PORUKA

Piše: Rodolјub Šabić

Dobijem juče, informisanja radi, jednu, mislim, zaista zanimljivu presudu. Reč je o presudi Apelacionog suda u Beogradu kojom se pravnosnažno, odbijanjem žalbe pa samim tim i tužbe tužioca okončava jedan spor koji je svojevremeno imao dosta publiciteta. Protekom vremena skoro da je "pao u zaborav" pa je verovatno red podsetiti na neke činjenice koje su dovele do tog spora. "Priča" počinje objavljivanjem teksta "Još 225.000 evra za čišćenje Srbije" na veb sajtu Koalicije za nadzor javnih finansija. Nastavlja se stavljanjem u izgled krivične prijave protiv Koalicije koju najavljuje Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje, u ime ministra koji je zapravo poimence prozvan. Dalje se nastavlja novim tekstom na sajtu Koalicije pod naslovom "Duliću, hrabro pred lice pravde". Na tekstove se neću posebno osvrtati, koga više zanima linkove. Ono što mi je u ovoj prilici posebno zanimljivo je parnica "zbog povrede časti i ugleda", koja je usledila, zapravo presuda o kojoj govorim, kojom je parnica okončana.

U presudi sud konstatuje da je u svojim tekstovima Koalicija iznosila različite kvalifikacije na račun ministra navodeći da se on bavi "očiglednim zloupotrebama"; "pustošenjem nacionalnih resursa"; a da akcija "Očistimo Srbiju" služi isključivo "prelivanju budžetskih sredstava na privatne račune". Sud navodi i da su tuženi u svom tekstu tužioca ocenili kao ministra koji je bahat i rasipnik, koji se "poigrava sa resursima Srbije", "potkopava srpske javne finansije", koji mora biti krivično gonjen za ove zloupotrebe i za to primereno kažnjen. Štaviše, oni su ga predstavili kao "osiljenog i od realnog života otuđenog elitistu".

I dalje, ceneći sve te okolnosti sudsko veće nalazi da ti navodi nisu takve prirode da bi mu sud pružio pravnu zaštitu zbog povrede ugleda. I s tim u vezi sud nešto posebno naglašava. Naglašava činjenicu da su tuženi tužocu uputili nekoliko pitanja i dali mu priliku da se izjasni o tvrdnjama koje su oni izneli a da je on očigledno odlučio da ne odgovori.

U presudi, uz ostalo stoji i sledeće:

"Drugostepeno veće naglašava i činjenicu da se u konkretnom slučaju ne sme gubiti iz vida i okolnost da je Poverenik za informacije od javnog značaja izrekao i odgovarajuće kazne ovom ministarstvu upravo na temelju nepostupanja ministarstva po nalogu Poverenika da dostavi tražene informacije koje se odnose na ovaj slučaj. Umesto da nadležno ministarstvo poštuje svoju zakonsku obavezu i dostavi tražiocu informacije koje je bilo dužno staviti na uvid javnosti, odlučilo je da po ovom zahtevu ne postupa. Samim tim, stvorilo je uslove za odgovarajući pritisak javnosti da poštuje svoju obavezu koja počiva na temelju transparentnosti rada državnih organa, a posledično i na iznošenje ne samo vrednosnih sudova već i činjeničnih navoda koje ne moraju u dovoljnoj meri biti proverene ili istinite, jer je reč o delovanju tuženih u dobroj nameri kako bi se doprinelo utvrđivanju činjenica vezanih za određena pitanja od značaja za društvo u celini. Čak naprotiv, podnošenjem ovakve tužbe, tužilac je pokušao da zamenom teza i stavljanjem u prvi plan svog ugleda i prava anulira svoju zakonsku obavezu da položi račun javnosti o svom radu, konkretno o trošenju budžetskih sredstava. Žalbeno veće ovog suda stoga smatra da se ovakvom postupanju tužioca ni u kom slučaju ne može pružiti pravna zaštita, već naprotiv, da je preko potrebno jasno u prvi plan istaći činjenicu da je svaki državni organ u obavezi da javnost izveštava o svom radu i omogući uvid u trošenje sredstava poreskih obveznika."

Ovo poslednje zaista vredi podvući. Dobra, jasna, nedvosmislena poruka, koja daleko prevazilazi granice pojedinačnog slučaja.