако га не укључиш он не кошта ништа. Слична је ситуација и са пензионерима и генерално са људима који живе сами. Но, ми знамо да то уопште није специфично за Јапан. Пензионери и студенти у Србији су на сличан начин штедљиви као њихове колеге у Јапану, док су они у пуној платежној моћи у Србији на сличан начин као јапанска средња класа лежерни. 

Изузетак је добар део становника Србије који имају централно грејање и то по одличним ценама (плаћао и ја па знам, а и ложио дрва па још боље знам). Ту не постоји могућност да не плаћаш, а систем није оптимизован па је углавном топлије него што стандард захтева. Има и где је хладније, а ноћу свакако не ради. Но, чим се уведу калориметри (ако буду уведени), та ствар ће се драстично променити. Једном кад индивидуални рачун буде у функцији потрошене енергије сигуран сам да би неко електрично ћебе ушло у разматрање, а што да не и - котацу.

Благу зиму вам желим. 



Komentari (103)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

zilikaka zilikaka 12:49 28.01.2015

Re: Da ne zaboravim

To za šešir svako pametan proveri ogledalom, al ima kad ti ostave pivsku flešu u horizontalnoj cevi, taman kolko da pored nje ima nešto protoka.

Manometri pokažu da svuda imaš pritisak, a nema recimo dovoljno hladjenja.

Da s ubiješ tražeći šta je, ako nema ko, iskusniji, da ti kaže da se i to dešava.

Nego, spram psećeg gasa.

Na jednom mestu gde se mogla očekivati pojava CO2 osoblju rekli da nemaju da im daju detektor al samo nek prate kera. Ako on padne, oni da beže


I išlo to nekako dok jednom ker jednostavno nije nestao. Nastala opšta panika, telefoni, hitno došla ekipa za proveru.
Nisu našli ništa, kad, ker se nakon par dana vratio iz sela. Kanda bio u švaleraciji.
srdjan.pajic srdjan.pajic 20:06 29.01.2015

Re: Da ne zaboravim

zilikaka

Na jednom mestu gde se mogla očekivati pojava CO2 osoblju rekli da nemaju da im daju detektor al samo nek prate kera. Ako on padne, oni da beže

I išlo to nekako dok jednom ker jednostavno nije nestao. Nastala opšta panika, telefoni, hitno došla ekipa za proveru.
Nisu našli ništa, kad, ker se nakon par dana vratio iz sela. Kanda bio u švaleraciji.


Svaki, pa i najbolji instrument kad tad može da zataji, uključujući i kuče, ili kanarinca u rudnicima...

Eto, može i taj senzor za CO2 na ovoj japanskoj pećki da crkne, i onda su stanari obrali zelen bostan ako krene da se akumulira. Ništa bez bar par komada senzora, kad su već toliko zapeli da neće odžake...

A ovo za flajku piva u horiz cevki dimnjaka, užas, stvarno da se ubiješ da provališ šta je, sem ko ne znaš već za foru. Ne valja se kačiti sa majstorima…

zilikaka zilikaka 22:35 29.01.2015

Re: Da ne zaboravim

A ovo za flajku piva u horiz cevki dimnjaka,


Nije dimnjaka već instalacije. Recimo amonijačne kod velikih sistema hlađenja, mada isto i za grejanje, i bilo šta drugo. Da s ubiješ načisto.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana