Знаш, она комшика, са петог спрата,
она до лифта, бре, што су јој врата,
с кером је прошла ту, пре пола сата,
-- хеј, сине, цигаре! моли те тата --
јој, тебе, изгледа, кречана хвата,
што има код пумпе снајку и брата,
ма знаш је сигурно, још од пре рата,
одсвир'о си сад -- шах! -- потез до мата!
Е, чекај, сећам се, да није Ната?
У, јесте, добро си, баш тако, Ката!
А шта с Натом?
Е, сад, заборавио сам шта смо причали.
----------------------------------------------
(Посвећено очевима мојих комшија из детињства)
.