Biz| Društvo| Ekonomija| Život| Životni stil

Ja ti dođem ...

/ 16.02.2015. u 22:00

Komentari: 73
Čitanost: 13929
/
Preporuke: 1936
/

... recimo, 10,000 dinara.

Možda ovaj neformalni finansijski instrument, kada se ovako nešto odštampa na papiru pa koristi kao novac, gde je to moguće, ima drugo i korektnije ime na srpskom (IOU na engleskom, „I owe you"), ali meni je neznanje na trenutak simpatično kako gledam jedan članak o Grčkoj borbi za izlazak iz bede i sećam se prijatelja iz Beograda koji ima malu firmicu od nekoliko desetina ljudi pa s vremena na vreme, kao Grci, dolazi na ivicu bankrotstva.

Mystery+of+Irish+Potato+Famine.jpg

Grčka priča u nekoliko rečenica: dobronamerni delovi anglosaksonske finansijske elite, i ovo nije stilska figura i ne pričam o onim „imbecilima" kojih se ponekad dotaknem ovih dana, pričam o ljudima koji su kreativni i misle dobro, kažu kako Grčka nikako ne sme da prihvati dil koji su imali do sada koji ih tera da održavaju fiskalni višak od oko 3% od bruto nacionalnog dohotka. S obzirom da imaju previše nezaposlenih uz ovo pravilo se neće nikad oporaviti, kako da imaš fiskalni višak ako nema zaposlenih od kojih da ubiraš poreze, nezaposlenih može da bude još više, a neverovatnog siromaštva skoro sigurno i na jako dug rok.

Moraju da pobede u bitci i prepakuju dil što se tiče njihovog duga i pravila kako treba da se ponašaju. Nemačka se nerazumno i ideološki postavila i ako je to nemoguće bolje je izaći iz Evra, iako je to jako riskantno, nego ostaviti stari dil.

Kao bolja opcija se spominje i uvođenje paralelne valute preko IOUs, „ja-ti-dođemova", i usput se spominje kako ih koriste neke US države.

Ali pre njih evo srpske priče: moj prijatelj je napravio ime, samo je mala firma pa za njega niste čuli, tako što na projektu uvek isporuči-uradi svoj deo posla. Povrh te reputacije mu često i daju posao, samo nema ga dovoljno sa strane, iz inostranstva ili od ljudi kojima veruje, pa ponekad uzima delove projekata koje sponzoriše srpska vlada ili neki veći grad. Tu značajno više rizikuje, ali ima i „fintu" - zna da će taj novac na kraju dobiti, samo ne zna kada, ponekad neke tranše i sa nekoliko godina zakašnjenja i to mu je opasnost da bankrotira.

Finta - on otvoreno priča unapred sa nekim dobavljačima i podizvođačima o rizicima. Da podsetim, on uvek isporuči, ali na drugoj strani jednačine kaže da ne može da garantuje da će da plati svoje dugove i ti saradnici ponekad prihvate rizik da se rastežu sa njim uz opasnost da i sami bankrotiraju, pošto su ionako već polu-očajni kao on od neimanja posla - neko može da preživi sa 6 meseci kašnjenja u isplati, neko 12, ... neko 36. Tako oni kolektivno dobiju posao i imaju više šansi u preživljavanju zato što sad imaju posla i zajedno su jači u patnjama da ga i isteraju i prežive.

Ja-ti-dođemovi bi ovaj obrazac mogli značajno da obogate, ožive malo privredu, a obore rizik. Evo ilustracije kroz fantaziju:

• Zamislimo da je moje rodno selo Prigrevica veće od sadašnjih 3.5K stanovnika, recimo neki veći grad, opština, čak republika i da ima neku fiskalnu, poresku, ovu-onu slobodu.

• Pa se sete kako su nekada proizvodili ogromne količine paprike i skoro sve izvozili u Nemačku (i ovde u UK paprika skupa, u čemu je fora sa skupom paprikom?!).

• Sada ne proizvode ništa osim da zadovolje sopstvene potrebe pošto im se prodaja ne isplati - razna dobavljanja i otkupljivanja idu (ili su išla, ne znam situaciju sada) preko de-facto monopola, dobavljanja preskupa, od prodaje malo dobiju, i ne isplati im se, a neobrađene zemlje ima mnogo.

• Pa se oni dosete da ulože Evro 10M, koje nemaju, u lokalnu firmu koja će da zaobiđe silne posrednike, pa deo uvoza zaobiđu nego proizvode tu, u lokalu (moj ćale davno radio tu u „fabrici", više mešaonici stočne hrane), a sami priđu mnogo bliže krajnjim kupcima.

• E sad, nemaju Evro 10M ali će ih skuckati za 10 godina, a sada izdaju ekvivalentnu vrednost ja-ti-dođemova. Tako, recimo, ciglana u Prigrevici (nadam se da još postoji) može da prihvati ovaj istrument i napravi ciglu za ovaj projekat, manje rizikuje pa je rizik prihvatljiv nego da čeka dug 10 godina da joj se vrati, zato što ona sada može da ubedi neke svoji dobavljače da prihvate ovu paralelnu valutu, pa čak i zaposlene zato što će neke prodavnice hrane da ga prihvate - ceo mali, paralelni, finansijski eko sistem koji je naglo pokrenuo proizvodnju dok Republika Prigrevica polako povlači ja-ti-dođemove iz opticaja kroz proces od 10 godina kako polako skuplja porez i novac koristi za otkup svoje paralelne valute.

I to ti je to, kreativni obrazac, bez navodnika, ako mogu neke US države, pa savetuju Grčkoj, oćemo i mi gore na severu Bačke to da radimo :-)

Ps: jesam ja ikad rekao kako je sopstvena valuta pravo blago (naravno, moje amatersko mišljenje), i kako bi Srbija mogla brzo da preokrene trend i počne da izlazi iz krize, samo je političko-ekonomska „vrhuška" tamo poslednjih 14 godina bizarno nesposobna?!.

Doduše ovo o čemu pričam bi moglo da se pokrene i bez države u manjem obimu, samo je uz sistemsku podršku lakše zbog obrazovanja i raznih zaštita - ovako ako počneš da štampaš nešto mogu da ti ulete komunalci.

postavite na |

Komentari (73)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Goran Vučković 22:13 16.02.2015

U Srbiji...

... a i šire se taj finansijski instrument zove Agrokomerc... ovaj - menica

Milan Novković 22:17 16.02.2015

Re: U Srbiji...

Goran Vučković
... a i šire se taj finansijski instrument zove Agrokomerc... ovaj - menica

Hvala Vučko

Jel se koriste menice? (Mogao sam da znam da ti sve znaš, ti si to programirao tamo)

Ko sme da ih izdaje, koliko, da trguje sa njima itd?

Tj koliko je to sve formalno a koliko neformalno?

Iliti, jel može nas 100 što se dobro poznajemo, cenimo i verujemo jedni drugima da uvede par miliona u opticaj u Prigrevici i okolini, pa krenemo u promociju i ubeđivanje?

Milan Novković 22:18 16.02.2015

Re: U Srbiji...

Agrokomerc

Osećam da je neka šala i da "pokriće" ulazi u igru ali ne kapiram!

Milan Novković 22:20 16.02.2015

Re: U Srbiji...

pokriće

Tj jel sme da se izda menica bez pokrića ako to na njoj otvoreno piše?

Sve sa kreativnom namerom, naravno.

antioksidant 22:25 16.02.2015

Re: U Srbiji...

tj pitas da li je moguce izdati papir "dodjem ti, vraticu, mame mi, ali nemam cime"?

Goran Vučković 22:28 16.02.2015

Re: U Srbiji...

Ko sme da ih izdaje, koliko, da trguje sa njima itd?

Tj koliko je to sve formalno a koliko neformalno?

Ne znam kakva je sada situacija (osim onih formalnih studentskih menica) - ali one klasične menice i "avalirane menice" (sa "garancijom" banke) su bile totalno iskorenjene 90-tih kad sam bio u fazonu sa bankarstvom u Srbiji.

Ta tema mi je bila simpatična onako teorijski iz bankarskih knjiga (pošto menica nije bilo, iz dakle pomenutog razloga) zbog terminologije - trasat, trasant, indosant, domicilijant, avalista i ostale fore.

Milan Novković 22:32 16.02.2015

Re: U Srbiji...

tj pitas da li je moguce izdati papir "dodjem ti, vraticu, mame mi, ali nemam cime"?

Ne nego "dođem ti, ne znam kada ću vratiti, ali ću se truditi iz sve snage" (iskreno, bez laganja).

U stari celo selo se udruži, izda, i počne da koristi u lokalu - sa strane se upumpa malo stvarnog keša, za kritičnu interakciju sa "strancima", pa kako projekti tako finansirani počnu da obećavaju počnemo da ubeđujemo i komšije da se uključe u razmenu i platni promet (mislim susedno selo i slično).

Neka vrsta upumpavanja više rada u sistem koji ima resurse ali nema novca pa zamena barter-tragovine likvidnijim sistemom.

zilikaka 22:40 16.02.2015

Re: U Srbiji...

Iliti, jel može nas 100 što se dobro poznajemo, cenimo i verujemo jedni drugima da uvede par miliona u opticaj u Prigrevici i okolini, pa krenemo u promociju i ubeđivanje?

Volela bih da mogu da poverujem u ovo, al nekako sam ubeđena da je samo pitanje trenutka kada će u igru ući neko koga će naglo "krenuti karta".

Zapravo, u Srbiji i jeste ključ uspeha da imaš što više dugova za koje slabo da ti mogu išta.

Ima li taj sistem ikakvu zaštitu od toga da neko od ekipe, umesto da plati svoj deo, onda kad se steknu uslovi, tim parama kupi luksuzna kola?

antioksidant 22:45 16.02.2015

Re: U Srbiji...

to sljaka. ne napismeno ali roba se izdaje, usluge se vrse, a naplata se ceka, ceka, ceka, ceka... jer ako te likvidiram nemam klijenta

Milan Novković 22:49 16.02.2015

Re: U Srbiji...

Ima li taj sistem ikakvu zaštitu od toga da neko od ekipe, umesto da plati svoj deo, onda kad se steknu uslovi, tim parama kupi luksuzna kola?

Može da se proba tako što:

- Na vrhu imamo zajedničku firmu,može celo selo da uđe na neki način.

- Pa tamo gde je novac, banka, imamo više potpisnika koji svi moraju da potpišu naloge (izaberu se ljudi od poverenja)

- Pa se QE (Qunatitative Easing, izdavanje novih menica bez pokrića) radi uzmanjem iz sefa gde već stoje otštampane tako što sef ima više ključeva, svaki kod drugog čoveka, i svi moraju da budu prisutni da bi se sef otvorio

Meni je veći problem što, bez sistemske podrške, moraš da uvodiš svoju policiju, vojsku, možda kasnije i ambasade i slično

Milan Novković 22:56 16.02.2015

Re: U Srbiji...

antioksidant
to sljaka. ne napismeno ali roba se izdaje, usluge se vrse, a naplata se ceka, ceka, ceka, ceka... jer ako te likvidiram nemam klijenta

Da, i ideja je da se sa tim napisanim može platiti nešto drugo što ti treba, pa više ne čekaš, i imaš, u stvari, paralelnu valutu.

A ako se radi o nekoj kompaknoj grupi koj amože da osmisli neki mali bolji život bez previše izlazaka iz lokala imaš:

- da ljudi koji rade 5% vremena samo za sebe (seljaci) pošto im se ne isplati višak rada gde će od 170 radnih sati mesečno zaraditi samo 20 evra,

- a vredni su

- odjednom mogu da rade 170 sati i dobiju fer cenu za taj rad, skro-fer

- Preko menica koje mogu da se koriste u lokalu (odem u prodavnicu koja ih prihvata pa kupim hranu)

- A prodavnica ih prihvata zato što im dobavljači, lokalni, prihvataju pa zaposleni, lokalni, isto prihvataju kao platu

cane.srbljanovic 23:40 16.02.2015

Re: U Srbiji...

Chisto zbog jednostavnosti i jasnoce -
Menica nije IOU, zahteva pokrice i korishcena je uglavnom zbog razloga a) tekuce likvidnosti (chitaj cash flow), b) fiskalnih razloga, c) bilansnog, kreativnog knjigovodstva. Uvodjenje "menichne" ekonomije je vec isprobano u kreativnom balkanskom kontekstu i dovelo je manichnih rezultata. Hehehe, nice pun.

Ali ako dobro razmislim, Milan u stvari predlaze revolucionarnu ideju uvodjenja sopstvene valute i kreiranja nezavisne monetarne i ekonomske politike.

Bez uvrede Milane - ali to je avanturistichko razmishljanje. Valjda oni iz MMF/SB/JS/... koji Vuchicu "pomazu" kako da razume shta znachi drzava i ekonomija i vodjenje drzave i ekonomije (a i onima pre Vuchica) znaju neshto o tome!?
Da to ima nekog smisla, pa valjda bi oni odavno rekli - imate svoje pare, svoju pamet, pa ih koristite...

Valjda bi Dinkic o tome odavno prosvetlio Srbiju. Da ne pominjem Jorgovanku.

summa summarum - lako je nama da pametujemo, a kako je teshko znaju vuchic,dachic,tadic,palma,jorgovanka,i svi ostali u srbiji bez diploma, radnog iskustva i profesionalnih rezimea.

Milan Novković 09:36 17.02.2015

Re: U Srbiji...

summa summarum - lako je nama da pametujemo, a kako je teshko znaju vuchic,dachic,tadic,palma,jorgovanka,i svi ostali u srbiji bez diploma, radnog iskustva i profesionalnih rezimea.

Naši su, kaže moj prijatelj, pojednostavili šemu - oni počinju projekte kada nemaju novca (ali biće iz budžeta za nekoliko godina), pa neko vreme ne plaćaju fakture samo, zbog efikasnosti, ne izdaju ni nikakve papire

IOU su verbalni i malo ih je teže zameniti za neku robu ili usluge

(ovo je priča od pre više godina, ne znam kakva je situacija sada)

omega68 11:51 17.02.2015

Re: U Srbiji...

U stari celo selo se udruži, izda, i počne da koristi u lokalu - sa strane se upumpa malo stvarnog keša, za kritičnu interakciju sa "strancima", pa kako projekti tako finansirani počnu da obećavaju počnemo da ubeđujemo i komšije da se uključe u razmenu i platni promet (mislim susedno selo i slično).

Neka vrsta upumpavanja više rada u sistem koji ima resurse ali nema novca pa zamena barter-tragovine likvidnijim sistemom.

Objasnio Dragaš:
Resursa ima u izobilju. Šta mi iz Srbije možemo da ponudimo Rusiji. Imamo privilegije da osvojimo to tržište. Ništa nismo iskoristili. Naši političari su potpuni idioti. Ne znaju da naprave karijeru osvajajući rusko tržište.

Privredne komore su izgubljene u vremenu i prostoru. Evo prilike za sve preduzimljive i sposobne ljude. Povežimo se i zajedno nastupimo na tržištu Rusije. Tačnije, evroazijsko tržište. Tamo su poslovi. Tamo su pare. Rusija, Kazakstan, Belorusija, Kirgistan, Jermenija...

Čekaju dogovore Uzbekistan, Azerbejdžan, Tadžegistan, Turkmenistan. Nastaje Šangajska asocijacija sa zemljama koje se pridružuje evroazijskom savezu. Kina, Iran, Indija...

Menja se planetarna ekonomija. Budi se Istok. Sve je u previranju, samo u Srbiji isti debili na vlasti. Jedan ludak smenjuje drugoga. Ubeđuju nas da je onaj prvi bio veći ludak.

Narode, dogorelo je do novčanika. Ugroženi su nam životi. Porodice! Nestajemo! Umiremo! Iseljevamo se! Dosta više! Preuzmite stvari u svoje ruke! Ne čekajte da vam drugi daju milostinju! Zaradite svoj novac! Život je pred vama! Život nema reprizu!

libkonz 11:59 17.02.2015

Re: U Srbiji...

Objasnio Dragaš:

Nikada mi to loženje na Dragaša neće biti jasno. On je gori folirant od Radulovića. Samo je Branko Pavlović gori od njega.

emsiemsi 12:02 17.02.2015

Re: U Srbiji...

libkonz
Objasnio Dragaš:

Nikada mi to loženje na Dragaša neće biti jasno. On je gori folirant od Radulovića. Samo je Branko Pavlović gori od njega.

Битно је да су ови (они) које Драгаш критикује оволико успешни.

libkonz 12:03 17.02.2015

Re: U Srbiji...

Битно је да су ови (они) које Драгаш критикује оволико успешни.

Znam i ja da kritikujem, ali da mi neko da da vodim srpsku ekonomiju ne bih znao šta da radim.

emsiemsi 12:12 17.02.2015

Re: U Srbiji...

libkonz
Битно је да су ови (они) које Драгаш критикује оволико успешни.

Znam i ja da kritikujem, ali da mi neko da da vodim srpsku ekonomiju ne bih znao šta da radim.

Не сумњам да би ти, за разлику од многих који су се играли и преиграли, био елементарно поштен и захвалио --- људи, ја то не знам да радим.
За калкурцију и башибозук, садашњи и досадашњи, само је небо граница.

pnbb 19:24 17.02.2015

Re: U Srbiji...

Resursa ima u izobilju. Šta mi iz Srbije možemo da ponudimo Rusiji.

stavrno ne vidim koji su to resursi koje u izobilju mi mozemo da ponudimo rusiji...maline?

omega68 19:57 17.02.2015

Re: U Srbiji...

Živo me interesuje da li se šališ? Da li je moguće da ne znaš kakav potencijal ima ova zemlja?
Gde živiš?Poznaješ li išta osim Beograda?

Као пимер могу да наведем производно предузеће са којим сам сарадњу почео пре пар недеља: електро опрема за транспортне системе. На први поглед рекао би човек да је лудост да ми из Србије тако нешто нудимо великој Русији која сама извози такве производе.

Али када се човек мало удуби – није тако.

Када смо мало комерцијално „загребали“ и истражили тржиште – пронашли смо велики број малих фирми из ове области. Стручно би се рекло „разуђеност тржишта“. И у том мноштву већ смо почели контакте са фирмама којима смо свој производ понудили као њихову „компаративну предност“. А то је нама за почетак сасвим довољно да почнемо сарадњу. Другим речима: јесте да је Сименс велика фирма. Али нису сви Руси представници Сименса. Има много малих фирми које ће и даље трговати и бити „регионални дилер“ за Сименс али би радо биле и увозник и заступник за једну српску фирму. Мало али за почетак сасвим довољно.

LINK

nim_opet 22:33 17.02.2015

Re: U Srbiji...

Resursa ima u izobilju. Šta mi iz Srbije možemo da ponudimo Rusiji. Imamo privilegije da osvojimo to tržište. Ništa nismo iskoristili. Naši političari su potpuni idioti. Ne znaju da naprave karijeru osvajajući rusko tržište.

Mhm...kojih to resursa ima u izobilju? I sa sa njima? Resurse za izvoz nemamo - malo nesto energenata, nedovoljno za lokalnu upotrebu, nesto metala od kojih se nesto i izvozi, vecinom preradjeno, sva sreca, i poljoprivredne proizvode. Eno ga trziste od 400 miliona ljudi sa druge strane Horgosa - pa nesto ne vidim da se iskoriscava mnogo. Ko i kako ce da salje recimo hranu u Turkmenistan iz Srbije ne znam, ali ako uspe, svaka mu cast. Ali to sa politicarima nikakve veze ne bi smelo da ima - jer ako ima, kad se gospodaru digne, kako je uspostavio trziste i nekom dao povlascen polozaj, tako ce i da mu uzme (jel neko reko Karic?). I kakvi to politicari treba da osvajaju trziste? Koji americki politicar je osvajao trziste sampona u Srbiji pa P&G sad ima vecinu trzista? Koji nemacki politicar osvaja trziste liftova u Americi pa ThyssenKrupp ima vecinu liftova na trzistu? Ciji politicari rade u Finskoj pa 45% trzista banana drze proizvodjaci iz Paname? I tako dalje.

jkt2010 11:45 20.02.2015

Re: U Srbiji...

nim_opet
kad se gospodaru digne, kako je uspostavio trziste i nekom dao povlascen polozaj, tako ce i da mu uzme (jel neko reko Karic?).

Nije rekao "Karić" nego "Libija"... "Sirija"... "Iran" ... "Irak"... "Rusija"... "Kuba"...

svarog 22:53 16.02.2015

Dobra ideja

ali neće da može:

prvo:

Sada ne proizvode ništa osim da zadovolje sopstvene potrebe pošto im se prodaja ne isplati - razna dobavljanja i otkupljivanja idu (ili su išla, ne znam situaciju sada) preko de-facto monopola, dobavljanja preskupa, od prodaje malo dobiju, i ne isplati im se, a neobrađene zemlje ima mnogo.

To bi značilo razbijanje monopola, a monopolisti to po pravilu ne vole. S obzirom da monopol u najvećem broju slučajeva ni ne može da postoji bez zvanične ili nezvanične zaštite države (nekog njenog dela), pobrinuće se da ti to nikako ne uspe

drugo:

E sad, nemaju Evro 10M ali će ih skuckati za 10 godina, a sada izdaju ekvivalentnu vrednost ja-ti-dođemova. Tako, recimo, ciglana u Prigrevici (nadam se da još postoji) može da prihvati ovaj istrument i napravi ciglu za ovaj projekat, manje rizikuje pa je rizik prihvatljiv nego da čeka dug 10 godina da joj se vrati, zato što ona sada može da ubedi neke svoji dobavljače da prihvate ovu paralelnu valutu, pa čak i zaposlene zato što će neke prodavnice hrane da ga prihvate - ceo mali, paralelni, finansijski eko sistem koji je naglo pokrenuo proizvodnju dok Republika Prigrevica polako povlači ja-ti-dođemove iz opticaja koz proces od 10 godina kako polako skuplja porez i novac koristi za otkup svoje paralelne valute.

Nečeg sličnog su se već setili LINK ali tu natrčavaš na još većeg monopolistu i tek to neće moći da prođe. Novac niko ne može da emituje osim države... i banaka

Milan Novković 23:02 16.02.2015

Re: Dobra ideja

Da, sve tačno.

I problemi se nameću.

Nego mi palo na pamet da bi neka nova vlast i sredila neke odnose, th ima želju, ali kako korupcija i slično pređe neke granice nemaju više alata, snage i ideja kako da te probleme srede.

Tj ne vide posao, dovoljno inteligentno, kao možda mnogo sitnijih mera.

U US se ovo i danas radi.

svarog 23:09 16.02.2015

Re: Dobra ideja

Pa meni deluje da ako bi se društvo i vlast sredili toliko da bi ovo moglo da se primeni njegova primena ne bi bila ni potrebna, ako me razumeš

Milan Novković 23:15 16.02.2015

Re: Dobra ideja

svarog
Pa meni deluje da ako bi se društvo i vlast sredili toliko da bi ovo moglo da se primeni njegova primena ne bi bila ni potrebna, ako me razumeš

Razumem, ali to je kvalitativna, i tačna misao.

U praksi možeš da dobiješ vlast, ali ne možeš da je praktikuješ zbog sistema i-ili nedostatka resursa.

Recimo da ti niko ne brani da dozvoliš konkurenciju nekom tekućem monopolisti kako dođeš na vlast.

Ali niko nema sredstava da u kraćem roku "montira" neku efektivnu konkurenciju, tržišnim "silama" treba vremena.

Ovako daš infrastrukturalnu podršku i prostor grupama koje su socijalno i moralno kompaktne i uvezane da se pokrenu bukvalno iz mesta.

srdjan.pajic 23:19 16.02.2015

Re: Dobra ideja

Milan Novković
Da, sve tačno.

I problemi se nameću.

Nego mi palo na pamet da bi neka nova vlast i sredila neke odnose, th ima želju, ali kako korupcija i slično pređe neke granice nemaju više alata, snage i ideja kako da te probleme srede.

Tj ne vide posao, dovoljno inteligentno, kao možda mnogo sitnijih mera.

U US se ovo i danas radi.

A jel bi mogli onda ti dodješmidodjemti ugovori nekako da se otkupljuju i preprodaju, za realnu lovu ili za neke druge, hm, instrumente?

.

(priznajem da hoću da popizidm na ovaj finansijski lingo, kad neki broker muljačinu sa lovom naziva "instrument", "product", "vehicle" ).

Milan Novković 23:26 16.02.2015

Re: Dobra ideja

A jel bi mogli onda ti dodješmidodjemti ugovori nekako da se otkupljuju i preprodaju, za realnu lovu ili za neke druge, hm, instrumente?

Može, recimo:

- Dođe Somborac sa lovom i kaže - ja verujem Prigrevčanima.

- Ali ovo što rade ima razne ugrađene rizike i problem sa širom likvidnošću pa ću im ja za 1,000 njihovih "izmišljenih" dinara ponuditi 900 mojih pravih.

- A štaće mi tih 1,000 njihovih nelikvidnih - pa imam ideju šta bih mogao da kupim u Prigrevici na jesen pa prodam u Segedinu za 12 Evra

Milan Novković 23:29 16.02.2015

Re: Dobra ideja

priznajem da hoću da popizidm na ovaj finansijski lingo, kad neki broker muljačinu sa lovom naziva "instrument", "product", "vehicle"

Moraš nekako da zoveš stvari

Mi u programiranu imamo "class" i "object", a vi navalili na "tranzistor" ko pijan na politiku, bio to neki u pretpojačalima što slušaju signale sa Pionira ili u "prekidaču" što pokreće Colorado-Montana voz sa 300 vagona punih uglja

antioksidant 23:31 16.02.2015

Re: Dobra ideja

i 1000 dinara i 900 dinara iz primera gore su izmisljeni. pitanje je samo ko ih izmislja

srdjan.pajic 23:36 16.02.2015

Re: Dobra ideja

Mi u programiranu imamo "class" i "object", a

Vi bar imate i "garbage collection".

Zafrkavam se malo, meni je interesatno sa kolikom ozbiljnošću se koriste ti izrazi, kao da je reč stvarno o nekom opšterkorisnom produktu, a ne o šemi da ti olade lovu na ovaj ili onaj način.

Milan Novković 23:40 16.02.2015

Re: Dobra ideja

antioksidant
i 1000 dinara i 900 dinara iz primera gore su izmisljeni. pitanje je samo ko ih izmislja

1000 dinara Prigrevčani, 900 Vučić Inc.

Njegovi likvidni, naši, jadni, nelikvidni

antioksidant 23:50 16.02.2015

Re: Dobra ideja

likvidni, nelikvidni, izmisljeni su. poverenje i konvencija, to je esencija

Milan Novković 23:52 16.02.2015

Re: Dobra ideja

Zafrkavam se malo, meni je interesatno sa kolikom ozbiljnošću se koriste ti izrazi

Ja to prve 4.5 godine u UK nisam znao, a i sa prvom, bruto, godišnjom platom od 9.7K nisam nešto mnbogo vremena provodio u banci niti na temama finansijskog inženjeringa, više sam bio supermarket-inženjering stručnjak koji je vešto baratao mentalnom aritmetikom tipa koliko mi kalorija treba dnevno i koliko kalorija u razinm hranama košta

Kada sam 1992. u Februaru otišao u City of London prvo sam naučio "instrument" (e.g. zlato) i "position" (e.g. 3 kila zlata (toliki mi bio onomad prvi bonus posle 8 meseci rada, to tada bilo ko moja poslednja GODIŠNJA plata u poslu koji sam ostavio a gde smo, brattte Srki, dizajnirali neče čipove za CERN senzore (ja ih simulirao na kompjuterima prvo)

Jesam se malo napatio tih prvih godina ali bilo lepo, pametni ljudi na poslu, opušteno, za kalorije imali a od zabave bazen, squash i vozikanje sa familijom po okolini u 250 godina starom pežou.

A onda i novac i "slava" oni tamo u banci pojma nekog nisu imali tada pa mi nisu olako davali da idem kući pre ponoći

srdjan.pajic 00:22 17.02.2015

Re: Dobra ideja

Ja to prve 4.5 godine u UK nisam znao, a i sa prvom, bruto, godišnjom platom od 9.7K nisam nešto mnbogo vremena provodio u banci niti na temama finansijskog inženjeringa, više sam bio supermarket-inženjering stručnjak koji je vešto baratao mentalnom aritmetikom tipa koliko mi kalorija treba dnevno i koliko kalorija u razinm hranama košta

Genijalno! Ako ovo nije uspešno ostvarivanje "američkog sna", ja ne znam šta je.

blogovatelj 05:45 17.02.2015

Re: Dobra ideja

više sam bio supermarket-inženjering stručnjak koji je vešto baratao mentalnom aritmetikom tipa koliko mi kalorija treba dnevno i koliko kalorija u razinm hranama košta

Ja sam preračunavao koji je alkohol najisplativije kupiti u ontarijskim liker storovima.
I znaš šta je rezultat? Potpuno je nebitno, cena čistog alkohola je uvek ista. Pod uslovom da kupuješ npr najjeftinije pivo, vino, žestinu, a ne XO Henesi.

emsiemsi 08:56 17.02.2015

Re: Dobra ideja

Milan Novković
priznajem da hoću da popizidm na ovaj finansijski lingo, kad neki broker muljačinu sa lovom naziva "instrument", "product", "vehicle"

Moraš nekako da zoveš stvari

Mi u programiranu imamo "class" i "object", a vi navalili na "tranzistor" ko pijan na politiku, bio to neki u pretpojačalima što slušaju signale sa Pionira ili u "prekidaču" što pokreće Colorado-Montana voz sa 300 vagona punih uglja

Ви у програмирању имате и abstract и virtual class --- видим да те то мало више повукло.
Ми који интегришемо транзистор и класе смо најбољи од свих нас.

Milan Novković 09:53 17.02.2015

Re: Dobra ideja

Ви у програмирању имате и abstract и virtual class --- видим да те то мало више повукло.
Ми који интегришемо транзистор и класе смо најбољи од свих нас.

A vi imate iPhone, iPad i iPay (to ima osoba u kući koja nosi pantalone, ponekad muškog a ponekad ženskog roda)

Milan Novković 09:59 17.02.2015

Re: Dobra ideja

Ja sam preračunavao koji je alkohol najisplativije kupiti u ontarijskim liker storovima.
I znaš šta je rezultat? Potpuno je nebitno, cena čistog alkohola je uvek ista. Pod uslovom da kupuješ npr najjeftinije pivo, vino, žestinu, a ne XO Henesi.

Mi smo imali sreću da nam firma da jeftinu coucil kuću na korišćenje pa nam je od neto 600 futni (otprilike) mesečno na stanovanje odlazilo 150 umesto 350, recimo.

Ortaci koji su otišli u drugu "diviziju" istih laboratorija i nisu bili te sreće i tih prvih godina planirali stvari na nivou koliko ko šljiva može da pojede dnevno (tipa tri-četiri).

Samo kako je vreme prolazilo snašli smo se, a čim su i žene našle posao postali smo svi "carevi" i "carice"

princi 23:17 16.02.2015

Super

članak. Multiplikacija novca i obavezne rezerve su ćudo. Alhemija.

Milan Novković 23:21 16.02.2015

Re: Super

princi
članak. Multiplikacija novca i obavezne rezerve su ćudo. Alhemija.

U velikom sistemu je nemoguće zaobići systemic "issues"

Ali ako navežeš nešto od multiplikovanog na novu vrednost, kao rezultat rada do tada nezaposlenih, onda taj deo nije alhemija, samo si kreativno uposlio nezaposleni resurs.

princi 23:31 16.02.2015

Re: Super

onda taj deo nije alhemija, samo si kreativno uposlio nezaposleni resurs.

Kako nije alhemija kad stvaraš novac ni iz čega? I onda tim novcem zapošljavaš ljude, kreiraš tražnju. Tako radi ekonomija. Osnovna razlika između peer-to-peer pozajmljivanja i pozajmljivanja od banke, piše čovek lepo. I zato i jeste važno imati jake nacionalne banke. Ima onaj hohštapler Niall Ferguson lepu priču o tome u The Ascent of money: Španci su pored svog zlata i srebra opljačkanog iz Latinske Amerike bukvalno bankrotirali u 17. veku- nisu shvatali dug, novac ("in god we trust", tj i novac ti je neki "iou" ). Za to vreme, praktični (i spekulativni) Holanđani i Englezi su bukvalno zavladali morima.

svarog 00:23 17.02.2015

Re: Super

Španci su pored svog zlata i srebra opljačkanog iz Latinske Amerike bukvalno bankrotirali u 17. veku

Mislim da su tri puta bankrotirali u 16. veku i to baš zbog tolikog zlata. Ništa nisu radili, sve su uvozili, a cene su im bile sulude. Frljali su se zlatom ko klikerima, a ono se prelivalo vrednijim i pametnijim

princi 00:31 17.02.2015

Re: Super

Ništa nisu radili, sve su uvozili, a cene su im bile sulude. Frljali su se zlatom ko klikerima, a ono se prelivalo vrednijim i pametnijim

U stvari, nije da nisu radili. Koštalo je njih svo to ubijanje i mučenje Indijanaca, organizovanje ekspedicija, osiguravanje transporta (engleski pirati kontrolisali Karibe u to doba)... ali, dileje, glupo su radili, nisu shvatali osnovnu funkciju novca, da je on samo obećanje, mig, iluzija da je podloga novca- najčešće zlato- na sigurnom. Iluzije su zapravo mnogo korisna stvar, toliko toga dugujemo njima. I kad se rasprše (u vidu, na primer, runs on banks) obično nastaju katastrofe.

Uzgred, ovaj blog mi pomogao pomalo da shvatim Milanovu opsesiju zlatom.

hajkula1 02:16 17.02.2015

Re: Super

princi
onda taj deo nije alhemija, samo si kreativno uposlio nezaposleni resurs.

Kako nije alhemija kad stvaraš novac ni iz čega? I onda tim novcem zapošljavaš ljude, kreiraš tražnju. Tako radi ekonomija. Osnovna razlika između peer-to-peer pozajmljivanja i pozajmljivanja od banke, piše čovek lepo. I zato i jeste važno imati jake nacionalne banke. Ima onaj hohštapler Niall Ferguson lepu priču o tome u The Ascent of money: Španci su pored svog zlata i srebra opljačkanog iz Latinske Amerike bukvalno bankrotirali u 17. veku- nisu shvatali dug, novac ("in god we trust", tj i novac ti je neki "iou" ). Za to vreme, praktični (i spekulativni) Holanđani i Englezi su bukvalno zavladali morima.

Jeste. Samo ne vredi novac ako nema robe. Važno je i poverenje. Da onaj ko ima robu hoće da je menja za tu valutu. (Recimo ako trguješ s nekim iz druge države. Mada i u matičnoj, evo u Srbiji na primer, ugovori su uglavnom indeksirani u evrima, bar u branši u kojoj radim.)

princi 02:54 17.02.2015

Re: Super

Samo ne vredi novac ako nema robe.

I novac je, pored mnogih drugih stvari, roba, tj sredstvo razmene. Čestiti Španci su u jednom trenutku toliko srebra i zlata iskopali da je istima totalno pala cena. Drugim rečima, imali su prepune trezore zlata a nisu imali šta da jedu, :).

emsiemsi 09:01 17.02.2015

Re: Super

princi
Samo ne vredi novac ako nema robe.

I novac je, pored mnogih drugih stvari, roba, tj sredstvo razmene. Čestiti Španci su u jednom trenutku toliko srebra i zlata iskopali da je istima totalno pala cena. Drugim rečima, imali su prepune trezore zlata a nisu imali šta da jedu, :).

Да се наслоним на ово твоје --- не може да се једе злато, али зато може да се једе храна.
За храну може да се купи злато.
Но, ову једноставну ствар никао да схвате наши усрећитељски властодршци.
Они би, упорно, да обрну редослед и баве се стварима којима нису дорасли --- уместо да дохвате мотике у руке.

Milan Novković 10:15 17.02.2015

Re: Super

Kako nije alhemija kad stvaraš novac ni iz čega? I onda tim novcem zapošljavaš ljude, kreiraš tražnju.

Ako ne računaš metalni novac, nego onaj "ozbiljan", on se uglavnom stvara ni iz čega.

On je sredstvo razmene a, recimo, ovom prilikom zbog jednostavnosti, nije predmet razmene.

Ako nas N u nekom malom, zatvorenom sistemu (dobro, Grčka je malo veći i porozan system) ama baš ništa ne radimo, i nemamo pristup ostatku društva, džaba nam novac.

A zamisli drugi ekstrem malog sistema, gde nas ima 3,000 u sistemu i svi smo jako pošteni i vredni samo nema novca i uglavnom ništa ne radimo.

Paralelna valuta nad kojom imamo kontrolu nam omogućava da živnemo i da nam GDP skoći (ima u videu što je priložio NŠarski ilustracija kako je zlato kao novac uvedeno u proces - ti prodaješ pite i ja hoću pitu i želim da ti dam jagode za uzvrat samo ti nećeš jagode

Ali hoćeš sredstvo plaćanja zato što je univerzalno..

Nije alhemija zato što koristimo resurse oko sebe da bi odjednom počeli sa ulaganjem slobodnog vremena i proizvodnjom vrednosti.

Ako gledaš "filozofski" - desetine ili stotine hiljada mladih, a nezaposlenih ljudi koji hoće da rade je "nelogična" postavka, pomalo protivprirodna u tome da ih je novac koji je "samo" vrlo primitivno sredstvo poptuno paralizovao, a žive na prostoru gde postoje resursi.

Milan Novković 10:32 17.02.2015

Re: Super

Uzgred, ovaj blog mi pomogao pomalo da shvatim Milanovu opsesiju zlatom.

Nije neka opsesija

Nači, u jednom paralelnom informativnom svetu gde ima jako mnogo pametnih ljudi, iako ima i onih koji imaju interese a ne otkrivaju ih, ovih dana vlada skoro pa histerija na temu ogromne većine zapadnih centralnih banaka koje su saterane u neku vrstu ćoška.

Države su im u nekoj vrsti stanja sličnog dijabetesu 2, ako umesto insulina uzmeš novac imaju "money insensitivity", štampao ne štampao ekonomska situacija se ne popravlja.

Problem sa centralnim planiranjem i monetarnim intervencijama je nešto što većina inženjera zna, ali bankari će tek neke stvari da uče:

- ako koristiš promenljive iz sistema da bi intervenisao pa sistem pomerio nije ti dovoljno da imaš samo snapshot odnosa i relacija u tom trenutku.

- nego moraš da imaš jako, jaaaako dobar model koji objašnjava "mehaniku", uzročno-posledičnosti.

A to nemaš ni u mnogim "algoritamskim" i "determinističkim" sistemima - kompleksnost i šum, pa efikti poluge, nestabilnosti i ostalo ti ubijaju i algoritmiku, i silnu analitičnost.

Teško je centralno planirati u sistemu koji je donekle nejasan i dosta "šumi".

Pa još kad ti model od juče ne važi, a ti to ne znaš pošto si, npr, zaboravio da si intervenisao i pre n meseci i nije baš jasno kako je to uticalo na sadašnje stanje i da li će tek da utiče.

Karikiram ovo, "modeliraju" i oni i "analiziraju" samo to je sve relativno beznadežno kako se radi na duži rok pošto ne samo da ne mogu da se snađu u kompleksnosti (organizaciona fenomenologija se i zove fenomenologija zato što ne možemo da se "logički" snađemo u njoj) nego čak ne umeju dovoljno dobro ni da mere tekuća stanja parametara pa donekle bukvalno imamo situaciju gde možeš da mi tražiš odgovor na pitanje šta je rezultat dizanja nekog broja na kvadrat, a nisi siguran za koji broj nam treba rezultat.

nim_opet 01:05 17.02.2015

Ehm...

Dakle selo izdaje obveznice? Koje onda neko kupi, a oni imaju novce od toga? Mislim, nije IOU nepoznati finansijski instrument :) Obveznice su najlikvidniji deo trzista, posebno one na kratke rokove. Samo sto obveznice povlace odgovornost, tj. rizik od bankrota, a i ne bi svaka samouprava mogla da ih emituje pod istim uslovima - jer nemaju svi isti kreditni bonitet. Sad, ne znam kako je to u Srbiji reseno, ali problem sa ovakvim municipalnim obveznicama vec vidim - ako dodje situacija da izdavac nema od cega da vrati dug, tj. bankrotira, u Srbiji bi bilo nemoguce takav dug naplatiti, makar i potrazioci imali vazecu sudsku presudu? Zasto - zato sto se a) ne zna sta opstine od imovine imaju da istom garantuju, b) i da se zna, izvrsenje naplate je u rukama MUPa, tj. sada privatnih izvrsitelja, i dok naplatni postupak potraje, vrednost duga ce lepo da se pojede pod nasom inflacijom.

Predrag Brajovic 01:09 17.02.2015

Re: Ehm...

nim_opet
b) i da se zna, izvrsenje naplate je u rukama MUPa, tj. sada privatnih izvrsitelja, i dok naplatni postupak potraje, vrednost duga ce lepo da se pojede pod nasom inflacijom.

Нетачно.
Да пријавим -- ствари су почеле да функционишу.
Извршитељи заиста ефикасно наплаћају дугове, а пресуде се поштују.

princi 01:20 17.02.2015

Re: Ehm...

ali problem sa ovakvim municipalnim obveznicama vec vidim - ako dodje situacija da izdavac nema od cega da vrati dug

Kako nema? A cigle i paprike? A u brdskim krajevima još i puno gravitacione energije. Na pretek.

Milan Novković 10:48 17.02.2015

Re: Ehm...

Dakle selo izdaje obveznice? Koje onda neko kupi, a oni imaju novce od toga? Mislim, nije IOU nepoznati finansijski instrument

IOUs nisu obveznice. IOUs su kao novac, paralelan, samo manje formalizovan, moramo jedni drugima da verujemo da bi imao efekta, pošto tek tako možemo da ga koristimo.

Prosto je sredstvo za razmenu - iako je pola sata dugačak video što je NSarski priložio je jako interesantan.

Bez sredstva za razmenu ti možeš da imaš nešto što meni treba, i želiš to da prodaš, ali ja nemam čime da ti platim pošto te ne interesuje ono što ja imam od materijalnih dobara ili usluga, pa smo dosta sputani u razmeni dobara i usluga.

Stvari se još više komplikuju kao sada u Grčkoj gde bi mnogi mladi a nezaposleni iskreno da rade samo civilizacijske "tekovine" su nas dovele u poziciju gde ne možeš tek tako da istrčiš na neku livadu pa počneš da je obrayuješ.

Danas je potrebna "valuta" pa "novac" u njoj kao značajno sredstvo ne samo za ono što mi vidimo kao prostu razmenu nego za organizovanje skoro svih naših aktivnosti.

princi 12:14 17.02.2015

Re: Ehm...

IOUs nisu obveznice. IOUs su kao novac, paralelan, samo manje formalizovan, moramo jedni drugima da verujemo da bi imao efekta, pošto tek tako možemo da ga koristimo.

Prosto je sredstvo za razmenu - iako je pola sata dugačak video što je NSarski priložio je jako interesantan.

Ali razmena je samo jedna funkcija novca. Novac služi i da čuva vrednost. Zato su Rimljani kovali novac od različitih materijala i otud opsesija plemenitim metalima. Novac je i jedinica obračuna. Novac, videlo smo, služi i da kreditira, da reguliše cene. Kako ovi tvoji papirići od poverenja, svojevrsna low tech varijanta kriptovalute, zadovoljava sve te funkcije?

nim_opet 22:36 17.02.2015

Re: Ehm...

Predrag Brajovic
nim_opet
b) i da se zna, izvrsenje naplate je u rukama MUPa, tj. sada privatnih izvrsitelja, i dok naplatni postupak potraje, vrednost duga ce lepo da se pojede pod nasom inflacijom.

Нетачно.
Да пријавим -- ствари су почеле да функционишу.
Извршитељи заиста ефикасно наплаћају дугове, а пресуде се поштују.

Naplacuju potrazivanja od organa uprave? Neko uspeo da naplati potrazivanje od republike Srbije? Ili paradrzavnog preduzeca kao sto je Srbijagas? Svaka cast, sutra saljem pice, samo recite gde.

Predrag Brajovic 01:07 17.02.2015

Мени...

... много интересантно да вас читам, а ништа да не пишем. (Узгред, ја сам имао још луђих идеја од ових Миланових.) Него, све нешто верујем да ће да дође она моја Босанка да растера друштво, па онда да вас видим, јунаци! :)))))))))

hajkula1 02:12 17.02.2015

dodjem ti

To već funkcioniše, godinama. Toliko, da su firme (u jednoj radim) ušle u začaran krug. Svako svakom duguje. Posebno što svako duguje i državi i zaposlenima... Neiki su u međuvremenu otišli u stečaj, izgubili kuće i drugo...

Već dugo se u ugovore ubacuje i klauzula - po naplati...
Može da funkcioniše neko vreme dok se krug širi, dok neki pravi (...) novac ulazi.

blogovatelj 05:42 17.02.2015

IOU video tutorijal

Ja sam naučio šta je IOU uz pomoć video tutorijala.

nsarski 07:41 17.02.2015

Re: IOU video tutorijal

Ovaj je takodje poucan.

shkval 10:03 17.02.2015

Michael Unterguggenberger

Wörgl Experiment

Donekle slican experiment (mada se ja u sve to slabo razumem) je 1931.godine sproveo gorepomenuti gradonacelnik gradica Wörgl u Tirolu...

Eksperiment je bio prilicno uspesan i imao odjeka u svetu - naravno da su ga austrijske vlasti (centralna banka) ubrzo zabranile...

Na zalost, nema na engleskom o tome, ali mislim da nije problem...

Vise o tome ima u knjizi Dr.Karla Steihauser-a, "Banken und Banditen", koja mi je davno jednom dopala u sake pa sam je prelistao... Dobro, ima u toj knjizi svega i svacega, no ovog eksperimenta se secam...

Milan Novković 10:39 17.02.2015

Re: Michael Unterguggenberger

Na zalost, nema na engleskom o tome, ali mislim da nije problem...

Ima i na engleskom, Svarog je stavio gore pri dnu komentara.

shkval 10:41 17.02.2015

Re: Michael Unterguggenberger

a, pardon, ne videh...
ili sto bi radovan III rekao "a je, pa onda nis'"...

freehand 11:43 17.02.2015

Teško

... ta kovnica novca može na taj način da funkcioniše.
Skup novac i prelivanje dugova produkti su delovanja države. Pri tome moje iskustvo kaže da država retko duguje sitnim dobavljačima i poveriocima (u privredi). Opšta nelikvidnost i dugovanja se disperzuju tako što država duguje velikim sistemima, poput putara, na primer, a onda to krene naniže preko mase podizvođača i dobavljača najšireg spektra.
Takođ, ono što ubija je potpuno malaksala privredna aktivnost, i to u svim segmentima.

nikvet pn 12:07 17.02.2015

Није ново

Пријатељ из Швице причао ми о неком тамошњем селу где су мештани сели и договорили се : сва сеоска међусобна плаћања иду 'на рецку'. Пред годишњу сеоску славу свако своје рецке (зараду) однесе код сеоског књиговође. Он све то пресабере, пребије и на слави објави ко колико треба у заједничку касу да уплати, као и коме колико треба из заједничке касе да се исплати. Све то се уплати-исплати на лицу места. Ко је те године повукао највише (наплатио својих рецки више него што их је направио) дужан је да сеоској прослави допринесе толико и толико.

Текло тако годинама на опште задовољство док нису сазнали порезници. Направили рацију и по књиговођиним књигама свакоме понаособ изнашли утају пореза, збирна цифра вртоглава. Трештало по ТВ-ју недељама као колективни лоповлук, они се правдали да нису знали. Завршило се нагодбом да се током наредних година тај порески дуг надокнади.

hajkula1 12:25 17.02.2015

Re: Није ново

nikvet pn
Пријатељ из Швице причао ми о неком тамошњем селу где су мештани сели и договорили се : сва сеоска међусобна плаћања иду 'на рецку'. Пред годишњу сеоску славу свако своје рецке (зараду) однесе код сеоског књиговође. Он све то пресабере, пребије и ...

Bilo je prebijanja i kod nas. Rupa na saksiji :)

Tako može da funkcioniše jedan deo privrede ali je potreban svež novac, da se širi krug. Na kraju ispadne da je i to pogodnije za one koji imaju priliv novca ali ga ne plasiraju u taj krug već i sami rade na recku u tom krugu ali i van njega za novac. Zarađena sredstva plasiraju van kruga (kod nas preko off shore kompanija). Nije toliko strašno kada su sredstva zarađena, nego kada preduzeće opterete kreditima, sredstva iznesu (preko off shore) a obaveze po kreditima ostave tom preduzeću koje je u krugu... Onda imamo posledice kao ove danas. (Pored obaveza po. dođem ti, opterećeni su i obavezama po kreditima.)

dobrosavljevic_m 10:41 18.02.2015

Pitanjce

Ja se izvinjavam, ali moram da pitam... Je l' je ima Sneža Radojičić da se javi negde? Ovde je nema već desetak dana

Milan Novković 10:59 18.02.2015

Re: Pitanjce

dobrosavljevic_m
Ja se izvinjavam, ali moram da pitam... Je l' je ima Sneža Radojičić da se javi negde? Ovde je nema već desetak dana

Na Fejsu je češće, ja mislim, tj bila je pre nekoliko sati

dobrosavljevic_m 11:04 18.02.2015

Re: Pitanjce

Ok, hvala.

blogovatelj 13:44 18.02.2015

Re: Pitanjce

Ok, hvala

Zauzeta je visestrukim prelaskom ekvatora, a sastavili su je i monsuni u medjuvremenu

dobrosavljevic_m 14:03 18.02.2015

Re: Pitanjce

Zauzeta je visestrukim prelaskom ekvatora, a sastavili su je i monsuni u medjuvremenu

E, hvala, blogi.

Strana na fejsbuku joj je podešena tako da ne možemo da je vidimo nas pešes koji nemamo nalog tamo

hajkula1 10:39 19.02.2015

Re: Pitanjce

dobrosavljevic_m
Ja se izvinjavam, ali moram da pitam... Je l' je ima Sneža Radojičić da se javi negde? Ovde je nema već desetak dana

Izvoli

http://blog.b92.net/text/25258/Biciklom-oko-sveta----Hey-mister-how-are-you-Indonezija/

dobrosavljevic_m 10:56 19.02.2015

Re: Pitanjce

http://blog.b92.net/text/25258/Biciklom-oko-sveta----Hey-mister-how-are-you-Indonezija/

Overila već

tom 15:09 18.02.2015

ekonomija

Ima i ova ideja

www.thevenusproject.com

Meni pije vodu...

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Milan Novković

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Ja ti dođem ...

U Srbiji...

Re: U Srbiji...

Re: U Srbiji...

Re: U Srbiji...

Re: U Srbiji...

Re: U Srbiji...

Re: U Srbiji...

Re: U Srbiji...

Re: U Srbiji...

Re: U Srbiji...

Re: U Srbiji...

Re: U Srbiji...

Re: U Srbiji...

Re: U Srbiji...

Re: U Srbiji...

Re: U Srbiji...

Re: U Srbiji...

Re: U Srbiji...

Re: U Srbiji...

Re: U Srbiji...

Re: U Srbiji...

Re: U Srbiji...

Dobra ideja

Re: Dobra ideja

Re: Dobra ideja

Re: Dobra ideja

Re: Dobra ideja

Re: Dobra ideja

Re: Dobra ideja

Re: Dobra ideja

Re: Dobra ideja

Re: Dobra ideja

Re: Dobra ideja

Re: Dobra ideja

Re: Dobra ideja

Re: Dobra ideja

Re: Dobra ideja

Re: Dobra ideja

Re: Dobra ideja

Super

Re: Super

Re: Super

Re: Super

Re: Super

Re: Super

Re: Super

Re: Super

Re: Super

Re: Super

Ehm...

Re: Ehm...

Re: Ehm...

Re: Ehm...

Re: Ehm...

Re: Ehm...

Мени...

dodjem ti

IOU video tutorijal

Re: IOU video tutorijal

Michael Unterguggenberger

Re: Michael Unterguggenberger

Re: Michael Unterguggenberger

Teško

Није ново

Re: Није ново

Pitanjce

Re: Pitanjce

Re: Pitanjce

Re: Pitanjce

Re: Pitanjce

Re: Pitanjce

Re: Pitanjce

ekonomija

Milan Novković

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana