Medijska mafija Srbije!

ETNA br. 141

„Mediji u Srbiji - mašina za pranje para i savesti. Najnoviji izveštaj o medijima Saveta za borbu protiv korupcije, kao i onaj prethodni sa potpisom Verice Barać, ukazuje da je Srbija jedna velika praonica para i nečistih savesti.", аутор блога је реплицирао питањем: „Jel tebi neko objasnio da je nepristojno da troluješ tuđe blogove?"

Међутим, није се радило о тролу, већ о указивању на неугодну истину да поменути аутор објављује своје текстове у таблоиду „Наше новине", за који попут таблоида „Курир", „Прес" и „Информер", по оцени владиног Савета за борбу против корупције, постоје многобројне спорне чињенице о власничкој структури и пореклу новца, као и о назови уредницима.

Уосталом, из цитираних делова управо објављеног „Извештаја о власничкој структури и контроли медија у Србији" Савета за борбу против корупције (Линк: http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/Storage/Global/Documents/izvestaji/izvestaj%20mediji%2026%2002.pdf), може се јасно видети да се ради о истим особама, добро плаћеним, да не кажем корумпираним, који оснивају таблоиде свакојаких назива са једним јединим циљем: манипулација, спиновање, лажирање стварности, замазивање очију, скретање пажње, етикетирање..., са индицијама о прању пара и рекетирању појединаца.  А иза тих истих особа не зна се или се само наслућује ко стоји, ко их плаћа да кретенизују и обмањују јавност Србије. Њихова имена су сакривена иза небулозних назива фирми, које се оснивају и гасе, по потреби:

„...Убрзо по покретању дневних новина „Информер" и промене власти на изборима 2012. године дневне новине "Прес" су почеле да губе доминантну позицију међу таблоидима. Након што се годинама причало да иза ових новина стоји бизнисмен Мирослав Мишковић, у новембру 2012. године стигла је и потврда да је то тачно.
"Као највећи појединачни власник листа „Прес" донео сам одлуку да се повучем из власништва и престанем са пружањем даље финансијске подршке овом београдском дневнику", навео је Мишковић у саопштењу медијима.

Први број дневних новина „Информер" изашао је у мају 2012. године, а фирма уписана као власник у Агенцији за привредне регистре је „Инсајдер тим д.о.о." из Београда. Ова фирма је 100% у власништву Драгана Ј. Вучићевића, некадашњег уредника новина „Национал", „Курир" и „Прес".

Визуелни идентитет листа "Информер" ради фирма „Eмит 24 д.о.о." из Београда у којој Немања Кнежевић има 100% власништва. Услугу штампања „Информера" пружа предузеће „Модриани трејд д.о.о." из Шимановаца, чији је власник предузеће „Галоп д.о.о." из Љубљане. У јавности се било доста недоумица у вези са пословањем овог предузећа и евентуалним неизмиреним обавезама које оно има према повериоцима.

Уредник и власник „Информера" Драган Ј. Вучићевић је имао 15% удела у предузећу „Zgrada company d.o.o." заједно са Срђаном Ковачевићем (25%), Ђоком Кесићем (15%), Душаном Вусановићем (15%), Ђорђем Стефановићем (15%) и Светомиром Марјановићем (15%).
Такође, у фирми „Ниво 6 партнерс д.о.о." као оснивачи са по 16,66% удела појављују се Драган Ј. Вучићевић, Никола Живановић, Ђорђе Стефановић, Миодраг Антонијевић, Светомир Марјановић и Ђоко Кесић.
Драган Ј. Вучићевић и директор „Информера" Дамир Драгић су према подацима из АПР оснивачи фирме H-A-H d.o.o. у којој имају по 50% удела.

Дневне новине „Наше новине" почеле су да излазе у фебруару 2013. године и кренуле са преузимањем простора који је остао слободан гашењем дневних новина „Прес" неколико месеци раније. Ове новине су данас у власништву новинара Вука Вучуревића (54% удела), Драгана Комарчевића (33% удела) и Антонија Ковачевића (13% удела).
Главни и одговорни уредник „Наших новина" је Антоније Ковачевић, некадашњи уредник таблоида „Курир", „Газета", „Ало", интернет портала "Телеграф", а саветник главног уредника је Ђоко Кесић који је раније водио редакцију "Курира" и "Преса'..."

У уводу Извештаја Савет за борбу против корупције потврђује оно што је покојна Верица Бараћ већ утврдила претходним Извештајем, а то је поразна, мафијашка медијска слика и прилика савремене Србије:

"У поређењу са медијском сликом из 2011. године однос снага на политичкој сцени Србије се у међувремену драстично изменио што је имало директан одраз и на персоналне промене у готово свим институцијама извршне власти па и у већини медија. Српска напредна странка (СНС) je средином 2012. године освојила највише гласова на парламентарним изборима и постала водећа политичка партија и окосница владајуће коалиције, а након ванредних избора у марту 2014. године и доминантна политичка снага у Влади и Народној скупштини. Нове политичке околности у друштву и извршној власти индуковале су промену уредника и драстично су утицале на редефинисање дотадашње уређивачке политике свих водећих медија. Ове промене нису битно утицале на решавање системских проблема, попут нетранспарентне власничке структуре медија и економског утицаја на њихову уређивачку политику, кроз различите моделе нетранспарентног финансирања медија, на које је Савет и раније указивао.

Влада Србије предузела je конкретне активности у циљу отпочињања спровођења Медијске стратегије (2011) и побољшање правног оквира за функционисање медија по стандардима ЕУ. Значајан помак направљен је тек у августу 2014. доношењем Закона о јавном информисању и медијима, Закона о електронским медијима и Закона о јавним медијским сервисима. Међутим, законодавне активности саме по себи нису и неће бити довољне уколико Влада у оперативном смислу не демонстрира максималан степен политичке воље и опредељености за потпуну имплементацију прописа. Ипак, у последње две и по године није била видљива спремност политичких странака да се одрекну утицаја на власничку, односно уређивачку политику медија, било да је реч о формалном или неформалном утицају.

Савет за борбу против корупције у потпуности је сагласан са оценом модела по коме тренутно функционишу медији у Србији, а који је на објективан начин приказан у последњем извештају о напретку који је објавила Европска комисија. По оцени ЕК „континуирани недостатак транспарентности власништва над медијима и извора медијског рекламирања и финансирања праћен је тенденцијом самоцензуре у медијима". ЕК примећује да „постоји растућа тенденција аутоцензуре, која у комбинацији са непримереним утицајем на уређивачку политику и низом интервенција против сајтова на интернету, штети слободи медија и негативно утиче на развој професионалног и истраживачког новинарства". У извештају ЕК се указује на општепознату чињеницу да „медијско тржиште и даље трпи због нетранспарентног јавног финансирања одабраних медија у државном власништву и комерцијалних медија преко директних буџетских субвенција и уговора са јавним предузећима и државним органима".

Савет за борбу против корупције пратио је дешавања и значајније промене на медијској сцени у Републици Србији у периоду 2011-2014. године те је на основу тога на адресе 25 државних институција упутио више од 70 захтева за прибављање службених података. Анализом више стотина различитих медијских садржаја из штампаних и електронских медија и упоређивањем доступних службених података, Савет је закључио да проблем функционисања медија у Републици Србији у основи почиње питањем нерегулисане власничке структуре њихових издавача и емитера и нетранспарентном финансирању медија. Медијску цензуру, аутоцензуру и таблоидизацију генерише управо недовољна транспарентност власништва у медијима, нетранспарентни извори и токови њиховог финансирања и висок степен паралелизма између медијских кућа, политичких структура и крупног бизниса . Овај „гвоздени троугао" формира медијски амбијент у коме је генератор наведених образаца понашања политичка елита, пре свега политичке партије које, чак и у ситуацији када су познати власници медија, битно утичу на уређивачку политику медија.
Савет скреће пажњу на феномен ,,примарне вести", који је често предмет политичке манипулације и спиновања у медијима.

Савет је идентификовао и издвојио пет системских проблема који годинама паралишу систем јавног информисања у Републици Србији, а то су:
1. нетранспарентност медијског власништва,
2. нетранспарентност финансирања, економски утицај кроз буџет, пореске олакшице и друге индиректне облике финансирања јавним новцем,
3. проблеми приватизације медија и неизвестан статус јавних сервиса,
4. цензура и аутоцензура,
5. таблоидизација.

Савет за борбу против корупције скреће пажњу да су спорост у спровођењу медијских реформи, недовољно развијена регулатива и зависност од јавних и приватних извора финансирања, довели до тога да у периоду 2011-2014. године медији не остварују улогу која им припада у демократском друштву. Медијски садржаји најчешће нису резултат слободног, објективног или истраживачког новинарства. Због економске зависности и спреге са политичком и економском елитом, као и неформалним центрима моћи, већина медија није у функцији повећања опште информисаности грађана.
Савет је настојао да кроз већи број примера за које је прибавио податке од надлежних државних институција прикаже у извештају различите моделе утицаја власничке структуре и начина финансирања на економски положај медија и укаже на погубне последице њихове зависности од политичке и економске елите. Конкретни примери из извештаја поткрепљују перцепцију јавности да је контролна улога замењена на начин да власт контролише медије, уместо да медији контролишу власт.

Комплетан текст Извештаја:
http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/Storage/Global/Documents/izvestaji/izvestaj%20mediji%2026%2002.pdf

P.S. Karikatura Slobodana Srdića iz najnovijeg, 141. broja satiričnog časopisa "ETNA":  http://www.aforizmi.org/etna/etna141/index.htm