Poruka koja radi

Za Blog B 92, Vesna Vujić, PR Komisije za hartije od vrednosti 

Livnica u Kikindi 2002. godine. Mnogo zaposlenih na prinudnim odmorima, većina na minimalcu.

Radila sam reportažu u Kikindi za Produkcijsku grupu „Mreža“ i  razgovarala sa puno ljudi.

Mnogi su  tada novac od nadoknade za odlazak iz preduzeća trošili na nove automobile, belu tehniku, na trenutni osećaj blagostanja.

Otišla sam u kuću jednog radnika Livnice, koji je godinu dana ranije uzeo otpremninu, ne veliku, nešto više od  hiljadu maraka.Pre nego što  je odlučio da se upusti  u samostalan posao razmišljao je čime bi mogao  da se bavi  s tako malo novca i opredelio se za proizvodnju jaja. U jednom delu dvorišta napravio je kokošinjac, kupio kokoške i upustio se u neizvesnost.

Niko u njegovoj porodici  nije bio  poljoprivrednik, on lično nije imao nikakvo iskustvo. Kupio je knjige o proizvodnji jaja i počeo da uči i da radi .

Na pitanje kako je odlučio da se upusti  u nepoznat posao, jednostavno je odgovorio  da je slušao premijera  na televiziji , koji je rekao da  svako mora  nešto da preduzme u svom životu, ne čekajući državu.On mu je poverovao i , očigledno, poverovao i sebi da može  i ono što ne zna. Nije bio član Demokratske stranke, niti na bilo koji način politički zainteresovan.

Godinu dana od početka posla, on je proširio prvobitni kokošinjac, povećao proizvodnju, imao svoje tržište, stalne kupce i  delio vizit karte. Porodica je  i dalje živela skromno,ali opuštenije. Prihodi  u kući  bili su vidljivi.

Kao novinaru Političke rubrike „Politike“ demokrate su mi godinama bili „sektor“.Bila sam svedok mnogih ozbiljnih događaja u samoj stranci i  u političkom životu Srbije.

Te stvari , uglavnom, svi znamo.

Priču koju sam napisala  izabrala sam zato što je živ plod politike Zorana Đinđića.  Slao je poruke koje rade.Verujem i u budućnosti.

Vesna Vujić, PR Komisije za hartije od vrednosti