састав на тему . . . .алалмуга
наглашеном унесеношћу у тему одбранијо је мој познаник из струке Милан докторску титулу пред дупке празним Анфитеатром у реконструкцији пуном скела и подупирача јер се плафон бијо обрушио. сем фамилије свечано анцуговане за ту прилику и нас пар намерних уочили смо & неке муваџије који навучени мирисом мамећег асортимана хране на асталу крај улаза бануше са сокака онако у пролазу .тема доктората је била посве животна ‘’утицај Доплеровог ефекта у једносмерним улицама’’ .
одбрана тезе најављена раније по штампи изазвала је велику заинтересованост нарочито код глувих ,па се очекивала гужва.но оману предвиђање јер љуљну невиђен пљусак те и рођачка намера да искористе кркљанац па руљи присутној понуде збирку песмица Милановог унука Јована ‘’ал ми зуји у ушима’’ предводника литерарне секције ушколи крај Парка, те и неку кинту измаме за надарено детете аконтото лепршаве дечије појезије.Да незаборавим поменути Милан на дан одбране доктората је засобом отчепао 56 година. алалму.
а била је 1985.но . . .ајмо редом.
изразито живахно дете Милан је од стране деде сеоског попа био ангажован окоцркве све док се није суновратио са звоника и једва осто жив.срећом пао наглаву,причали касније злобници.на тај пад цео xивот га је потсећала рука укриво зарасла.десна.те рупа у челу баш уочљива.мало потом побегао је од куће за рођаком скојевцем да се бори против немаца .имао је 12.коректно одрадивши курирски стаж ,пар пута рањаван ,на чега га је потсећала Споменица из другог св.се вратио жељан знања те прилего на учење ,вођен идејама маркса&осталих. салату прекинуте основне те средњу школу позобао је у рекордном року,прескачући две школске године за једну календарску и са препорукама Одгоре кренуо по радним акцијама диљем нам ослобођене Земље у својству зам.команданта ,бавећи се теоријом о потреби физичког рада код младих.други су умеђу-времену . . ринтали,а ударничке медаље делили како шефовима тако и шљакаџијама. натом послу се толико зближио са својом секретарицом да се она & породила од трудноће разглабања концепта "како изградити разрушену земљу".то је био сигнал надређеним му да га повуку са терена у хлад канцеларија.Милан као да је то само чекао ,одједном дођоше до изражаја његове
организаторске способности . првомајске параде,
штафете, те прославе датума значајних само су део онога,што је његова бујна машта Граду поклонила.тада му се наметнуло и прво директорско место у каријери.дечије позориште је просто вапило за таквим.уследиле су исте фотеље у градској чистоћи те у повећој грађевинској фирми.да не заборавим Милан је успут дошао и до дипломе Правног факултета,ноћима уместо да се вуче по муфте вечеринкама листајући подебеле књиге . . те са бившом секретарицом,сада супругом званичном, продубљујући давно начету тему о потреби да нам земља закорачи штопре у светлије сутра.резултат беху ћерке близнакиње.е сада са трое деце,Милан већ увелико на листи Подобних ували се у социјално осигурање,те нови стан.дипл правник преузе на себе обавезу да разреши проблеме пензионера, вечну жваку рођену за љуљање подуже.услед достатака времена уписа ванредно ,са сином, саобраћајни факултет тек основан у нашем граду,а да малко инспирише наследника након просвиране прве године , те за невероватних четири године одбрани дипломски рад са доста поетским насловом "о потреби кривина на путним правцима".син му у међувремену догурао на другу годину, али правног ,на који га Отац преко везе убаци јер за технику није бијо.е, сада са 2 завршена факултета Милану се просто наметнуло место секретара утој тек завршеној школи.са енергијом себи знаној прилегну да организује посдипломске студије тако неопходне Граду и поменутој струци.наравно био је и један од првих полазника . . . .и магистарску титулу прикачи на плочицу улазних врата од стана баш на свој 50трећи рдан.била је 1982.тема магистарског "употреба звучних сигнала у саобраћају као елеменат опште нервозе" била је сигнал Одељењу безбедности градском секретаријату за унутрашње послове да га позове на разговор . . .и Милан постаде начелник у одељењу за контролу саобраћаја а успут и консултант постдипломцима на Факултету са којег га, по вишој потреби ,повукоше са места секретара.почеше да га именују за председнике којекавих удружења грађана .иако је већ испуњавао услове за заслужену пензију о њој му није било ни на крај памети размишљати него суочен са нарастућом проблематиком у саобраћају ,прилеже на проблем . . и докторат му је yследио три године након.но 1989 узнемиријо га је први срчани поремећај,нешто као аритмија .вазда здрав усро се ко чворак , отвори боловање, те крену на претраге, па изненађен лутањем лекара отом проблему одлучи да упише . . . .погађате . . . . .медицински факултет.
била је 1990 а Милан прескочивши пар законских одредби . . .добро и уз потребне ургенције и успешно положене диференцијалне испите потребне као минимум предзнања за ове озбиљне студије . . . . поста бруцош по трећи пут, но сада као млади пензионер .некако у то време се почесмо чешће сретати на јогином курсу који стаде посећивати а зарад здравља нарушеног ,заинтересовавши ме приповетком о себи.недуго потом је и умро.сећам се примедби ненаклоњених му:
- е, то још није пробао.
Јебешга, завидних ће вазда бити . . . .