Na jednu godišnjicu ... o urbanizmu ... i Drugu Titu ...

Zaboravih da dodam - svi ti novobeogradski blokovi koji su projektovani i izgrađeni do sredine sedamdesetih imali su vrlo bitne zajedničke karakteristke:

Svaki je OBAVEZNO imao osnovnu školu, obdanište i bar dve do tri prodavncie (samoposluge)

U svima su zgrade bile okružene pojasom zelenila (parkićima) koje je odvojeno od ulice, t.j.saobraćaja, tako da nikad nije bio problem kretati se unutar bloka sa decom.

Ulice su projektovane dovoljno široke tako da tek danas, posle 50 godina, počinju da se javljju problemi oko parkiranja.

vešernice sa mašinama za pranje i sušenje industrijske veličine (10 kg) koje smo koristili po rasporedu,

Ja sam prvi put cuo za zajednicke vesernice tamo negde ranih 80h, u zgradi moje bake (izgradjena cini mi se 1960te). Posle cuh da su postojale i po NBG - sta se desilo sa tim vesernicama i kada? Ne secam se da je iko 1990ih imao zajednicke masine? Secam se citanja pravila kucnog reda (nekada postojala), na kojima je obavezno pisalo "zabranjeno susenje vesa na terasama, balkonima, lodjama i izlozenim delovima fasade" ili tako nesto; ali se do jednog secam da su svi svuda susili ves na tim istim, terasama, lodjama i balkonima.

Ulice su projektovane dovoljno široke tako da tek danas, posle 50 godina, počinju da se javljju problemi oko parkiranja.

Ma problemi se javljaju, jer grad ne želi da doda parking prostor u širini još jedne trake i pomeri trotoare ka zgradama, a u većini slučajeva ima mesta za takvu akrobaciju i to, naravno, bez da se naruši zeleni pojas do objekata.

Ja sam prvi put cuo za zajednicke vesernice tamo negde ranih 80h, u zgradi moje bake (izgradjena cini mi se 1960te).

Neverovatno ali, moja baka je imala vešernicu u zgradi na Starom Gradu, izgrađena 30-ih godina 20 veka, a verujem da ih ima još podosta u starim delovima grada.

Posle cuh da su postojale i po NBG - sta se desilo sa tim vesernicama i kada?

80'ih i 90'ih su, kao i: smetlarnice, suterenske garaže itd., pretvorene u stanove.

nim_opet

vešernice sa mašinama za pranje i sušenje industrijske veličine (10 kg) koje smo koristili po rasporedu,

Ja sam prvi put cuo za zajednicke vesernice tamo negde ranih 80h, u zgradi moje bake (izgradjena cini mi se 1960te). Posle cuh da su postojale i po NBG - sta se desilo sa tim vesernicama i kada? Ne secam se da je iko 1990ih imao zajednicke masine?

Kod nas na spratu postoji neka prostorija koja se zvala vešernica ali se ne sećam da je poslednjih decenija neko ulazio tamo a da sam video??? Mi je nismo nikad koristili, mama ne želi da iko od komšija ZAGLEDA naš veš pa koristimo terasu. pre smo koristili i kupatilo ali sada te žice u kupatilu stoje prazne (neke su pukle) pa na njih stavljamo krpe koje su samo mokre da se ne bi ubuđale do pranja.

jkt2010

Socijalno stanovanje (iliti public housing) je rađeno (i radi se) na sve strane.
Da ne nabrajam, toga je bilo i biće takoreći svuda.

da nisam u nekom cajtnotu, do zatvaranja bloga bih mogao da imenom i prezimenom navedem sve koji su te mnogobrojne stanove i dobili.
a, nije, baš, da nisi u pravu, gradi se na sve strane: u 42 opštine u srbiji sagrađeno je 1014 stambenih jedinica i u njih smešteno 2643 lica - što je još malo pa ko u pola studenjaka, koji sa paviljonima kod tošinog bunara čini prve zgrade za stanovanje izgrađene na novom beogradu.

ubrana_gorila

Siguran sam da je tebi jasno šta pričaš.
Meni to dovoljno.

jkt2010

ubrana_gorila

Siguran sam da je tebi jasno šta pričaš.
Meni to dovoljno.

ro_bote, da sam znao da ti tako brzo pregori licna - ne bih, ni slučajno, pominjao cifre.
ubuduće čim počneš da probijaš na masu - turam sličku, sevap je.

odrana_gomila

jkt2010

ubrana_gorila

Siguran sam da je tebi jasno šta pričaš.
Meni to dovoljno.

ro_bote, da sam znao da ti tako brzo pregori licna - ne bih, ni slučajno, pominjao cifre.
ubuduće čim počneš da probijaš na masu - turam sličku, sevap je.

Važno je da si ti suv i sit te stoga srećan.

ro_bot

jkt2010

Drug nije bio baš ne zna se koliko originalan. Socijalno stanovanje (iliti public housing) je rađeno (i radi se) na sve strane.

Da ne nabrajam, toga je bilo i biće takoreći svuda.

A ni što se tiče arhitekture, ne znam da li se igde na svetu tih 60-tih godina radilo drugačije nego kao po Novom Beogradu. tako da ni za to nije diktator nešto naročito zaslužan.

Vels:
Kanada:
Meksiko:
Hongkong:
Madjarska:
Rumunija:
I tako redom...

A da je Novom Beogradu vreme da se pola zgrada sruši i da se prave nove - vreme je...

Није он заслужан за зидање социјалних станова, нити за успехе југословенске архитектуре него зато што се у то није ни мешао. А то што ти не видиш разлике није никакво чудо, јер и неки који се баве архитектуром не виде, а требало би да виде. Кад имаш прилику да уђеш мало дубље у суштину онда схватиш да су се совјетски стамбењаци правили по целој земљи, па су чак и имена типова зграда била по председницима (Хрушчовка је била баш на цени). Еквивалент би био да неко данас живи у Титовки Т-68 нпр. и у Загребу и у Београду и Подгорици. Дакле централно планирана и локално имплементирана. Југословенска архитектура је била модерна (акценат на е, то је име стила, није синоним за "савремена" у условима југословенског социјализма, па отуда и специфична модерна, скоро па независна од власти, а архитекте су се стално такмичиле, што између себе, што угледањем на Запад. Рецимо, то што су у оквиру насеља постојале самопослуге је утицај из Америке, права јерес за СССР. Тито, Партија или ко је већ био задужен је оставио одшкринута, ако не и широм отворена врата за културну сарадњу са Западом, па је дошло и до трансфера идеја и технологије, у нашу корист. Из тог разлога су СФРЈ грађевинске фирме харале остатком света. Градилишта по земљи, школе, болнице, фабрике, хале, мостови, станови су били вежбалиште на ком се технологија развијала (и напредовала), а држава је имала огромну корист од извоза тих услуга. Рецимо систем префабриковане градње ИМС је настао 1957. и онда био веома напредан. LINK

Па и тај мали утицај политике је био баш мали. Зато је зграда ЦК изгледала како је изгледала, као амерички небодер тзв. Интернационалног стила, а не као нека квази класика као у СССР или Кини. А та зграда је представљала Партију.

Све то је прекинуто таман кад је сазрело. Прво економска криза, а онда и рат, те распад тог система и пропаст великих грађевинских предузећа, уситњавање тржишта и пројеката, па није ни чудо што данас новобеоградске зграде изгледају застарело. Али у оно време, технолошки и ликовно су биле конкурентне, а урбанистичке поставке су биле чак напредне. Да се Тито мешао ништа од тога не би било ни онда. Па ти то сад схвати (што би реко Елис).

Sta je Tito izgradio, ovi posle nisu mogli ni da okrece!...samo su pokrali sve sto su mogli.

angie01

Sta je Tito izgradio, ovi posle nisu mogli ni da okrece!...samo su pokrali sve sto su mogli.

Ма јасно --- нису му испадале мистрија и фангла из руку колико је зидао, сем у паузама одмора док је свирао клавир. Да није било њега ништа не би било изграђено - што и видимо по несрећи земаља које нису имале ту срећу да имају таквог неимара и сина.
Ђубре ђопаво архитектонско.

angie01

Sta je Tito izgradio, ovi posle nisu mogli ni da okrece!...samo su pokrali sve sto su mogli.

Nisu ljudi krali nego im Sloba poklanjao ono što im je Tito izgradio.
Sad se čeka posle Tita Sloba da im ga okreči.
Pa da mogu da prodaju za neke normalne pare a ne da se za tu siću cimaju iz Australije ili Kanade. Pa jel znaš ti pošto karta, a godišnji kratak, još i da ga arčimo na krečenje, a para nikad dosta - morgidž, kola, zubar, koledž...

U svakom slučaju Titu botovi nisu trebali. Ni tad, a bome ni sad, 35 godina nakon smrti. To, cenim, dosta govori o njemu kao državniku i kao ličnosti.

gospodjica

U svakom slučaju Titu botovi nisu trebali. Ni tad, a bome ni sad, 35 godina nakon smrti. To, cenim, dosta govori o njemu kao državniku i kao ličnosti.

Da, nisu mu bili potrebni botovi tada. Dovoljna mu je bila tajna policija i finansijska podrška kapitalističkih država.

gospodjica

U svakom slučaju Titu botovi nisu trebali. Ni tad, a bome ni sad, 35 godina nakon smrti. To, cenim, dosta govori o njemu kao državniku i kao ličnosti.

Pa što se onda javljaš?


Samo sam primetio da ta stvar sa socijalnom gradnjom nije jedan od SFRJ specijaliteta.

A ni to sa nostalgijom za diktaturom takođe nije nikakav naš specijalitet:



Na majci je Suharto, piše: "Kako je drugar, dobro vam bilo u moje vreme, a"... a ovaj im nije ni zidao stanove...

Ali eno u Rusiji ima bolida koji su nostalgični za Staljinom jbga... doduše i on je zidao stanove...

Što da se ne javljam, da nećeš možda ti da mi zabraniš, mišu?

http://www.tvojstav.com/results/GK68WG2nfy8I2qjg8oko/anketa-o-josipu-brozu-titu

Drop dead.

http://www.tvojstav.com/results/GK68WG2nfy8I2qjg8oko/anketa-o-josipu-brozu-titu

samo da popravim linak:)

U svakom slučaju Titu botovi nisu trebali. Ni tad, a bome ni sad, 35 godina nakon smrti. To, cenim, dosta govori o njemu kao državniku i kao ličnosti.

Ma uopšte mu nisu trebali...

Što da se ne javljam, da nećeš možda ti da mi zabraniš, mišu?

Tako je! U podrum pa metak u potiljak odmah!

angie01

Sta je Tito izgradio, ovi posle nisu mogli ni da okrece!...samo su pokrali sve sto su mogli.

Ova me botovska parola tisti vec neko vreme.

Prvo ste (komunjare) otele imovinu, vlasnike ubile ili pretvorile u jeftinu radnu snagu da vam gradi betonske gradove, a onda svi odvajali od plata za privilegovane... e sad jos da vam i krecimo (za dzabe!).

Svako nek kreci svoje!!!
ps. ovo se ne odnosi licno na tebe Angie, vec primoravam sebe da napisem kasnije jedan poduzi komentar o besmislu arhitekture Novog Beograda i komunjarskih arhitekata koji su je l' te, imali slobodu izrazavanja, posto se drugo nije ni trazilo...smisao na pr.

Ribozom

angie01

Sta je Tito izgradio, ovi posle nisu mogli ni da okrece!...samo su pokrali sve sto su mogli.

Ova me botovska parola tisti vec neko vreme.

Prvo ste (komunjare) otele imovinu, vlasnike ubile ili pretvorile u jeftinu radnu snagu da vam gradi betonske gradove, a onda svi odvajali od plata za privilegovane... e sad jos da vam i krecimo (za dzabe!).

Svako nek kreci svoje!!!
ps. ovo se ne odnosi licno na tebe Angie, vec primoravam sebe da napisem kasnije jedan poduzi komentar o besmislu arhitekture Novog Beograda i komunjarskih arhitekata koji su je l' te, imali slobodu izrazavanja, posto se drugo nije ni trazilo...smisao na pr.

Meni je, na primer, interesantan fenomen zgrada solidarnosti. Svi su odvajali od plate da bi se izgradile zgrade u koje bi se uselili siromašniji sugrađani. Ja sam pre desetinu godina živeo kao podstanar u jednoj takvoj zgradi. Tu uglavnom žive nekadašnji direktori koji su sada u penziji. Dakle, nije u pitanju bio socijalizam, već oblik legalizovanog otimanja u kome siromašni finansiraju bogate. To im je, očigledno, bila druga pljačka u nizu nakon što su osvojili vlast. Prva je bila odmah nakon "oslobođenja". A treća je sada u privatizaciji. Koja je četvrta?

Dakle, nije u pitanju bio socijalizam, već oblik legalizovanog otimanja u kome siromašni finansiraju bogate

ja, kako brojim, vecinski siromasno i neobrazovano stanovnistvo, je dobilo priliku da dodje u grad, da se useli u stan, da se doskoluje, dobije posao i zivi jednim pristojnim zivotom- a vi pricajte kako god vam drago,....ovi sada ne bi imali sta da otimaju, da tada nije stvarano.

umesto da poveruju svojim očima ...

to je nekako najteze,...iz nekog razloga:)))

vole ljudi da im se kaze sta treba da vide- po tom principu, bata acika svako vece zauzme udarni termin na teveju, da kaze svom narodu sta je video:)).

Đorđe Bobić

ovi sada ne bi imali sta da otimaju, da tada nije stvarano.

U pravu ste ali čudne su ljudske reakcije oko svega toga ... više veruju svojim ubeđenjima i onome što vlada kao predominantno mišljenje o ideologiji ... umesto da poveruju svojim očima ...

Па да !
Ја се чудим такође.
Како је могуће да људи не верују својим очима --- да не виде колико су узидали други који нису имали срећу да их предводи браварско ђубре, а колико ми ?

blogov_kolac

Koliko je ovaj čovek iz naroda i za narod mislio na običnog čoveka vidi se i po tome što kvadratni metri izgrađeni u njegovo vreme i dan danas su najpristupačnji građanima i imaju najpovoljnije cene, ili kako bi to zlobnici rekli - najmanje vrede.

Beograd je ušao u 2. svetski rat sa oko 300.000 stanovnika, raspoređenih mahom po delovima grada koje kolokvijalno danas zovemo šiti centar, a postojali su i tada Dedinje i Senjak, a sa druge strane Save bio je Zemun... i sve što je opstalo iz tog vremena i dalje ljubomorno čuva cenu svojih kvadrata.

A kada je reč o kvadratima izgrađenim posle 1945. najbolje se kotiraju oni izgrađeni posle Titove smrti, kada je umetnicima iz sveta arhitekture i građevinarstva nepravedno i ničim izazvano nametano da neuporedivo više mora da se pazi na finalnu izradu i funkcionalnost objekata. Najbolji primer je upravo Novi Beograd gde su cene nekretnina eksplodirale posle 2000 upravo zahvaljujući promišljenije i doslednije odrađenoj novogradnji, pa je Novi Beograd sa donje trećene po atraktivnosti beogradskih opština za stanovanje i poslovanje, ekspresno upao u gornju trećinu. Ne kažem da i pre toga nisu upravo navedeni njegov deo oko Fontane, ili deo od Sava centra do zgrade CK, ili npr blok 28... oduvek imali svoj ugled, i bili odrađeni kako treba... ali generalno, Novi Beograd je do ovih krupnih prepravki i dogradnji novijih datuma kada je napokon u potpunosti iskoristio stratešku prednost svog položaja i saobraćajne infrastrukture u odnosu na "starije" delove grada, sa pravom nosio dehumanizujuću etiketu "Velika spavaonica".

Ма да !
Да није било њега, не би се ништа ни градило.
Будалаштина.

A kada je reč o kvadratima izgrađenim posle 1945. najbolje se kotiraju oni izgrađeni posle Titove smrti, kada je umetnicima iz sveta arhitekture i građevinarstva nepravedno i ničim izazvano nametano da neuporedivo više mora da se pazi na finalnu izradu i funkcionalnost objekata. Najbolji primer je upravo Novi Beograd gde su cene nekretnina eksplodirale posle 2000 upravo zahvaljujući promišljenije i doslednije odrađenoj novogradnji, pa je Novi Beograd sa donje trećene po atraktivnosti beogradskih opština za stanovanje i poslovanje, ekspresno upao u gornju trećinu. Ne kažem da i pre toga nisu upravo navedeni njegov deo oko Fontane, ili deo od Sava centra do zgrade CK, ili npr blok 28... oduvek imali svoj ugled, i bili odrađeni kako treba... ali generalno, Novi Beograd je do ovih krupnih prepravki i dogradnji novijih datuma kada je napokon u potpunosti iskoristio stratešku prednost svog položaja i saobraćajne infrastrukture u odnosu na "starije" delove grada, sa pravom nosio dehumanizujuću etiketu "Velika spavaonica".

Kakvo lupetanje...

Mada jeste, "posle 2000" (sic!) teoretski spada u "posle 1945."

Novi Beograd pre svega duguje dobroj infrastrukturi i ogromnim pustim parcelama, te naravno prilivu kapitala i dobrom rukovođenju opštinom i gradom svoj razvoj posle 2000. godine.

To na šta je ličio život i kakav je kvalitet gradnje zgrada nstalih "posle 1945." najbolje znaju oni koji su na Novom Beogradu živeli.

Nije život na Novom Beogradu bio užas i strahota, ali je bio daleko od citiranih hvalospeva.

Samo se arhitekte poput autora osnovnog teksta mogu naslađivati tim multimilijarderskim eksperimentom in vivo, tom oglednom dobru perioda sovjetizacije jugoslovenskog društva - opsesije industrijom i podržavljenjem poljoprivrede, koje je nužno iziskivalo smeštanje stotina hiljada radne snage po naglo uvećanim gradovima.

Stoga i pitanje autoru, g. Bobiću: na kojoj opštini živi?

Samo se arhitekte poput autora osnovnog teksta mogu naslađivati tim multimilijarderskim eksperimentom in vivo, tom oglednom dobru perioda sovjetizacije jugoslovenskog društva - opsesije industrijom i podržavljenjem poljoprivrede, koje je nužno iziskivalo smeštanje stotina hiljada radne snage po naglo uvećanim gradovima.

Никад није било совјетизације. Од 1945. до 1948., а дотад је само земља насута. Не разумем координатни систем у којем су индустријализација и урбанизација негативни процеси па бих волео да ми појасниш свој став, ако ти није тешко.

Нови Београд јесте био једна врста експеримента, али је одлично послужио као полигон за развој и што је најбитније ништа му није одузето од перспективе за развој. Да се развијао као Бежанија данас би имао исте нерешиве проблеме као и стари Београд. Нови Београд је она доза прагматизма која је потребна да се привреда развија, то је данас сасвим очигледно. Дакле, експеримент - успео! :)

Никад није било совјетизације. Од 1945. до 1948., а дотад је само земља насута. Не разумем координатни систем у којем су индустријализација и урбанизација негативни процеси па бих волео да ми појасниш свој став, ако ти није тешко.

Sovjetizacija je bila prisutna u svim porama društva do samog kraja komunističke diktature.

Zašto bi opsesivna industrijalizacija i masovno, naglo dovođenje ljudi sa sela u grad samo po sebi bilo dobro?

Koliko je bila neophodna i uspešna ta industrija, i gde je danas; i šta se dešava sa selom?

Šta fali jednoj Danskoj ili Holandiji danas, na primer?

Elem; naravno da nisu industrijalizacija i urbanizacija same po sebi lose, ali nisu nužno ni dobre. Ove naše rađene su po sovjetskoj dogmi i doktrini, i - jeste, posle bitke svako je general - po mom mišljenju ishod je negativan. A paradigma je upravo Novi Beograd, takav kakav je zamišljen i napravljen.

Arhitektama svaka čast, lepo su se izigrali i utrenirali; nego, skupa im je ta igra bila...

Šta fali jednoj Danskoj ili Holandiji danas, na primer?

Udeo u GDP-u:

Danska: Poljoprivreda: 1.5%; Industrija:21.7%; Usluge: 76.8%
Holandija: Poljoprivreda: 2.7%; Industrija:25.4%; Usluge: 72.1%

Stanovnistvo:
Danska: Urbano:87%; Ruralno: 13%
Holandija: Urbano: 89%; Ruralno 11%

Sta je poredjenje trebalo da pokaze?

nim_opet

Šta fali jednoj Danskoj ili Holandiji danas, na primer?

Udeo u GDP-u:

Danska: Poljoprivreda: 1.5%; Industrija:21.7%; Usluge: 76.8%
Holandija: Poljoprivreda: 2.7%; Industrija:25.4%; Usluge: 72.1%

Stanovnistvo:
Danska: Urbano:87%; Ruralno: 13%
Holandija: Urbano: 89%; Ruralno 11%

Sta je poredjenje trebalo da pokaze?

Samo što se u Ruralno stanovništvo ne računaju svi oni koji žive u manjim urbanim sredinama a bave se poljoprivredom.
Drugo, problem sa "ruralnim" i "urbanim" je u ponudi i tražnji, u količini i novčanoj vrednosti robe kojom se barata, t.j. proizvodom. Naravno da neće biti 90% stanovništva koje se bavi poljoprivredom, kada jedan poljoprivrednik mora da radi na tipa 10 hektara zemlje, jednostavno, nema dovoljno zemlje :)

nim_opet

Šta fali jednoj Danskoj ili Holandiji danas, na primer?

Udeo u GDP-u:

Danska: Poljoprivreda: 1.5%; Industrija:21.7%; Usluge: 76.8%
Holandija: Poljoprivreda: 2.7%; Industrija:25.4%; Usluge: 72.1%

Stanovnistvo:
Danska: Urbano:87%; Ruralno: 13%
Holandija: Urbano: 89%; Ruralno 11%

Sta je poredjenje trebalo da pokaze?

Е хвала, ово сам исто хтео да качим, уштедела си ми време.
Да додам да је код нас преко 30% руралног становништва и да нам пољопривреда чини 8% БДП-а. Читава поента развоја је да "бежиш" из нископрофитних делатности у профитабилније, задржавајући само оне нископрофитне или непрофитне делатности које су стратешки битне, рецимо железара, производња хране, итд. Притом, Србија има боље услове и више обрадиве земље од Холандије, требала би са 5% руралног становништва да производи више него они да смо на истом нивоу технолошког и економског развоја.

Sovjetizacija je bila prisutna u svim porama društva do samog kraja komunističke diktature.

Није у архитектури.

Zašto bi opsesivna industrijalizacija i masovno, naglo dovođenje ljudi sa sela u grad samo po sebi bilo dobro?

Koliko je bila neophodna i uspešna ta industrija, i gde je danas; i šta se dešava sa selom?

Šta fali jednoj Danskoj ili Holandiji danas, na primer?

Доле имаш и документовано. Проблем је што постоји та романтична слика о селу/завичају у којем је све боље и лакше и која наравно, као и свака заблуда, није таква каквом се чини. Пољопривреда је најнепрофитабилнија грана привреде. Захтева пуно радне снаге, а доноси мале приходе. Башка што је физички напорно, прљаво и смрди. Тешко да су то неки услови који би мотивисали људе, осим у заблуди, да иду на село и баве се пољопривредом.

Нагла и масовна урбанизација и индустријализација није идеал сам по себи, али смо ми већ онда озбиљно заостајали у том погледу, па је нагло било из тог разлога. Сигурно је многима било трауматично да оставе живот на селу и пређу у град. У том смислу, Нови Београд је био далеко боља варијанта са својим слободним осунчаним површинама, много зеленила, стриктно раздвојеним пешачким и колским саобраћајем, што је био и концепт који је пропагирао ле Корбизје са својим "Le ville radieuse" (Осунчани град). Колико сам разумео, живео си на Новом Београду? Шта ти мислиш о томе?

Elem; naravno da nisu industrijalizacija i urbanizacija same po sebi lose, ali nisu nužno ni dobre. Ove naše rađene su po sovjetskoj dogmi i doktrini, i - jeste, posle bitke svako je generali - po mom mišljenju ishod je negativan. A paradigm je upravo Novi Beograd, takav kakav je zamišljen i napravljen.

Arhitektama svaka čast, lepo su se izigrali i utrenirali; nego, skupa im je ta igra bila...

Рађене су по западним идејама, по идејама модерниста и функционалиста. Нови Београд је уз Бразилију вероватно једини цео нови град изграђен по том моделу. Уствари, замишљен је био тако, али се успут доста тога променило. И јесте, у неком периоду је био спаваоница, али то је била само фаза у коју је био запао једно 20 година. Данас је баш та урбана матрица, баш та саобраћајна мрежа, баш та инфраструктурна опремљеност и та "недовршеност" омогућила да се он чудесно трансформише у најкапиталистичкију урбану средину у Србији. Кад то кажем, мислим да се зида без много бирократских препрека, неоптерећено наслеђем и идеологијама, да се брзо одговара на потребе тржишта. И то ће тако бити бар још 100 година. Наравно сад треба бити паметан (пре битке) и направити тај метро, осмислити ширење и спајање са хаосом на Лединама, подићи квалитет тих слободних површина и изаћи на реку са садржајима културе и напокон направити праву станицу. Ако се икада вратиим у Србију живећу искључиво на Новом Београду. У једном периоду изгледало је да су архитекте опасно погрешиле, али врло брзо се испоставило да је оно што је урађено 1947. био пун погодак.

tyson

Nije život na Novom Beogradu bio užas i strahota, ali je bio daleko od citiranih hvalospeva.

Druže, s jedne strane si u pravu - s druge, nisi.

Život na N.Bgd. nije bio užas ni strahota ali, tačno je da nisu sve zgrade građene jednako kvalitetno, čak i ako su bile istog tipa.

Na primer - zgrade tipa C (kao što je bila moja) u 1.bloku su izgrađene mnogo kvalitetnije nego zgrade tog tipa u 2. bloku.

Nisu to velike razlike, ali, primetne su.

Ali, tako je, mislim, svuda po gradu - nije to posebna specifičnost N.Bgd.

Е хвала, ово сам исто хтео да качим, уштедела си ми време.

Ustedeo :)

ne računaju svi oni koji žive u manjim urbanim sredinama

Case in point: URBANIM sredinama.

nim_opet

Е хвала, ово сам исто хтео да качим, уштедела си ми време.

Ustedeo :)

Извини, не знам шта ми би :)

је уз Бразилију вероватно једини цео нови град изграђен по том модел

Candigar. Milton Keynes. Kanbera. Pretprosli vikend sam onako udovoljio dusi i otisao da pogledam na miru, sam, https://www.moma.org/visit/calendar/exhibitions/1499 (Latin America in Construction: Architecture 1955–1980), prosto da se odmoris.

nim_opet

је уз Бразилију вероватно једини цео нови град изграђен по том модел

Candigar. Milton Keynes. Kanbera. Pretprosli vikend sam onako udovoljio dusi i otisao da pogledam na miru, sam, https://www.moma.org/visit/calendar/exhibitions/1499 (Latin America in Construction: Architecture 1955–1980), prosto da se odmoris.

Ја сам мислио да су они планирани, али неизграђени, тј. делимично изграђени. Руку на срце и НБГ је прилично одступио од плана половином шездесетих. Станица уместо да буде центар збивања остала неизграђена. Авенија од станице до СИВ-а такође.

А завидим ти на тој изложби :)

little_radojica

nim_opet

је уз Бразилију вероватно једини цео нови град изграђен по том модел

Candigar. Milton Keynes. Kanbera. Pretprosli vikend sam onako udovoljio dusi i otisao da pogledam na miru, sam, https://www.moma.org/visit/calendar/exhibitions/1499 (Latin America in Construction: Architecture 1955–1980), prosto da se odmoris.

Ја сам мислио да су они планирани, али неизграђени, тј. делимично изграђени. Руку на срце и НБГ је прилично одступио од плана половином шездесетих. Станица уместо да буде центар збивања остала неизграђена. Авенија од станице до СИВ-а такође.

А завидим ти на тој изложби :)

O Candigarh je ceo izgradjen, samo sto je sada grad izrastao oko planiranog dela, jedno dva puta veci. Kanbera je cela izgradjena, samo sto je muci, malo slicno kao i Milton Keynes, a kad pomislim i NBG u nekim delovima, generalna opustelost. Nije da nema ljudi - ali ima toliko prostora, siroke ulice, trotoari ogromni, da se ljudi jedva srecu, manje se krecu peske itd. To je bio jedan od tipicnih problema Brazilije - nemoguce je preci ulicu na pesackom, jer nije ni planirana da se prelazi peske (tj. sve pesacke aktivnosti su trebale da se obavljaju unutar jedne od cetiri zona, a izmedju njih se vozi/ide javnim prevozom). NBG, ako nista drugo je imao funkcionalne pesacke prelaze :) Ja sam odrastao na Ceraku (Vinogradi), dakle zamisljenom jos uvek za Drugovog vremena, jeste da je kasna kasna moderna, ali je napravljen za zivot, zelen, svetao, sve dostupno. Jos samo da ga ljudi koji zive tamo odrzavaju malo bolje, ne betoniraju zelenilo ne bi li se parkirali i ne zastakljuju terase (kao sto rece neko na prethodnom postu - ne bi Srbin bio Srbin da ne zastakli terasu), itd. mogao bi da se pokazuje kao primer kolektivnog stanovanja kasne moderne. Pre nego sto smo poceli da se kitimo "klasikom", "jos starijim i jos lepsim", "pseudo-nacionalnim" itd.

nim_opet

ne računaju svi oni koji žive u manjim urbanim sredinama

Case in point: URBANIM sredinama.

Selo u, tipa Italiji sa svom infrastrukturom je urbana sredina. Gradić od 2-3.000 stanovnika, gde se većina bavi poljoprivredom je takođe urbana sredina.
Po nekim studijama iz SAD, današnji poljoprivrednik treba da "nahrani" 120-180 ljudi svojim proizvodima, tako da 2% poljoprivrede u GDP-u jednostavno nije malo.

Inače, po statistikama koje si naveo usluge su oko 75% GDP-a. Otkad usluge stvaraju novu vrednost? Jednostavno, trend je da manje ljudi radi u proizvodnji nego u potrošnji.

Udeo u GDP-u:

Danska: Poljoprivreda: 1.5%; Industrija:21.7%; Usluge: 76.8%
Holandija: Poljoprivreda: 2.7%; Industrija:25.4%; Usluge: 72.1%

Haha; aha, a industrija je šta, teška i mašinska...? Ili pak industrija hrane na primer. Hrane, koja ne nastaje u visokoj peći.

sevarlica

nim_opet

ne računaju svi oni koji žive u manjim urbanim sredinama

Case in point: URBANIM sredinama.

Selo u, tipa Italiji sa svom infrastrukturom je urbana sredina. Gradić od 2-3.000 stanovnika, gde se većina bavi poljoprivredom je takođe urbana sredina.
Po nekim studijama iz SAD, današnji poljoprivrednik treba da "nahrani" 120-180 ljudi svojim proizvodima, tako da 2% poljoprivrede u GDP-u jednostavno nije malo.

Inače, po statistikama koje si naveo usluge su oko 75% GDP-a. Otkad usluge stvaraju novu vrednost? Jednostavno, trend je da manje ljudi radi u proizvodnji nego u potrošnji.

Не може да буде и село и урбана средина истовремено. Село је рурална средина, дефинише га то што му се становници баве претежно пољопривредом. То што ти описујеш је субурбана средина, нешто између. Ту је пољопривреда ако је уопште и има part-time, додатни приход, хоби, зајебаванција.

У Холандији, да се вратимо на њу часком, 3% радне снаге учествује у пољопривреди (па живели у урбаним или руралним срединама) World bank>>>>LINK. Прави 1,97% БДП-а Холандије (Quandl>>>>LINK)

Италија: 3,9% радне снаге у пољопривреди око 2% БДП-а.

За Србију то изгледа овако: 21% радне снаге у пољопривреди прави 8,99% БДП-а. То је катастрофално лоша продуктивност. Ти проценти се неће повећавати, поготово ако се узме у обзир тренд раста који је неповољан за пољопривреду у ближој и даљој будућности.

Пољопривреда и идиличан живот на селу је мит којег се морамо одмах оканути и наставити оно што је чак и бравар, ћопави загорац (или како га већ све погрдно људи зову) добро радио, иако сигурно не можемо све што је он радио сматрати позитивним. У међувремену, док смо ми изгубили целу генерацију на ратове и пљачкашку транзицију, ствари су се додатно промениле, па није више ни идустријализација универзални одговор, већ услуге. Значи, Радован IV или Радован V, мора доћи у град да ради у трговини, угоститељству, банци, као архитекта, програмер или, још боље, као научник. То је пут развоја једног друштва.

Пољопривреда је технолошки решен проблем, индустрија је на том истом путу, треба оспособити становништво да ствара нематеријалне вредности иначе ћемо заувек остати закључани у беди. То почиње тако што политичари не мазе краве у кампањама, не обећавају сељацима куле и градове, већ им лепо и отворено "у бебу" кажу да је њихова будућност у урбаним срединама.

И ту сад долазимо ми архитекте и урбанисти. Ми тај процес и те људе морамо да разумемо и да градимо за њих. Притом, парадокс је да ми архитекте боље од њих знамо шта им у граду треба (или бар неки од нас) и ту је заплет. Звучи арогантно, али је просто тако. Кад се праве велики потези као што је Нови Београд, кад се храбро залази у непознато и неистражено, праве се и неке грешке, није он цео за хвалоспеве, као што Тајсон рече. Али је пре део решења, него проблема.

tyson

Udeo u GDP-u:

Danska: Poljoprivreda: 1.5%; Industrija:21.7%; Usluge: 76.8%
Holandija: Poljoprivreda: 2.7%; Industrija:25.4%; Usluge: 72.1%

Haha; aha, a industrija je šta, teška i mašinska...? Ili pak industrija hrane na primer. Hrane, koja ne nastaje u visokoj peći.

Па има и тешке и машинске и електронске и хемијске и грађевинске.
Да би они постигли овакву продуктивност у пољопривреди, морају да имају развијене и остале гране индустрије. Јер, трактори и комбајни не расту на грани.

Где је на све то још напредна мелиоризација, стакленици, опрема...

Пољопривреда је технолошки решен проблем, индустрија је на том истом путу, треба оспособити становништво да ствара нематеријалне вредности иначе ћемо заувек остати закључани у беди.

Čekaj, pa na tom poljoprivredniku, zaradi još njih 20, razni trgovci, preradjivači, berza, razni prodavci magle itd...
Stvaranje nematerijalnih vrednosti je osnova za stvaranje finansijskih krahova , jedan smo videli 2008-e.
Pitanje je samo da li želiš da ideš u smeru stvarnja virtualne vrednosti, ili realne vrednosti. Ozbiljne države imaju i jedno i drugo.

И ту сад долазимо ми архитекте и урбанисти. Ми тај процес и те људе морамо да разумемо и да градимо за њих.

Toliko smo dobro uradili taj posao da u zemlji koja je mrva na mapi sveta, ni u glavnom gradu nismo uspeli da uradimo infrastrukturu kako treba. Naravno, u ruralnim delovima grada, gde neka beogradska sela nemaju ni kanalizaciju i vodu.
Ako to ne otera čoveka u "urbanu sredinu" onda jedino motkama da ih poguramo.

Čekaj, pa na tom poljoprivredniku, zaradi još njih 20, razni trgovci, preradjivači, berza, razni prodavci magle itd...
Stvaranje nematerijalnih vrednosti je osnova za stvaranje finansijskih krahova , jedan smo videli 2008-e.
Pitanje je samo da li želiš da ideš u smeru stvarnja virtualne vrednosti, ili realne vrednosti. Ozbiljne države imaju i jedno i drugo.

не знам одакле да почнем. Ајде од математике. Ако пољопривреда чини 2% БДП-а модерне државе, а услуга 75%, притом пољопривреда вуче сразмерно веће субвенције из буџета у свакој држави на свету, ко онда има користи од кога. То је било пре 500 година, да је пољопривреда чинила 98% привреде, а неколицина која је опслуживала феудалца је живела од услуга. Не мораш ми веровати, али отада се све преокренуло...

Тачно је да се финансијски балони стварају и пуцају, али овај што је пукао био је везан за грађевинарство, једну од основних грана индустрије у свакој земљи. Никаква виртуална, већ опипљива вредност. И наравно да озбиљне државе имају све то, то ја овде све време пишем. Озбиљна држава ће на почетку 21. века имати 2% пољопривреде (углавном стратешке), 20% индустрије (углавном стратешке) и остатак услуга. То не мора да буде балон нити "нереална" вредност, нити продавање магле. Осим ако и хирург није продавац маглом. И учитељ, полицајац, научник, инжењер, фризер, касирка, спремачица, месар, конобар,...

Toliko smo dobro uradili taj posao da u zemlji koja je mrva na mapi sveta, ni u glavnom gradu nismo uspeli da uradimo infrastrukturu kako treba. Naravno, u ruralnim delovima grada, gde neka beogradska sela nemaju ni kanalizaciju i vodu.
Ako to ne otera čoveka u "urbanu sredinu" onda jedino motkama da ih poguramo.

Никад и нигде није идеално, али урађено је доста. То што нека београдска села немају ни канализацију ни воду је зато што је то у њиховом случају јако скупо. Да вучеш цев за 200 људи десетине километара далеко је озбиљан економски и инжењерски проблем, а не тралала. Да смо као друштво били успешнији (мање се бавили пољопривредом, а више шиљили оловку), било би пара и за то, ако неко хоће да има и тај луксуз. Било би пара можда и за неку метро станицу, за свашта нешто. Да пољопривреда добро плаћа, села би се развијала брже од градова. Немам ништа против села, само дајте да се не заносимо митовима.
Има ту једна добра ствар за село, а то је да развој технологије и индустрије толико појефтињује инфраструктуру да ће можда и та забачена места добити прилику да се прикључе на неки начин. Рецимо, сателитска антена, телефон, интернет, нису толико скупи. Агрегат је исто доступан, да не причам о соларним панелима и батеријама. Септичке јаме, пумпе за воду и остало постаје у релативном смислу јефтиније. Чак и физичка доступност, ту су дронови, могу да ти доносе намирнице на врх чуке. Ено, Монголи, квалитет живота у геровима је већ драстично унапређен. Скроз могу да замислим некога у будућности ко живи у геру, ради као програмер, а у град оде једном месечно. Ако му је такав ћеф. Но то је 0,1% људи.

Inače, po statistikama koje si naveo usluge su oko 75% GDP-a. Otkad usluge stvaraju novu vrednost? Jednostavno, trend je da manje ljudi radi u proizvodnji nego u potrošnji.

Zasto mene pitas? Ti si naveo ove zemlje kao nekakve repere - ja samo navodim statistike, ne ulazeci u to da li je njihova privreda struktuirana dobro ili lose.

Ако пољопривреда чини 2% БДП-а модерне државе, а услуга 75%, притом пољопривреда вуче сразмерно веће субвенције из буџета у свакој држави на свету, ко онда има користи од кога.

Ovako, plastičan primer. Imaš 4 poljoprivrednika(jedan radi žitarice, jedan povrće, jedan piliće, jedan govedinu). NJih 4 naprave posla za, npr 30 vozača, 200, kuvara, 400 poslužitelja hrane u MCDoonaldsu, plus razna administracija.
Vrednost robe koju izbaci poljoprivrednik je , npr 0,1$ po jedinici a finalna vrednost kod konzumenta je npr 5$. Naravno da će u takvoj raspodeli novca, poljoprivreda biti mali deo GDPa.
Jedan podatak, uzgajivač pilića u SAD mora da uzgoji 100.000 komada svaka 2 meseca(600.000kom/godišnje iliti 1.000.000kg) da bi na njima ostvario profit od oko 18.000$ godišnje. Po toj računici poljoprivreda zaražuje 18$ po TONI MESA. Koliko se ta tona naplati u restoranu?

Тачно је да се финансијски балони стварају и пуцају, али овај што је пукао био је везан за грађевинарство, једну од основних грана индустрије у свакој земљи.

Netačno, balon koji je pukao nije bio vezan za građevinarstvo, već za trgovinu nekretninama, t.j. na toj grani je puklo. Pravi razlog je povlačenje zakona o spajanju komercijalnog i investitorskog bankarstva. Najveći fondovi su penzioni i stambeno kreditni, i oni kad su oni pukli , puklo je sve ostalo.

То што нека београдска села немају ни канализацију ни воду је зато што је то у њиховом случају јако скупо. Да вучеш цев за 200 људи десетине километара далеко је озбиљан економски и инжењерски проблем, а не тралала.

To su isti oni ljudi koji plaćaju poreze kao i svi ostali, i čiji novac je utrošen na komoditet drugih. Molim te, objasni mi "inženjerski" problem sa razvlačenjem kanalizacije, kao kolegi građevincu i arhitekti???? Država koja ne može da isplanira infrastrukturu u narednih 10 godina, je "inženjerski" smešna. Sve je moglo da se napravi i da se ljudima u ratama naplati. O čekaj, pa to je već urađena, jer su 60 godina naplaćivali taksu za GGZ!!!!

Ovako, plastičan primer. Imaš 4 poljoprivrednika(jedan radi žitarice, jedan povrće, jedan piliće, jedan govedinu). NJih 4 naprave posla za, npr 30 vozača, 200, kuvara, 400 poslužitelja hrane u MCDoonaldsu, plus razna administracija.
Vrednost robe koju izbaci poljoprivrednik je , npr 0,1$ po jedinici a finalna vrednost kod konzumenta je npr 5$. Naravno da će u takvoj raspodeli novca, poljoprivreda biti mali deo GDPa.
Jedan podatak, uzgajivač pilića u SAD mora da uzgoji 100.000 komada svaka 2 meseca(600.000kom/godišnje iliti 1.000.000kg) da bi na njima ostvario profit od oko 18.000$ godišnje. Po toj računici poljoprivreda zaražuje 18$ po TONI MESA. Koliko se ta tona naplati u restoranu?

Обрнуто је, не прави он посао угоститељима, него они њему. Човек има потребу да једе пилетину на паузи за ручак у близини своје канцеларије где зарађује 100,000 долара годишње. Уместо да узгаја пиле у канцеларији, коље, шури, транжира, пече, он оде до ресторана који је купио већ "сређено" пиле и спреми му га за 15 минута. Да он може да заради 100,000 долара годишње узгајајући пилиће све би било другачије. Узгајање пилића је "комодитизовано". Не знам српску реч за ово, али у преводу на прост језик значи да то свака будала може да ради. Ено, мој тата, мој ујак, мој теча, село у животу нису видели, али сви имају по 20 бројлера за које издвоје по 10 минута дневно у просеку, нахране их, напоје, кад дође клање позову људе које кољу по кућама (услуга, богтемазо) и онда пола стрпају у замрзивач, пола продају по фирмама у којим зарађују за живот. Наравно, да плате порез, да испуњавају хигијенске услове, да нису нелојална конкуренција не би зарадили ништа (а и овако је питање да ли стварно нешто зараде или само лажу себе).
Дакле, није у питању нека направда и завера према пиликарима, него једноставно конкуренција чини своје.

Netačno, balon koji je pukao nije bio vezan za građevinarstvo, već za trgovinu nekretninama, t.j. na toj grani je puklo. Pravi razlog je povlačenje zakona o spajanju komercijalnog i investitorskog bankarstva. Najveći fondovi su penzioni i stambeno kreditni, i oni kad su oni pukli , puklo je sve ostalo.

У јеси и ниси у праву. Продавало се веровање у то да ће куће да се зидају као што су се и зидале, тј. штанцовале.

To su isti oni ljudi koji plaćaju poreze kao i svi ostali, i čiji novac je utrošen na komoditet drugih. Molim te, objasni mi "inženjerski" problem sa razvlačenjem kanalizacije, kao kolegi građevincu i arhitekti???? Država koja ne može da isplanira infrastrukturu u narednih 10 godina, je "inženjerski" smešna. Sve je moglo da se napravi i da se ljudima u ratama naplati. O čekaj, pa to je već urađena, jer su 60 godina naplaćivali taksu za GGZ!!!!

Много инфраструкуре је у Србији уведено из самодоприноса. Ја сам дуго година читао струју, па знам терен. Људи правили инфраструктуру, ЕД је касније конфисковао и преко ње им испоручује и наплаћује струју. Има много правног насиља. Међутим, највећи део пореза остаје у општини, накнаду за опремање грађевинског земљишта утврђује и наплаћује свака општина посебно. Сиромашна општина (неразвијена привреда, нископрофитне делатности), лоша инфраструктура. С друге стране, држава субвенционише пољопривреду, даје разне подстицаје за куповину механизације, за оплемењивање семена и генетике стоке. Из прве руке, мој кум је добио 50% повраћај зато што је купио нови трактор и берач (берач му није ни требао, како се касније испоставило, купио зато што је имао толики попуст). 5,000 евра заједничких пара је њему држава дала да он себи купи машину само зато што је из слабо развијене општине. Воду међутим у том селу немају иако им поточић протиче кроз једину улицу. Имају 40 усељених кућа, тј. све мање. У тој варијанти јефтинији су бунари и скептичке јаме, јер је прва фабрика воде на десет километара, преко неприступачног терена. Та цевка се ни за 200 година не би исплатила. Да ли као колеги стварно треба то да ти објашњавам. У урбаним срединама главна цевка иде средином улице и опслужује стотине и хиљаде домаћинстава, а за прикључак треба развући још 10 метара. То кошта неких 50,000 дин колико се ја сећам. Economy of scale.

И још пар речи о мом вољеном куму. Ја радио на Блоку 70, продавао воће и поврће на стричевој тезги између Ц маркета и Кинеза, на летњем распусту као средњошколац. Устајао с њим у 4 ујутру, ишли на кванташ у набавку и после продавали на тезги. Мој кум има пар јутара под парадајзом, воловско срце, леп, велик, укусан. Тако сам ја знао све цене, од њега где се продаје директно на њиви накупцу, од цене коју формира накупац на кванташу до цене који плаћају бакице и Кинези које мрзи да иду на пијацу у блок 44. Ако га мој кум прода за 40, накупац га прода за 55, а мој стриц за 70. За један дан додата вредност 75%. И накупац и мој стриц су били добри бар по 50 до 100 евра на дан само од парадајза у сезони. Пошто сам био и код њега на њиви једном да берем парадајз форе ради, видео сам и како то иде. Плаћа надничаре (Роме, јер сељани то неће да раде) 200 дин/сат да беру парадајз, накупци му долазе на ноге и практично ради пар дана недељно кад је сезона, кад није сезона ни толико. Ја им кажем, има вас толико беспослених у том селу што се не организујете па купите неки комби и терате то на кванташ у Београд или чак инсталирате једног на пијацу, једног да довози, што пуштате да вас накупци деру. Не може то, компликовано, људи не могу да се договоре и ето. Штавише, осећао се неки подсмех међу њима, као да им је то испод части да раде. И то ти је пример чистог тржишта, ту се држава ич не меша у формирање цене, нема уцене хладњачама, нема сертификата. Веруј, нема тамо посла за све њих, не могу сви бити господа газде. Нема тих пара које држава може да уложи у пољопривреду да она вуче целу земљу. Нема тих пара које може да уложи у село и да јој се то врати. Мора да натера четворицу од њих шесторо да продају парадајз, једног да шоферира, а један да остане на њиви да тера трактор и надгледа сезонску радну снагу. Све остало је бајка. Или хорор, како хоћеш.

Едит: Ја писао за водовод а ти питао за канализацију. А канализација је због пада у брдском (па још забаченом) крају још већи проблем него водовод.

tyson

Hvala i Hitleru što je napravio autobahn.

Hvala mu i što nije napravio podzemne cevovode za podmornice. A mogao je.